Порекло презимена Петковић

3. фебруар 2012.

коментара: 101

Презимена

[toggle title=”ТЕСТИРАНИ ПЕТКОВИЋИ НА СРПСКОМ ДНК ПРОЈЕКТУ”]

Петковић

Хаплогрупа: I2a DS општи кластер

Порекло:

Крсна слава:

Контакт:
_________________________

КОМПЛЕТНЕ РЕЗУЛТАТЕ ПОГЛЕДАЈТЕ ОВДЕ[/toggle]

Стојан Караџић, Вук Шибалић: „Дробњак и породице у ДРОБЊАКУ и њихово поријекло“, II допунско издање, Београд, 1997, ИШ ‘Стручна књига’

ПЕТКОВИЋИ

(живе у Тепцима, Омарићима и Кочадолу)

Петковићи воде поријекло од Нинка, сина Станише Тепчанина, па се по њему презивају прво Нинковићи, а касније узму презиме Петковић по Петку, сину Милована Нинковића.

Петко Нинковић је био једно вријеме тепачки кнез и позната личност свога доба. За њега се зна да је као кнез села Тепаца, заједно с попом Тутом Бадњаром, око 1780. године успио да од Турака добије дозволу за подизање цркве у Тепцима.

Петко је имао три сина: Милована, Јована и Алексу. Милован га је наслиједио у кнештву.

Лазар Петковић је командовао Тепчанима кад су 1862. године водили бојеве по Затарју и кад су у Подблаћу посјекли турског Алај-барјактара, побили много Турака и задобили велики плијен.

Милован Петров из Тепаца је био борац у Дурмиторском НОПО из којег је ступио у 7. омладинску бригаду у којој је рањаван.

Петковићи данас живе у Тепцима, Омарићима и Кочадолу, гдје су се иселили на љетне катуне. Има их одсељених у другим мјестима, гдје су одлазили ради запослења и из економских разлога.

Славе Ђурђевдан.

___________________

ПЕТКОВИЋИ

(на Дубровску)

Пековићи потичу од племена Драгошевића из Риђана, одакле се Ђорђије, син Рада Пековића, преселио у Никшић, средином 18. вијека. Ђорђије је имао сина Ивана, а Иван Стојана. Стојан је око 1775. године морао да бјежи из Никшића због убиства једног Турчина. Прво побјеже у Пиву, у село Безује, одакле пређе у Дубровско дробњачко село. Стојан се брзо истакао у Дубровску, постао је и сеоски кнез, а опјеван је у народним пјесмама. Имао је синове Новака, Лазара и Ђоку.

У НОР-у 1941-1945. године, у јединицама НОВ-а учествовали су и погинули: Чедомир на Матешеву 1943, Исак на Мештревцу 1944, Милета и Михаило код Битоља 1945. године. А Рајко Спасојев је био прпадник НОП-а од 1941. године. Прво се налазио у Дурмиторском одреду, касније у Четвртој црногорској бригади, па у пратећем батаљону Другог корпуса и у Петој црногорској бригади као водник и замјеник командира чете; и Митар Миладинов је био у 7. омладинској црногорској бригади као борац у пратећој чети за тешко наоружање.

Ово је братство увијек давало отресите и виђене људе, надахнуте слободарским духом, увијек спремне да се боре за праведну ствар.

Славе Никољдан, а прислужују Томиндан.

 

ИЗВОР: Стојан Караџић, Вук Шибалић: Дробњак и породице у Дробњаку и њихово поријекло, 1997, приредио сарадник портала ПОРЕКЛО Војислав Ананић

 

Наредни чланак:
Претходни чланак:

Коментари (101)

Одговорите

101 коментара

  1. 11. август 2018. у 14:12

    Марко Петковић

    Једини Петковићи који кроз историју нису мењали презиме и крсну славу су Петковићи који су настањивали просторе око Гацка,Невесиња и Никшића и који славе Лучиндан (иначе спадају у племе Ровчана) помињу се у дубровачком архиву почетком 14.века и имају свој породични грб који нема везе са оним који је додељен хрватским породицама од аустроугара,крајем 19.века остаци овог братства се деле у три правца једни одлазе у околину Бања Луке а други у Горњу Јабланицу,за трећи крак се не зна тачно.У уводу овог текста јестњ тачно да је Стојан имао три сина и то су та три крака али је аутор пигрешио у вези крсне славе.

    Одговори

    • 12. јул 2019. у 21:56

      Siniša Stojanović

      Moji su se prezivali Petkovići. Moj deda je imao dedu Stojana, po kojem je uzeo prezime Stojanović. Dedin otac se zvao Jovan Petković, i Stojanov je sin. Deda je rođen 1907. godine, u selu Davidovci, u okolin Vranja. Posle je prešao u Vranje. Kasnije je bio predsednik Vranjske opštine zbog zasluga u II svetskom ratu. O poreklu Stojanovom i predaka mog dede ne znam baš ništa. Znam da je njegov otac, moj pradeda, Jovan bio na Solunskom frontu i da se vratio živ. Da li je koincidencija to da moji Petkovići vuku poreklo od nekog Stojana i da li je to taj Stojan o kom govorite, čija su se tri sina razdelila? Gledao sam spisak plemena Rovčana i nisam našao Petkoviće među njima. Koji je razlog za to? Gde se mogu naći podaci o Petkovićima koje pominjete? Hvala unapred! Siniša

      Одговори

    • 15. април 2020. у 17:33

      Siniša Stojanović

      Ako je autor pogrešio u vezi krsne slave Petkovića, šta bi to značilo? Koja je krsna slava Petkovića koji su se podelili u tri kraka, od kojih je jed n otišao u gornju Jablanicu? Veliko hvala unapred! Siniša

      Одговори

      • 3. јануар 2021. у 00:54

        Марко Петковић

        Петковићи који се помињу у Дубровачким архивама славе Св.Луку и најбројнији су од свих осталих Петковића којих има у све три вере.Изненадиће се многи да чак и М.Милојевић пише 1877.год да се насељеници из Херцеговине око 500пушака сада називају арнаутима а да ни тај језик не познају.
        Православни Петковићи који славе св.Луку су најстарији од свих Петковића остали су изведени из имена предака и славе различите славе.
        Далиборе ако ти је слава Св.Лука нема сумње да одатле потичеш.

        Одговори

    • 1. јул 2020. у 07:48

      Lazar Krsmanovic

      Postovanje Marko,

      Ovo nije odgovor, nego pitanje.

      Volio bih da mi pomognete, ako ste u mogucnosti, da saznam vise o porjeklu moje porodice Krsmanovic koja potice od porodice Petkovic.

      Ja sam rodjen u Sarajevu. Siguran sam da moja porodica Krsmanovic potice od Krsman Petkovica koji se, po podacima koje je naveo popa Stjepe i Vladimira Trifkovica u knjizi izdatoj 1908-e godine , doselio iz Kolasina u naselje Vojkovici(Naklo) kod Sarajeva-Sarajevsko polje. Od te porodice Petkovic nastale su porodice Krsmanovica koje su se, nakon vise preseljavanja ili seljakanja, skrasile u naselju Dvor, Smiljevici-Zabrdje i Brijesce. Krsmanovici iz Dvora su tu, po podacima Trifkovica, u vrijeme kada su podaci prikupljani i zabeljezeni, bili nastanjeni oko 60 godina. O periodu od kada je Krsman Petkovic dosao i ovog u trajanju od 60 godina nema dovoljno podataka, osim par navoda (bez vremenskih perioda)o preseljavanju Krsmanovica sa prostora Vojkovica(Naklo) u Doglade, pa potom u Dvor, Smiljevice i Brijesce.

      Volio bih, naravno ako imate vremena i strpljenja, da mi odgovorite sta vi mislite o ovoj po meni mogucoj vezi moje porodice sa tim kako ga vi nazivate trecim krakom brastva Petkovica za koji nemate dovoljno pouzdanih informacija.

      Kao sto ste naveli, da je pravilo kod nas pravoslavaca da se slava ne mjenja. To se upravo, za sto sam siguran, desilo i sa Krsmanovicima koji nisu mjenjali svoju krsnu slavu Sv. Luku nasljedjenu od njihovog pretka Krsman Petkovica.

      [email protected]

      Sve najbolje,

      Lazar

      Одговори

    • 30. септембар 2020. у 19:32

      Dalibor Petkovic

      Postovanje Marko.Vec 5 godina pokusavam da nadjem bilo kakvu informaciju o mom porijeklu…Bio sam previse mali da bih cuo od svog djeda o porijeklu.a znam samo da smo starinom i rodom iz nevesinja i da mojih rodjaka ima u mostaru

      Одговори

  2. 10. септембар 2018. у 22:48

    Никола Петковић

    И мене занима одакле је мој огранак Петковића потекао. Пошто је презиме релативно често, није лако доћи до неких прецизнијих података. Моји Петковићи су живели у Метохији до 1999, године, након чега су се раселили свуда по централној Србији. У Метохију су дошли из села Чулије код Тутина пре више од 100 година, а у Чулије негде из Црне Горе. Крсна слава је Света Петка. Прадеду Вукадина (од оца Васе) стрељали су албански фашисти 1943. у Ракошу. Он је био (по казивањима) један од виђенијих људи источког среза.

    Одговори

  3. 1. новембар 2018. у 10:33

    Војислав Ананић

    ПЕТКОВИЋ (п), у Врпољу (Љубомир, Требиње), Бодежиштима (Гацко), Пољицу и Премишљу (Површ, Требиње). Различитог су поријекла. У Врпољу су поријеклом из Никшића, гдје су се звали Угреновићи. У Врпоље су доселила “три брата с мајком”. Славе Аћимовдан. Петковићи у Бодежиштима су “од Снијежнице код Фојнице” (Гацко). Неки њихов предак оженло се “булом” и побјегао у Босну. “Њега и двојицу браће му Смаилага објесло, а остале узео за кметове и населио их у ово село” (59:136.204). У Пољицу и Премишљу Петковићи су од Кукурића из Полица код Требиња. У Полице су дошли око 1750. године, одакле су неке породице касније прешле у Премишље. Славе Лучиндан (75:1230,1234). Више породица овог презимена живи у Мостару.

    Извор: Ристо Милићевић – Херцеговачка презимена, Београд, 2005.

    Одговори

  4. 4. јун 2019. у 17:47

    Petkovic Predrag

    Molim Vas ko moze da mi pomogna da saznam nesto o porodici petkovic i toVladimir rodjen 1884 uro 1956 i njegove supruge ivane od oca Dimitrija i majke stevane takodje Petkovic Vladimir i ivana ziveli su u grgurovoj u pozarevcu znam da su imali sina Miladinna i to je sve sto znam Molim m Vas da mi pomognete HVALA

    Одговори

  5. 12. јул 2019. у 21:11

    Siniša Stojanović

    Knjigu Vranjska kotlina nije moguće skinuti sa linka koji ste priložili. Ili je hosting istekao ili je link nevažeći. Svakako knjigu nije moguće naći. Molim vas da je ponovo postavite i učinite dostupnom. Unapred zahvalan.

    Одговори

  6. 26. септембар 2019. у 17:03

    Petkovic Predrag

    Na vasem sajtu poreklo nalazi se prezime Petkovic bravar iz Budima , da li je to predak ili potomak Vladimira Petkovica rodjenog 1874 u Pozarevcu gde je i preminuo 1956 takodje u Pozarevcu . U napred hvala.

    POZDRAV

    Одговори

  7. 29. септембар 2019. у 18:19

    Petkovic Predrag

    I dali je taj petkovic iz Budima bravar Vladimir ili je neki drugi POZDRAV

    Одговори

    • 17. јануар 2021. у 16:09

      predrag petkovic

      Jos uvek nista pouzdano nisam saznao dali je taj bravar Vladimir Petkovic covek koji rodjen 1884 i umro 1956 godine iz Pozarevca bio je ozenjen sa Ivanom ukoliko je to tacno onda su to moji deda i baba I po svemu sudeci obzirom da njihove potomke nisam mogao da pronadjem ispada da sam ja poslednji i jedini potomak naravno ja imamhvala Bogu unuke Hvala Vam na pomoci

      Одговори

  8. 8. јануар 2020. у 20:02

    dragan

    Petkovića ima u selu Crvena Jabuka opština Crna Trava , Naselili su se u 17 veku iz Crne Gore sa područja Berana .
    jedan deo Petkovića se preselio na teritorju opštine Gadžin Han, selo Miljkovac , odale potiče moja porodica
    Deda Dragutin Petković oženio je Pvliju Stiljković iz Duge poljane i sa njom je imao četri sina Blagoja, Čedomira ,Krstu , Vitomira i ćerku Vericu

    Krstna slana Sveti Nikola

    Одговори

    • 29. јануар 2021. у 06:25

      Milorad Petkovic

      Moj pradeda Ilija Petković rodjen 1869 tako piše izvodu iz knjige umrlih a mesto rodjenja ne piše… ne znam gde je rodjen i kako do toga doći u kući se pričalo došao na miraz u Bondžiće u Župu Aleksandrovac iz Vranja, Požarevca, Smedereva čak se pominjala i Hercegovina a slvimo sv.Nikolu zimskog

      Одговори

  9. 11. септембар 2020. у 03:25

    Siniša Petković

    Moja haplogrupa Y je I-Z16983 i sudeći po ozvještaju 23andme i ancestry, ja potičem sa hrvatskih otoka. Posebno otoka Korčule. Tamo i danas ima Petkovića u većem broju. I svi se izjašnjavaju kao Hrvati, a ja sam Srbin. Kako se to desilo?

    Одговори

    • 13. новембар 2020. у 16:51

      софија

      срби из хрватске који се данас изјашњавају као хрвати су вероватно пали под хрватизацију, вероватно за време аустроугарске која је свим католицима србима покушала да промени етничко изјашњавање или за време независне државе хрватске у другом светском рату.

      Одговори

    • 3. јануар 2021. у 00:58

      Марко Петковић

      То су све Петковићи из Херцеговине,променили веру, иста крв…На простору Херцеговне је најчешче долазило до окршаја између Угара и Османлија нормално је да су хришћани чешће или на страну Угара,па није ни чудо што су неки узимали и ктоличку веру.

      Одговори

  10. 13. новембар 2020. у 16:42

    Софија

    Молим некога да ми помогне око порекла Петковића из Бајине Баште, славимо Светог Јована Злаотустог. Нигде нисам виђала са неко слави ову славу од Петковића.

    Одговори
1 2 3 4 5