Порекло презимена Вујић

4. фебруар 2012.

коментара: 97

Презимена

Поштовани,

позивамо вас на сарадњу.

Пошаљите нам свој прилог, све што знате о овом презимену на основу усменог предања или цитирањем навода из књигa (наведите којих) или оног што је већ објављено на осталим интернет сајтовима (напомените којим).

Обавезно напишите и коју крсну славу славите и подручје у којем се ово презиме појављује.

Наведите и име познате личности (где је рођен-а, чиме се бави), која носи ово презиме.

Ваш прилог оставите у коментару или пошаљите на и-мејл:

[email protected]
Пишите нам

Наредни чланак:
Претходни чланак:

Коментари (97)

Одговорите

97 коментара

  1. 24. октобар 2016. у 23:20

    Вујић

    Помаже Бог Презимењаци 🙂

    Тренутно припремам грађу и скупљам информације о Вујићима који су пореклом из Племена Бјелопавлића.

    Ја сам иначе из Жупског Александровца, Слава нам је Стевањдан, наш предак који је дошао између 1760-1780г. у Жупу се звао Марко. (Препостављам да их било више али није сачувано предање о другима)

    По документима и предањима је одсељавање почело од села Творило код Даниловграда па од Вељи Бријег преко Јошаничке Бање су се населили у место Козница (Александровац) где и поједини остали да живе до данас а данас претежно живе у долинама Жупе.

    Ако било ко мисли да би има повезаности са Племеном Бјелопавлићи или зна да су му корени пореклом из Црне Горе нек ми се јави на:

    Мој број је +41766837730
    Мејл: [email protected]

    Срдачан Поздрав

    Одговори

    • 15. октобар 2019. у 08:57

      Stefan Vujić

      Pomoz Bog prezimenjače moj. Medi je deda pričao da su vujići došli iz Crne Gore i da su se putem podjelili na 2 grupe i otišli na 2 različite strane. Jedni su otisli prema Banjaluci, Aleksandovcu i Župi a drugi prema Ribniku, Mrkonjiću i Ključu. Ovi Vujići što su otišli prema ribniku slave Svetog Arhiđakona Stefana tj. Stevanjdan, a ovi što su otišli prema Župi slace Petrovdan. Svi vijići koji slave Stevanjdan su rođaci. Ako uspijes napraviti stablo našeg

      Одговори

  2. 8. октобар 2017. у 23:31

    Željana

    Todor Vujić krenuo 1752g iz Bukovine(Ukraina,Rumunija) i nalazimo ga u popisu1757/8 u Komlušu -naselju u današnjoj Rumuniji blizu naše granice,blizu Kikinde.Tu proveli preko dvesta godina .Prezime im prešlo u Vujin tu u Komlušu i u severnom Banatu i Vujinov u Južnom Banatu – .slava.sv.Jovan

    Одговори

  3. 11. децембар 2017. у 23:31

    Momčilo

    Ja sam isto poreklom iz Dalmacije, selo Kanjane, slavimo Đurđevdan, čuo sam neke priče da vučemo poreklo iz Crno gore, iz riječi Vuk->Vuja->Vujić (ali to generalno skoro svi Srbi imamo neku vezu sa Crnom Gorom ili Hercegovinom), pa tako…Inače ima i Vujića katolika-Hrvata u selu Kijevo kraj Knina, sad priča je da su Vujići, bežeći pred Turcima išli u dvoje pravca, jedno prema Drnišu, a drugo prema Kninu, barem po narodnom predanju…Oni kod Knina, primili su katoličanstvo te su danas svi Hrvati…Ima i jedno selo Vujići-Vujakovački u Slavoniji, gdje su doduše opet svi Hrvati…bio je čak i jedan hrvatski ministar Antun Vujić, iz Dubrovnika, tako da je ovo sve vrlo neizvesno…

    Одговори

  4. 11. децембар 2017. у 23:38

    Momčilo

    kao rekoh, sa obzirom na činjenicu da je u ono vrijeme vuk vrlo česta životanja, te da ima malo more prezimena tog korijena (Vuk-ović, ić-čković, ojević, Vuj-ović, jčić,-ić,…) moguće je da su sve grane Vujića nastale neovisno druga od druge, pa to možda tumači da nas ima od Rumunje do Dalmacije, te svih konfesija, (ima čak i Muslimana sa tim prezimenom, ukucajte Mustafa Vujić) doduše možda najpoznatiji nosioc ovog prezimena, Joakim Vujić, bio je rodjen u jednom srpskom selu u današnjoj Rumuniji….

    Одговори

    • 1. јануар 2018. у 20:50

      вујић

      Поштовани Момчило,

      Јер имаш можда родослов израђен от твојих вујића? Мени за сад најстарије познато је да су Вујићи најстарије документовано из братства Бјелопавлића..

      Одговори

  5. 15. фебруар 2018. у 14:46

    Radovan

    Moji Vujici poticu iz hercegovine, najverovatnije selo Vid pord.Metkovica na moru. Nekog smisla ima jer se selo u kojem zivim takodje zove Metkovic ali sad macvansku a ulica u kojoj su se naselili Vujici nosi jos uvek naziv “Vidovacki sor” ali samo medju mestanima. Da li su dosli direktno u Macvu ili su prvo bili negde na severu pa dosli nije poznato. Registrovano je da su doslu u 18 veku.

    Одговори

  6. 21. мај 2018. у 01:33

    goran vujic

    dragi Vujici ja sam poreklom iz Skopja selo Banjane koje se spominj 1307 od kralja milutina ,a moj rod najstariji. Slavim slavu sv Petku 27 oktombar i 6 maj sv Georgija to je seoska slava.

    Одговори

  7. 15. јун 2018. у 23:39

    Draga

    Dragi Vujici.
    Igrom slucaja otac mi se preziva Vujic i potice iz Brusnice kod Gornjeg Milanovca odakle sam i ja kao i moj deda, pradeda i cukundeda, majka se takodje devojackim prezimenom preziva Vujic i poreklom je iz Mionice kod Valjeva. Po prici koju ja znam Vujci iz Brusnice su dosli iz Crne Gore samo ne znam iz kog tacno dela.

    Одговори

  8. 27. октобар 2018. у 15:14

    Vujic Dragoljub

    Dragoljub zivimo u opstini Srbac slavimo sv.Georgije neznamo tacno porijeklo u 19 vijeku su na ovo podrucje dosla 4 brata od koji mi sada vodimo porijeklo,od te cetvorice je i moj pradjed Spiro……….

    Одговори

    • 19. мај 2021. у 20:45

      Ljubomir

      Znaš li Dragoljube imate li neke veze sa vujićima u Jajcu koji slave Petrovdan.

      Одговори

    • 17. новембар 2021. у 15:05

      Dragan

      Dragoljube, znaš li kojim slučajem kako su se zvala ostala tri brata tvog prađeda.
      Moj prađed je bio Pavle Vujić, živio u Podgradcima u potkozariju, slavio Đurđevdan… po proceni bih rekao da je rođen 1895-1900.po predanju porodičnom smo poreklom iz Like..
      Pavlovi potomci su svugdje po svetu, od Podgradaca, Dubice, Beograda do Beča i Štokholma…

      Одговори

    • 11. новембар 2023. у 07:11

      Perica Vujic

      Dragi prezimenjace.Ima Vujica i u Petrovom Selu.Mislim da pripada Gradisci.A oni vuku porijeklo iz Kljuca odakle sam i ja i rodjaci su mi.Slavimo sv.Arhidjakona Stefana

      Одговори

  9. 7. новембар 2018. у 05:46

    Војислав Ананић

    ВУЈИЋ (п), у Волујцу код Требиња, Раптима (Бобани) и Габели (Чапљина). У Волујац је Вујић дошао из “Црнча” (Џивар), купио је у “Думушћића земљу и на њу се населио”. Слави Ђурђевдан (75:1228). У Раптима и Габели су старином из Драчева у Попову. Предак им је доселио у Рапти око 1750. а у Габелу око 1840. године. Славе Јовањдан (59:270).

    Извор: Ристо Милићевић – Херцеговачка презимена, Београд, 2005.

    Одговори

    • 13. октобар 2020. у 08:42

      Војислав Ананић

      Јоца Вујић, велики добротвор Београдског универзитета, велепоседник, познати библиофил, родио се у Сенти, у Бачкој. Основну и средњу школу завршио је у Сенти. Наставио је школовање у Сегедину, а почетком 1877. отишао у Братиславу у тзв. Горњу гимназију, где је провео четири године. Једну годину је слушао предавања на Филозофском факултету у Бечу, али је напустио филозофске студије да би могао да преузме вођење економије свога оца, па се због тога уписао на Високу агрономску академију у Алтенбургу у јесен 1882. Дипломирао је 1885. године. У Сенти унапређује своје имање. Члан је, а касније и председник, Српске православне црквене општине у Сенти, члан Управног одбора Матице српске у Новом Саду. Преко четрдесет година сакупљао је по земљи и иностранству књиге и рукописе који се односе на српску историју, књижевност и културу. Његова нумизматичка збирка, галерија слика, библиотека и архива, представљали су тада најбогатију приватну збирку у земљи.Преко 300 уметничких слика домаћих и страних аутора и нумизматичку збирку, поклонио је Јоца Вујић Универзитету ( данас се налазе у Народном музеју), 50 слика је даривао Матици српској и оне су представљале основу за отварање Галерије Матице српске у Новом Саду, док је своју библиотеку и архиву поклонио 1932. године Универзитетској библиотеци. Београдска штампа је поздравила његов поклон као “дар Београду, дар српском народу, дар науци и аманет потомству”, учвршћујући га на тај начин у ред великих српских добротвора којима наш народ има да захвали за многа културна и просветна добра у прошлости. Министар просвете захвалио му се “као једноме од највећих народних и културних добротвора, којима се само можемо подичити”. Краљ је одликовао Вујића орденом светог Саве другог реда, а Библиотечки одбор Универзитетске библиотеке предложио је 1932. године да се Јоца Вујић изабере за почасног доктора Београдског универзитета. Библиотека Јоце Вујића има 4911 инвентарних бројева, са преко 10000 књига и часописа и представља велику материјалну и научну вредност. То је једна од најбогатијих библиотека за проучавање националне и културне историје српског, али и других југословенских народа. У њој се налазе “старе српске и глагољске књиге, дубровачке и хрватске књиге, листови и часописи од XVIII до краја XIX века. Поред тога, има доста старих дела на латинском, немачком и мађарском језику од XVI до XVIII века, која говоре о нашој прошлости, нпр. из XVI века 25 књига, међу којима и ретка издања из млетачке штампарије Божидара Вуковића – Празнични минеј из 1538., из XVII века преко 50 домаћих и страних књига, нпр. дело Орбина Il regno degli Slavi из 1601., Халкокондилова Историја Турака из 1650., Путовање.. Едварда Брауна из 1686., затим око 200 књига из XVIII века, међу њима и први српски буквар из 1739.године, Жефаровићева Стематографија из 1741., први српски часопис Славено-сербски магазин из 1768. као и преко 900 књига разних струка, претежно првих издања, из прве половине XIX века. Такође су изузетно ретке и многобројне брошуре које се налазе у овој библиотеци. Уз библиотеку, Јоца Вујић је поклонио и своју богату архиву која садржи око 4.000 докумената и подељена је у четири целине: 1. Преписка XVIII века (272 писма) 2. Преписка кнеза Милоша Обреновића ( 1427 докумената) 3. Преписка Косте Анастасијевића, српског агента у Букурешту (540) 4. Преписка познатих и мање познатих личности новијег доба ( око 2000), као Кристофера Жефаровића, Илије Гаршанина, Љубомира Ненадовића, Вука Стефановића Караџића, Јоакима Вујића, Радоја Домановића, Јанка Веселиновића, Јована Јовановића Змаја и др. Посебну групу представљају војни и политички извештаји и отворени и шифровани телеграми из српско-турског рата 1875-1878. године и из ратова од 1912. до 1918. чији број прелази две стотине. Библиотека носи ознаку ПБ10.

      Одговори

      • 2. новембар 2022. у 20:02

        Vlada Petrović

        Dobar dan, Vojislave, odličan i veoma zanimljiv i iscrpan članak o Jovanu Vujiću, Vujići iz Sente su moja porodica po pokojnoj baki s majčine strane, Jagodi Popović, devojačko Vujić, ali sam, nažalost, kako više od dvadeset godina živim u inostranstvu, prilično izgubio kontakt sa tim ;delom familije, neki meni dragi ljudi su međuvremenu umrli i slično, tako da nemam puno informacija. Da li ste vi takođe poreklom od Vujića?

        Одговори

    • 4. децембар 2020. у 00:56

      Lon

      Netačno za ovog Vujića iz Volujca. Doselio je iz sela Bihovo i još postoje omeđine njegove kuće. Mnogo je naklapanja, prepisivanja i neistina u dostupnoj literaturi tog tipa. Nerijetko je pisana nesistematično, po principu “rekla-kazala” i od strane neeminentih osoba.

      Одговори

      • 17. август 2022. у 15:48

        Vujić Bihovo

        Sela Crnač, Bihovo i Volujac, su sela kpja se nastavljaju jedna na drugo. Tako da može biti istinito. U suštini poslednjih sto godina Vujića je bilo u Bihovina i Volujicu, mada je prije 20ak godina poslednji Vujić u Volujicu preminuo. Ostale su još 4 kuće Vujića iz Bihova. Svi slavimo Sv. Đurđa. Na području Trebinja imaju još nekolike kuće Vujića na Raptima ali ne slavimo istu slavu.

        Одговори

  10. 25. децембар 2018. у 20:24

    miroljub terzic vujic

    Moje poreklo je iz rudenica, opstina Aleksandrovac zupski. deda desimir vujic dosao na miraz 1934 iz Velje glave.

    Одговори
1 2 3 4 5