BORO (p.k), prezime porodica u Popovu. Bore (p) su u Strujićima i Dodanovićima. Prezime su dobili po Bošku Bakotiću iz Strujića koji se „dobro rvao, borio, pa dobio nadimak Boriša, a onda Boro“. Potiču, znači. od Bakotića. U Dodanoviće su doselili iz Strujića. Slave Nikoljdan (84:180,181.183). Bore (k), u Ćavšu i Cicrini. U Cicrinu je Boro došao iz Hrasna „na ženino imanje“, a u Čavaš su doselili iz Majkova u Dalamciji. Slavili su Mitrovdan. O njima je sačuvano zanimljivo narodno predanje: U doba Dubrovačke Republike neki Boro u Majkovima imao je vrlo lijepu djevojku. Kada ju je vidio neki vlastetin iz Dubrovnika poželio je da je „pošto- poto“ ima u svojim rukama. Jednoga dana poslao je po nju „gajetu» (lađu). Bore nisu smjele da mu ne daju djevojku. Trebalo je da je pošalju u zakovanom sanduku, jer se vlastelin bojao da je mornari ne obljube. Borima se tada „okotila kenja“, te su umjesto djevojke zakovali u sanduk pule. Uoči dolaska gajete vlastelin je priredio veliku gozbu na koju je pozvao sve svoje prijatelje da vide ljepoticu koju je nabavio „sebi za uživanje“. Po dolasku gajete, mornari su prenijeli sanduk u vlastelinov dvorac i pred prijateljima ga otvorili. Iz sanduka je zarevalo pule. Vlastelin, osramoćen i pun srdžbe, krenuo je u Majkove da pobije Bore. U međuvremenu Bore su pobjegle u Čavaš (84:186,187).
Izvor: RISTO MILIĆEVIĆ – HERCEGOVAČKA PREZIMENA, Beograd, 2005.
5. februar 2021. u 00:14
Mitar Boro
ŽIVJELE BORE !!!
TO SU LJUDSKE VELICINE !!!
23. decembar 2021. u 15:15
D. Boro
U knjizi Marka Vega „Zbornik srednjovjekovnih natpisa Bosne i Hercegovine. Knj. 1 / Marko Vego. – Sarajevo : Zemaljski muzej, 1962“ postoji srednjovekovni natpis pod brojem 31, za koji se pretpostavlja da je iz 15. veka. Natpis se nalazi na visokom krstu u Svitavi kod Čapljine, nekadašnjem selu koje je sada deo Čapljine. U knjizi se nalazi fotografija natpisa, njena transkripcija, literatura i izvori. Natpis je na staroslovenskoj ćirilici.
Transkripcija natpisa u celosti: [† A se grob sin]a Luke Stijepanova. Rodih se u veliku radostь, a umr[hь] u veliku žalostь. A se kipi (ili kipije) je (su) Tomaševiju (Tomaša) Bore, a da mu deseto vredi!
Ili savrememenim jezikom: Ovo je grob Luke, sina Stijepanovog. Moje rođenje je izazvalo veliku radost, a moja smrt veliku tugu. Ove figure (klesarski rad) su delo Tomaša Bore. Da deseti deo mog rada ima neku vrednost (ovog klesarsko rada).
Literatura i izvori:
– Dr C. Truhelka, GZM 1892 (IV), knj. III. 219—220, Sl. 6.
– Stojanović, Zapisi, knj. III, Beograd 1905, 20, br. natpisa 4861.
– M. Vego, GZM 1960/61 (NS XV—XVI, Arheologija), 276.
Iz ovoga se može jasno zaključiti da prezime Boro traje već 7 vekova i da pravoslavci, katolici i muslimani sa ovim prezimenom vode isto poreklo. A to da su katolici u Popovom Polju i okolini doskora slavili slavu ide u prilog ovome.