Поштовани,
позивамо вас на сарадњу.
Пошаљите нам свој прилог, све што знате о овом презимену на основу усменог предања или цитирањем навода из књигa (наведите којих) или оног што је већ објављено на осталим интернет сајтовима (напомените којим).
Обавезно напишите и коју крсну славу славите и подручје у којем се ово презиме појављује.
Наведите и име познате личности (где је рођен-а, чиме се бави), која носи ово презиме.
Ваш прилог оставите у коментару или пошаљите на и-мејл:
24. октобар 2016. у 23:20
Вујић
Помаже Бог Презимењаци 🙂
Тренутно припремам грађу и скупљам информације о Вујићима који су пореклом из Племена Бјелопавлића.
Ја сам иначе из Жупског Александровца, Слава нам је Стевањдан, наш предак који је дошао између 1760-1780г. у Жупу се звао Марко. (Препостављам да их било више али није сачувано предање о другима)
По документима и предањима је одсељавање почело од села Творило код Даниловграда па од Вељи Бријег преко Јошаничке Бање су се населили у место Козница (Александровац) где и поједини остали да живе до данас а данас претежно живе у долинама Жупе.
Ако било ко мисли да би има повезаности са Племеном Бјелопавлићи или зна да су му корени пореклом из Црне Горе нек ми се јави на:
Мој број је +41766837730
Мејл: [email protected]
Срдачан Поздрав
15. октобар 2019. у 08:57
Stefan Vujić
Pomoz Bog prezimenjače moj. Medi je deda pričao da su vujići došli iz Crne Gore i da su se putem podjelili na 2 grupe i otišli na 2 različite strane. Jedni su otisli prema Banjaluci, Aleksandovcu i Župi a drugi prema Ribniku, Mrkonjiću i Ključu. Ovi Vujići što su otišli prema ribniku slave Svetog Arhiđakona Stefana tj. Stevanjdan, a ovi što su otišli prema Župi slace Petrovdan. Svi vijići koji slave Stevanjdan su rođaci. Ako uspijes napraviti stablo našeg
15. октобар 2019. у 08:58
Stefan Vujić
prezimena javi na br. +38766735674
8. октобар 2017. у 23:31
Željana
Todor Vujić krenuo 1752g iz Bukovine(Ukraina,Rumunija) i nalazimo ga u popisu1757/8 u Komlušu -naselju u današnjoj Rumuniji blizu naše granice,blizu Kikinde.Tu proveli preko dvesta godina .Prezime im prešlo u Vujin tu u Komlušu i u severnom Banatu i Vujinov u Južnom Banatu – .slava.sv.Jovan
11. децембар 2017. у 23:31
Momčilo
Ja sam isto poreklom iz Dalmacije, selo Kanjane, slavimo Đurđevdan, čuo sam neke priče da vučemo poreklo iz Crno gore, iz riječi Vuk->Vuja->Vujić (ali to generalno skoro svi Srbi imamo neku vezu sa Crnom Gorom ili Hercegovinom), pa tako…Inače ima i Vujića katolika-Hrvata u selu Kijevo kraj Knina, sad priča je da su Vujići, bežeći pred Turcima išli u dvoje pravca, jedno prema Drnišu, a drugo prema Kninu, barem po narodnom predanju…Oni kod Knina, primili su katoličanstvo te su danas svi Hrvati…Ima i jedno selo Vujići-Vujakovački u Slavoniji, gdje su doduše opet svi Hrvati…bio je čak i jedan hrvatski ministar Antun Vujić, iz Dubrovnika, tako da je ovo sve vrlo neizvesno…
4. јануар 2018. у 16:21
Vujić
Momcilo, ciji si ti? 🙂
11. децембар 2017. у 23:38
Momčilo
kao rekoh, sa obzirom na činjenicu da je u ono vrijeme vuk vrlo česta životanja, te da ima malo more prezimena tog korijena (Vuk-ović, ić-čković, ojević, Vuj-ović, jčić,-ić,…) moguće je da su sve grane Vujića nastale neovisno druga od druge, pa to možda tumači da nas ima od Rumunje do Dalmacije, te svih konfesija, (ima čak i Muslimana sa tim prezimenom, ukucajte Mustafa Vujić) doduše možda najpoznatiji nosioc ovog prezimena, Joakim Vujić, bio je rodjen u jednom srpskom selu u današnjoj Rumuniji….
1. јануар 2018. у 20:50
вујић
Поштовани Момчило,
Јер имаш можда родослов израђен от твојих вујића? Мени за сад најстарије познато је да су Вујићи најстарије документовано из братства Бјелопавлића..
15. фебруар 2018. у 14:46
Radovan
Moji Vujici poticu iz hercegovine, najverovatnije selo Vid pord.Metkovica na moru. Nekog smisla ima jer se selo u kojem zivim takodje zove Metkovic ali sad macvansku a ulica u kojoj su se naselili Vujici nosi jos uvek naziv “Vidovacki sor” ali samo medju mestanima. Da li su dosli direktno u Macvu ili su prvo bili negde na severu pa dosli nije poznato. Registrovano je da su doslu u 18 veku.
21. мај 2018. у 01:33
goran vujic
dragi Vujici ja sam poreklom iz Skopja selo Banjane koje se spominj 1307 od kralja milutina ,a moj rod najstariji. Slavim slavu sv Petku 27 oktombar i 6 maj sv Georgija to je seoska slava.
15. јун 2018. у 23:39
Draga
Dragi Vujici.
Igrom slucaja otac mi se preziva Vujic i potice iz Brusnice kod Gornjeg Milanovca odakle sam i ja kao i moj deda, pradeda i cukundeda, majka se takodje devojackim prezimenom preziva Vujic i poreklom je iz Mionice kod Valjeva. Po prici koju ja znam Vujci iz Brusnice su dosli iz Crne Gore samo ne znam iz kog tacno dela.
27. октобар 2018. у 15:14
Vujic Dragoljub
Dragoljub zivimo u opstini Srbac slavimo sv.Georgije neznamo tacno porijeklo u 19 vijeku su na ovo podrucje dosla 4 brata od koji mi sada vodimo porijeklo,od te cetvorice je i moj pradjed Spiro……….
19. мај 2021. у 20:45
Ljubomir
Znaš li Dragoljube imate li neke veze sa vujićima u Jajcu koji slave Petrovdan.
17. новембар 2021. у 15:05
Dragan
Dragoljube, znaš li kojim slučajem kako su se zvala ostala tri brata tvog prađeda.
Moj prađed je bio Pavle Vujić, živio u Podgradcima u potkozariju, slavio Đurđevdan… po proceni bih rekao da je rođen 1895-1900.po predanju porodičnom smo poreklom iz Like..
Pavlovi potomci su svugdje po svetu, od Podgradaca, Dubice, Beograda do Beča i Štokholma…
11. новембар 2023. у 07:11
Perica Vujic
Dragi prezimenjace.Ima Vujica i u Petrovom Selu.Mislim da pripada Gradisci.A oni vuku porijeklo iz Kljuca odakle sam i ja i rodjaci su mi.Slavimo sv.Arhidjakona Stefana
7. новембар 2018. у 05:46
Војислав Ананић
ВУЈИЋ (п), у Волујцу код Требиња, Раптима (Бобани) и Габели (Чапљина). У Волујац је Вујић дошао из “Црнча” (Џивар), купио је у “Думушћића земљу и на њу се населио”. Слави Ђурђевдан (75:1228). У Раптима и Габели су старином из Драчева у Попову. Предак им је доселио у Рапти око 1750. а у Габелу око 1840. године. Славе Јовањдан (59:270).
Извор: Ристо Милићевић – Херцеговачка презимена, Београд, 2005.
13. октобар 2020. у 08:42
Војислав Ананић
Јоца Вујић, велики добротвор Београдског универзитета, велепоседник, познати библиофил, родио се у Сенти, у Бачкој. Основну и средњу школу завршио је у Сенти. Наставио је школовање у Сегедину, а почетком 1877. отишао у Братиславу у тзв. Горњу гимназију, где је провео четири године. Једну годину је слушао предавања на Филозофском факултету у Бечу, али је напустио филозофске студије да би могао да преузме вођење економије свога оца, па се због тога уписао на Високу агрономску академију у Алтенбургу у јесен 1882. Дипломирао је 1885. године. У Сенти унапређује своје имање. Члан је, а касније и председник, Српске православне црквене општине у Сенти, члан Управног одбора Матице српске у Новом Саду. Преко четрдесет година сакупљао је по земљи и иностранству књиге и рукописе који се односе на српску историју, књижевност и културу. Његова нумизматичка збирка, галерија слика, библиотека и архива, представљали су тада најбогатију приватну збирку у земљи.Преко 300 уметничких слика домаћих и страних аутора и нумизматичку збирку, поклонио је Јоца Вујић Универзитету ( данас се налазе у Народном музеју), 50 слика је даривао Матици српској и оне су представљале основу за отварање Галерије Матице српске у Новом Саду, док је своју библиотеку и архиву поклонио 1932. године Универзитетској библиотеци. Београдска штампа је поздравила његов поклон као “дар Београду, дар српском народу, дар науци и аманет потомству”, учвршћујући га на тај начин у ред великих српских добротвора којима наш народ има да захвали за многа културна и просветна добра у прошлости. Министар просвете захвалио му се “као једноме од највећих народних и културних добротвора, којима се само можемо подичити”. Краљ је одликовао Вујића орденом светог Саве другог реда, а Библиотечки одбор Универзитетске библиотеке предложио је 1932. године да се Јоца Вујић изабере за почасног доктора Београдског универзитета. Библиотека Јоце Вујића има 4911 инвентарних бројева, са преко 10000 књига и часописа и представља велику материјалну и научну вредност. То је једна од најбогатијих библиотека за проучавање националне и културне историје српског, али и других југословенских народа. У њој се налазе “старе српске и глагољске књиге, дубровачке и хрватске књиге, листови и часописи од XVIII до краја XIX века. Поред тога, има доста старих дела на латинском, немачком и мађарском језику од XVI до XVIII века, која говоре о нашој прошлости, нпр. из XVI века 25 књига, међу којима и ретка издања из млетачке штампарије Божидара Вуковића – Празнични минеј из 1538., из XVII века преко 50 домаћих и страних књига, нпр. дело Орбина Il regno degli Slavi из 1601., Халкокондилова Историја Турака из 1650., Путовање.. Едварда Брауна из 1686., затим око 200 књига из XVIII века, међу њима и први српски буквар из 1739.године, Жефаровићева Стематографија из 1741., први српски часопис Славено-сербски магазин из 1768. као и преко 900 књига разних струка, претежно првих издања, из прве половине XIX века. Такође су изузетно ретке и многобројне брошуре које се налазе у овој библиотеци. Уз библиотеку, Јоца Вујић је поклонио и своју богату архиву која садржи око 4.000 докумената и подељена је у четири целине: 1. Преписка XVIII века (272 писма) 2. Преписка кнеза Милоша Обреновића ( 1427 докумената) 3. Преписка Косте Анастасијевића, српског агента у Букурешту (540) 4. Преписка познатих и мање познатих личности новијег доба ( око 2000), као Кристофера Жефаровића, Илије Гаршанина, Љубомира Ненадовића, Вука Стефановића Караџића, Јоакима Вујића, Радоја Домановића, Јанка Веселиновића, Јована Јовановића Змаја и др. Посебну групу представљају војни и политички извештаји и отворени и шифровани телеграми из српско-турског рата 1875-1878. године и из ратова од 1912. до 1918. чији број прелази две стотине. Библиотека носи ознаку ПБ10.
2. новембар 2022. у 20:02
Vlada Petrović
Dobar dan, Vojislave, odličan i veoma zanimljiv i iscrpan članak o Jovanu Vujiću, Vujići iz Sente su moja porodica po pokojnoj baki s majčine strane, Jagodi Popović, devojačko Vujić, ali sam, nažalost, kako više od dvadeset godina živim u inostranstvu, prilično izgubio kontakt sa tim ;delom familije, neki meni dragi ljudi su međuvremenu umrli i slično, tako da nemam puno informacija. Da li ste vi takođe poreklom od Vujića?
4. децембар 2020. у 00:56
Lon
Netačno za ovog Vujića iz Volujca. Doselio je iz sela Bihovo i još postoje omeđine njegove kuće. Mnogo je naklapanja, prepisivanja i neistina u dostupnoj literaturi tog tipa. Nerijetko je pisana nesistematično, po principu “rekla-kazala” i od strane neeminentih osoba.
17. август 2022. у 15:48
Vujić Bihovo
Sela Crnač, Bihovo i Volujac, su sela kpja se nastavljaju jedna na drugo. Tako da može biti istinito. U suštini poslednjih sto godina Vujića je bilo u Bihovina i Volujicu, mada je prije 20ak godina poslednji Vujić u Volujicu preminuo. Ostale su još 4 kuće Vujića iz Bihova. Svi slavimo Sv. Đurđa. Na području Trebinja imaju još nekolike kuće Vujića na Raptima ali ne slavimo istu slavu.
25. децембар 2018. у 20:24
miroljub terzic vujic
Moje poreklo je iz rudenica, opstina Aleksandrovac zupski. deda desimir vujic dosao na miraz 1934 iz Velje glave.