Poreklo prezimena Kandić

Kandića ima kraj Mostara, u selu Međine, u Mostarskom Blatu (u Hercegovini), ali im se ne zna poreklo, a slave Nikoljdan.

Prezime Kandić je matronimičko, prema nekoj čestitoj udovici Kandi. Kanda je kraći oblik od Kandosava (kako se, po narodnoj pesmi, zvala sestra cara Dušana) ili od Kandakija, od izvornog novozavetnog grčkog imena. Ne možemo reći da li je po njoj dobila prezime familija potomaka doseljenika iz nevesinjskog kraja, iz koje se jedan udovac, u Vranešu kod Kolašina, oženio sestrom odnosno rođakom kaluđera Srbljanovića koja se ovako zvala. Ima i verzija da je taj kaluđer uzeo pretka Kandića kao nahoče, doveo ga svojima, a posle priženio spomenutom Kandom.

Kandića iz Drobnjaka ima i u Pivi (u Stabnima i Kovačima), slave Jovanjdan. Stabnjani su, po predanju jedna grana Tufegdžića, a prezime takođe duguju jednoj Kandi, u ovom slučaju udovici nekog Staniše Tufegdžića. Od Kandića iz Pive su, verovatno, i oni u užičkoj Crnoj Gori, u selu Drenovica, kao i Kandići u Bakincima, samo što oni slave Sv. Nikolu. Ima ih i u Donjem Dragačevu, u Dučalovićima i Grabu (ali nema podatka o slavi).

Kandići u Kačeru, u selu Reljinci, slave Aranđelovdan (ranije Lazarevu subotu), u Levču slave jesenju Svetu Petku, a preslavljaju letnju. U Lepenici, u selu Opornica, slave isto Sv. Petku, ali imaju predanje da su se sredinom 18. veka doselili iz okoline Prištine. U kosmajskom selu Rogača, Kandići su velika i imućna familija. Slave Sv. Nikolu, a doselili su se od Niša početkom 20. veka. U Kuršumliji, u Krivaji su Kandići, kolonisti sa Kosova, gde su kolonizovani u selo Bariljevo 1931.

Kandića ima dosta i u Bosni. Slave nekoliko raznih krsnih imena. U Dubravici (Srebrenica) i Rakovcu (Maglaj) Sv. arhiđakona Stefana, u Vlasenici, Jeremićima i Golićima (kod Vlasenice) Sv. Jovana, a “nikoljštaci” su u Visokom, Cikotama i Braincima (Vlasenica), Baljaniću (Doboj), Vinskoj i Liješću (Derventa).

___________________

Stojan Karadžić, Vuk Šibalić: „Drobnjak i porodice u DROBNJAKU i njihovo porijeklo“, II dopunsko izdanje, Beograd, 1997, IŠ ‘Stručna knjiga’

KANDIĆI

(žive na Slatini)

Ovo bratstvo potiče iz Hercegovine, iz okoline Nevesinja, odakle su se krajem 17. vijeka doselili u drobnjačko selo Slatinu. Ne znaju kako su se tada prezivali, a sadašnje prezime su dobili po Kandi, ženi Vasiljevoj, koja je rano ostala udovica, pa se njen sin Vidak po majci Kandi prozva Kandić. Vidak je imao Vasilja, a Vasilj Damjana i Andriju. Njihovi potomci žive na Slatini.

Ovo bratstvo se uklapalo u sve akcije koje su Drobnjaci vodili u dugom vremenskom periodu, a to su bile neprekidne borbe protiv neprijatelja – Turaka, zatim Austrougarske i na kraju protiv mrskog fašističkog okupatora i njihovih domaćih saradnika.

Luka Kandić sa Slatine je poginuo na Mojkovcu 7. januara 1916. godine, a njegovi bratstvenici Jakov i Bogdan ponijeli su rane sa ove krvave epopeje.

Jevrem Kandić sa Slatine poginuo je u Morači 1942. godine kao pripadnik jedinica NOV-a.

Braća Milorad, Radomir i Velimir, sinovi Isailovi sa Slatine, opredijelili su se za NOP od prvih ustaničkih dana. Milorad je kao pripadnik u stroju Četvrte crnogorske proleterske brigade bio komandir voda i komandir čete; poginuo je kod Čačka 1944. godine kao komandant bataljona. I njegov brat Radomir bio je rukovodilac SKOJ-a, borac Četvrte crnogorske brigade, pa kurir štaba Drugog korpusa; gine 30. decembra 1943. godine kod Pljevalja. Treći Isailov sin Velimir je, kao i njegova braća, bio u NOP-u od 1941. godine, prvo u Durmitorskom odredu, a kasnije u stroju Četvrte crnogorske brigade, pa krajem rata u bataljonu Drugog korpusa.

Vojislav Tripkov je bio u NOP-u od 1941. godine, prvo u Durmitorskom odredu, kasnije u jedinicama Četvrte i Sedme crnogorske brigade, a krajem rata komesar bataljona u Četrnaestoj srpskoj brigadi. RVI.

Kandića ima odseljenih u Vraneš, u Zatarju, gdje se prezivaju Drobnjaci.

Radomir-Raško, privredni rukovodilac, bio je predsjednik opštine Šavnik.

Slave Đurđevdan, a prislužuju Pantelijevdan.

IZVOR: Stojan Karadžić, Vuk Šibalić: Drobnjak i porodice u Drobnjaku i njihovo porijeklo, 1997, priredio saradnik portala POREKLO Vojislav Ananić

*   *   *

Prezime Kandić istražili su Mr Radomir D. Rakić i Vera Stanisavljević-Rakić u rubrici Koreni (frankfurtske „Vesti“):

Iz Švajcarske (ne navodeći adresu), javlja se inž. Dragoslav M. Kandić, rodom iz zaseoka Đeren, kraj Niša, koji slavi Sv. Luku. Navodi da su se tu doselili 1903, iz mesta Krstac u Sjenici, a beleži i imena predaka, sve do čukundeda. Interesuje ga odakle su došli u Sjenicu i da li su u nekom srodstvu sa familijama sličnih prezimena: Kadić, Kondić i Kodić. Kaže da “kraj Mostara u Bosni” ima selo u kome se svi prezivaju Kandić.

Da počnemo “od kraja”. Kandića zaista ima “kraj Mostara”, u selu Međine, u Mostarskom Blatu (u Hercegovini), ali im se ne zna poreklo, a slave Nikoljdan. Sva navedena prezimena, osim nekoliko istih glasova, nemaju ništa zajedničko.

Prezime Kandić je, van svake sumnje, matronimičko, prema nekoj čestitoj udovici Kandi. Kanda je kraći oblik od Kandosava (kako se, po narodnoj pesmi, zvala sestra cara Dušana) ili od Kandakija, od izvornog novozavetnog grčkog imena. Ne možemo reći da li je po njoj dobila prezime familija potomaka doseljenika iz nevesinjskog kraja, iz koje se jedan udovac, u Vranešu kod Kolašina, oženio sestrom odnosno rođakom kaluđera Srbljanovića koja se ovako zvala. Ima i verzija da je taj kaluđer uzeo pretka Kandića kao nahoče, doveo ga svojima, a posle priženio spomenutom Kandom.

Kandića iz Drobnjaka ima i u Pivi (u Stabnima i Kovačima), slave Jovanjdan. Stabnjani su, po predanju jedna grana Tufegdžića, a prezime takođe duguju jednoj Kandi, u ovom slučaju udovici nekog Staniše Tufegdžića. Od Kandića iz Pive su, verovatno, i oni u užičkoj Crnoj Gori, u selu Drenovica, kao i Kandići u Bakincima, samo što oni slave Sv. Nikolu. Ima ih i u Donjem Dragačevu, u Dučalovićima i Grabu (ali nema podatka o slavi).

Kandići u Kačeru, u selu Reljinci, slave Aranđelovdan (ranije Lazarevu subotu), u Levču slave jesenju Svetu Petku, a preslavljaju letnju. U Lepenici, u selu Opornica, slave isto Sv. Petku, ali imaju predanje da su se sredinom 18. veka doselili iz okoline Prištine. U kosmajskom selu Rogača, Kandići su velika i imućna familija. Slave Sv. Nikolu, a doselili su se od Niša početkom 20. veka. U Kuršumliji, u Krivaji su Kandići, kolonisti sa Kosova, gde su kolonizovani u selo Bariljevo 1931.

Kandića ima dosta i u Bosni. Slave nekoliko raznih krsnih imena. U Dubravici (Srebrenica) i Rakovcu (Maglaj) Sv. arhiđakona Stefana, u Vlasenici, Jeremićima i Golićima (kod Vlasenice) Sv. Jovana, a “nikoljštaci” su u Visokom, Cikotama i Braincima (Vlasenica), Baljaniću (Doboj), Vinskoj i Liješću (Derventa).

Da zaključimo. Sudeći po krsnom imenu, Kandići našeg čitaoca najverovatnije su od rovačke grane (od Kolašina). A zaselak Đeren jeste relativno blizu Niša, ali je na levoj strani Južnog Pomoravlja.

IZVOR: Mr Radomir D. Rakić i Vera Stanisavljević-Rakić, „Koreni“, poreklo srpskih porodica i prezimena, rubrika iz frankfurtskih „Vesti“