Порекло презимена Баруџија

13. фебруар 2012.

коментара: 10

Поштовани,

позивамо вас на сарадњу.

Пошаљите нам свој прилог, све што знате о овом презимену на основу усменог предања или цитирањем навода из књигa (наведите којих) или оног што је већ објављено на осталим интернет сајтовима (напомените којим).

Обавезно напишите и коју крсну славу славите и подручје у којем се ово презиме појављује.

Наведите и име познате личности (где је рођен-а, чиме се бави), која носи ово презиме.

Ваш прилог оставите у коментару или пошаљите на и-мејл:

[email protected]
Пишите нам

Наредни чланак:
Претходни чланак:

Коментари (10)

Одговорите

10 коментара

  1. Dušan Barudžija

    Moj deda Barudžija Jovo Stevo , rodjen u selu Kruhari kod Sanskog Mosta ,BiH(14.09.1883.-16.10.1951.god.).
    Krsna slava Sveti Jovan.
    Po nekim informacijama deda je bio dobrovoljac u Rusko-japanskom ratu 1904.

    pozdrav
    Dušan Barudžija

  2. ilija barudzija

    Moj otac Ratko Ilije Barudzija ,rodjen u donjoj Previji kod Kljuca BIH (1944) mi je pricao da je njegov pradeda Sava dosao negde iz okoline sanskog mosta. Slava nam je Sveti Jovan.
    Jedine javne licnosti koje su nam blizi rod su Izolda i Eleonora Barudzija od oca Jove i majke Divne.

  3. ja sam barudzija branko kozarska dubica selo novoselci starosjedioc krsna slava jovandan
    pozdravljam sve barudzije ma gdje god bili

  4. Tomislav

    Ne nosim to prezime, ali su moji preci Barudzije. Prema recima mog dede (koji jeste Barudzija), Barudzije su poreklom iz danasnje Bosne (predeo Banjaluke i okolo) i njihovo prezime je nastalo zbog toga sto je tamo jedan covek (po kome je nastalo to prezime, ne mogu mu se setiti imena) pravio barut i borio protiv Turaka.

  5. Драган Баруџија

    „Ово презиме од осам слова, које људи свакако изврћу и читају га како им драго, први је понео мој прадеда Јово. Рођен је у западном делу БиХ, у маленом селу под планином Грмеч. И док су први људи Аустријске монархије смишљали начин експлоатисања природних богатстава из босанских рудника и непроходних грмечких шума, мој предак је живео на имању Баре и радио на ускотрачној прузи, коју је саградила бечка фирма „Стајбајс”.
    Годишња доба су се смењивала. Јово се оженио и добио четири сина: Манојла, Милана, Стеву и Јована. Након пар година из мени непознатих разлога , ставио је жену и децу на коњска, запрежна кола поред дрвених постеља, кухињског глиненог и дрвеног посуђа и кренуо на пут. Ново породично гнездо свијају у малом граду, лоцираном на реци Сани, Санском Мосту. У том периоду мушки чланови породице бавили су се земљорадњом.
    Мој деда Милан, рођен 1886. године, постао је лугар. Живео је и службовао у селу Вилуси крај Бања Луке, да би се касније са својом породицом вратио у Сански Мост. Из два брака, са Драгињом и Милевом, добио је 16 синова и кћери, што на почетку 20. века није било необично, јер је морталитет новорођенчади био велики.
    Живели би ови плавооки и плавокоси људи сасвим обично, да времена и историјски преврати нису били тако бурни.
    1941. године, као жртве фашистичког терора, пали су Јово, Манојло и Јован и млади Гојко и Марија, Миланови син и кћерка.
    Мој отац Милутин рођен је 1937. године у Санском Мосту, где завршава основну школу и гимназију. Са 16 година долази у Београд, где и данас живи и ради као машински техничар. Мајка ми је такође сањанка.
    Пошто се ја не рачунам, мој брат је четврта генерација Баруџија.
    Дуго година се претпостављало да носимо презиме по раднику неке ћесарске барутане – Баруџији, али је ипак потврђена и прихваћена друга верзија, да смо презиме добили по имању Баре у Будимлић Јапри, завичајном селу мога прадеде.”

    Ја сам Драган Баруџија, а ово је састав на тему „Моје презиме потиче од…”, који је написала пре тридесетак година моја сестра Наташа.