Порекло презимена Антонијевић Reviewed by Momizat on . Поштовани, позивамо вас на сарадњу. Пошаљите нам свој прилог, све што знате о овом презимену на основу усменог предања или цитирањем навода из књигa (наведите к Поштовани, позивамо вас на сарадњу. Пошаљите нам свој прилог, све што знате о овом презимену на основу усменог предања или цитирањем навода из књигa (наведите к Rating: 0
You Are Here: Home » Презимена » Порекло презимена Антонијевић

Порекло презимена Антонијевић

Поштовани,

позивамо вас на сарадњу.

Пошаљите нам свој прилог, све што знате о овом презимену на основу усменог предања или цитирањем навода из књигa (наведите којих) или оног што је већ објављено на осталим интернет сајтовима (напомените којим).

Обавезно напишите и коју крсну славу славите и подручје у којем се ово презиме појављује.

Наведите и име познате личности (где је рођен-а, чиме се бави), која носи ово презиме.

Ваш прилог оставите у коментару или пошаљите на и-мејл:

[email protected]
Пишите нам


Коментари (23)

  • slobodan

    Krsna slava Mitrovdan, doseljeni u V. Planu kod Smedereva pre I srpskog ustanka, rodonačelnik Antonije Stojković. Porodice istog porekla i slave Jeremići, Ilići, Dimitrijevići i Stanišići. Doseljeni sa Kosova, selo Bele Vode, navodno kod Vučitrna. Navodno najstarija familija u V.Plani.

    Одговори
  • Ненад

    Крсна слава сабор св. Архангела Михајла.
    Досељени из Бугарске село мало гаре 23 мушке главе са породицама тамо су избегли из старе Херцеговине.
    Моја линија је остала на подручју Параћина сел. Трешњевица.
    Моја потрага се губи у Херцеговини. Јер нас тамо пуно има 🙂

    Одговори
  • Шарко

    Ненаде, овде имаш монографију, „Белица“, којој припадају и села Велика/Мала Трешњевица. Би сте највероватно од рода Трифуновића – Љубисављевића (20 к., Св. Арханђео), досељени почетком 19. века из трнске околине (Бугарска). Звала су Вас „Негричанима“.
    Моје је мишљење да се презивате по наврндеди Антонију, односно по Трифуновим или Љубисављевим сину или унуку Антонији.

    Ево податке о пореклу становништва Трешњевице: http://www.diskusije.net/798353-post734.html. Већина становништва Трешњевице пореклом је из околине Трна у Бугарској, и има родова са различтим крсним славама. Ви сте Шопци старо становништво са простора данашње српско-бугарске границе. У том рају сем Шопаца, од досељеника је најприсутнија Вардарска-струја – из Македоније. Динарске досељеничке струје у том крају скоро да и нема.

    Одговори
  • Милорад Богдановић

    Презиме Антонијевић спомиње се у ШЕМАТИЗМУ дабробосанском за 1882 годину у парохији Приједор (слава Петровдан) и у парохији Крнић-Мљеча-Брежани (слава Арх. Михаил) код Сребренице.
    Презиме Антонић слави 12 различитих слава, распрострањено по скоро митрополији дабробосанској у том времену. Антонићи у парохији Бочац (Бањалука) славе Петровдан а Арх. Михаила славе у парохији: Агићи, Воденица,Нови, Сводна (Дубица); Ашани, Дубовик (Крупа); Оштра Лука, Сански Мост, Хадровци (Сански Мост) и Приједор.

    Антонићи у Приједору који су половином 19. вијека дошли из сусједног Тимара (пише на надгробном споменику), била је јако богата трговачка породица у времену турске и аустриске владавине. Још се тачно незна када су и одакле дошли у Тимар, али са сигурношћу се зна да су овдје били насељени прије 1717 године.

    Одговори
  • Милорад Богдановић

    Презиме Антонијевић спомиње се у ШЕМАТИЗМУ дабробосанском за 1882 годину у парохији Приједор (слава Петровдан) и у парохији Крнић-Мљеча-Брежани (слава Арх. Михаил) код Сребренице.
    Презиме Антонић слави 12 различитих слава, распрострањено по скоро митрополији дабробосанској у том времену. Антонићи у парохији Бочац (Бањалука) славе Петровдан а Арх. Михаила славе у парохији: Агићи, Воденица,Нови, Сводна (Дубица); Ашани, Дубовик (Крупа); Оштра Лука, Сански Мост, Хадровци (Сански Мост) и Приједор.

    Антонијевићи у Приједору који су половином 19. вијека дошли из сусједног Тимара (пише на надгробном споменику), била је јако богата трговачка породица у времену турске и аустриске владавине. Још се тачно незна када су и одакле дошли у Тимар, али са сигурношћу се зна да су овдје били насељени прије 1717 године.

    Одговори
  • Ненад

    Шарко
    Нас зову, Карапанџе.
    А и Бугари,подразумева ва се.
    Да село јесте ајдучко.
    И данас је тако 🙂
    У селу су се правили и топови од Трешњевог дрвета.
    Горњу Трешњевици данас насељавају Румунски роми-Коритари. Кад су они дошли не знам
    Некада чувени по изради дрвених судова,кашика…
    Е сада:мој деда је изричито на моје питање да ли смо увек били Антонијевићи.Одговорио потврдно. Е баш то је оно што мене и збуњује.
    Хвала за ово што си написао.
    Пронаћи да се укључио на форум. Но ипак ако је могуће да контактирао и мејлом [email protected]

    Одговори
  • Ненад Антонијевић-Карапанџа

    Шарко
    Нас зову, Карапанџе
    Да село је ајдучко:-)

    Одговори
  • Милодан

    Фамилије-презимена Антонијевић по местима живљења и Колубари и Подгорини. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Колубара и Подгорина“, прво издање 1907. године, најновије издање 2011. године – едиција „Корени“ – ЈП Службени гласник Републике Србије и САНУ.

    Остале податке породица Антонијевић, одакле су и када досељени као и Крсну славу можете сазнати у текстовима поменутих села.

    -Богатић
    -Брезовица
    -Дупљај
    -Жабари
    -Златарић
    -Латковић
    -Лесковице
    -Мрчић
    -Планиница
    -Попадић
    -Попучке
    -Ровни
    -Шушеока-Шушовка
    -Богатић

    Одговори
  • administrator

    Милодан:

    Породична презимена у Качеру, Антонијевић. Према књизи Милоја Т. Ракић „Качер“, прво издање 1905. године, најновије издање 2010. године – едиција „Корени“, ЈП Службени гласник и САНУ.

    Остале податке породица Антонијевић – порекло, одакле су досељени и Крсне славе можете сазнати у текстовима поменутих места.

    -Козељ
    -Липље
    -Трудељ

    Одговори
  • Милодан

    Породице-фамилији у Шумадијској Колубари, Антонијевић. Према књизи Петра Ж. Петровића „Шумадијска Колубара“, прво издање 1939. године, друго издање 1949. године, најновије издање 2011. године у саставу књиге „Шумадија и Шумадијска Колубара“ – едиција „Корени“ – ЈП Службени гласник Републике Србије и САНУ.

    Остале податке породица Антонијевић, одакле су и када досељени као и Крсну славу можете сазнати у текстовима поменутих места, који су постављени или ће бити ускоро постављени.

    -Дудовица
    -Вреоци
    -Лазаревац
    -Миросаљци
    -Чибутковица

    Одговори
  • Милодан

    Фамилије-презимена Антонијевић, по местима пребивалишта. Према књизи Тодора Радивојевића „Лепеница“.

    -Петровац
    -Бадњевац
    -Белошевац
    -Рача
    -Трешњевак
    -Ракинац
    -Којево
    -Маршић

    Одговори
  • Ivan

    Nosim casno prezime Antonijević deda mi je poreklom iz Ivan kule,doseljen iz okoline Peći

    Одговори
  • Slobodan

    Ono što pouzdano znamo je da je prvi po prezimenu Antonijević u našoj liniji Perica Antonijević iz sela Slatine opština Rekovac, i po njemu nas zovu Peričani. Njegov otac bio je Antonije Đorđević. O godinama nismo sigurni pošto su podaci oprečni u knjigama, a i knjige u tom krelaju nisu uredno vođene. Perica je moj Askurđel.

    Одговори
  • Ilija Antonijevic

    Moji preci se doselili ispod Velikog Jastrebca, selo Donja Bresnica krajem 19 veka. Prvi se doselio moj navrdjed Damjan Antonijevic koji je promenio prezume kada je tu dosao. Prezime potice od njegovog oca Antonija ako se ne varam. Doselio se iz sela Resnik ili Brusnik kod Vucitrna sa Kosova. O precima koji su tamo ziveli ne znam nista.

    Одговори
  • Војислав Ананић

    АНТОНИЈЕВИЋ (п), врло стара херцеговачка породица. исељена у Србију. „Концем 17. века бежећи од турског зулума побегли су из Херцеговине у Ужице, ту се окућили и обогатили, а онда је свештеник Стеван са синовима Чедом, Миланом. Јованом и Мирком кренуо у Београд.“ То је било 1887. године. („Дуга“, бр. 531. Београд, јули 1994. Напис Милана Лакетића).

    Извор: РИСТО МИЛИЋЕВИЋ – ХЕРЦЕГОВАЧКА ПРЕЗИМЕНА, Београд, 2005.

    Одговори
  • Todor

    Moj otac je rodjen u Pljevljima. Slavimo sv. Djordja. Antonijevici su u Pljevlja dosli sredinom XIX veka sa Kosova (Vucitrn ili Kosovska Mitrovica).

    Одговори
  • Aleksandra

    Pozdrav,pošto sam sve pročitala,videla sam da svi potiču iz različitih krajeva.Moji su iz Kovačevca kod Mladenovca,moj otac kaže da su se preci doselili iz Crne Gore i slave Svetog Stefana.Mada koliko ovde vidim,uglavnom Antonijevići potiču iz Hercegovine

    Одговори
  • Nenad

    Slavim Svetog Kirijaka u narodu poznatijeg kao Miholjdan.Po nekim predanjima doslo se do nekog zakljucka da su moji iz Batocine mada sumnjam jer se radilo o veoma siromasnim podacima nazalost..bas bih voleo da dodjem do prave istine ali ne znam kako..

    Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top