Батуран

13. фебруара 2012.

коментара: 3

Поштовани,

ова страница је у припреми.

Позивамо вас на сарадњу.

Пошаљите нам свој прилог, све што знате о овом презимену на основу усменог предања или цитирањем навода из књигa (наведите којих) или оног што је већ објављено на осталим интернет сајтовима (напомените којим).

Обавезно напишите и коју крсну славу славите и подручје у којем се ово презиме појављује.

Наведите и име познате личности (где је рођен-а, чиме се бави), која носи ово презиме.

Ваш прилог оставите у коментару или пошаљите на и-мејл:

[email protected]
Пишите нам

Наредни чланак:
Претходни чланак:

Коментари (3)

Одговорите

3 коментара

  1. Воја

    БАТУРАН

    Први пут презиме Батуран се помиње у 12. вијеку. Два брата зидара која су допловила у Котор, били су као добри и признати мајстори, унајмљени да зидају романичку цркву свете Ане 1221. године, која се и дан данас налази у сјевероисточном дијелу старог града Котора. С тим што се другачије звала у 12 вијеку.

    У Котору Батурани живе до 1669. тј. до кандијских ратова. Након тога један дио се сели у околину Задра и скраћује своје презиме (Батура), а други прво живи у селу Кобиљи До – засеок Батурин брдо – Цетињска општина. Након тога живе у селу Бањани код Никшића, да би у 18. вијеку стигли у Пиву. Прво у село Барни До, затим Недајно и на крају село Мала Црна Гора. Тамо су живјели до 1945. када већина колонизира у Војводину – Бачко Петрово Село, а дио остаје у Црној Гори, тј сели се у данашњу Подгорицу. Сви Батурани су тамнијег тена и помало твдоглави. Заштитник породице је свети Трипун/Трифун који је и заштитник града Котора.

    Иначе нијесмо ни црногорског ни хрватског а још мање турског поријекла.

    Исправка: први пут се браћа помињу у 13. вијеку. Када је сазидана, црква је била посвећена светом Мартину. Подаци о зидарима су из архива града Котора.

  2. Воја

    Батурани. Раније је то била већа породица, а сада их је само неколико кућа. Живе у Црној Гори и у Јеринићима. Славили су Трипуњдан. По предању, они су поријеклом из Прераца и припадали су братству Радановића, па се 4 брата доселе у Бешиће, одакле због завађе са Кнежевићима побјегну најприје на Брљево. Ту се један Батуран ожени сестром Остоје Кужића, па се са браћом и синовима Стеваном и Мијатом пресели у Барни до. Стеванов син Ристо око 1830. године пређе на мираз у Бабиће, а остала три брата у Црну Гору. Од њих је један, Станиша, имао сина Тошу, а овај Божа, који се преселио на Недајно и имао синове Голуба, Јакова и Илију. Голуб се иселио у Босну, негдје око Рогатице. Презиме су добили по неком претку, који је много ишао у лов, па му се „набатуравао” снијег на ноге.

    • Воја

      Батурани су допловили са обала Црног мора (поморци Руси или Јермени), у Котор. Пловили и градили цркве у Котору (св. Трифуна и данашње св. Ане). У време раскола једна линија прихватила католичанство и доспела до Равних Котара, а друга: село Прераци код Билеће, одакле су сви побегли због убиства једног од бегова Љубовића преко Волујака или Маглића у чете Баја Пивљанина на Брљево код Плужина, затим у Бешићи (заселак Барног Дола), Бабићи, село Мала Црна Гора, Недајно, Бачко Добро Поље, Кула, Сремска Митровица, Нови Сад, Подгорица, Крушевац. Један брат Голуб из Прераца у бежању се определио за правац: Чемерно – Подроманија, где су променили презиме у Голубовићи, други остао у Автовцу, променио презиме у Никитовић, а само су се два склонила у ускоке Баја Пивљанина. Вакетни мали брат Ђуро није могао да бежи. Када су Љубовићи упали у кућу, он се сакрио под кревет. Један од бегова Љубовића га узе да му препиње коње. Чуо је једне вечери док је препињао коње да се Бајови ускоци прикрадају кули Љубовића, јавио му. Турци запуцали и отерали хајдуке, бег вакетном Ђурици дао слободу да гради кућу где хоће кад му је спасао живот. По предању Ђурица је рекао: ”Ја бих на оно наше”. Ту је склепао неку потлеушицу, оженио се и од њега је настала најбројнија херцеговачка породица Ђурице. Када је Бајо погинуо, чете су му се растуриле и Батурани се приженили: један од Бабића у истоименом селу, а други од Кужића са Брљева, или Јанковића на Малој Црној Гори (то није утврђено). У Прерацима постоји: Батуранов до, Батуранов ублић, Батуранов вал, Батуранова њива. На Батурановој њиви је сазидана црква Св. Трифуна. Сви православни Батурани и данас славе св. Трифуна. У Јеринићима Батурани никада нису живели, на Недајном јесу, али су дошли са Мале Црне Горе под Дурмитором. Данас највише Батурана живи у Новом Саду и Подгорици.