Порекло презимена Бањанин

12. фебруар 2012.

коментара: 3

Презиме Бањанин је, према књизи “Херцеговачка презимена” Риста Милићевића, присутно у селу Жиљево код Невесеиња. Старином су Поповићи из Бањана. По крају одакле су дошли добили су данашње презиме. У Жиљево је Бањанину “дошао дјед на читлук из Залома”.

КРСНА СЛАВА: Свети Јован

ПОЗНАТИ: Тања Бањанин, певачица

Поштовани,

ова страница је у припреми.

Позивамо вас на сарадњу.

Пошаљите нам свој прилог, све што знате о овом презимену на основу усменог предања или цитирањем навода из књигa (наведите којих) или оног што је већ објављено на осталим интернет сајтовима (напомените којим).

Обавезно напишите и коју крсну славу славите и подручје у којем се ово презиме појављује.

Наведите и име познате личности (где је рођен-а, чиме се бави), која носи ово презиме.

Ваш прилог оставите у коментару или пошаљите на и-мејл:

[email protected]
Пишите нам

Претходни чланак:

Коментари (3)

Одговорите

3 коментара

  1. Бранко Тодоровић

    Бањанин је био учитељ Бошко који је тридесетих година прошлог века предавао у основној четворогодишњој школи у Српској Грапској (данас је то Град Добој, а тада срез добојски, бановина врбаска).

    Не знам ништа посебно о њему, али сећам се тога Бањанина из прича које ми је причао мој деда, коме је био учитељ. Малопре нађох на интернету да је био носилац Ордена Светог Саве V реда. Орден му је додељен 3. XII 1938. године (в. Просветни гласник за 1939. годину).

    Био је ожењен Јеленом, коју из прича више памтим као Бањанку, и она је била просветни радник. Нађох да су у Српску Грапску дошли премештајем из Бос. Петровог Села, среза грачаничког, бановине врбаске, то је данашње Петрово на Озрену. То је одлука од 4. XI 1931. године.

    Не знам шта је било са њима после рата, мислим да су преживели рат, али сећам се дедове приче о збору народа на ком је решено да се диже на устанак против усташа у лето 1941. године, када је учитељ дошао пун зебње међу своје бивше ђаке, а који га осоколише речима које ја више не умем да поновим (а дјед је то причао као да и сад стоји на том месту, где је пала одлука да се робовати неће, и као да сам и ја сад тамо са њим).

    Ако неко од тих Бањана још постоји, и ако овде сврати, нека буде поносан на своје претке, који својим знањем и добротом уђоше у историју требавског краја.

  2. Војислав Ананић

    БАЊАНИН (п), Жиљево код Невесиња. Старином су Поповићи из Бањана. По крају из кога су дошли добили су данашње презиме. У Жиљево је Бањанину “дошао дјед на читлук из Залома”. Славе Јовањдан (59:231).

    Извор: РИСТО МИЛИЋЕВИЋ – ХЕРЦЕГОВАЧКА ПРЕЗИМЕНА, Београд, 2005.

  3. Војислав Ананић

    Бањани се први пут помињу 1319. г. у Архиву Дубровника али не као бањска територија него братство Бањанин које је било јако и као такво трговало са Дубровником. Бањани се помињу 1422, 1428, 1465, 1477, 1485. и доцније. „Помиње се старјешина једног катуна у Бањама Драгаш 1422, Морлак (назив хришћанина турског поданика) из Бањана, који је био у служби код дубровачког архиепископа и са његовим оседланим коњем и мачем побјегао. 1428. године неименовани бањски војвода 1465. године, кад су 1466. године пали под турску окупацију, у првом турском попису 1477. г. и у Херцеговачком Санџаку бањски војвода са сједиштем у Пријепољу, 1489. године и бањски војвода Радич, по оцу Вуковић, 1485. године.” Са пресељењем последњих дробњачких породица у Дробњак називају се само Бањани по презимену братства Бањанин, како је то, већ, речено. „Прво је мјесто добило име Бањани по братству Бањанин, а затим и племе по имену мјеста – бањско племе. Братство Бањани успјело је да наметне своје презиме мјесту, а затим по мјесту и племену. Вјероватно да су се и Бањани прије тога називали Рудинама, као и остали дијелови рудинске висоравни.» Пејовић истиче да већина бањских братстава воде поријекло од српског племена Новљана које се доселило у ове крајеве у VIII вијеку? Једно од њих најбројније и најутицајније било је новљанско братство Бањанин које је и задржало то презиме све до 16. вијека, помиње их К. Јиречек и дубровачки Архив. Послије овога бањска територија звала се Бањани. Бањани су имали много војвода, од Цвјетка Бањанина (на надгробној плочи у Јовањској цркви на Петровићима гдје је сахрањен, пише да је био војвода и да се презивао Бањанин) па до великог војводе Максима Баћовића. И не потичу из Бањске, из Петропоља од Косова поља него из племена Новљана. Јављају се као Петровићи-Бањанин са Радојем Петровим, сином Радичевим. По првом презимену тога братства и село је добило садашње име Петровићи и задржало Петровић-Бањанин до почетка XVIII вијека, а онда прелазе на презимена по очевима и дједовима или надимцима.

    Извор: Косто Радов Перућица, ОПУТНА РУДИНА — Грађа за проучавање мог завичаја — Београд, 1989. г.