Порекло презимена Радошевић

5. фебруар 2012.

коментара: 38

Презимена

[toggle title=”ТЕСТИРАНИ РАДОШЕВИЋИ НА СРПСКОМ ДНК ПРОЈЕКТУ”]

Радошевић

Хаплогрупа: R1b

Порекло: Лич, Хрватска

Крсна слава: католик

Контакт:
_________________________

КОМПЛЕТНЕ РЕЗУЛТАТЕ ПОГЛЕДАЈТЕ ОВДЕ[/toggle]

Стојан Караџић, Вук Шибалић: „Дробњак и породице у ДРОБЊАКУ и њихово поријекло“, II допунско издање, Београд, 1997, ИШ ‘Стручна књига’

РАДОШЕВИЋИ

(у Градини)

Радошевићи потичу од братства Кнежевића. Презиме су добили по Радошу Остојину, унуку кнеза Мира Шаранца. Са Кнежевићима одржавају рођачке везе.

Радошевића има исељених у пљеваљски крај.

Славе Ђурђевдан.

 

ИЗВОР: Стојан Караџић, Вук Шибалић: Дробњак и породице у Дробњаку и њихово поријекло, 1997, приредио сарадник портала ПОРЕКЛО Војислав Ананић

__________________

Ваш прилог оставите у коментару или пошаљите на и-мејл:

[email protected]
Пишите нам

Наредни чланак:
Претходни чланак:

Коментари (38)

Одговорите

38 коментара

  1. 16. новембар 2013. у 14:55

    Драган Радошевћ

    Ја сам Србин православац из Далмације,околина Задра (Ислам Латински).Живим у Аустралији “захваљујући олуји”. Пошто у селу и околини није било Срба са тим презименом ја незнам одакле потичемо. Покојни дјед је говорио да се тачно незна одакле су родитељи његових родитеља доселили мада је мислио Босна или Црна Гора. Славимо Св. Стефана (9.јануар).Дали је могуће ући у траг нашем поријеклу?

    Одговори

    • 16. новембар 2013. у 21:12

      Милорад Богдановић

      Хвала Драгане што се својим писмом – ћирилицом служиш.
      Покушаћу да ти помогнем, а ти ћеш на крају највише помоћи себи и својим потомцима, када имаш велику вољу за то.
      Презиме Радошевић први пут се спомиње у писаним документима 1254 године. као српска властела из Захумља. Војислав Радошевић из Захумља био је 1254. године сатник и заповједник града Имоте (Имотски) и заступник захумског жупана Радослава, сина кнеза Андрије (Monumenta Serbica, 45).
      Радошевићи су упидани у Дечанске хрисдовуље од 1335-1345. године . Добреш Радошевић уписан је у селу Буњане, у хрисовуљи II и у хрисовуљи III (ДХ II , 108. и ДХ III ,225).
      Јасно је да су Радошевићи најраније боравили у Захумљу, а затим у дечанској области као и велики број засумских и травунских породица српске властеле.
      Радошевићи се јављају 1372 године као и становници у Требињу, а у Церници 1431. године.
      Препис из књиге проф. Новака Мандића Студе СРПСКЕ ПОРОДИЦЕ ВОЈВОДСТВА СВЕТОГ САВЕ; Гацко 2000. стр127. а на стр 530. налази се грб властеле Радошевић.
      А Петар Ашкраба Загорски у својој књизи СРБИЈА… Загорје, 2008, на стр 706-708 пише…Једни Радошевићи су рано, а други каснијим историским промјенама и разлозима одселили у сребренчки крај, трећи у Пиву, четврти у Имоту (Имотск), те по Далмацији, у Лику (Мркопаљ) и запад, четврти Осијеку и по Славонији, а пети и Хумину, Конавле и даље… Покатоличени Радоши у Горњим Мамићима у Широком Бријегу (на женинству) који су се проселили кроз Дувно од загорских су Радошевића.. Радошевићи… под презименом Радош већ поисламљени, али су се већ прије тога покатоличили. Радошевића има поунијаћених и доста их покатоличених.
      Александар Бачко у књизи ПОРОДИЦЕ ДАЛМАТИНСКИХ СРБА; Београд 2008. на стр 381. спомиње Радошевиће у Ђеврски (1948 године 18 чланова у 3 куће) као и у Исламу Грчком (нема их више, нестали у Другом св. рату) и Исламу Латинском ( 13-2) који су у заједнчком сродству. У Макарској, пореклом из Босне, помињу се 1749 године. Интересантно, нигдје се не спомиње шта славе, мада се такође овдје спомиње и презиме Радош који славе Ђурђевдан, стр. иста.
      Радошевићи у КАРЛОВАЧКОМ ВЛАДИЧАНСТВУ (1896) славе Стевањдан, Јовањдан, Ђурђевдан, Ивањдан, Митровдан као и римокатолика.
      У ШЕМАТИЗМУ дабробосанском за 1882 годину као и књизи Ђорђа Јањатовића ПРЕЗИМЕНА СРБА У БОСНИ, Сомбор,1993. Радошевићи се спомињу као слављеници девет различитих слава махом на простору сјеверне и с/з Бос. Крајине. Стевањдан славе у парохији Вођеница код Б.Петровца и Козарац код Приједора. Презиме Радош Стевањдан славе у парохији Ваган код Дрвара и Волари код Варцар Вакуфа (Мр. Град)

      На крају, моја је предпоставка да су Студо и Загорски највише ти помогли да дођеш до вриједних сазнања. Свако добро.

      Одговори

    • 28. март 2016. у 15:22

      Снежана

      Драгане, има Радшевића који славе као и ти Св.Стефана:мој деда по мајци звао се Миле Радошевић из села Медак у Лици, радио је на изградњи чувене железничке пруге у Америци као и многи други у то време. Од прве жене има доста потомака у Београду од сина Богдана и ћерке Ђуке, син Милош није имао деце. Са другом женом, Маријом, која је моја баба по мајци, Миле Радошевић има унуке који су као и ти у Аустралији због Олује.

      Одговори

  2. 9. март 2014. у 10:27

    Драган

    @Милорад Богдановић
    Велико хвала и свака част на овако опширном опису поријекла Радошевића.
    Свако добро ти желим!

    Одговори

    • 9. март 2014. у 21:34

      Милорад Богдановић

      Хвала пријатељу.

      Останите и даље са нама, можда још нешто ново овдје сазнаш о својим Радошевићима.
      Свако добро, и тамо далеко.

      Одговори

  3. 21. октобар 2014. у 11:59

    Radosevic

    Među srpskim prezimenima u Bosni krajem 19. veka, Đ. Janjatović beleži i Radoševiće i Radoše (što su kraća ili pak produžena verzija ovog prezimena) u mestima: Agići (Dubica), Ašani i Krupa (Krupa), Bihać i Hrgar i Vrtoče (Bihać), Palanka i Umci (Sanski Most) sa slavom Arhangel Mihajlo i Vođenica (Petrovac) i Kozarac (Prijedor) sa slavom Sv. Arhiđakon Stefan. Slede Prnjavor, Krupa, Prijedor i Bihać sa nekoliko različitih slava: Đurđevdan, Mitrovdan, Ignjatijevdan, Jovandan, Miholjdan, Nikoljdan i Trifundan. Radoši u Petrovcu i Hadranima (Sanski Most) slave Aranđelovdan, a u Vaganu (Gerzovo) i Volarima (Varcar-vakuf, sada Mrkonjić Grad) Sv. arhiđakona Stefana.

    U selu Vrtoče Radoševići su prema podacima iz 1920. bili nastanjeni u nekoliko zaselaka. Tako je bilo 11 kuća u Kuli, dve u dolinama, dve u Redžinom kraju i tri pod Gradinom. Svi slave Aranđelovdan. Ovde su se naselili pre jednog veka, a pre toga su bili na Skakavcu pod Velebitom. Bili su još nastanjeni i u selu Busije, u samo jednoj kući, sa istom slavom.

    Doselili su se iz Gračaca 1879. godine. Bilo ih je u Šainovcu iznad današnjeg Petrovca gde su se doselili početkom 18. veka, odakle su se raseljavali uokolo. Ovde su, pak, došli iz Like kad se gradio petrovački grad. Po predanju, slepi starešina Radošević doneo je lep kamen paši za izgradnju, koji mu je dao da bira gde će da se naseli. Paša dozvoli da to bude kod potočića kome dadoše ime sela iz starog zavičaja – Skakavac.

    U Suvaji su početkom 20. veka bili nastanjeni u Dolini Radoševića u pet domaćinstava, u Polju četiri i u Gajevima u dva. Vele da im je staro prezime, pre doseljenja u Lici, bilo Stojisavljević (Stošljević). U Petrovcu su Radoši sa slavom Aranđelovdan koji su se doselili iz Varcar-vakufa.

    Radoševići pripadaju jakoj grupi familija koja je dala mnogo porodica u Pounju i Lici, grupi Rodić-Stojisavljević koja slavi Aranđelovdan. Samo Radoševića ima 20 kuća u osam naselja, dok svih njihovih srodnika – 305 kuća. Prvobitni zavičaj za sve njih u Bosanskoj Krajini je područje Plavno-Popina na Tromeđi odakle su se “rasipali” na obe obale Une.

    Daljom starinom pre pet vekova došli su na Tromeđu iz Hercegovine, kao imućni stočari. U “Karlovačkom vladičanstvu” navode se Radoševići u Lici i okolini sa više slava: Stevandan, Jovandan, Đurđevdan, Ivanjdan, Mitrovdan ali i kao rimokatolici. Radoše se ne pominju.

    Одговори

  4. 21. новембар 2015. у 03:59

    Дејан Радошевић

    Господине Богдановићу, да ли можда знате нешто о Радошевићима који славе Свете Враче Козму и Дамјана? Прадеда ми је рођен у селу Милошеву, околина Јагодине 1901. Волео бих да знам одакле смо дошли на ове просторе, велико хвала .

    Одговори

  5. 21. новембар 2015. у 10:30

    Милорад Богдановић

    Дејане, о твојим Радошевићима вјероватно ће неко из Србије да ти помогне. Ја живим у најзападнијем дијелу гдје су Срби још остали на своме огњишту а нису протјерани.
    Препоручио бих теби, као и осталим Радошевићима да се позабаве претраживањем села Радошевац, по коме сте можда добили презиме, а које се спомиње “9.12. 1837 године у Срезу Рачког Окружја Пожаревачког” када мајор Павле Богдановић подноси молбу сељана да им се допусти пресељење у село Усје у истом срезу.
    Др Тихомир Р. Ђорђевић, Архивска грађа за насеља у Србији, стр 381

    Одговори

  6. 22. новембар 2015. у 16:16

    Milan

    Dejane,
    ja sam iz miloseva slavim sv.vrace.poreklo nam je iz crne gore.
    Ako te jos mesto zanima pitaj.
    Milan radosevic.

    Одговори

  7. 7. март 2016. у 14:48

    Радош

    Pozdrav! Jel zna neko nesto o porodici Rados? Gde god da pogleda pise da smo poreklom Hrvati.
    Iz tetkine price sam cuo da je moj pradeda presao u katolicku veru kako bi zastitio svoju decu od gospode u crnim uniformama.
    Pradeda mi je pobegao iz Hercegovine u Srem za vreme drugog svetskog rata. Ja licno poznajem par porodica sa istim prezimenom koje ispovedaju pravoslavnu religiju.
    Hvala.

    Одговори

  8. 23. март 2016. у 10:07

    Nenad

    Postovani,
    i ja bih zeleo da saznam nesto vise, kako o poreklu svih Radosevica tako i svom…Ono sto ja znam o poreklu moje familije je da su ziveli u okolini Tivta (pretpostavka je da je neko od predaka pobegao od krvne osvete sa Durmitora). Kako mi je otac preneo na veleposedu italijana Santinija je bio nas predak kome je bilo dozvoljeno da sagradi svoju kucu i imao je slobodu. On je odlucio da kucu sagradi u brdu (jedan od razloga za pretpostvku da su bezali od krvne osvete) i bilo je 10tak kuca Radosevicu u okolini Tivta….To je sve sto znam i unapred zahvaljujem svakome ko posalje jos informacija….

    Одговори

    • 17. фебруар 2020. у 11:03

      Aleks

      Meni je deda pricao da smo dosli iz cg bilo je cetiri brata morali su da pobegnu zbog krvne osvete rados je ostao u sadasnjoj raski srbija dobili smo prezime po radosu radosevici slavimo slavu sveti nikola 19 decembar mene zanima koje prezime smo nosili pre dok smo ziveli u cg

      Одговори

  9. 4. март 2017. у 06:08

    vojislav ananić

    РАДОШЕВИЋ
    Матица у Дувањском пољу

    Околина Бусоваче се налазила на правцу којим су се одвијале сеобе током XVIII, XIX и XX вијека. Преци данашњих Радошевића су се задржали на овом подручју и остали до данас.
    Здравко Радошевић из Бусоваче наводи претке: Иво (отац), Божо (дјед) и Паво (прадјед). Напомиње да у војној књижици његовог оца поред презимена Радошевић стоји и презиме Кришто. Наводи да им је надимак Перишић или Перишин.
    Радоши/Радошевићи спадају у ред хрватских “племена” код којих се примјећује изразита склоност ка сеобама. Осим по Босни и Херцеговини данас их има доста и по Имотској крајини, у околини Сиња, Сплита и Шибеника, те у разним насељима по Славонији. Сви су се они изгледа расељавали са ширег подручја Дувањског поља.
    У једном бискупском извјештају из 1743. године налазимо пописане катоиике у Босни и Херцеговини, изузимајући подручје требињско-маркањске бискупије. У том извјештају Радошевићи се уписују као: Радош, Радосевицх, Радоссевицх. Било их је под поменутим презименима 16 породица са укупно 179 чланова. Радосевицха је тада највише било у селу Омуљини (Дувно) и то пет породица са улаипно 52 члана. У Рашком Пољу (Дувно) било је три породице Радоса. На ливањском подручју биле су двије породице и то по једна у Гргурићима и Смричанима. У парохији Планина (Сарајево) живјела је тада бројна породица Георгиуса Радошевића са укупно 17 чланова. Радошевића је било и на тузланском подручју у мјесту Ободниза три породице са укупно 41 чланом. У Трамошњици (Бијела) била је тада једна породица Радошевића са осам чланова, а у Виаки (Вареш) породица Степхануса Радоссеwицха бројала је 18 чланова.
    Двадесет пет година касније набројали смо двадесет породица, од тога највише на дувањском подручју дванаест. Поред напријед наведених у Омуљини и Рашкора Пољу сад их има и у Борчанима и Сеоници. Укупан број чланова ових дванаест породица је 165 што нам говори да се ради о великим задружним породицама. Тако се на примјер наводи да породица Марка из Омуљине броји 23 одрасла члана и деветнаесторо дјеце. Осталих осам породица бројало је 88 чланова и живјеле су у Смрчанима (Ливно) једна, Јеховац (Велика) једна, Ободница (Тузла) двије, Вијака (Вареш) три и у Чемерном (Сарајево) једна.
    Овдје смо дали податке о Радошима/Радошевићима који су пописани у Босни и Херцеговини у XVIII вијеку. На основу наших сазнања матица би им требала да буђе у једном од поменутих села на Дувањском пољу. Становништво југозападне Босне се током XVIII и XIX вијека, а посебно у XX вијеку селило према Посавини, да би прелазило и преко Саве у Славонију. У овим сеобама су учествовали и Радоши па их зато имамо данас и по Славонији. Околина Бусоваче се налазииа на путу којим су се одвијале поменуте сеобе. Преци данашњих Радошевића су се задржали на овом подручју и ту остали до данас.
    Жеља нашег читаоца Радошевића да му помогнемо у расвјетљавању веза између презимена Радош-Кришто-овакве рубрике. Савјетујемо му да у разговору са старијим рођацима покуша да сазна шта је о тим везама запамћено у колективној меморији, а други још поузданији извор биле би матичне књиге у које су се овакве промјене често уписивале. Уколико будемо у прилици да консултујемо релевантне изворе обавијестићемо га о нашим сазнањима.

    ИЗВОР: ПОРОДИЧНИ КОРИЈЕНИ, МИРОСЛАВ НИШКАНОВИЋ
    БАЊА ЛУКА – БЕОГРАД – САРАЈЕВО, 2001.

    Одговори

  10. 19. октобар 2017. у 13:31

    Горан

    Radosevici su iz plemena Ridjana otisli prema Duvnu,kao pravoslavci.U Duvnu u selu Borcani su presli u katolicanstvo.Tu su postali veoma brojni citavo pleme a prezime su malo skratili u Rados.Skoro svaka porodica Radosa imala je u Duvnu neki svoj kucni nadimak Koji je vremenom postao Novo prezime.Krajem16veka su mnogobrojni Radosi iselili is Duvna u liku I Dalmaciju gde su see vratili Pravoslavlju.Po Radosima Koji suse naselili kod Benkovca dobilo je I’me Selo Radosinovci.Njihove slave u Dalmaciji su bile Djurdjevdan I Stevanjdan,jos iz plemena Ridjana.Iz Dalmaciju su posle odlazili u Bosansku Krupu I Prijedor,Strmicu.Mnoga prezimena u Dalmaciji poticu od Radosa,Koji su svi imali neke spicnamete tj nadimke.

    Одговори
1 2 3