БОРО (п.к), презиме породица у Попову. Боре (п) су у Струјићима и Додановићима. Презиме су добили по Бошку Бакотићу из Струјића који се „добро рвао, борио, па добио надимак Бориша, а онда Боро“. Потичу, значи. од Бакотића. У Додановиће су доселили из Струјића. Славе Никољдан (84:180,181.183). Боре (к), у Ћавшу и Цицрини. У Цицрину је Боро дошао из Храсна „на женино имање“, а у Чаваш су доселили из Мајкова у Даламцији. Славили су Митровдан. О њима је сачувано занимљиво народно предање: У доба Дубровачке Републике неки Боро у Мајковима имао је врло лијепу дјевојку. Када ју је видио неки властетин из Дубровника пожелио је да је „пошто- пото“ има у својим рукама. Једнога дана послао је по њу „гајету» (лађу). Боре нису смјеле да му не дају дјевојку. Требало је да је пошаљу у закованом сандуку, јер се властелин бојао да је морнари не обљубе. Борима се тада „окотила кења“, те су умјесто дјевојке заковали у сандук пуле. Уочи доласка гајете властелин је приредио велику гозбу на коју је позвао све своје пријатеље да виде љепотицу коју је набавио „себи за уживање“. По доласку гајете, морнари су пренијели сандук у властелинов дворац и пред пријатељима га отворили. Из сандука је заревало пуле. Властелин, осрамоћен и пун срџбе, кренуо је у Мајкове да побије Боре. У међувремену Боре су побјегле у Чаваш (84:186,187).
Извор: РИСТО МИЛИЋЕВИЋ – ХЕРЦЕГОВАЧКА ПРЕЗИМЕНА, Београд, 2005.
5. фебруар 2021. у 00:14
Mitar Boro
ŽIVJELE BORE !!!
TO SU LJUDSKE VELICINE !!!
23. децембар 2021. у 15:15
D. Boro
У књизи Марка Вега „Zbornik srednjovjekovnih natpisa Bosne i Hercegovine. Knj. 1 / Marko Vego. – Sarajevo : Zemaljski muzej, 1962“ постоји средњовековни натпис под бројем 31, за који се претпоставља да је из 15. века. Натпис се налази на високом крсту у Свитави код Чапљине, некадашњем селу које је сада део Чапљине. У књизи се налази фотографија натписа, њена транскрипција, литература и извори. Натпис је на старословенској ћирилици.
Транскрипција натписа у целости: [† А се гроб син]а Луке Стијепанова. Родих се у велику радость, а умр[хь] у велику жалость. А се кипи (или кипије) је (су) Томашевију (Томаша) Боре, а да му десето вреди!
Или савремеменим језиком: Ово је гроб Луке, сина Стијепановог. Моје рођење је изазвало велику радост, а моја смрт велику тугу. Ове фигуре (клесарски рад) су дело Томаша Боре. Да десети део мог рада има неку вредност (овог клесарско рада).
Литература и извори:
– Dr C. Truhelka, GZM 1892 (IV), knj. III. 219—220, Sl. 6.
– Stojanović, Zapisi, knj. III, Beograd 1905, 20, br. natpisa 4861.
– M. Vego, GZM 1960/61 (NS XV—XVI, Arheologija), 276.
Из овога се може јасно закључити да презиме Боро траје већ 7 векова и да православци, католици и муслимани са овим презименом воде исто порекло. А то да су католици у Поповом Пољу и околини доскора славили славу иде у прилог овоме.