Порекло презимена Стевановић

3. фебруар 2012.

коментара: 89

Презимена

[toggle title=”ТЕСТИРАНИ СТЕВАНОВИЋИ НА СРПСКОМ ДНК ПРОЈЕКТУ”]

Стевановић

Хаплогрупа: R1a Z280 CTS3402- Шаренаца кластер

Порекло: Угљевик, Република Српска

Крсна слава: Лазаревдан

Контакт:
_________________________

КОМПЛЕТНЕ РЕЗУЛТАТЕ ПОГЛЕДАЈТЕ ОВДЕ[/toggle]

Стојан Караџић, Вук Шибалић: „Дробњак и породице у ДРОБЊАКУ и њихово поријекло“, II допунско издање, Београд, 1997, ИШ ‘Стручна књига’

СТЕВАНОВИЋИ

(у Горњој Бијелој)

Мурат Драгов и Стеван Милошев доселили су се из Горње Мораче у Бијелу око 1890. године. Род су с Мујовићима.

Жарко Стеванов је као борац НОР-а био у редовима 7. омладинске бригаде.

Славе Ћириловдан, а прислужују Илиндан.

ИЗВОР: Стојан Караџић, Вук Шибалић: Дробњак и породице у Дробњаку и њихово поријекло, 1997, приредио сарадник портала ПОРЕКЛО Војислав Ананић

__________________

Ваш прилог оставите у коментару или пошаљите на и-мејл:

[email protected]
Пишите нам

Наредни чланак:
Претходни чланак:

Коментари (89)

Одговорите

89 коментара

  1. 3. септембар 2012. у 03:24

    Nemanja Stevanovic

    Zovem se Nemanja Stevanovic, rodjen sam u Krusevcu. Otac Dejan mi je iz sela Tekije kod Krusevca, kao i deda Miroslav. Krsna slava nam je Lazareva subota. Po usmenom predanju, moji preci dolaze iz Matejevca ( okolina Nisa) sve do Stevana, koji se preselio u Tekije i svom sinu dao prezime po sebi. To je sve sto znam o svojoj porodici. Bio bih Vam zahvalan ukoliko biste mogli da otkrijete nesto vise o poreklu mog prezimena.

    Одговори

  2. 19. новембар 2012. у 18:32

    Aleksa Stevanovic

    Stevanovic sam,rodjen u Krusevcu,moji su poreklom iz Stanulovica na obroncima Kopaonika pogranicno podrucje sa Kosovom,voleo bih da saznam nesto vise,odakle su moji preci dosli u to podrucje i kada, slavimo Svetog Jovana.

    Одговори

  3. 6. март 2013. у 09:28

    Igor Stevanovic

    Postovani,
    moj otac je Dragan,deda Mitar,pradeda Risto,cukundeda Stevan, a njegov otac Petko, a njegov Stevan. Slavimo Lazarevu subotu.Prica se da smo dosli u Ugljevik (Semberija) iz nekih Gruda u Hercegovini 1806. godine.Ako mozete nesto da povezete sa ovim podacima bilo bi lepo.
    Pozz
    Igor

    Одговори

  4. 20. мај 2013. у 00:20

    Милодан

    Порекло бројнијих фамилија-презимена ваљевске Тамнаве по књизи „Антропогеографија ваљевске Тамнаве“ Љубомире Љубе Павловића, издање 1912. године.
    Место-када су досељени-одакле су досељени-Крсна слава-напомена.
    СТЕВАНОВИЋ

    -Паљуви, стара изумрла породица.
    -Ратари*-1, стара породица, Стевањдан, уз Ђукановиће.
    *Ђукановићи овог села су од Стевановића 1 из Уроваца и до данас су у сродству.
    -Уровци-1, стара породица, Стевањдан, уз Ђуконовиће.
    -Љубинић, прва половина 18. века, Торник у Азбуковици, Јовањдан.
    -Кртинска-1, прва половина 18. века, Бијељина, Стевањдан.
    -Рубрибреза-1, прва половина 18. века, Осат, Никољдан, уз Томиће.
    -Совљак, прва половина 18. века, Радаљ у Рађевини, Аврамијевдан
    -Кртинска*-2, друга половина 18. века, Срем, Ђурђиц.
    *Стеван предак ове породице био је гајдаш, свирао по селима и застао у овом селу.
    -Кртинска-3, друга половина 18. века, Лика, Стевањдан, уљез у Стевановиће 1.
    -Кртинска-4, друга половина 18. века, Петрц у Рађевини, Алимпијевдан.
    -Кршна Глава, друга половина 18. века, Осечина у Подгорини, Никољдан.
    -Рубрибреза-2, друга половина 18. века, Попадић у Колубари, Аранђеловдан, уљези у Стевановиће 1.
    Наставиће се…

    Одговори

  5. 21. мај 2013. у 22:50

    Милодан

    Порекло бројнијих фамилија-презимена ваљевске Тамнаве по књизи „Антропогеографија ваљевске Тамнаве“ Љубомире Љубе Павловића, издање 1912. године.
    Место-када су досељени-одакле су досељени-Крсна слава-напомена.
    СТЕВАНОВИЋ

    -Уровци-2, друга половина 18. века, Стублине, Петровдан, од стублинских Симеуновића.
    -Врело-1, после 1827. године, Кљештовица-округ београдски, Алимпијевдан.
    -Врело-2, после 1827. године, Осечина у Подгорини, Ђурђевдан, уљези у Стевановиће 1.
    -Вукићевица-1, после 1827. године, Бељин у Посавској Тамнави, Аранђеловдан, доводци.
    -Вукићевица-2, после 1827. године, Брезовица у области, Аранђеловдан, доводци.
    -Докмир, после 1827. године, Рабас у Подгорини, Никољдан.
    -Јабучје, после 1827. године, Тетово, Ђурђевдан, уљези на Јоргића имању.
    -Звечка, после 1827. године, Б. Крајина, Јовањдан.
    -Звиздар-1, после 1827. године, Степање у околини, Јовањдан.
    -Звиздар-2, после 1827. године, Оклетац-округ ужички, Никољдан.
    -Калиновци, после 1827. године, Сијерач-округ ужички, Ђурђевдан.
    -Козарица, после 1827. године, Прово у Посавској Тамнави, Никољдан.
    -Кожуар, после 1827. године, Крнић у Посавској Тамнави, Јовањдан, свештеничка породица.
    -Кршна Глава-2, после 1827. године, Стара Река у Подгорини, Јовањдан, повећа задруга.
    -Скобаљ, после 1827. године, Костојевићи-округ ужички, Св. Јован Залатоусти.
    -Стублинме-1, после 1827. године, Дубица, Игњатијевдан.
    -Стублине-2, после 1827. године, Љубиш, Аранђеловдан, уљези у Колаке.
    -Уровци-3, после 1827. године, Попово у Босни, Стевањдан, уљези у Стевановиће 1.
    -Рвати, после 1827. године, Прогар у Срему, Никољдан.

    Одговори

  6. 26. септембар 2013. у 22:12

    Милодан

    Фамилије-презимена Стевановић, по местима живљења у Колубари и Подгорини. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Колубара и Подгорина“, прво издање 1907. године, најновије издање 2011. године – едиција „Корени“ – ЈП Службени гласник Републике Србије и САНУ.

    Остале податке породица Стевановић, одакле су и када досељени као и Крсну славу можете сазнати у текстовима поменутих места.

    -Бабина Лука
    -Бобова
    -Богатић
    -Брежђе
    -Бранеговић
    -Братачић
    -Велишевци
    -Вртиглав
    -Грабовица
    -Гуњица
    -Драгијевица
    -Жабари-1
    -Жабари-2
    -Кличевац
    -Латковић
    -Остружањ
    -Палежница
    -Прњавор (Боговађа)
    -Равње
    -Ракари
    -Славковица
    -Словац
    -Тупањци
    -Цветановци
    -Шушовка (Шушеока)

    Одговори

  7. 29. новембар 2013. у 22:52

    Милодан

    Породице-фамилије по местима пребивалишта у Шумадијској Колубари, Стевановић.
    Према књизи Петра Ж. Петровића „Шумадијска Колубара“, прво издање 1939. године, друго издање 1949. године, најновије издање 2011. године у саставу књиге „Шумадија и Шумадијска Колубара“ – едиција „Корени“ – ЈП Службени гласник Републике Србије и САНУ.

    Остале податке породица Стевановић, одакле су и када досељени као и Крсну славу можете сазнати у текстовима поменутих места.

    Медошевац, Мали Црљени, Трбушница, Барајево, Баћевац, Бождаревац, Брајковац, Бурово, Велики Црљени, Вранић, Врбовно, Вреоци, Гунцате, Дражевац, Дудовица, Јунковац, Конатице, Мељак, Миросаљци, Соколово, Степојевац, Ћелије, Чибутковица, Жупањац и Шушњар (изумрли).

    Одговори

  8. 28. децембар 2013. у 20:04

    Милодан

    Презимена-фамилије у Шумадији, Стевновић. Према књизи „Етнолошка грађа о Шумадинцима“академика Јована Ердељановића, прво постхумно издање 1948. године – последње издање Службени Гласник и САНУ – Едиција „Корени“ 2011. године у склопу књиге „Шумадија и Шумадијска Колубара“.

    -Ботуњ
    -Водице
    -Крњево
    -Марковац
    -Орашац
    -Мала Плана

    Одговори

    • 9. октобар 2014. у 13:25

      Саша Стевановић

      Ја сам Стевановић из Водица, крсна слава Свети Никола. Иначе моји Стевановићи су много старији од ваших података на сајту о пореклу презимена Стевановић.
      Зна ли се нешто више о Стевановићима који су из Водица општина Смедеревска Паланка? Једини податак који имам је да су се у Водице доселили из околине Рудника почетком 19тог века.

      Одговори

  9. 13. јануар 2014. у 23:11

    Zivota Stevanovic

    Stevanovic sam od oca Milorada,dede Stanojla (Jakovljevic), pradede Milutina i cukundede Dimitrija iz selaPoslon kod Raznja.Slavim Djurdjevdan. Bio bih Vam zahvalan ukoliko biste mogli da otkrijete nesto vise o poreklu mog prezimena.

    Одговори

    • 14. јануар 2014. у 00:06

      Милорад Богдановић

      У Шематизму дабробосанском за 1882 годину Стевановићи као слављеници Ђурђевдана спомињу се у парохијама Бољанић и Мишчевић (Маглај); Сеона и Црквина (Сребреница) и Дервента.

      А мене интересује шта Јаковљевићи славе?

      Одговори

  10. 14. јануар 2014. у 10:18

    Miloš Stevanović

    Poštovani,
    Stevanović sam i poreklo mi je iz Donje Šatornje kod Topole (čukundeda Stevan). Pronašao sam da je deda došao negde iz Užičkog okruga (B. M. Drobnjaković “Jasenica”, 1922). Interesuje me kako bih mogao saznati nešto više o vremenu pre dolaska u D. Šatornju?

    Одговори

    • 26. септембар 2018. у 00:24

      Jovana

      Postovani Milose, ja se prezivam Brkic i deda mi je poreklom iz Zabara kod Topole i skoro sam otkrila da smo se ranije zapravo prezivali Stevanovic ( ali da je u nekom trenutku prezime promenjeno-ne znam tacan razlog ali postoji vise teorija), o cemu svedoce nadgrobni spomenic mojih predakai sa navedenim prezimenom na starom seoskom groblju. Tako da moguce da su isti Stevanovici u pitanju s obzirom da Satornja i Zabare nisu bas toliko daleko. 🙂 Oni podaci do kojih sam ja dosla jeste da poticemo iz sela Kladnica kod Sjenice koja je danas u potpunosti nastanjena muslimanskim stanovnistvom ali je nekada vecinsko bilo pravoslavno stanovnistvo koje je izbeglo u Sumadiju, ostatak koji je ostao u selu se poturcio. Salih Selimovic je obradjivao dosta temu nekadasnjeg stanovnistva sela Kladnica i sadasnjeg i njihovog porekla pa mozete da pogledate njegova dela na tu temu. Ja svakako planiram. Pozdrav 🙂

      Одговори

      • 11. новембар 2018. у 20:17

        Milan

        Postovana Jovana, ja nebi obracao Salihu Selimovicu toliku paznju jer njegova dela nemaju neki visok kvalitetan standard pogotovo kad se ta njegova dela uporedjuju napr. sa clancima na ovoj stranici. Dela Selimovica baziraju u vecini na “rekla-kazala”, “procitao sam u nekoj staroj knjizi sa cudnim izvorima” i slepo nagadjanje. Npr. u njegovoj knjizi “Prezimena i njihovo poreklo na Sjenicko-Pesterskoj visoravni” (Uzice 2017) prikupio je razna tumacenja i informacije o poreklu odredjenih porodica bez obzira da li se ta tumacenja i te informacije uopste odnose na porodice tog kraj i bez ikakvog pokusaja da proveri to sto citira. Takodje se i ne obraca na najnovija istrazivanja porekla nekih od tih porodica, nego jos uvek citira neke pogresne informacije iz dela Ejupa Musovica. Danasnja prezimena velikog dela porodica iz tog kraja poticu iz ranog 19. stoljeca, tako da je moguce da tamo dve porodice iz istog mesta/sela nisu u rodnoj vezi (a i da ne pricam o konstantnoj migraciji/ bekstvu raznih porodica, tako da se u pojedinim mestima nalaze 7-8 plemena istog prezimena koji nisu u rodu). Selimovica ne obraca tome nikakvu paznju i povezuje neke porodice iz tog kraja s porodicama istog prezimena iz drugih delova sveta iako nemaju nikakve veze jedne sa drugom (i jos gleda u telefonske knjige i broji koliko ih gde ima da bi mogao reci kako je veliki deo te porodice odselio u taj kraj). Znaci najbolje je uvek sam istrazivati istoriju svoje porodice po raznim arhivama (napr. u Beogradu ili u maticnom uredu odredjenog grada, napr. za Kladinicu u Sjenici) a i iz prici nasih starih, jer ko ce bolje znati ko smo i gde da trazimo nase rodjake nego mi sami? A jos bolje bi bilo da sve rezultate naseg istrazivanja odnosno nase porodicno stablo ubacimo na nekoj datoteci u internetu tako da mozemo naci zajednickih predaka i gde se spajaju odredjene porodice i time da pomognemo jedni drugima.

        Одговори
1 2 3 … 5