Порекло презимена Павловић
ТЕСТИРАНИ ПАВЛОВИЋИ НА СРПСКОМ ДНК ПРОЈЕКТУ
Павловић
Хаплогрупа: R1a L1280 род А
Порекло: Читлук, Љубовија, Србија
Крсна слава: Аврамијевдан
Контакт:
________________________
Павловић
Хаплогрупа: I1 род Ђ
Порекло: Бајевац, Лајковац, Србија
Крсна слава: Јовањдан
Контакт:
_________________________
Павловић
Хаплогрупа: I2a
Порекло: Руцка, Србија
Крсна слава: Томиндан
Контакт:
_________________________
Павловић
Хаплогрупа: R1a Z280 L1280 род А
Порекло: Букор, Шабац, Србија
Крсна слава: Аврамијевдан
Контакт:
__________________________
Павловић
Хаплогрупа: R1a Z280 L1280 род А
Порекло: Оћевља, Вареш
Крсна слава: Аврамијевдан
Контакт:
_________________________
Павловић
Хаплогрупа: I2a
Порекло: Врање, Србија
Крсна слава: Никољдан
Контакт:
_________________________
Павловић Колџић
Хаплогрупа: R1a Z280 L1280 род А
Порекло: Ликодра, Крупањ, Србија / старије презиме Колџић
Крсна слава: Аврамијевдан
Контакт:
_________________________
Павловић
Хаплогрупа: E1b род Орловића
Порекло: Србија
Крсна слава:
Контакт:
_________________________
КОМПЛЕТНЕ РЕЗУЛТАТЕ ПОГЛЕДАЈТЕ ОВДЕ
Стојан Караџић, Вук Шибалић: „Дробњак и породице у ДРОБЊАКУ и њихово поријекло“, II допунско издање, Београд, 1997, ИШ ‘Стручна књига’
ПАВЛОВИЋИ
(у Селини и Пасјем Нуглу)
Павловићи потичу из Никшићке жупе, одакле су се око 1712. године иселили у Доњи Колашин, у село Прошћење, и тада су се презивали Спаићи. Породично предање зна за најстаријег претка, попа Јована Спаића, који је, како се приповиједа, стекао велике заслуге и повластице код Турака кријући неког пашу који се био одметнуо од султана, када је поново стекао султанову милост, он се одужио попу Јовану Спаићу и његовом брату тако што им је дао спахилук потврђен од султана.
Поп Јован имао је сина Павла, а Павле Радоја, Симеуна, Новака и Рада, који се по оцу Павлу прозваше Павловићи. Негдје око 1800. године побише неке Турке због зулума, па ускоче у Шаранце; ту су кратко вријеме живјели, јер их колашински Турци нападну и разуре. Након ове разуре, пређу у Горњу Морачу, гдје су једно вријеме живјели. Негдје око 1825. године одлазе у Сировачке баре, гдје су се кратко задржали, јер су прешли у Пасји Нугао, у Шаранце, гдје су се настанили. Године 1861. Симеун се са својом породицом из Пасјег Нугла преселио у село Селину, испод Пирликтора, гдје се стално настанио.
Павловићи су се истицали као добри јунаци у многим борбама против Турака. Од њих су нарочито били познати Петар, Симеун, Митар и Ристо. Тодор Павловић је био познати комита у Комитском покрету 1916-1918. године.
Симеун Павлов је имао четири сина. Милутина, Милету, Неђељка и Мијаила, а од Радоја Павлова остадоше Радивоје и Мијаило. Од њих воде поријекло сви Павловићи у Пасјем Нуглу и Селини. Радован Павловић из Селине и Милета Павловић из Пасјег Нугла били су истакнути патриоти и угледни домаћини у свом братству и у свом крају.
У НОР-у су поганули Нико Илијин на. Пљевљима 1. децембра 1941. године, Јелисавка, Радованова супруга, у Далмацији 1943. године и Радомир Милутинов 28. јуна 1944. године, код Бијелог Поља, као борац 7. омладинске црногорске бригаде.
Павловића има исељених у околину Пљеваља. Има их и у другим мјестима широм земље.
Са Павловићима су род Кршикапе у ускочком селу Сировац.
Славе Лучиндан, а прислужују Малу Госпођу.
ИЗВОР: Стојан Караџић, Вук Шибалић: Дробњак и породице у Дробњаку и њихово поријекло, 1997, приредио сарадник портала ПОРЕКЛО Војислав Ананић
__________________
Ваш прилог оставите у коментару или пошаљите на и-мејл:
prezime@poreklo.rs
Пишите нам
Милодан
Порекло бројнијих фамилија-презимена ваљевске Тамнаве по књизи „Антропогеографија ваљевске Тамнаве“ Љубомире Љубе Павловића, издање 1912. године.
Место-када су досељени-одакле су досељени-Крсна слава-напомена.
ПАВЛОВИЋ
-Вукићевица*, стара изумрла породица.
*Сељаци овог села мисле да је Вукићевицу основао некакав Вукић Павловић, за кога се не зна када се и одкуда доселио. Име Вукићево остало је као име селу, реци и најглавнијем, скоро једином извору – Вукићева Чесма. Његова врло велика и разграната породица изумрла је, последњи мушки потомак изумро је пре 36 година докле женских потомака има и данас.
-Трлић, стара породица, Ђурђевдан.
-Јабучје*-1, прва половина 18. века, Стара Србија-Метохија, Ђурђевдан, уз Јоргиће.
*Павловићи-Јоргићи су потомци чувеног сеоског кнеза, спахије и трговца Јована Јорге Павловића, Метохијанца и данс су на умору (не, нису на умору, и данас постоје Јоргићи у Јабучју, оп. Милодан).
-Звечка-1, прва половина 18. века, Мостар, Јовањдан уз Лукиће и Јовичиће.
-Пироман, прва половина 18. века, Комирић у Рађевини, Јовањдан, уз Мирковиће.
-Радљево, прва половина 18. века, Бијељина, Ђурђевдан, уз Кокановиће.
-Трстеница, прва половина 18. века, Врбић у рРађевини, Лазаревдан.
-Бргуле-1, друга половина 18. века, Балиновић у Подгорини, Јовањдан.
-Бровић, друга половина 18. века, Совач у Подгорини, Јовањдан.
-Врело-1, друга половина 18. века, Царина у Азбуковици, Ђурђевдан.
-Јабучје-2, друга половина 18. века, Горњи Лајковац у Колубари, Никољдан, уз Кешиће.
-Таково, друга половина 18. века, Дружетић, Ђурђевдан, уз Ћућориће.
-Чучуге-1, друга половина 18. века, Коцељева, Михољдан.
-Бргуле-2, после 1827. године, Шарбане у сусеству, Аранђеловдан.
-Бајевац, после 1827. године, Осат, Лучиндан.
-Брезовица, после 1827. године, Драгодо у Азбуковици, Ђурђиц, уљези у Павловиће-Јеротиће.
-Врело-2, после 1827. године, Драгијевица у Подгорини, Аранђеловдан, уљези у Грујиће 1.
-Докмир, после 1827. године, Заарожје-округ ужички, Ђурђевдан.
-Дрен-1, после 1827. године, Карловчић у Срему, Св. Петка.
-Дрен-2, после 1827. године, Крајина, Томиндан.
-Забрежје, после 1827. године, Лика, Св. Врачи.
-Звечка-2, после 1827. године, Вуковар, Ђурђевдан.
-Звиздар, после 1827. године, Осат, Ђурђевдан.
-Јабучје-3, после 1827. године, Дивци у Колубари, Јовањдан доскорашња свештеничка пороодица.
-Калиновац, после 1827. године, Лопатањ у Подгорини, Ђурђиц, виђена и имућна задруга.
-Каменица, после 1827. године, Драгијевица у Подгорини, Ђурђиц, занатлијска породица.
-Коцељева, после 1827. године, Босна, Св. Стефан Дечански, занатлијске породица.
-Лончаник, после 1827. године, Б. Крајина, Петровдан.
-Орашац, после 1827. године, Лика, Ђурђиц.
-Паљуви, после 1827. године, Барич-округ београдски, Аранђеловдан.
-Скобаљ, после 1827. године, Каленић у околини, Митровдан.
-Слатина, после 1827. године, Оклетац-округ ужички, Никољдан и Аранђеловдан.
-Стубленица, после 1827. године, Ликодра у Рађевини, Алимпијевдан.
-Стублине, после 1827. године, Комирић у Рађевини, Ђурђевдан.
-Тулари, после 1827. године, Лопатањ у Подгорини, Ђурђиц.
-Чучуге-2, после 1827. године, Горња Буковица у Подгорини, Јовањдан.
-Шарбане, после 1827. године, Рабас у Подгорини, Ђурђиц.
Marija
Odakle poticu Pavlovici koji slave Sv Alimpija?
Ono sto poslednje znam je iz Valjeva i okoline…
Милодан
Фамилије-презимена Павловић, по местима живљења у Колубари и Подгорини. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Колубара и Подгорина“, прво издање 1907. године, најновије издање 2011. године – едиција „Корени“ – ЈП Службени гласник Републике Србије и САНУ.
Остале податке породица Павловић, одакле су и када досељени као и Крсну славу можете сазнати у текстовима поменутих места.
-Бабајић
-Бошњановић
-Бујачић
-Горња Буковица
-Голубац
-Дучић
-Жабари
-Јајчић
-Доњи Лајковац
-Латковић
-Лесковице
-Лопатањ
-Мајиновић
-Маљевић
-Миличиница
-Мрчић
-Оглађеновац
-Остружањ
-Паштрић
-Пепељевац
-Попадић
-Прњавор (Боговађа)
-Ракари
-Ратковац-1
-Ратковац-2
-Совач
-Стубао
-Сушица
-Тупањци
-Цветановци
-Црниљево
-Шушовка (Шушеока)
Милодан
Породична презимена у Качеру, Павловић. Према књизи Милоја Т. Ракић „Качер“, прво издање 1905. године, најновије издање 2010. године – едиција „Корени“, ЈП Службени гласник и САНУ.
Остале податке породица Павловић – порекло, одакле су и када досељени и Крсне славе можете сазнати у текстовима поменутих места.
-Босута
-Бољковци
-Бранчићи
-Липље
-Манојловци
-Рудник
-Трудељ
Милодан
Породице-фамилије по местима пребивалишта у Шумадијској Колубари, Павловић.
Према књизи Петра Ж. Петровића „Шумадијска Колубара“, прво издање 1939. године, друго издање 1949. године, најновије издање 2011. године у саставу књиге „Шумадија и Шумадијска Колубара“ – едиција „Корени“ – ЈП Службени гласник Републике Србије и САНУ.
Остале податке породица Павловић, одакле су и када досељени као и Крсну славу можете сазнати у текстовима поменутих места.
Врбовно, Арнајево, Барајево, Барзиловица, Барич, Бистрица, Бождаревац, Бурово, Велики Борак, Велики Црљени, Венчани, Вранић, Вреоци, Даросава, Дражевац, Дрен, Дудовица, Јунковац, Конатице, Крушевица, Лазаревац, Зеоке, Мали Црљени, Миросаљци, Мислођин, Петка, Пркосава, Прогореоци, Степојевац, Стрмово, Трбушница, Ћелије, Чибутковица, Шиљаковац и Шопић
Милодан
Презимена-фамилије у Шумадији, Павловић.
Према књизи „Етнолошка грађа о Шумадинцима“академика Јована Ердељановића, прво постхумно издање 1948. године – последње издање Службени Гласник и САНУ – Едиција „Корени“ 2011. године у склопу књиге „Шумадија и Шумадијска Колубара“.
-Старо Село
-Белосавци
-Водице
-Горње Јарушице
-Крњево
-Марковац
-Велика Плана
-Мала Плана
-Радовање
-Ракинац
-Сипић
-Церовац
Милодан
Фамилије-презимена Павловић по местима живљења. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Соколска нахија“.
-Брасина
-Борина
-Радаљ
-Мали Зворник
-Црнча
-Пецка
-Читлук (Маринковићи)
-Читлук (Васићи)
-Гуњаци
-Стрмово
-Гвоздац
-Овчина
-Зарожје
-Рогачица
-Бајина Башта
Милодан
Фамилије-презимена Павловић по местима пребивалишта. Према књизи Радомира Илића „О љубићским селима“.
-Остра
-Прељина
-Прислоница
-Тамник
-Прислоница, уз Ерчиће
-Доња Трепча, уз Гузељиће
-Бечањ, Уз Љевајце и др.
-Лађевци, уз Гузељиће и др.
-Лађевци, уз Стојниће
Милодан
Фамилије-презимена Павловић, по местима пребивалишта. Према књизи Боривоја Дробњаковића „Космај“.
-Амерић
-Влашка
-Губеревац
-Дрлупа
-Велика Иванча
-Кораћица
-Међулужје
-Парцани
-Поповић
-Рајковац
-Раља
-Раниловић
-Рогача
-Рожанци
-Сибница
-Сопот
-Стојник
Милодан
Фамилије-презимена Павловић, по местима пребивалишта. Према књизи Станоја Мијатовић „Белица“.
-Сињи Вир
-Јовац
-Драгошевац
-Беочић
-Багрдан
-Буковче
-Рибаре
Милодан
Фамилије-презимена Павловић, по местима пребивалишта. Према књизи Тодора Радивојевића „Лепеница“.
Ресник, Марковац (Никољци), Марковац (Јовањци), Баре, Поповић, Ракинац, Кутлово, Лапово (Никољци), Лапово (Ђорђевци), Лапово (Бадњевци), Мечковац, Теверич, Адровац, Поповић, Вучић, Добровоодица, Доброводица (Ђорђевци), Драгобраћа, Дреновац, Горње Јарушице, Корман, Пајазитово, Цветојевац, Прњавор, Брзан, Рача (Параћинци), Рача (Јасеничани), Рача, Ботуњ, Велики Крчмар, Грошница, Маршић и Драгобраћа (Цигани-Роми).
Nikola
Pavlovici iz Hercegovine jos iz vremena Tvrtka. Pogledaj Pavle Radenovic. Moja porodica ima nas rodoslov do polovine 17og veka, a sa istim poreklom nas ima po celoj Srbiji.
Vladimir
Koju krsnu slavu slavite? Takodje smo i mi Pavlovici poreklom iz Hercegovine. Pozdrav
Dalibor
Pavlovici u Susici Krusevackoj poticu od pocetka devetnaestog veka i nose prezime po Pavlu. Slave Svetog Stefana. Po prici nekih starijih ljudi Pavle je bio Vidakovic i imao jos dva brata i slavili su Arandjelovdan. Niko nije siguran da li su se i kada doselili u Susicu jer je Susica pominjana u nekim knjigama jos u 16.veku. Danas ima samo cetiri kuca po muskoj liniji Pavlovica.
Miljko
Dalibore,znas li nesto o vise i imenima tvojih Pavlovica sa pocetka 20 veka! Hvala
Jovanka
Poštovanje, moja baka je Pavlović rođena u Nišu i devojačka slava joj je Sv. Stefan. Otac tj moj pradeda Aleksa Pavlović. Pa da li znate nešto više jer nema puno Pavlovića koji slave Stevanjdan? Hvala
Sreten
Pavlovici iz Vrncana i Sinosevica kod G.Milanovca , slava Sveti Luka
danijela pavlovic
Moje poreklo Pavlovica je iz Pastrica kod Mionice i slavimo Durdjic.To je sve sto znam.
Miljko
Pavlovic,pradeda grabovac kod trstenika,sv. stefan , ! Vrlo moguca veza sa vama iz susice kod krusevca! Javite se
Aca
Pavlovic vladan je moja familijaa ne od tog pavla vidakovica
Раде
– Павловићи – Љубисав, Јован и Миливоје. Предак им је Петар Павловић звани „Швапче“, који се доселио из села Железника када му се мајка преудала у Жарково. Надимак „Швапче“ је добио јер је пореклом „из Прека“. Када је дошао у Жарково донео је са собом и гајде које је свирао. Славе Светог Луку.
Stefan
Moji su Pavlovici iz Ostrozuba. Slavimo Sv. Arhangela, a zivimo u Velikoj Plani
Zeljko
Evo jos jedan arhandjeldan, Bosna, porijeklo iz kragujevacke nahije krajem 18. vijeka.
Zeljko
Moze email kontakt?
Чедомир
Моји су Павловићи из села Слапашница код Братунца, Из приче које се сећам спомињу неку бабу Круну која је довела моје претке и ту их населила.Славимо св.Јована (20 Јануар). Тренутно живим у Панчеву.
Pavlović Toma
Od podataka o poreklu znam da je moj otac rođen u selu Pavlovići pored meta KRIŽPULJE na cca 5 kilometzara od Brinja. Ja sam rođen u mestu Vrbovsko odakle su nas proterali Italijani 1942 godine. Majka mi je takođe iz like selo Plašćica pored Brinja. Prezime Smolčić ali se spominje i prezime Šprajc. Ako neko ima podatke o toj liniji Pavlovića molio bi ga da mi ih pošalje. Unapred zahvalan Toma Pavlović, 11500 Obrenovac
Srdjan
Pozdrav,otac mi je poreklom iz Gusice kod kosovske vitine rodj 1943 otac njegov je Milan a deda Vitko kazu da su poreklom Vranjanci prezime Pavlovic, slavili su sv Arandjel vise od 100 god.Interesuje me poreklo odakle su dosli jer su 70 god dosli u Aleksinac
Владимир Павловић
Мој деда Јован Павловић, од оца Радоице (тако да су по тадашњем обичају његова два млађа брата носила презиме Радоичић) дошао је из Рашке у Београд да изучи занат и ту остао. Славимо Светог Луку. По неким изворима (монографија, црногорског братства Влаховића, на пример), могуће је да су наши преци дошли из источне Босне, основали град Никшић и разлили се по Црној Гори и Западној Србији (отуда, до недавно, недоследна ијекавица од Ужица до Ваљева, Лазаревца и Лајковца, данас заборављена захваљујући телевизији, сеобама и мешању). У телефонском именику Рашке нашао сам да су управо презимена Павловић и Радо(ј)ичић најчешћа. Има ли неко поузданије податке о мојим Павловићима?
Ivana Subotić
Moj čukundeda po majci zvao se Marko Pavlović iz sela Tavnik kod Kraljeva. On je promenio prezime u Daišević, tako da je njegov sin Dušan Daišević, od koga je moj deda Stamenko i moja mati Milka.
Pavlovića ima u kraljevačkim selima, pa ako ima nekoga, neka piše.
Slava Daiševića, koja se – verujem – nije menjala ni nakon promene prezimena je Đurđic.
Dejan
Zdravo, ja sam Dejan Pavlović i mi smo iz Velike Krsne kod Mladenovca. Naša slava je Đurđica a preslava Đurđevdan.
Марко Павловић
Ја сам Марко Павловић, моји су Павловићи из села Полом, општина Братунац, Република Српска. Мислим да смо даља фамилија са Павловићима из села Црнча, Љубовија, Србија. Славимо Ђурђевдан.
На Братуначкој општини Павловића има и у селима Слапашница, Кравица и Факовићи и нисмо повезани ( да знамо ).
Stojan Pavlovic
Ja sam Stojan Pavlovic,Moji su iz sela Guberevca,opstina Leskovac,Republika Srbija.Ima nas po evropi i po Srbijia u selu Guberevcu zivi poveci broj porodica sa prezimenom Pavlovic.
Tamara
Pavlović iz Sjerča – Rogačica. Slavimo Đurđevdan.
Slava Pavlovic
Moj cukundeda se doselio iz crne gore.Dosao je sa familijom i bratom.Ime mu je bilo Pavle a brat Toma. Doselili su se u Cibutkovicu.Toma je osnovao porodicu u Cibutkovici to su Tomici. Pavle je imao sina Petronija koji je verovatno rodjen u Crnoj Gori.Petronije je imao nekoliko sinova.Od njih svih za jednog sigurno znamo da je poginuo na Solunskom frontu.Ime mu je Branislav i postoji uklesano ime u Cibutkovici, poginulih na Solunskom frontu. Pradeda Petronije je imao nekoliko kcerki,Jedna Kosara udata u Lazarevcu , druga Milenija udata u Cibutkovicu u susetstvu za nekog zvanog -bogomoljac-.Petronije je ziveo 97 godina i imao je najbolji vocnjak u Srbiji,Govorio je da je vojvodskog porekla sa Pirlitora.Moj deda Branislav, koji je poginuo na Solunskom frontu je imao 4 kcerke, Ivku,Zivku , Ljubinku i Leposavu Sin mu je Radomir i on je imao 4 sina ,mene Slavoljuba ,Miroljuba,Dragana i Zorana i kcerku Dobrilu.Ja zivim u Californiji 40 godina, rodjen sam 1932 i imam 86 godina.Miroljub je sumarski inzinjer i zivi u Kraljevu.Dragan je ziveo u Californiji ali je umro ove godine. Zoran zivi u Californiji i ima 63 godine. Dobrila zivi u Las Vegasu drzava Nevada usa.
i ima 83 godina
Slava Pavlovic
Moj cukundeda se doselio iz crne gore.Dosao je sa familijom i bratom.Ime mu je bilo Pavle a brat Toma. Doselili su se u Cibutkovicu.Toma je osnovao porodicu u Cibutkovici to su Tomici. Pavle je imao sina Petronija koji je verovatno rodjen u Crnoj Gori.Petronije je imao nekoliko sinova.Od njih svih za jednog sigurno znamo da je poginuo na Solunskom frontu.Ime mu je Branislav i postoji uklesano ime u Cibutkovici, poginulih na Solunskom frontu. Pradeda Petronije je imao nekoliko kcerki,Jedna Kosara udata u Lazarevcu , druga Milenija udata u Cibutkovicu u susetstvu za nekog zvanog -bogomoljac-.Petronije je ziveo 97 godina i imao je najbolji vocnjak u Srbiji,Govorio je da je vojvodskog porekla sa Pirlitora.Moj deda Branislav, koji je poginuo na Solunskom frontu je imao 4 kcerke, Ivku,Zivku , Ljubinku i Leposavu Sin mu je Radomir i on je imao 4 sina ,mene Slavoljuba ,Miroljuba,Dragana i Zorana i kcerku Dobrilu.Ja zivim u Californiji 40 godina, rodjen sam 1932 i imam 86 godina.Miroljub je sumarski inzinjer i zivi u Kraljevu.Dragan je ziveo u Californiji ali je umro ove godine. Zoran zivi u Californiji i ima 63 godine. Dobrila zivi u Las Vegasu drzava Nevada usa.
i ima 83 godina Slavimo Djurdjic
Војислав Ананић
ПАВЛОВИЋ (п.к.м). Павловићи (п), у Мркоњићима (Попово). Доселили су из Чопица у Бобанима. Славе Аранђеловдан (84:171). Стара су мостарска породица. Славе Ђурђевдан. На гробљу у Пашиновцу налази се више споменлка ове породице из 19. вијека (236:172,173). Павловићи су некада живјели и у селишту Гребени (Површ, Требиње). У дубровачким изворима Гребени се помињу „као село Петра Павловића“ (227:67). Павловићи (к). у Варвари, Горици, Уздолу, Иванкама (Прозор) и у Прозору. Павловићи у Варвари су поријеклом од Петровића у Румбоцима. Доселили су око 1850. године. У Уздолу су од рода Стојановића, а у Иванкама од Павловића из Тришћана. У Прозор је, 1929, године, доселила из Горњег Вакуфа „Павловић Ана са синовима свећеницима“ (79:92,109.125,131,136). Павловића има настањених и у Мостару. Павловићи (м) су били настањени у Вишићима (Чапљина).
Извор: Ристо Милићевић – Херцеговачка презимена, Београд, 2005.
Radenko Pavlović
Moja porodica je iz Mosorovića(Kalinovik) a porijeklom smo iz Borkovića(Piva) od Delića,slavimo Sv.Jovana.Pavlovići na Budnju (Miljevina) su od istog potomka…
Nemanja Manojlović
Zanima me poreklo Pavlovića iz mesta Vučak kod Smedereva. Koliko znam, više ih nema tamo; moj pradeda Pavle Pavlović se još pre 100 godina doselio u Vojvodinu (Zrenjanin). Slava im je bila Spasovdan.