Poreklo prezimena Todorović

3. februar 2012.

komentara: 142

Prezimena

[toggle title=”TESTIRANI TODOROVIĆI NA SRPSKOM DNK PROJEKTU”]

Todorović

Haplogrupa: R1a M458 L1029 klaster

Poreklo: Voljevci, Velika Reka, Mali Zvornik, Srbija
Starinom iz prekodrinskog sela Popović, ”predak došao curi u kuću, između dva srpska ustanka”, testirani Todorović ne slavi očevu slavu Đurđevdan nego sv. Vasilija Ostroškog”

Krsna slava: Đurđevdan / sv. Vasilija Ostroški

Kontakt:
_________________________

Todorović Dugić

Haplogrupa: I1 P109 FGC 22045

Poreklo: Grapska Donja, Doboj, Republika Srpska / starinom iz Hercegovine

Krsna slava: Đurđevdan

Kontakt:
_________________________

KOMPLETNE REZULTATE POGLEDAJTE OVDE[/toggle]

Stojan Karadžić, Vuk Šibalić: „Drobnjak i porodice u DROBNJAKU i njihovo porijeklo“, II dopunsko izdanje, Beograd, 1997, IŠ ‘Stručna knjiga’

TODOROVIĆI

(na Malinsku)

Porijeklom su iz Lipove ravni kod Nikšića, a tu su se doselili iz okoline Čeva, gdje su se ranije prezivali Rakojevići. U Malinsko su oko 1830. godine uskočili Drago, Filip i Lazar. Od Lazara i Filipa nema potomstva, a od Draga su Todorovići na Malinsku. Drago je bio poznati junak. Opjevan je u narodnim pjesmama. Janko Todorović je bio u komitskom pokretu 1916-1918. godine. Vojin Todorović je bio istaknuti rodoljub i pripadnik NOP-a od prvih ustaničkih dana, strijeljan je od strane neprijatelja avgusta 1942. godine na Boanu; Stevan je bio borac NOR-a koji je poginuo kod Bijelog Polja 1941. godine; Radivoje Radov je bio borac 7. crnogorske omladinske brigade od njenog formiranja u kojoj je i ranjavan.

Slave Aćimovdan.

IZVOR: Stojan Karadžić, Vuk Šibalić: Drobnjak i porodice u Drobnjaku i njihovo porijeklo, 1997, priredio saradnik portala POREKLO Vojislav Ananić

____________________

Ljubomir Ljuba Pavlović: „Sokolska nahija“

TODOROVIĆI

(Voljevci, Velika Reka, Mali Zvornik)

Iz doba Prvog i Drugog srpskog ustanka (razdoblje od 1804 do 1817), Todorovići su starinom iz prekodrinskog Popovića. Predak im ušao devojci u kuću, i slavu promenio (5 k.).

Slava Đurđevdan, jedan kuća slavi i sv. Vasilija Ostroškog.

IZVOR: Ljubomir Ljuba Pavlović: „Sokolska nahija“
____________________

Vaš prilog ostavite u komentaru ili pošaljite na i-mejl:

[email protected]
Pišite nam

Naredni članak:
Prethodni članak:

Komentari (142)

Odgovorite

142 komentara

  1. 11. oktobar 2012. u 17:38

    lenema

    Todorovici-Rusanj selo pored Beograda,najstariji spomenik muskarac i zena sahranjeni oko 1840 na starom seoskom groblju.Zivan Todorovic -moj pradeda -tri sina i cerka.Dragoljub Tosa Todorovic moj deda i Milisav Todorovic i Radisav Dusan Todorovic- moj otac i stric.Slavio se Sveti Jovan ,u stvari potomci druga dva sina i dalje slave.Koliko znam dosli su iz Kolasina ili okoline davno u zbegu pred Turcima i postali od Todora koji se pre toga prezivao Mihailovic.

    Odgovori

    • 27. avgust 2014. u 08:47

      petar

      Interesanto moj pra deda se prezivao Todorovic inace kako su mene ucili moji sa bratom je ubio Turskog bega ili agu i prebegao u centralnu Srbiju (okolina Cuprije). Brat je nastavio dalje kazu negde prema Vranju ili Leskovcu. Nikola Todorovic promenio je prezime zbog Turske odmazde u Nikolic . Inace naj interesantnije je da slavimo takodje Svetog Jovana krstitelja 20 januara.

      Odgovori

      • 6. februar 2016. u 00:19

        Nikola Todorovic

        Odakle si ?

        Odgovori

      • 13. mart 2016. u 20:42

        Dragan

        Takodje slavimo Sv. Jovana (20. januar i 7. juli), takodje iz Pomoravlja (Davidovac kod Paracina).
        Doseljeni sa Kosova, okolina Peci, u vreme vladavine Turaka. Todor Pajtic i pet sinova – po njemu Todorovici.

        Odgovori

        • 13. novembar 2016. u 02:43

          Milan

          I moji vucu korene iz Peci sa Kosova, doselili si se u Prokuplje, ne znam kada su se doselili u Prokuplje, samo znam da mi se prededa zvao Ignjet Todorovic ali slavimo slavu Gospodjindan 28-og avgusta.

          Odgovori

      • 19. april 2017. u 06:02

        Novica

        Identicna prica,ka sam Novica Todorovic,iz Bojnika kod Leskovca.

        Odgovori

      • 21. maj 2017. u 16:56

        lenema

        Da,i moj predak je imao brata s kojim je ubio nekog turskog agu ili tako nesto jer im je silovao sestru,ali je sam dosao u Beograd,odnosno selo Rusanj koje tad nije bilo ni blizu Beograda.

        Odgovori

        • 16. januar 2023. u 12:01

          Dragan

          Izvinjavam se, ovde ću da prokomentarišem: Interesantno da su mnoge familije, odnosno pojedinci, ubili nekog Turčina pa menjali prezimena.Imam drugara iz Berana koji je turskog imena, prezimena na ić, slavi Sv. Nikolu, jede svinjsko i praseće,čiji su preci takođe ubili Turčina i promenili imena i prezime.Da li je to realno?

          Odgovori

      • 28. januar 2019. u 17:48

        Aleksandar

        Moja familija je tu blizu Leskovca, selo Licje, opstina Gadzin han, preko puta suve planine takozvano Zaplanje,slavimo Djurdjevdan,Nikoljdan,deda mi se zvao Milutin i on je bio 9-to dete od oca Petronije Jovanca Todorovic i majke Nikolija bio je 1930 god ,imao je tri brata i 5 sestre.Najstariji brat Djordje-preselio se u Obrenovac-cuveni pinter u tim krajevima,Drugi brat Nikola je ucestvovao u borbama za oslobodjenje naseg naroda, poginuo tu u krajevima blizu naseg sela tacnije u sumi nadomak sela,,treci brat Tiosav se preselio u Bg,ja sam se raspitivao nesto otkuda vodi poreklo nasih Todorovica,dosao sam do saznanja da je to Hercegovina i Crna Gora,ja zivim u Nis

        Odgovori

      • 21. mart 2022. u 13:19

        Dušan Todorović

        Slična priča kod mojih. Samo tri brata (navodno iz okoline Banja Luke), dva nastavila a moji ostali u Obrenovcu (ušće Kolubare u Savu, kod Beograda), bili su trgovci, kafedžije… I prezime je navodno promenjeno u Todorović, mada je navodno i ranije bilo neko slično (Tio, Teo…). Slavimo Sv. Jovana Krstitelja.

        Odgovori

  2. 27. maj 2013. u 00:07

    Milodan

    Poreklo stanovništva sela opštine Ljig, Banjani* (Donji Banjani). Prema knjizi Miloja T. Rakić „Kačer“, prvo izdanje 1905. godine, najnovije izdanje 2010. godine – edicija „Koreni“, JP Službeni glasnik i SANU.
    TODOROVIĆ

    -Batalage*, prva polovina 18. veka, Birač, Jovanjdan.
    *Todorovići su od Todora, rođenog brata pradede popa Luke Lazarevića i od njega su današnji Batalažani: Todorovići, Gluvčevići i Đurići.
    -Ljubinić, prva polovina 18. veka, Vršić u Azbukovici, Nikoljdan.
    -Dren, druga polovina 18. veka, Ravni Kotari, Nikoljdan i Aranđelovdan, uljezi u Iliće-1.
    -Zvečka-1, druga polovina 18. veka, Kovin, Đurđevdan.
    -Stubline-1, druga polovina 18. veka, Komirić u Rađevini, Đurđevdan.
    -Gunjevac, posle 1827. godine, Surčin u Sremu, Nikoljdan.
    -Zvečka-2, posle 1827. godine, Bosna, Stevanjdan.
    -Stubline-2, posle 1827. godine, Krajina, Sv. Kliment.

    Odgovori

  3. 29. maj 2013. u 23:42

    Milodan

    Poreklo stanovništva sela opštine Ljig, Banjani* (Donji Banjani). Prema knjizi Miloja T. Rakić „Kačer“, prvo izdanje 1905. godine, najnovije izdanje 2010. godine – edicija „Koreni“, JP Službeni glasnik i SANU.

    Ovo je greška u prethodnom komentaru. U naslovu treba da piše:

    Poreklo brojnijih familija-prezimena valjevske Tamnave po knjizi „Antropogeografija valjevske Tamnave“ Ljubomire Ljube Pavlovića, izdanje 1912. godine.
    Mesto-kada su doseljeni-odakle su doseljeni-Krsna slava-napomena.

    Moje izvinjenje!

    Odgovori

  4. 19. jul 2013. u 23:13

    goranstb

    U Čelincu pored Banjaluke, Todorovići žive u dva sela. Jedni slave Miholjdan, drugi Đurđevdan

    Odgovori

  5. 20. jul 2013. u 03:11

    Nemanja

    Mi smo iz Kosovske Vitine znam do cukundede Ilija se zvao ne znam godinu rodjenja pradeda Dusan 1920 godine rodjen slavimo Svetog Alimpija.Da li jos neko slavi Svetog Alimpija da se preziva Todorovic posto svugde sam trazio niko jos nije rekao da slavi tu slavu i ako neko mozda zna vise nek napise u komentaru.Hvala

    Odgovori

  6. 20. jul 2013. u 16:59

    Šarko

    Zdravo Nemanja,

    Gde ti je rođen praded Dušan? Da li je rođen negde u okolini Vitine ili Gnjilana? Da li imate neke veze sa Cernicom u okolini Gnjilana?

    Odgovori

  7. 23. avgust 2013. u 16:58

    Nemanja

    Moj deda je rodjen u Cernici ali za pradedu ne znam

    Odgovori

  8. 30. septembar 2013. u 23:05

    Milodan

    Familije-prezimena Todorović, po mestima življenja u Kolubari i Podgorini. Prema knjizi Ljubomira Ljube Pavlovića „Kolubara i Podgorina“, prvo izdanje 1907. godine, najnovije izdanje 2011. godine – edicija „Koreni“ – JP Službeni glasnik Republike Srbije i SANU.

    Ostale podatke porodica Todorović, odakle su i kada doseljeni kao i Krsnu slavu možete saznati u tekstovima pomenutih mesta.

    -Babajić
    -Bobova
    -Bujačić
    -Degurić
    -Kadina Luka
    -Lopatanj
    -Pričević
    -Tabanović

    Odgovori

  9. 3. decembar 2013. u 20:15

    Milodan

    Porodice-familije po mestima prebivališta u Šumadijskoj Kolubari, Todorović
    Prema knjizi Petra Ž. Petrovića „Šumadijska Kolubara“, prvo izdanje 1939. godine, drugo izdanje 1949. godine, najnovije izdanje 2011. godine u sastavu knjige „Šumadija i Šumadijska Kolubara“ – edicija „Koreni“ – JP Službeni glasnik Republike Srbije i SANU.

    Ostale podatke porodica Todorović, odakle su i kada doseljeni kao i Krsnu slavu možete saznati u tekstovima pomenutih mesta.

    -Veliki Borak
    -Draževac
    -Dren
    -Junkovac
    -Konatice
    -Kruševica
    -Leskovac
    -Stepojevac
    -Šiljakovac
    -Barajevo
    -Veliki Crljeni
    -Meljak

    Odgovori

    • 24. avgust 2023. u 19:01

      Tatjana

      Moje poreklo je iz sela Leskovca Kolubarskog. U knjizi koju pominjete navodi se da smo starinom iz Kolašina, odakle su prvo došli u Kačer pa onda stigli u Leskovac. Znam.svoje poreklo od poč. 19. veka, u Leskovcu. Todorovići, krsna slava Aranđelovdan

      Odgovori

  10. 28. decembar 2013. u 20:09

    Milodan

    Prezimena-familije u Šumadiji, Todorović. Prema knjizi „Etnološka građa o Šumadincima“akademika Jovana Erdeljanovića, prvo posthumno izdanje 1948. godine – poslednje izdanje Službeni Glasnik i SANU – Edicija „Koreni“ 2011. godine u sklopu knjige „Šumadija i Šumadijska Kolubara“.

    -Staro selo
    -Žirovnica
    -Krnjevo
    -Mramorac
    -Mala Plana

    Odgovori
1 2 3 … 7