БУКВИЋ (п,к). Буквићи (п) су порљеклом из Чавша у Попову, одакле су одселили на Побрђе у Горњем Храсну. Народно предање каже да их је у Чавшу било петеро браће. Један од њих отишао је у „кириџилук“. Једнога дана, када у њиховој кући није био ни један мушкарац већ само стара мајка, дође неки харачлија да плијени браве. Прво је изабрао овна звонара, а стара се успротиви, и „потегне« за звоно неколико пута. Утом дође један од њених синова и закоље харачлију. Као крвнину они плате 90 рала зцмље. Кажу да у Чавшу постоји гроб тога харачлије – „Мустафин гроб“ (84:186). Буквићи су засновали село Побрђе у Горњем Храсну „прије 300 ако не и више година“, а потомци су кнеза Мирила из Мириловића – пише Дедијер. Из Побрђа су селили у Столац, Опличиће и Домановиће. Затим у Убоско, Елезовиће, Капавицу и Којшиће (Љубиње). Славе Јовањдан (59:253,254,284,286.289). Према предању, један потомак кнеза Мирила био је тврдоглав и недоказан. Говорили су му да је букова глава, па по томе доби презиме Буквић (155:699). Буквићи (к), род у Равном (Попово). Они су „по женској крви“ из Трнчине. Није им познало „да ли су им род Срби Буквићи у Храсном, Влаховићима и др., али ти Буквићи сматрају да су једно са поповским Буквићима, иако су они Хрвати“ (84:158).
Извор: РИСТО МИЛИЋЕВИЋ – ХЕРЦЕГОВАЧКА ПРЕЗИМЕНА, Београд, 2005.
8. мај 2014. у 01:37
Zoran Bukvić
Poštovanje,
da li će ova stranica još dugo biti u pripremi .
Hvala unapred, pozdrav !
10. март 2016. у 15:06
Илија
Prezime Bukvic, po svom nastanku spada u grupu prezimena koja su nastala po biljnom svijetu (mlada bukva).
Prezime Bukvic je starog postanja i nije se mjenjalo do danasnjeg dana.
Odmah iza Kosovske bitke 1389. godine iz Stare Raske, sa prostora Starog Vlaha, Kosova i zapadne Makedonije iselile su se mnogobrojne srednjovjekovne srpske porodice, koje se naselise u Hercegovinu na prazan prostor Gacka. Tada su dosle, izmedju ostalih, ove srpske porodice: Vardici, Vignjevici, Vitasovici, Vladislavici (Vla(j)isavljevici), Vlatkovici, Vucetici, Vucici, Babici, Batinici, Bogdanovici, Bogunovici, Boskovici, Brajkovici, Bukvici, Grbacevici, Guzine, Ivanovici, Jugovici, Klobucari, Kovacevici, Loncarici, Miletici, Milici, Milisici, Milivojevici, Miloradovici, Milosevici, Miokovici, Mrdjenovici, Ninkovici, Novakovici, Obradovici, Petkovici, Petrovici, Plavsici, Pribinici, Radmilovici, Radonjici, Radosevici, Radovici, Ratkovici, Sladojevici, Stankovici, Stanojevici, Terzici i mnoge druge.
“Bukvici (Buchuich) se u istorijskim izvorima pominju kao Vlasi Bukvici u katunu Bukvici.”1 Medjutim, nije mi poznato gdje se nalazio ovaj katun, ali se u Dubrovackim izvorima spominje 1393. godine: “Gackonski knez Petar Bukvic isao je u Split kod generalnog providura, s molbom da se Gackonci presele na mletacku teritoriju.”2
Snazna turska najezda i pad Gackog 1465. i cijele Hercegovine 1482. godine primoralo je ovo stanovnistvo da potrazi bezbjednija stanista. Seoba za seobom. Tada su mnogobrojna sela u Hercegovini ostala prazna.
Iseljavanja su isla u cetiri pravca: jedan prema Crnoj Gori, drugi prema Dubrovniku i Primorju, treci prema Sjevernoj Dalmaciji i cetvrti prema Usorskoj oblasti.
Iseljavanja iz Hercegovine u Liku i Krbavu pocela su poslije 1469. godine, kada su Turci provalili preko Une i opustosili zemlje “krbavskijeh i modruskijeh knezova”. Kako kaze Grbic, tada “silni narod iz ovijeh krajeva odvedu u ropstvo, a ono sto utece ispod sindzira i ispod noza, razbjeza se i raseli na sve strane.”3
Godinu dana poslije Krbavske bitke (1526) pala je Lika i Krbava u turske ruke. Ibrahim-pasa je utvrdio svoju vlast i 1528. godine poceo naseljavati “raju” iz srpskih oblasti na prazan prostor Like i Krbave. Tada su Turci naselili preko 150 porodica u Tursku Hrvatsku. Uslijed zuluma Turaka nad ovom rajom, oni stupaju u tajne veze sa senjskim kapetanima i austrijskim generalima da bi presli pod plast austrijskog cara. U vise navrata manje grupice ovog stanovnistva uspijevaju da se prebace na austrijsku stranu. Senjski kapetani naseljavaju ove Srbe na Brinjsko podrucje 1638. godine. Doseljenici su nastanjeni u zapadnom i jugozapadnom dijelu brinjskoga polja i dato im je zemljiste: Lucana, Skalica, Vodoteca, Prokika, Zupanj Huma, Gusica Polja i Drenovog Klanca sve do cardaka. Tada su dosli ovi rodovi: “Banjeglavi, Bozanici, Bukvici, Djurici, Galovici, Gostovici, Hajduci, Knezevici, Kojcini, Kosovci, Loncari, Maljkovici, Maricici, Milosevici, Orlici, Orlovici, Platise, Protulipci, Rajcici, Rapajici, Skakavci, Smiljanici, Stanici, Susnjari, Vranesi i Vujici.”4
Poslije izgona Turaka iz Like, 1689. godine, mnogi gore navedeni rodovi, kao ucesnici u oslobadjanju Like i Krbave, povrate se na predjasnja stanista u Krbavu.
Prije i poslije okupacije Bosne od strane Austrije, oko 1878. godine, iselise se mnoge kuce Bukvica iz Like i Krbave, te se isti naselise u bihacki i bosansko-krupski okrug, a potom se rasirise po svoj Bosanskoj krajini, Slavoniji i Vojvodini.
Iseljavanja Bukvica iz Like i Krbave bilo je, prirodno ili prinudno, sve do tragicnog 4. avgusta 1995. godine.
Topografske oznake ovog prezimena: Bukvici 5, selo kod Brinja (Otocac).
Bukvici 6, selo u Bosni i okrugu travnickom.
Slave: Djurdjevdan i Stevandan.
Do izgona Srba iz Like, 4. avgusta 1995. godine, Bukvice nalazimo u: Vodotecu (Brinje, Otocac), Brilju, Brlogu, Bukvicima, Ivakusi (Otocac) i u Otoccu.
1 N. Mandic Studo: Zemlja zvana Gacko, kn. 1, Beograd 1995, str. 624.
2 Isto, str. 625.
3 M. Grbic. Karlovacko vladicanstvo, knj. 1, Karlovac 1891, str. 14
4 Stj. Pavicic: Seobe i naselja u Lici, Zagreb 1962, str. 148. i 149.
5 Kazivac: Milan Bukvic (r. 1926) iz Bukvica.
6 Rijecnik hrv. ili srp. Jezika, JAZU, knj. II, str. 728.
Иначе моје Буквићи живе у Херцеговачким Голешима код Прибоја и славе светог Јована.
8. децембар 2016. у 12:12
Nina
Hvala Vam!
16. јануар 2017. у 01:56
Mladen
I moji su iz Priboja i slave svetog Jovana….
4. новембар 2018. у 02:51
Milovan
I moj otac je bio iz jednog sela blizu Priboja. Da nismo neki rod?
11. март 2019. у 00:00
Mladen
Kosjeric
10. март 2019. у 23:59
Mladen
Jbt,jesam ja ovo napisao ?? ja sam isto Mladen Bukvic,slavim Jovana i iz Priboja su moji …
10. новембар 2019. у 17:30
Cvijeta Tina Bukvić Radojčić
Moj djeda Danilo Bukvić,iz Okoline Mostara,(Malo Polje)učesnik prvoga svetskog rata,(Za vreme kraljevne bio je žandar,slavimo Svetoj Jovan Krstitelja ,slava mu i milost.Mnogo ste mi pomogli,sad više puno znam
Moj pradeda Trifko Bukvić,sahraniti u Jaseni,živi je 105 Godina.
18. мај 2020. у 14:19
Ognjen
Moja mama je iz Priboja i preziva se Bukvić.
18. јун 2021. у 14:37
Biljana Bukvić
Lijep pozz ,
moji Bukvići su iz Dvora na Uni i slave Đurđevdan.
1. децембар 2023. у 08:47
Sara
Moj deda, Ilija Bukvić, rođen 1943. god u Vodoteču, slavio je Svetog Stefana, izbegao je u Vojvodinu (Bački Brestovac), odakle se posle preselio za Novi Sad.
10. март 2016. у 15:18
Илија
Преузето са овог сајта, http://www.krajinaforce.com/forum/index.php?/topic/67-licki-vodac/
21. јануар 2018. у 19:14
Милан
Моји су са Поникава код Ужица и славе Светог Стефана.
17. јул 2020. у 20:09
Željko
Čantavirski put 23
17. јул 2020. у 20:09
Željko
Čantavirski put 23
23. март 2018. у 07:17
Војислав Ананић
Буквићи
Породица Буквић (Срби) настањена је у Опличићима (Чапљина). На почетку двадесетог вијека, Дедијер биљежи: “Буквића дјед дошао из Храсна оне године када је аскер (1851.?). Има их 2 куће. Славе Јовањдан.”
„Буквићи на Побрђу расадник су свих Буквића у Херцеговини (…) Једино што тврде да потичу од кнеза Мирила из Мириловића и да су један род са Ђогама, Меданима, Ћуковима, Жарковићима, Комадима, Кнежићима, Пашићима и Елезовићима.” Исти извор тврди како су Буквићи „Побрђе основали прије 300 година, тј. око 1610. г., ако не и више година. (…) Буквићи су насељени у Елезовићима 1904. године, они су од тамошњих Буквића с Побрђа, а овдје су купили земљу. Четири куће Буквића живе на Гају, насељени 1894. г. са Побрђа. У селу Убоску има 7 кућа Буквића, они су насељени са Побрђа 1899. г. Буквића има исељених 1851. г. у Опличиће и Рјечице 1869. г, насељених из Храсна, даље их има насељених у Трусини, Мостару, Сарајеву, Влаховићима, Гацку, Метохији, Срему, Бачкој, Банату, Београду и Дубровнику.“
Презиме Буквић долази од ријечи “буква, бугва – морска риба boops vulgaris” или од ријечи “буквић – млада буква”.
Извор: Алија Пирић, Дубравски лексикон, Столац, 2013.
12. август 2018. у 21:30
Ljubisa
Moja krsna slava je djurdjevdan.
Moji pretci su sa banije gdje i sada imam kuciste i zemlju u selu Gornji Javoranj zaseok Glavičani. Moj stric je govorio da smo porijeklom sa priboja na limu ali tamo,po mojim saznanjima, nema bukvica da slave djurdjevdan tako da mislim da su iz Like doselili na baniju. U rodu smo sa porodicama Žilić
Kepčija
Crljenica
Korizma
Kolacek
I drugi
15. април 2019. у 12:25
Bukvić
Veliki pozdrav svima koji ste se dosad javili.
Moji, Crnugovići-slava svetog Jovana.
Dali je neko od vas dosad radio DNK-hg istraživanje?
Dali ovo prezime ima izvor u jednoj osobi ili mestu (catun Buchuich)??
Sve što sam dosad pročito i naučio me vodi prema tom zaključku.
14. април 2020. у 19:59
Жељко Буквић
Буквићи, из Лике Р1а, подгрупа М458, грана Л1079, из Херцеговине Горње Храсно И2а1б . По један тестирани.
26. фебруар 2021. у 08:14
Stefan
Dobar dan
Retko da sam video da neko od nas Bukvića slavi Djurdjevdan. Moj pradeda je iz Pilatovića, selo pored Požege. Inače je sahranjen na ostrvu Krf sa koga su kasnije kosti prebačene na Vido. Umro je kako kažu od prejedanja posle povlačenja preko Epirusa.
Ako vidite negde povezanost pa da razdelimo informacije?
Hvala
10. новембар 2019. у 17:45
Cvijeta Tina Bukvić Radojčić
Ne mogu da prestanem sa istraživanjem,moj otac Svetozar Bukvić,rođen u Kuli,1926.,g.Otac njegov Danilo i majka Joka dolaze u
Bačku, iz Hercegovine,i idu dalje iz Bačke u Istoj u Slavoniju,pore Osijeka,prvo Trnski Antunovac pa onda Paulin Dvor,pa opet drugi svjetski rat i sa 6-stero dece idu u Mačvu, Zminjak,i djeda ide u partizane,ubijen je od njemaca ,1941 u Jarebica a.
10. новембар 2019. у 17:56
Cvijeta Tina Bukvić Radojčić
Naravno baka Joka se vraća u Palin Dvor posle rata i tu ostaje i tu umire
Živi sa svojom djecom.Koji se udaju i žene,i sve ide dobro dok nije došao taj prokleti rat,1991.Moja baka Joka je devojacko prezime Čolović,isto Hercegovina,rodbina njene majke je iz Dabića, tako da su moju prabaku zvali Dabuša,a pravo njeno ime,Mila
26. мај 2020. у 22:45
Sara Bukvić
Moj deda, Ilija Bukvić, rođen 1943., došao je u Bački Brestovac kao beba iz sela Vodoteč u opštini Brinje u Liki. Slavimo Svetog Stefana.
Veliki deo njegove porodice, kao i svog pradedu kojeg su Ustaše ubile, našla sam na sledećem linku https://www.makroekonomija.org/nezavisna-drzava-hrvatska/vodotec-otocac/
Srdačan pozdrav, Bukvići!
17. јул 2020. у 20:20
Željko
Moji su iz Vodoteča posle prvog svetskog rata kolonizovani u Karađorđevo kod Bačke Topole .
Slavimo Sv.Stevana.
1. децембар 2023. у 08:51
Sara
Slobodno mi se javite da razmenimo informacije ako želite. +47 48 50 47 47, Viber ili Whatsapp
25. септембар 2022. у 13:59
Милан Буквић
Моји су са Поникава код Ужица. Славимо Стевандан. На Пељешцу имају Поникве и засеок Буквићи. Мој покојни отац је још ’83. године то нашао кад смо били на мору, а ишао је да купи неко чувено вино. Нашао је вино, али и потпуно исти рељеф као у свом селу Поникве код Ужица. Поникве су мале вртаче, као облик крашког рељефа. Засеок поред нас на Пониквама су Словићи. Славимо исту славу и зовемо се рођацима. Вероватно презимена потичу од речи буква, старе речи за слово.