Порекло презимена Бувач

14. фебруар 2012.

коментара: 8

Презиме Бувач среће се у Босни и Хрватској. Углавном је везано за српске православне породице, али има и других вера. Вредан прилог о овом презимену послао је наш сарадник Предраг Бувач.

Ово је текст који најближе, бар ја мислим, и  најтачније описује поријекло презимена Бувач:

Свако презиме и сваки род иза себе има неку причу, а прича која стоји иза Бувача је следећа.

Бувачи потичу од узгајивача некада веома скупоцјене биљке, заштитнице против инсеката који нападају жито и који су често називани житне буве или бухе. Ова биљка носи назив “бувач”, а на латинском Chrysanthemum cinerariifolium. У народном говору који најчешће изоставља глас “х” изговара “бу’ач”, а у писаном језику записали су је као бувач или бухач, стога су и презимена Бувач, Буач или Бухач од истога рода.

Природни простор распрострањења ове биљке одредиће и првобитни простор из којега потичу родови Бувач, Буач или Бухач.

Цвијет бухач самоникло расте готово искључиво у приморском подручју Херцеговине и Далмације, углавном на кршу, на надморским висинама од 100 до 400 метара. Активне супстанце пиретрини којих највише има у цвјетним главицама бувача, успјешно сузбијају штетне инсекте док за топлокрвне организме нису отровни, а на зраку и свјетлу врло се брзо разграђују у инактивне спојеве.

Због високих откупних цијена, људи су некоћ осим бављења сточарством узгајали и бувач у својим вртовима. Продајом пољодјелских производа, а посебно бувача, скупљао се новац за куповину житарица које у приморју није успјевало. Жито се куповало из поља Босне.

Падом приморских земаља под османску власт, Турци су стварали војне јединице од поробљеног становништва и слали их на даље фронтове, насељавајући их као спахије, односно сељаке са земљом и повластицама у плаћању пореза, који заузврат морају чувати границу. Тако Бувачи доспијевају на запад у ондашњу аустријску Хрватску, као и остали поробљени херцеговачки и далматински Срби.

Данас се на пола пута између Мостара и Груда налази насеље Бухачи, одакле Бувачи вјероватно потичу.

Из 1750. године у црквеним записима ондашњих православаца на подручју између Книна и Сиња налазила се неколицина Бувача.

Селидбе у доба османскога султаната, смјестиле су једно веће насеље Бувача у Кључ, а одатле су послије Другог свјетског рата неки прешли у Бању Луку.

Друго гнијездо Бувача налазило се код Козаре у Градишци. У Другом свјетском рату у логору у Градишци је убијено око 150 Бувача из тога мјеста. С друге стране Козаре, једном до Дубице и једном до Приједора налазе се такође два села, која се називају Бувачи, чије се постојање може пратити до средине 19. вијека.

Данас се могу пратити поједини случајеви Бувача у околици Загреба и Славоније који себе сматрају Хрватима.

У вријеме турско-угарских ратова и сељења Срба у Сријем и Бачку, забиљежени су и Буачи насељени у Шајкашкој, гдје су радили као шајкаши бродари.

Дакле, Бувачи су већином потомци Срба из Херцеговине и Далмације, који су расељени у вријеме и послије турских освајања тих простора.

Већина Бувача, Бухача и Буача за породичнога заштитника узима св. Николу.

Господин Предраг Бувач преноси и допис једног његовог презимењака на сајту www.ogorje.net/prezime/buvac/2426.html

“Ја сам Бувач из села Горња Слатина општина Рибник (прије рата припадало општини Кључ). Наши стари дједови и прадједови су причали и тако се преноси с кољена на кољено да су била три брата и да је управо један остао у Слатини испод планине Димитор, један отишао у Бардачу код Градишке а један код Дубице или Приједора. Тренутно нас Бувача из Слатине има још у Кључу, Бањалуци, Београду, Новом Саду (Темерину), Ужице, Панчеву, Тител и сви смо порјеклом Слатинци и крсна слава нам је Свети Никола. На ФБ сам у контакту са једном породицом Бувач из Градишеке и њихова слава је Свети Никола, док код ових из Дубице и Приједора није ал они кажу да је и њихова слава била св. Никола ал да су узели другу славу ( не знам како). Можете објавити овај текст на вашој страници како би и другима било јасније поријекло презимена Бувач”.

Наредни чланак:
Претходни чланак:

Коментари (8)

Одговорите

8 коментара

  1. Buac

    Sve lijepo objasnjeno,osim da u Dalmaciji nisu Buvac Vec Buac. Zive u Orlicu i Zvijerincu u dalmatinskom Kosovu i slave Svetog Nikolu. Po pricama koje se prenose sa koljena na koljeno kaze da su doslelili iz Bosne sa podrucja Grmeca,Kljuca ili su se odvojili od ostatka plemena i krenuli put dalmacije,a do tada je cijelo pleme nosilo prezime Jakovljevic. Ako neko ima vise informacija molim da ostavi komentar.

  2. buac iz orlica

    Zdravo, ja se prezivam Buac, iz sela Orlic pored Knina u Dalmaciji. U poslednje vreme pokusavam da udjem u trag poreklu svojih predaka. Ono sto znam iz price svojih bliznjih poklapa se sa komentarom koji je napisan, prema prici da su se Buaci prezivali Jakovljevic i da su promenili u prezime Buac za vreme turskih osvajanja. Bilo bi lepo da se predstavi osoba koja je prokometarisala ovaj prilog jer je moguce da vodimo isto poreklo 🙂 puno pozdrava!

    • можда буде од користи...

      Колико је мени познато уважени АЛЕКСАНДАР БАЧКО обрадио је ваше подручје и штампао неколико текстова и књига па га по мом мишљењу можете консултовати као сарадника овог портала.

  3. Милорад Богдановић

    Др Владимир Михајловић у својој књизи Српски презименик, на стр 110 између осталог, заисао је да се презиме Буач спомиње 1783 године у Госпођиници (Бачка); у селу Небочај код Вогошће и код Сарајева. Презиме Буача се спомиње у Чугури (Бачка) 1802 а у истом јесту 1794 презиме Буачев.

    Ристо Милићевић – Херцеговачка презимена, стр 241 написа да у Херцеговини више нема православни Бувача. Бувачи у околини Коњица и Мостара су се покатоличили, а били су слављеници Никољдана.
    Јевто Дедијер такође тако о Бувачима пише, само што он спомиње да им је Илиндан слава била.

    За Далмацију, прота Саво Накићевић -Книнска крајина, 1913; наводи да у мјесту Орлић (Косово поље) имају 4 куће Бувача који славе Никољдан као и у мјесту Звјерињац (1 кућа), дошли из Босне између 16 и 18 вијека.
    У мјесту Турић-Марковац Бувачи (1к), слава Св. Димитрије, доселили из Босне у 18. вијеку.
    Александар Бачко- Породице далматинских Срба, стр 74, записао је Буачи у мјесту Звјеринац(10 чл-2 куће), сл Никољдан а старином су из Босне који су “у 16” вијеку дошли овдје преко Орлића гдје су такође Буачи и исту славу славе. Бувачи у Полачи, слава св Димитрије, (1.к), дошли из Босне у 18 вијеку.

    А у Босни у Шематизму дабробосанском за 1882 годину спомињу се Буачи у парохији Вареш (Високо) и Сарајево град, а Бувачи у парохији Машићи и Романовићи код Градишке и манастир Мошштаница подно Козаре. Свима је заједничка слава Никољдан.
    Овдје се не спомињу Бувачи из Градне и Омарске (Приједор), који такђе славе Никољдан , као ни Бувачи из Слатине код Кључа, што не значи да у томе времену нису били тамо настањени.

    Из овога се може закључити да је то једно презиме, само што се различито изговара .

  4. Predrag

    Postovani,

    U Šematizmu koji ste naveli (dabrobosnaskom za 1882. godinu) u poglavlju XIII, parohija Slatina (kod Ključa) na 156. strani spominju se Buači (Buvači) da im je slava sv. Nikola, što znači da su u to vrijeme i živjeli na tom području.

    Pozdrav

    • Милорад Богдановић

      Да, у праву сте.
      Моја је грешка. Замјенио сам књигу Ђорђа Јањатовића, Презимена Срба у Босни, Сомбор, 1993, стр 58. гдје се не спомињу Бувачи из Градине и Слатине , са Шематизмом д/б за 1882.

      Мислим да ова моја грешка неће пуно нашкодити нашим Бувачима.

      Овим путем желим да поздравим свога пријатеља из младости Жељка Бувача, селектора фудбалске репрезентације Републике Српске и Драгана Бувача, великог ратног друга.

      Свако добро.

  5. Дражен Бувач

    Поздрављам да је господин Предраг Бувач, родом Кључанин, послао вам овај вриједан прилог о поријеклу презимена Бувач. Цијели овај Предрагов прилог заправо је копија мојега прилога са странице http://www.ogorje.net/prezime/buvac/2426.html
    Мој тамошњи псеудоним је Wannabeme, но моје право име је Дражен Бувач, родом из Омарске.
    Све што сте могли прочитати у прилогу с трудом смо истражили ја и мој брат Мирко године 2009-10. Он је заслужан за географска истраживања, а ја за лингвистичка, односно о поријеклу сама назива.
    Спознају да презимена Бухач или Бувач, која се у народу свакако изговарају само као Бу’ач, потичу од истоименога цвијета, олакшало је моје познавање хемије и биологије, јер тренутно радим на Филипс универзитету Марбург у институту фармацијске биологије и биотехнологије.
    Многи Бувачи би се застидјели, јер незнајући поријекло својега презимена, асоциирали би га с бухама. Но истина о презимену Бувач/Бухач је много љепша.

    Биотехнолози Европе и Америке су спознали значај цвијета бувача/бухача тек 1840их год. видјевши његову употребу у становника Далмације. Прича иде овако:
    Једна њемица Anna Rosauer током боравка у Дубровнику, добила је букет овога цвијета с бијелим латицама. Пошто се је цвијеће увенуло, оставила је букет у крај собе, те за неколике дане угледа под њим угинуле инсекте. Њемачки досјетљива Анна је добила идеју да меље сухи бухач и продаје његов прах у сврху инстектицида. У ту сврху Дубровачки доктор Антон Дробац оснива по Брачу и Хвару бербе бухача, те у будуће оснива плантаже од Крка до Дубровника за извоз у иностранство.

    1854. године у французском хемијском журналу Annales de Chimie applicata medicina излази чланак о цвијету бухачу под називом Di du plante insettifughe Pyrethrum cineriifolium, Trevir’.

    1856. бухач се представља у САД чланком
    Production and manufacture of Buhach, by Daniel William Coquillett, United States, Division of Entomology. p. 7-16

    1959. године врши се први извоз бухача у САД.
    Његов огроман значај за економију САД види се по новинским чланцима из Калифорније 1887. год.
    Pacific Rural Press, Volume 33, Number 22, 28 May 1887
    Тамо је један Дубровчанин Milka основао фирму под називом Buhach која је производила California insect powder. Сада на том мјесту је град Buhach Colony.

    Јер овдје није могуће уметнути ни пдф. ни јпег. ја ћу претипкати дио текста из тих новина. У самим новинама текст је украшен сликама фабрике у стилу Wild West како то познамо из каубојских филмова. Ко жели видјети саме новине се могу наћи онлајн овдје https://cdnc.ucr.edu/cgi-bin/cdnc?a=d&d=PRP18870528.2.69
    Иссјечак:
    What is Buhach?
    Buhach in a word adopted as the trademark and name of the California insect powder, which is made from the blossoms of the plant Pyrelhrum Cinerarias Folium by the Buhach Producing and Manufacturing Company, of Stockton, California. This remarkable plant was introduced
    into California by the above-named company from Dalmatia, Europe, where it has been profitably cultivated for many years. It is now extensively cultivated upon the plantations of the company, located near Atwater, Merced county, California, where the conditions of soil and climate have been found particularly favorable for the production.The powder thus manufaotnred is the product to which the name of Buhach is given, and which, wherever it has been introduced and its qualities made known, is regarded as a necessity in every house. Notwithstanding that it is remarkably destructive to insect life, it is absolutely harmless to man or beast, whioh makes its use possible where other preparations cannot be introduced. By its intelligent use every house can be protected from the many annoyances that are otherwise suffered from the prevalence of insect life, and the general comfort of the residents is correspondingly increased. The introduction of the valuable plant from which Buhach is manufactured has been an important addition to the products of California, and, aside from the fact that an important industry has been established, and the field of labor enlarged, an article is produced which is particularly demanded by the people of the State. The business of the Buhach Producing and Manufacturing Company is constantly increasing, and their facilities for supplying the growing demand for their product are being constantly enlarged.

    Под крај 19. вијека потражња бухача је била огромна. Сјеме је извезено у Французски Прованс, а одатле у французске колоније у Алжиру, Тунису и екваторијалној Африци, гдје су афрички робови на плантажама бухача доносили милионе французској привреди. Британци оснивају плантаже бухача у Кини, Индији и Аустралији.
    Јер је у односу на ове колонизаторске гиганте производња бухача у самој Далмацији, као дијелу Аустроугарске постала беззначајна, а ктому и бухач у Африци давао дупло више учинковитости против инсеката, ова работа је у Далмацији убрзо запостављена.

    Бувачи или Бухачи потичу од узгајача ових биљака. Од Книна, преко Кључа до Градишке сви славе Никољдан. Моји Бувачи из Омарске славе Пантелијиндан, но по причању старијих стара слава била нам је Никољдан, а премијенили смо је, јер је мој чукундјед, који је дошао у Омарску, оженивши се кћерју Антонића, који су славили Пантелијиндан, ушао у њихов дом и примио славу дома.

    Наиђе ли ко од мојих на овај чланак, оставити ћу му овдје на знање, нека зна о лози.
    Тај мој чукундјед звао се Стојко Бувач, а прадјед Сава, а дјед Гојко, отац Винко, ја Дражен, а имам сина Велибора. Брат ми Мирко, а стрици Влада, Миодраг, Раденко и Слободан. Влада има сина Мишела, Раденко Данијела, који умрије млад, и Дарка. Пјевач Слободан и чича Миодраг умријеше млади и бездјетни. Дјед не има браће, но само сестре. Дједов отац Сава имаше два брата Бјелана и Дану. Један од њих погибе у другом свјетском рату, а други имаше два сина. Један породи Недељка (Неђу), који умрије стар, а његов син се преселио са својим сином Синишом у Боку Которску. Други син породи Живка, Драгана и Зорана и Жељка. У Живка син Ранко и многе кћери, у Драгана само кћери, у Зорана син Дане и кћери. Сви живјесмо у Омарској у селу Бувачима. Приповиједаше ми баба, дјевојачки из сусједних Гаврановића, да имасмо некада много земље и шуме у недоглед, но када дјед Гојко погибе 1988, а она оста сама с осмерома дјеце продаваше дио по дио, те не оста чудо. Ја и брат ми сада смо у Њемачкој, надомак Жељка Бувача, котренера Борусије Дортмунда. Само село у Омарској све се више праздни. Млади одлазе, стари умиру.

    Што се осталих Бувача тиче, бјеше једно велико гнијездо с оне стране Козаре у Градишци. Би њих убито у Јасеновцу преко 200 глава. Један дио њих пребјеже у Војводину, а једна породица се иссели у Шведску.

    Један дио Бувача су Хрвати. Они су углавном у границама некадашњих граничара около Вуковара. Сам претсједник Вуковара је био један Бувач. Једни од њих сада су у околици Загреба, а једни из Војводинске гране су у Београду (типичан магнет урбаних центара), но обоје потичу од оних Бувача из Градишке.

    Једни Бувачи су се оддавна, јоште од 18. вијека населили у Сријем и Бачку, радећи шајкашима. Њеки од ових су вршећи војну службу и селећи се све уз Дунав дошли до Будима, а одатле њеки у Бохемију, а њеки у Пољску. Тако има један Пољак из Шлезије Buhacz Wojciech (1914-1945). А из Бохемије се 1840 Barbara Buchatsch (чита се Бухач) удала за њекојега Матуша Хелфера у Банат Vecseháza, Krassó-Szörény.

    На имиграционим архивима САД од 1838 до 1877 год. забиљежен је улазак петнаестак Buchatscha (Бухача) у луку Балтимор, Мериленд. Имали су њемачка лична имена Аугуст, Антон, Мартин, Франц.

    Можда овакова подпунија слика миграција Бувача, Бухача или Бу’ача од Далмације до Америке, може допринијети бољем схватању обћих рута србских сељења у прошлости.

    Једино је јоште преостало направити генотипну анализу Бувача. Ако будем радио тест, радо ћу с вами подијелити податак. Ја предпостављам или R1a ili I2 Din. Е1b сматрам најмање вјероватним, јер ипак Бувачи својим дјелатничким поријеклом нијесу били везани за влашшко сточарство и планине, но прије свега за долине и биљни узгој.

    Што се тиче фенотипа лозе од мојега дједа Гојка, он је сам личио на Кеннедија, покојнога предсједника САД. И његови синови имају тамно русу косу, зелене или плаве очи. Мој отац поприлично личи лицем на Шварценеггера или Оливера Кана, дакле вукући на фенотип Боребби, док друга лоза Бувача, стричевића мога дједа, има црте лица које вуку на динариде, вјероватно због утјецаја разних женских линија.

    С поштовањем,
    Дражен Бувач,
    Марбург
    [email protected]

  6. Милорад Богдановић

    Захваљујем се Дражену на корисном и опширном тексту о Бувачима, као и поштовању своје ћирилице.
    Такође, захваљујем се на намјери да изврши тестирање и сазна која је хлаплогрупа. То ће за простор некадашње Тимарске долине много значити. За сада тестирао се:
    1.Ћирић из Марићке, Пантелиндан – I2 DN
    2.Вукајловић, Криваја, Стевањдан – E-V13
    3.Богдановић, Јелићка, Срђевдан – R1a

    Све набоље вам желим.