Станојевић
Хаплогрупа: R1a Z280 L1280
Порекло: Залазје, Сребреница, Република Српска
Крсна слава: Аврамијевдан
Контакт:
_________________________
КОМПЛЕТНЕ РЕЗУЛТАТЕ ПОГЛЕДАЈТЕ ОВДЕ[/toggle]
Поштовани,
позивамо вас на сарадњу.
Пошаљите нам свој прилог, све што знате о овом презимену на основу усменог предања или цитирањем навода из књигa (наведите којих) или оног што је већ објављено на осталим интернет сајтовима (напомените којим).
Обавезно напишите и коју крсну славу славите и подручје у којем се ово презиме појављује.
Наведите и име познате личности (где је рођен-а, чиме се бави), која носи ово презиме.
Ваш прилог оставите у коментару или пошаљите на и-мејл:
30. новембар 2016. у 19:52
Djordje
Moje ime je Djordje Stanojević, pradeda živeo u selu Rabovce, Kosovo i Metohija, slavimo Svetog Jovana Krstitelja interesuje me poreklo, hvala unapred
6. април 2023. у 03:11
Djordje
I ja se zovem takodje Djordje Stanojevic,rodjen sam u Beogradu ali su moji preci dosli sa Kosova u prvoj seobi u selo kraj Zajecara
17. децембар 2016. у 17:45
Славиша
Ја се зовем Славиша Станојевић.
Порекло презимена је веома тешко тачно установити, али оно што ја знам о нашем презимену, а по породичним предањима је да се ово презиме (моји претци) спомиње у списима цркве у Горњем Пољу код Никшића. Први досељеници у тај крај са презименом Станојевић су дошли у 17 веку и зна се да су тамо дошли из Пећи. Касније, у неколико колонизација, један део породице је остао у црној гори, један је део одселио у данашњу Републику Србску (Прњавор, Чечава, Мањача … ) док је један део након другог светског рата дошао у Војводину. Постоје директни потомци из ове линије који данас живе на подручју јужне Србије, међутим није ми позната њихова тачна путања до тамо.
Нека предања говоре и о томе да смо у крвној вези са Карађорђевићима, а да су Станојевићи важили у време турака за веома храбре борце и да их је било неколико који су постали Кнежеви …
У потрази сам за породичним стаблом породице Станојевић које датира још из 12-ог века а потиче са простора данашњег Косова …
Поуздано се зна да ово стабло постоји у писаној форми, али не знам до када су уписивали у њега …
Уколико успем и пронађем овај најстарији запис о презимену Станојевић, радо ћу вас обавестити.
27. септембар 2018. у 22:18
STANOJEVIC
Moj pradjed je iz Crne Gore tacnije Pljevlja.
Znas li nesto vise o tome?
17. март 2019. у 20:37
Boris
I mi smo Stanojevici, moj otac,djed I pi pradjed su iz Pljevalja
29. јул 2019. у 14:38
Aleksandar
Moja porodica je iz okoline Gnjilana, ziveli u Žegovcu pa onda u selu Parteš. Slavimo Svetog Jovana
27. октобар 2020. у 20:03
Михаило
Да ли сте можда дошли до неких информација о поменутом стаблу?
18. фебруар 2017. у 02:42
Jovana Stanojevic
Moji Stanojevići su porijeklom sa Velesova. To je selo na Cetinje. I mi slavimo Arandjelovdan.
27. фебруар 2017. у 09:34
Б. Станојевић
Само да поздравим далеку рођаку. По предању, два брата (моји преци) из околине Цетиња, Црна Гора, убили су Турчина из освете и избегли у тадашње Аустроугарско царство у мало селo Отишић близу, сада Општина Сињ. После пар стотина година,Станојевићи су се углавном вратили у Србију током 20. века највише због прогона од Хрвата а и немаштине. Крсна слава Арандђеловдан…
5. октобар 2018. у 23:34
Милош Станојевић
Ја сам чуо исту причу али да су иѕбегли за село Кравље одакле су се населили у селу Крајковац. Такође вуку корене из Црне Горе и са Косова. Ја са породицом живим у Нишу, крсна слава Аранђеловдан, знаш ли још нешто о родослову? Јована Станојевић, можеш ли ми некако проследити тај родослов?
21. април 2019. у 23:08
Валери Станојевић
Е баш сам се питала има ли ко из Отишића! Мој дида Душан рођен тамо, игром случаја и умро, али је колонизацијом дошао у Војводину. Стриц са породицом живео тамо до Олује. Рођаци који су истраживали порекло дошли су до неког који је хајдуковао… Слава Аранђеловдан
14. децембар 2019. у 18:38
Miroslav stanojevic
Ovo je i meni moj deda ispricao o poporeklu i ubistvu turcine
5. октобар 2018. у 23:34
Милош Станојевић
Ја сам чуо исту причу али да су иѕбегли за село Кравље одакле су се населили у селу Крајковац. Такође вуку корене из Црне Горе и са Косова. Ја са породицом живим у Нишу, крсна слава Аранђеловдан, знаш ли још нешто о родослову? Јована Станојевић, можеш ли ми некако проследити тај родослов?
4. јул 2020. у 10:15
Miroslav Stanojevic
Moj dalji predak se zvao Jovan po nekoj mojoj matematici ziveo je krajem 18. (Pocetkom 19og veka) Doseljen iz Bugarske,nakon sto je ubio Turcina. To je predanje. Juzna Srbija,opstina Vlasotince.
19. децембар 2021. у 19:38
Марјан Станојевић
Veliki pozdrav ja sam Marijan Stanojevic rodom iz Bora, otac rodjeni biranim, deda i pradeda su iz Svodje kraj Pirot, selo Modra Stena. Dalje ništa ne znam. Krsna slava Sveti Nikola. Voleo bi takodje da dodjem do stabla Stanojevic loze. Hvala i pozdrav
27. фебруар 2024. у 15:55
jelenalazar
Moj pokojni deda je rodjen u Vlasotince.njegov otac zvao se Radivoje.ali zbog krvne osvete sva tri sina su različito prezime.Stanojevič i Stojanović i treći nisam sigurna ali mislim Stanković.treći je ubijen kao momak i nije imao potomstvo.poreklo iz CG je ali ne znam ništa iz Vlasotinaca su preselili se u Čačak
30. јул 2017. у 22:38
Igor
Ja sam stanojevic.moja familija je iz sela knezica na 5km od Nisa.i velika smo familija.slavimo mitrovdan.ali nista neznam o poreklu.znam da mi se pradeda zvao Stojan i da su ga ubili bugari u drugom sv.ratu.
17. децембар 2017. у 00:13
Jovana Stanojevic
Dragi Stanojevići, ja sam porijeklom iz Crne Gore sa Velestova, jednog sela na Cetinju. Imam rodoslov od Milutina (ban). Jedan od starijih je rodoslova, mozda i najstariji.
6. септембар 2020. у 23:13
Aleksandar Stanojević
Ja sam nekad slušao neke priče, o mojim precima Stanojević ima iz sela Velestovo, nekad je naš jedan predak Stanoje ubio nekog Turčina, i onda su se raselili , bilo je više braće, otišli su na Kosovo, a sa Kosova jedni u Srbiju a jedni (ovi moji) u Liku, takozvanu vojnu Krajinu na granicu, a odatle su došli na planinu Ozren u Republici Srpskoj, u sela blizu grada Doboja, slavimo Đurđevdan!!! Pozdrav
21. август 2022. у 09:42
Pavle Stanojević
Moj pradeda je iz Tekeriša (selo kod Loznice mačvanski okrug) i mi isto slavimo Đurđevdan!
21. јул 2023. у 15:01
Jelena Stanojević
Moji su iz Republike Srpske, okolina Bratunca, tačnije Vraneševići i mi slavimo Đurđevdan. Znam za askrđela Ignjata
1. мај 2023. у 22:11
Igor
Pozdrav, Jovana.
Ja sam Igor Dragović iz Podgorice, starinom sa Velestova od Stanojevića. Da li i dalje imaš rodoslov Stanojevića i možeš li ga poslati na e mail: [email protected]
Srdačan pozdrav,
Igor
25. фебруар 2024. у 19:31
Milena Stanojevic
Da li mi mozes poslati rodoslov u kolik oke tebi poslat ?
24. август 2023. у 17:46
Александар
Молим те Јована пошаљи ми родослов некако ако можеш, јави ми се на мејл. Поздрав
24. август 2023. у 17:48
Aleksandar Stanojevic
Molim te Jovana ako možeš pošalji rodoslov na mejl [email protected], molim te?!
29. фебруар 2024. у 13:02
Slavica
Poštovanje Jovana dal mogu da se čujem sa vama preko fb volela bih jos informacija o tom rodoslovu koji imate
14. март 2024. у 09:43
Nikola
Draga Jovana jel mozes da mi posaljes rodoslov Stanojevica.Nikola
19. децембар 2017. у 12:31
Zarko Stanojević
Stanojevići,pozdrav za sve. Juzna Srbija selo Lukomir. Hteo bih da saznam svoje poreklo. Slavim Svetog Jovana Krstitelja
7. јун 2018. у 10:30
Војислав Ананић
СТАНОЈЕВИЋ СТАНОЈЕ ДР., историк, професор Универзитета, г. уредник Народне Енциклопедије (12/8. 1874, Нови Сад).
Основну школу и гимназију овршио је у Новом Саду, а универзитетске студије је слушао у Бечу, где је 1896. промовисан за доктора философије. 1895. био је једно време ради студија у Лајпцигу. 1897/98. био је у Петрограду у Москви на студијама. 1/9. 1898—30/10. 1899. био је професор српске гимнааије у Цариграду. 1900. бавио се неко време ради студија у Минхену. Исте године изабран је за доцента српске историје у Великој Школи у Београду. За редовног тсрофесора Велике Школе изабран је 1903, а 1905. стављен је на расположење; исте је године изабран за ванредног професора Университета. Учествовао је у балканском (у штабу Дунавске дивизије I пов.) у Светском Рату (у штабу Моравске давизије I поз.). После окупације Србије избегао је преко Албаније у Италију, одакле (је отитшао у Петроград, где је, изабран за професора Уншверситета, држао два семестра предавања. 1917. дошао је у Париз и држао је предавања на Сорбони, а 1918. предавао је у летњем семестру на Унжверситету у Ломдону. На Конференцији Мира у Паризу био је члан историско-етнографске секције српске делегације. За редовног професора Университета именован је 1919. Бави се и журналистиком. Написао је много расправа, чланака, критика и приказа у разннм научним и стручним часописима и књижевним листовима и много чланака и фељтона у разним дневним листовима.
Н. Радојчић.
ИЗВОР: проф. Ст. Станојевић, НАРОДНА ЕНЦИКЛОПЕДИЈА СРПСКО-ХРВАТСКО-СЛОВЕНАЧКА, IV КЊИГА, С—Ш, ИЗДАВАЧ: БИБЛИОГРАФСКИ ЗАВОД Д.Д. ЗАГРЕБ, ГУНДУЛИЋЕВА 29 ЗАСТУПА ДР ЕРИК МОШЕ, МИХАНОВИЋЕВА УЛИЦА 1, 1929.
27. септембар 2018. у 22:12
STANOJEVIC
Stanojevic Kristijan.
Pradjed crnogorac mesto Pljevlja ” Po prici Oca i drugara iz Crne Gore kazu da u tom mestu Pljevlja su bila plemena ”
Slava Sveta Petka.
Zna li neko nesto vise?
28. децембар 2022. у 23:35
Dejan stanojevic
Moji su iz novog brda selo zebince sa kosova,dosli smo iz prilepa pre oko 350 godina slava Sveta Petka
7. март 2019. у 20:16
Mirko Stanojević
Pozdrav
Moji Stanojevići su iz sela Podnemić, Donja Bukovica, opština Ljubovija
Slavimo Sv Nikolu, ima li neki podatak odakle su su se naseli Stanojevići u to područije
29. децембар 2019. у 01:42
Nikola Stanojević
Pozdrav rodjace…
Moji Stanojevići slave sv. Nikolu iz sela Podnemić… Prema nekim mojim istrazivanjima I saznanjima vodimo poreklo od Vasiljevica iz Gornjeg Koslja, dublje poreklo je iz pivskog plemena, selo Rudinice, bratstvo Ruđića(Glomazića)… Zbog krvne osvete smo izgleda kako stvari stoje jedno vreme slavili Svetog Srdja da bi se posle nekog vremena ponovo vratili na slavu koju vucemo iz Pive, Svetog Nikolu… Mozes li mi precizinije reci od koga tacno potices, nisam znao za tebe do sada, da razmenimo nekako informacije, pisi mi slobodno na mejl [email protected]
11. март 2023. у 10:05
Filip
Mi Stanojevici smo iz Zelinja pored reke Drine ali ne znamo korene ne postoje zapisi samo sjecanja do 1880. Krsna slava Nikoljdan.
12. август 2019. у 16:30
срђан
поздрав, моји станојевићи су из околине кладња у босни. славимо срђевдан. наводно смо пореклом из околине бијелог поља у црној гори али нисам успео да сазнам ништа детаљније. зна ли неко нешто више? хвала