Порекло презимена Панић

3. фебруар 2012.

коментара: 84

[toggle title=”ТЕСТИРАНИ ПАНИЋИ НА СРПСКОМ ДНК ПРОЈЕКТУ”]

Панић

Хаплогрупа: R1a

Порекло: Горњи Подградци, Градишка, Република Српска

Крсна слава: Алимпијевдан

Контакт:
_________________________

Панић

Хаплогрупа: J2b род А

Порекло: Дубока, Јагодина, Србија

Крсна слава: Лучиндан

Контакт:
_________________________

КОМПЛЕТНЕ РЕЗУЛТАТЕ ПОГЛЕДАЈТЕ ОВДЕ[/toggle]

Поштовани,

позивамо вас на сарадњу.

Пошаљите нам свој прилог, све што знате о овом презимену на основу усменог предања или цитирањем навода из књигa (наведите којих) или оног што је већ објављено на осталим интернет сајтовима (напомените којим).

Обавезно напишите и коју крсну славу славите и подручје у којем се ово презиме појављује.

Наведите и име познате личности (где је рођен-а, чиме се бави), која носи ово презиме.

Ваш прилог оставите у коментару или пошаљите на и-мејл:

[email protected]
Пишите нам

Коментари (84)

Одговорите

84 коментара

  1. Veso

    Да ли данас постоје Панићи (Пањићи) који су поријеклом из околине Никшића или негдје друго из Ц. Горе, а који славе св. Архиђакона Стефана – Шћепањдан?

  2. Порекло бројнијих фамилија-презимена ваљевске Тамнаве по књизи „Антропогеографија ваљевске Тамнаве“ Љубомире Љубе Павловића, издање 1912. године.
    Место-када су досељени-одакле су досељени-Крсна слава-напомена.
    ПАНИЋ

    -Врело, стара породица, Ђурђиц.
    -Мали Борак*, прва половина 18. века, Ћипрово у Бугарској, Ђурђиц, уз Ћипријанце.
    *У Мали Борак су из Ћипрова дошли деда Стојан и његова баба Митра, како пише на њиховом белегу. Стојан није имао деце па је за жиовта усинио Пану и његову жену Стану из Риђана. Пана и Стана имали су пет синова: Теофила, Илију, Стевана, Степана и Павла. Павле је млад умро, па је на његово место Пана усинио Павла Радаковића из Барзиловице. Потомци Панини,поред Панића и Ћиприанци зову се још по именима његових пет синова.
    -Зукве-1, прва половина 18. века, Новаци у области, Аврамијевдан, уз Аврамовиће.
    -Радљево, друга половина 18. века, Беомужевић у Подгорини, Лазаревдан.
    -Радуша, друга половина 18. века, Његуши, Ђурђевдан.
    -Чучуге, друга половина 18. века, Јошева у области, Јовањдан.
    -Зукве-2, после 1827. године, Б. Крајина, Св. Стефан Дечански, уљези у Пантелиће.
    -Коцељева, после 1827. године, Оглађеновац у Подгорини, Ђурђиц, доводци.
    -Скела, после 1827. године, Бељин у Посавској Тамнави, Јовањдан.

  3. Фамилије-презимена Панић, по местима живљења у Колубари и Подгорини. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Колубара и Подгорина“, прво издање 1907. године, најновије издање 2011. године – едиција „Корени“ – ЈП Службени гласник Републике Србије и САНУ.

    Остале податке породица Панић, одакле су и када досељени као и Крсну славу можете сазнати у текстовима поменутих места.

    -Бабина Лука
    -Белошевац
    -Беомужевић
    -Вировци
    -Грабовица-1
    -Грабовица-2
    -Дивци
    -Дупљај
    -Жабари
    -Јошева
    -Попучке
    -Придворица

    • A zna li se išta o Panićima koji su poslednjih vekova u Rudenicama (opština Ključ),krsna slava im je Vrači? Ne mogu da nađem odakle su došli tamo i kada… Ako neko ima neki podatak,neka mi javi sms-om na 064/30 38 230

    • Mima

      Zanimljivo da navodi da su se Panići u Grabovicu doselili iz Zabrdice. A u Zabrdici ih ne pominje. U Zabrdici zivi više porodica Panić, slava je svima Sv. Nikola. Panići u Gornjoj Zabrdici, koliko su meni stari pričali, svi potiču iz iste kuće. Sa onima koji žive u Donjoj Zabrdici ne znamo da li smo u rodu. Majka glumca Nenada Jezdić je od Panića iz Zabrdice. Tu on ima porodičnu kuću, kupio je još dosta zemlje, zasadio voćnjake i sagradio destileriju.

  4. vera

    поштовани,хтела бих да сазнам порекло Панића из Прњавора(Република Српска) заселак Млинци а негде се појављује Мујинци код Лишње,крсна слава им је Ђурђев дан

    • Милорад Богдановић

      Панићи се 1882 године НЕ спомињу у парохији Орашје (као село има 13 кућа гдје живи 158 душа) коју чине још села Мрачај (7 кућа-62 душа); Мујинци (12-84); Усреповци (14-132); Поточани (29-327); Скуцани (16-162); Уснићи (11-76); Пркоси (25-277). Свеукупно, 127 кућа-1188 душа. Парох је био Цвијо Милановић или Миланковић. Презиме Панић који славе Ђурђевдан, 1882 године, спомињу се у парохији Шаринци (61-548) коју чини и село Бранешци (51-553). затим парохији Прњавор-Смртић у заједници са 12 околних села.
      Препис: ШЕМАТИЗАМ дабробосански за 1882 годину, стр. 31,127 и 128.

      Презиме Панић као слављеници Ђурђевдана још се спомињу у парохијама: Гламоч; Градишка-Ламинци, Подградци (Градишка); Дервента, Дуго Поље, Нови Град, (Дервента); Имљани (Травник); Мајкић Јапра, Стари Мајдан (Сански Мост); Јелићи тј Јелићка (Приједор); Раковац (Маглај); Угодновићи и Церовица (Тешањ). Иначе, овдје, у митрополији д/б , за 1882 годину, презиме Панић се води као слављеници 16 различитих слава и спомиње се скором у свим крајевима ове митрополије.
      Препис: ПРЕЗИМЕНА СРБА У БОСНИ, аутор Ђорђе Јањатовић, Сомбор, 1993; стр 277-278. Ове њиге можете пронаћи и овдје, на нашем порталу.

      П.С. Интересује ме да ли у селу Мрачај има презиме Поповић и шта слави. У парохији Орашје воде се као слављеници Јовањдана. Овдје, само су споменуте парохије и села која је чине, али презимена нису разврстана по селима, тако да се не може све тачно утврдити.
      То ме интересије због имена села Мрачај и Поповића који славе Стевањдан, што ме подсјећа на проту Симеуна Поповића из Јелића тј Јелићке (Приједор), јунаком приповјетке МРАЧАЈСКИ ПРОТО , аутора Петра Кочића, села гдје сам и ја рођен.

      • Jovan Panić

        Veliki pozdrav svim Panićima!
        Moji svi koliko ja znam su iz mesta Jezera(opština Teslić,RS,BiH).Krsna slava Djurdevdan,pradeda se doselio u Vilovo (opština Titel,južnobacki okrug)1964.Polako je počela kolonizacija i pre toga sve do rata 90tih.Za vreme rata dosta porodica je došlo u Vilovo a mnogi su ostali u Teslicu.Znam svoje poreklo do kurdjela i svi su iz Jezera.Cuo sam neke glasine da smo poreklom iz Crne Gore ali nisam siguran i nemam podatke.Ima nas i u Djurdjevo,Irigu,Kacu,Novom Sadu,Austriji,Nemačkoj….

  5. vera

    хвала на одговору,али не могу да отворим ШЕМЕТИЗАМ дабробосански за 1882 да ли могу на неки други начин да отворим по неким усменим предањима Панићи су се крстили у цркви св.Никола у Гумјери Одпочиваљка

  6. Милорад Богдановић

    Вера, ако нисте у могућности да на нашем порталу читате ШЕМАТИЗАМ д/б за 1882 годину, покушајте на http://www.scribd.com/doc/175702156/%D0%A8%D0%B5%D0%BC%D0%B0%D1%82%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BC-%D0%B8%D0%B7-1882-%D0%B3%D0%BE%D0%B4.

    Нисте ми помогли да нешто више сазнам о Поповићима који славе Стевањдан и селу Мрачај., а ни последња реченица ми није баш толико јасна.

  7. Dejan Panić

    Prema porodičnom predanju, Panići su u Vojvodinu došli u Velikoj seobi Srba 1690. pod patrijarhom Arsenijem III Čarnojevićem i naselili su se u selu Đurđevo, danas opština Žabalj, Južnobački okrug (verovatno i poreklo imena sela po slavi, Đurđic ili Đurđevdan koje se vezuju za prezime ovde).
    Uglavnom, iz Đurđeva su se raštrkali na sve strane. Danas ih u Đurđevu ima svega 2-3 porodice, ali svi ostali van Đurđeva, ako odu 3-4 kolena u nazad, imaju nekog pretka iz tog sela.

    • Србљин из Баната

      Крајем 18. века у Великом Бечкереку (данашњи Зрењанин) свештенослужио је јереј Максим Панић. Његов потомак био је прота Љубомир-Љуба Панић (друга половина 19. века) који је такође био бечкеречки свештеник при “варошкој” – Успенској цркви. Прота Љуба имао је два сина – Данила и Младена. Обојица су били правници – адвокати, истакнути припадници српске интелигенције у граду. Крсна слава бечкеречких Панића био је Свети Архангел Михаило.

      • Душан Панић

        Поштовани,

        Видим да сте ово окачили пре скоро 5 година, али пробаћу свакако да питам у нади да ћете можда видети. Одакле су ови подаци које сте написалу? Занима ме зато што и моји Панићи славе Архангел Михаила и родом су из Шајкаша. По црквеним књигама све Паниће из Шајкаша сам нашао до пред крај 19. века, када сам у венчаним књигама нашао да се моја чукунбаба Даринка удала за Ракића, а у подацима стоји да су јој родитељу Младен и Симка. За Младена и Симку ништа нисам нашао, па ме баш зато занима да ли је Младен из ваше приче имао жену, деце. Покушаћу да потржим у црквеним књигама у Зрењанину податке. Унапред хвала.

    • Stanislava Panić

      Pozdrav,

      Čitam Vaše komentare, i htela bih da napišem da moja porodica živi u Žablju i slavimo krsnu slavu Sv. Pantelejmon. Retko ko slavi ovog sveca, pa sam pronašla podatke da neki od Panića žive i u Nišu i slave istog sveca, pošto je to i krsna slava opštine Pantelej, grada Niša.
      Da li neko ima još neke informacije?

      • Marija

        Postovanje zovem se Marija,citam da ste iz Zablja i mozda mi mozete pomoci s obzirom da skoro nista ne znam jer su mi skoro svi preminuli osim ujaka sa kojim nisam u kontaktu
        Moja prabaka se prezivali Panic ime Katica preminula mislim krajem 80 tih ,mislim da joj je to bilo udato prezime prvog muza ili mozda njeno devojacko..imala je dvoje dece Papic Mariju i mislim Papic Čedomira molim vas ako ista znate o njima ..svi su pokojni a ja bih volela saznati nesto vise o svom poreklu

  8. vojislav ananić

    Одговор Саши из Руденица код Кључа: О Панићима из села Руденице одмах покрај Кључа, контактирај Милу Панића из Бања Луке.

  9. Фамилије-презимена Панић по местима живљења. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Соколска нахија“.

    -Постење
    -Стрмово
    -Злодол
    -Кремна

  10. Душан

    Ја се презивам Панић и ми вучемо порекло из Сирдије, село код Осечине, варошица која је удаљена 30-ак километара од Ваљева. Крсна слава нам је Ђурђиц, 16. новембар. Наш најстарији предак коме знамо име је Никола Панић, који је имао синове Теодора, Милана и Алексу – од кога смо ми потекли. Не знамо потомке Теодора и Милана. За Милана се прича да се одселио у Београд. Сва тројица су живела у 19.веку. Не знамо тачно године њихове смрти.

    Постоји прича је су се Панићи доселили у Сирдију из Кошљи, то је село код Љубовије. где и данас има Панића. Уколико неко вуче порекло одатле могли бисмо бити у сродству.