Порекло презимена Обрадовић Reviewed by Momizat on . [toggle title="ТЕСТИРАНИ ОБРАДОВИЋИ НА СРПСКОМ ДНК ПРОЈЕКТУ"] Обрадовић Хаплогрупа: E1b род А Порекло: Александровац, Србија Крсна слава: Контакт: _____________ [toggle title="ТЕСТИРАНИ ОБРАДОВИЋИ НА СРПСКОМ ДНК ПРОЈЕКТУ"] Обрадовић Хаплогрупа: E1b род А Порекло: Александровац, Србија Крсна слава: Контакт: _____________ Rating: 0
You Are Here: Home » Аутори » Војислав Ананић » Порекло презимена Обрадовић

Порекло презимена Обрадовић

ТЕСТИРАНИ ОБРАДОВИЋИ НА СРПСКОМ ДНК ПРОЈЕКТУ

Обрадовић

Хаплогрупа: E1b род А

Порекло: Александровац, Србија

Крсна слава:

Контакт:
_________________________

Обрадовић

Хаплогрупа: I2a DS род Б

Порекло: Александровац, Србија

Крсна слава:

Контакт:
_________________________

Обрадовић

Хаплогрупа: R1a Z280 L1280 кластер Б1

Порекло: Доњи Шепак, Зворник, Република Српска /

Сродни са Лукићима у Доњем Шепку и Роћевићу

Крсна слава: Аврамијевдан

Контакт:
_________________________

Обрадовић

Хаплогрупа: I2а DN род Ј

Порекло: Тврдошево, Вучиниће, Нови Пазар, Србија

Крсна слава: Лучиндан

Контакт:
_________________________

КОМПЛЕТНЕ РЕЗУЛТАТЕ ПОГЛЕДАЈТЕ ОВДЕ

Стојан Караџић, Вук Шибалић: „Дробњак и породице у ДРОБЊАКУ и њихово поријекло“, II допунско издање, Београд, 1997, ИШ ‘Стручна књига’

OБРАДОВИЋИ

(живе у Тепцима, Кочадолу, Тепачком Пољу и Надгори)

Ово братство води поријекло од Обрада, сина Станишина, Тепчанина. Обрад се по оцу Станиши презивао Станишић, а доцније се његови потомци прозову Обрадовићи. Они су најбројније тепачко братство.

Због бројности и пренасељености у Тепцима рано су се почели исељавати у Босну, Србију и друге крајеве. Сви су Тепчани имали своје катуне у Тепачком Пољу, Кочадолу и Надгори, које су почели стално насељавати и тако проширивати своја имања изван пренасељених Тепаца.

По Обрадовим потомцима: Ђорђију, Стевану, Марку и Матију, Обрадовићи се на уже зову Ђорђијевићи, Стевановићи, Марковићи и Матијевићи.

Ђорђије је имао синове Мијата, Павла и Обрада.

Од Мијата су Филип, Живко и Рако, од Павла Божо, Василије и Никола, а од Обрада је био Јован.

Од Стеванових синова Андрије, Новице и Ивана, кога су звали Родо, најбројнија је грана Обрадовића, која се по Стевану на уже прозове Стевановић. Они су имали доста истакнутих братственика, као што су били Шабан, познат као велики јунак у свом добу, и његов син Радован, ратник бажанских и Првог свјетског рата, затим Драго, први предсједник радничке Комунисгичке партије за жабљачку општину; Танасије, чувени комита који се нарочито истицао у борбама против аустроугарских окупатора, који су га заточили у њиховом логору Нађмеђер из којег је успио побјећи и стићи у свој крај гдје је наставио непомирљиву борбу, заједно са својим оцем Милисавом – Ђаком против окупационих аустроугарских власти. Погинуо је због издаје од стране својих комшија. Танасијев син Душан, предратни правник и члан Партије, један је од организатора устанка у дурмиторском крају. Погинуо је на челу Језеро-шаранског батаљона у чувеној пљеваљској бици 1, децембра 1941. године; проглашен је за народног хероја Југославије.

Од овог огранка треба још истаћи Обрада и Ђурицу и његовог сина Михаила, који је био учесник балканских и Првог свјетског рата; погинуо је на Врањем брду 1915, године. И Радоња Видаков је био учесник балканских и Првог свјетског рата. Новица Стеванов, истакнути ратник из првих ратова за нарочите заслуге добио је златну Обилића медаљу. Његов син Стеван – Стево био је врстан познавалац и приповједач историје и старина тепачког краја. Поп Станко је био представник Језера на Подгоричкој скушптини која је одржана 1918. године. Тада је проглашено уједињење Црне Горе и Србије. Станко је одселио у Бијело Поље са својом породицом. Његов син Драгољуб је борац од првих устаничких дана у саставу санџачких јединица. Носилац је Партизанске споменице 1941.

По Марку, сину Обрадову, његови синови Јован и Сава (кога су звали Саја), те Васо и Илија прозову се на уже Марковићи. Од Јована су синови Павле, Крсто, Милић-Чале и Милутин. Крстов син Милан је учесник из првих ратова, а његови синови Радоман и Трипко су истакнути борци НОР-а 1941-1945. године. Радоман као борац Четврте и Седме црногорске бригаде гине код Спужа у децембру 1943. године, а његов млађи брат Трипко на Сјеници 1944. године. Милић-Чале Јованов је ратник из балканских и Првог свјетског рата, а његов син Митар као припаднж јединица НОВ-а гине на Сремском фронту 1945. године. И Милутин Јованов је ратник из првих ратова; његови синови: Момчило-Гале погибе 1942. године на Дујмовићима, а Јован на Сутјесци 1943. године. Њихова сестра Милева је такође била активни учесник НОР-а у јединицама НОВ-а; била је официр ЈНА. Данас је удата Ћаласан. Од Саве-Саје су Микајило и Милош. Васо Марков имао је синове Марка, Уроша и Максима. Илија Марков је имао Милована, Мирка и Милинка. Мирко Илијин је био у Комитском покрету 1916-1918, а Милованови синови – Бранко у НОП-у од 1941. године, и Илија-Раде погинуо код Ваљева 1944. године као борац Четврте црногорске бригаде.

Од Матија, Обрадова потомка, није остало мушких потомака, већ се његови потомци Милованови синови Јовица, Анто и Новак – из поштовања према стрицу Матију на уже зову Матијевићи.

Од Јовице су Трипко, Милан и Раде. Миланов син Радоман-Роко био је у НОП-у од 1941. године, прво у Дурмиторском НОПО у пратећем батаљону штаба Другог корпуса и артиљеријске бригаде и у Четвртој црногорској пролетерској бригади. Трипко је одселио у Војводину, а Раде је пошао у Америку на рад 1906. године.

Анто Милованов има Душана, Милована, Станишу, Савића, Милоша и Мила. Савић и Милош су отишли на рад у Америку 1906. године и оба су тамо умрли; Милован и Душан умиру млади, а Станиша се није женио. Од Мила су Душан, Војин, Милован и Војислав.

Душан Милов, члан Партије из предратног периода, припадник је НОП-а од првих устаничких дана; у Четвртој црногорској пролетерској бригади је од њеног оснивања на дужности замјеника политичког комесара чете. Погинуо је на Сињајевини јула 1943. године као организациони секретар среског комитета. Његов млађи брат Милован је припадник НОП-а од 1941. године; погинуо је као борац Четврте црногорске пролетерске бригаде 6. априла 1943. године на Љебршнику. И Војин, Војислав и Радојка су активни припадници НОП-а од првих устаничких дана. Радојка је била активни официр ЈНА.

Новак Милованов има Микаила који је у предратном периоду одселио у Метохију, Млађена-Мајда, врло угледног братственика (он је био припадник НОП-а) и Нова који је као припадник НОП-а умро у Италији 1944. године, гдје се налазио на лијечењу.

Јелена Ђолова из Тепачког Поља била је у НОП-у од првих устаничких дана, прво у Дурмиторском НОПО, а у саставу Четврте црногорске бригаде од њеног оснивања. Погинула је 1944. године код Андријевице као референт санитета Петог батаљона. Њен брат Коста је такође био учесник НОР-а у јединицама НОВ-а.

Чедомир Момчилов из Тепаца погинуо је као борац Петог батаљона Четврте црногорске бригаде на Зеленгори 1943. године. Будимир Драгов је био припадник НОП-а од првих ратних дана; ухваћен је од стране непријатеља и стријељан на Жабљаку 1942. године, а његов брат Јово и Димитрије-Миле Николин окончали су своје животе на сумњив начин као припадници НОП-а од 1941. године. Њихов се траг губи 1943. године и никад није утврђено како су изгубили животе.

Винка Петрова била је у НОП-у од 1941. године, у Дурмиторском омладинском батаљону комесар чете, а од оснивања Четврте црногорске пролетерске бригаде руководилац СКОЈ-а у чети и при штабу Петог батаљона. У Шавничком срезу је секретар СКОЈ-а и члан среског комитета КПЈ. Она је ратни војни инвалид и носилац Партизанске споменице 1941. Винкина млађа сестра Илинка, због своје припадности и активности у НОП-у, стријељана је на Жабљаку 1942. године од стране непријатеља. И Ковиљка Савова је била припадник НОП- а као активиста у омладинској организацији и СКОЈ-у. Завршила је свој кратки животни пут на Жабљаку 1944. године због исцр- пљености.

Неђељко Радојев из Тепаца је као борац НОР-а погинуо код Загарча 1944. године, а Ђорђије Стојанов у борбама на Сремском фронту 1944. године.

Петар Радованов је био у НОП-у од првих устаничких дана. Рањаван је три пута: на Пљевљима 1. децембра 1941, на Дујмовићима 1942. и на Сињајевини 1942. године. Налазио се на дужности командира чете при Главном штабу за Црну Гору и Боку 1943. године. Пошто је прије рата завршио војну школу за пилоте, 1944. године упућен је са ваздухопловном групом у Совјетски Савез у Школу за пилоте ловце. И његов брат Јован је учесник рата од 1941. године, а налазио се у саставу Друге пролетерске србијанске бригаде, гдје је рањен и као рањеник пребачен у Италију на лијечење. Из Италије је упућен у Совјетски Савез на обуку за тенкисту.

Милош Вељков из Надгоре, као млади припадник јединица НОП-а, налазио се у Дурмиторском одреду из кога је ступио у 7. омладинску црногорску бригаду од првог дана њеног оснивања. Налазио се на дужности омладинског и партијског руководиоца. Био је и рањен. Бавио се публицистиком.

Милан, син попа Благоја, био је борац у санџачким јединицама од првих ратних дана. Носилац је Партизанске споменице 1941. Миле Савов из Пљеваља налазио се као припадник НОП-а при штабу Другог корпуса.

Милетини синови Владо и Војо су борци НОР-а од 1941. године и оба су носиоци Партизанске споменице 1941, а њихов брат Свето је борац НОР-а од 1941. године.

Бранко Бошков из Пљаеваља потиче из Тепаца, одакле је његов предак одселио у пљеваљски крај. Бранко је припадао далматинским и крајишким јединицама и налазио се на руководећим дужностима. Из рата је изашао у чину генерал-мајора. Био је први командант параде у ослобођеном Београду, када је предао рапорт свом врховном команданту другу Титу 1945. године.

Ово братство дало је велики број официра, инжињера, професора, доктора, правника, економиста и стручњака многих других професија. Они се налазе на одговорним дужностима широм наше земље.

У Војсци Југославије на одговорним руководећим дужностима налазе се генерали Милорад Николин из Надгоре и Саво Радисављев из Тепаца, који су својим личним залагањем и квалитетом рада доспјели до високих чинова у Војсци Југославије.

Обрадовића има у многим мјестима широм наше земље гдје су одлазили најчешће из економских разлога и ради школовања, да би се тамо након завршеног школовања запошљавали и остајали да живе стално. Има их колонизираних у Војводини, гдје су одселили 1945. године.

Данас живе у Тепцима, Кочадолу, Омарићима, Тепачком Пољу, Между, Надгори и Жабљаку.

Славе Ђурђевдан.

 

ИЗВОР: Стојан Караџић, Вук Шибалић: Дробњак и породице у Дробњаку и њихово поријекло, 1997, приредио сарадник портала ПОРЕКЛО Војислав Ананић

 


Коментари (51)

  • milan

    ПОРЕКЛО ПРЕЗИМЕНА ОБРАДОВИЋ

    САДАШЊЕ ПРЕЗИМЕ, крсна слава, СТАРО ПРЕЗИМЕ

    1.- АНЂИЋ, Ђурђевдан, ОБРАДОВИЋ
    …………………………..
    2.- БЈЕЛИЋ, Јовањдан, ОБРАДОВИЋ
    …………………………..
    3.- ВИДОВИЋ, Јовањдан, ОБРАДОВИЋ
    ……………………………
    4.- ВРЖИНА, Јовањдан, ОБРАДОВИЋ
    …………………………..
    5.- ВУЧЕВИЋ, Аранђеловдан, ОБРАДОВИЋ
    ……………………………….
    6.- ГУГЛЕТА, Никољдан, ОБРАДОВИЋ
    ……………………………
    7.- ЈАЗИЋ, Јовањдан, ОБРАДОВИЋ
    ………………………….
    8.- КРНЕТА, Јовањдан, ОБРАДОВИЋ
    …………………………..
    9.- МАГЛОВ, Јовањдан, ОБРАДОВИЋ
    …………………………..
    10.- ПАРИПИНА, Никољдан, ОБРАДОВИЋ
    ……………………………..
    11.- ТРТИЦА, Јовањдан, ОБРАДОВИЋ
    ……………………………

    12.- ОБРАДОВИЋ, Јовањдан, БОБУНОВИЋ
    ………………………………
    13.- ОБРАДОВИЋ, Аранђеловдан, КОВАЧЕВИЋ и
    ……………………………………
    14.- ОБРАДОВИЋ, Игњатијевдан, МАЛЕШЕВАЦ (МАЛЕШЕВИЋ)

    ПРЕЗИМЕ ЈЕ ОЧЕВ БИЉЕГ,
    А ИМЕ ЈЕ МАЈЧИНА НАДА.

    МИЛАН ДИВЈАК ЛИЧКИ, ЛИЧКИ БИЉЕЗИ (садашња и стара презимена),
    Нови Сад, књига у рукопису

    Одговори
  • Obradovic Veroljub

    postovani,ja sam rodjen i zivim u Vel Plani,a po prici moga oca doseljeni smo iz okoline Andrijevice,C.Gora u okolinu N.Pazara a od tad svuda po Srbiji.Prica se da vodimo poreklo od Veljovica pa da smo po nekom Obradu koji je spasavao porodicu od krvne osvete u to vreme presli u Sandzak tacnije u selo Tvrdosevo mz,Vucinice a na putu N.Pazar, Sjenica.Slavimo Sv.Luku 31.oktobar.Od poznatijih licnosti iz porodice imamo Vojislava Krstovog Obradovica koji zivi u selu Milosevac opstina V.Plana koji je bio nastavnik istorije i koji je izdao par monografija i knjiga od kojih jedna govori i poreklu ali ne dovoljno a pod naslovom DOLINA REKE LJUDSKE NJENA SELA I NJENI LJUDI.Opstom komunikacijom i sakupljanjem raznih podataka moglo bi se pribliziti srzi.Ya sada toliko,pozdrav.

    Одговори
  • Милодан

    Порекло бројнијих фамилија-презимена ваљевске Тамнаве по књизи „Антропогеографија ваљевске Тамнаве“ Љубомире Љубе Павловића, издање 1912. године.
    Место-када су досељени-одакле су досељени-Крсна слава-напомена.
    ОБРАДОВИЋ

    -Вукона, друга половина 18. века, Каменица, Никољдан, повећа задруга.
    -Грабовац, друга половина 18. века, Вршац, Св. Стефан Дечански, румунског порекла.
    -Дрен, друга половина 18. века, Б. Крајина, Јовањдан.
    -Дружетић, друга половина 18. века, Зарожје-округ ужички, Ђурђевдан.
    -Звиздар, друга половина 18. века, Б. Крајина, Духовски понедељак.
    -Скобаљ, друга половина 18. века, Причевић у Подгорини, Никољдан.
    -Радљево, после 1827. године, Галовићи-округ ужички, Стевањдан.
    -Трстеница, после 1827. године, Мрчић у Колубари, Никољдан, уљези у кариће.

    Одговори
  • Милодан

    Фамилије-презимена Обрадовић, по местима живљења у Колубари и Подгорини. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Колубара и Подгорина“, прво издање 1907. године, најновије издање 2011. године – едиција „Корени“ – ЈП Службени гласник Републике Србије и САНУ.

    Остале податке породица Обрадовић, одакле су и када досељени као и Крсну славу можете сазнати у текстовима поменутих места.

    -Врагочаница
    -Бачевци
    -Бобова
    -Бошњановић
    -Доња Буковица
    -Врачевић
    -Вртиглав
    -Дегурић
    -Дучић
    -Забрдица
    -Златарић
    -Јајчић
    -Команице-1
    -Команице-2
    -Лесковице
    -Лопатањ
    -Миличиница
    -Мионица
    -Палежница
    -Паштрић
    -Петница
    -Прњавор (Боговађа)
    -Ракари
    -Санковић
    -Седлари
    -Славковица
    -Станина Река

    Одговори
  • Милодан

    Породице-фамилије по местима пребивалишта у Шумадијској Колубари, Обрадовић.
    Према књизи Петра Ж. Петровића „Шумадијска Колубара“, прво издање 1939. године, друго издање 1949. године, најновије издање 2011. године у саставу књиге „Шумадија и Шумадијска Колубара“ – едиција „Корени“ – ЈП Службени гласник Републике Србије и САНУ.

    Остале податке породица Обрадовић, одакле су и када досељени као и Крсну славу можете сазнати у текстовима поменутих места.

    -Брајковац
    -Венчани
    -Бистрица
    -Врбовно
    -Зеоке
    -Крушевица
    -Мали Црљени
    -Мељак
    -Мислођин
    -Ћелије

    Одговори
  • Милодан

    Презимена-фамилије у Шумадији, Обрадовић.
    Према књизи „Етнолошка грађа о Шумадинцима“академика Јована Ердељановића, прво постхумно издање 1948. године – последње издање Службени Гласник и САНУ – Едиција „Корени“ 2011. године у склопу књиге „Шумадија и Шумадијска Колубара“.

    -Старо Село
    -Велики Крчмари
    -Марковац
    -Велика Плана
    -Сипић
    -Церовац

    Одговори
  • Милодан

    Фамилије-презимена Обрадовић по местима живљења. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Соколска нахија“.

    -Леовић
    -Савковић
    -Стрмово
    -Јакаљ (Бајићи)
    -Црвица 1
    -Црвица 2

    Одговори
  • Милодан

    Фамилије-презимена Обрадовић, по местима пребивалишта. Према књизи Боривоја Дробњаковић „Космај“.

    -Губеревац
    -Међулужје
    -Неменикуће
    -Парцани
    -Пружатовац
    -Раниловић
    -Ропочево
    -Сибница

    Одговори
  • Милодан

    Фамилије-презимена Обрадовић, по местима пребивалишта. Према књизи Станоја Мијатовић „Белица“.

    -Црнча
    -Горњи Штипаљ
    -Багрдан
    -Стрижил
    -Сиоковац

    Одговори
  • Милодан

    Фамилије-презимена Обрадовић, по местима пребивалишта. Према књизи Тодора Радивојевића „Лепеница“.

    -Кутлово
    -Марковац
    -Доброводица
    -Доња Рача
    -Губеревац
    -Чумић
    -Прекопеч
    -Рача
    -Велики Крчмар
    -Баточина Варош
    -Ресник
    -Бадњевац
    -Кијево

    Одговори
  • Mladen

    Ja sam Mladen Lalovac, a po saznanju moga pokojnog oca Miloša ,naši preci su Obradovići iz sela Tepaca kod Žabljaka.Krajem 18. vijeka u selo Lalovina kod Foče doselio se Luka Obradović i promjenio prezime po mjestu Lalovina u Lalovac. Od Luke pa na ovamo znam sve,a navodno Luka je jedan od trojice braće, koji su se raselili zbog krvne osvete, pa je jedan ostao u Tepcima i promjenio prezime u Ćetković, drugi je odselio u Bajnu Baštu i ostavio prezime Obradović, a Luka je otišao preko Drine i promjenio prezime u Lalovac.Ja sam sa pokojnim ocom bio na Žabljaku-Tepcima prije 35-6.god. i upoznali smo Milisava Ćetkovića, koji nam je tu priču ispričao. Volio bih saznati nešto više o svemu, pa ako neko nešto zna da mi javi, bio bih jako zahvalan.
    Puno pozdrava svim Obradovićima i ostalim familijama od Mladena Lalovca.

    Одговори
  • obradovic vladimir

    Treba mi pomoc. Po prici mog pokojnog oca Milutina ,moji preci su dosli iz like u seli Prusci vece selo Dobrljin a opstina Novi Grad, a pre like su ziveli u Crnoj gori. E sada ,ja samo znam da ja poticem od jednog od dva prata Glise ili Zarija . Moj pradeda i ped si ova su poginuli od ustaskog noza 1941.god. moja baka ostaje sa mojim stricevima Vojinom,Vasom tetkom Desankom udatom u familiju Majkic i mojim ocem Milutinom koji je 1941.god. Uspeli su da se probiju kroz prvi obruc iz kozarskog pakla. A posle rata Vojin kao najstariji odlazi u Sisak da bi posle par decenija preveo familiju u Novu Pazovu : Vasa ,Desanka sa svojim suprugom i moj otac Milutin a Vojin Odlazi u Beograd gde i sada zivi . Sva tri brada imaju po sina i cerku .Milutinu gine cerka u saobracajnoj nesreci i ostajem ja Vladimir . Sva trojica braca od striceva imamo po dve cerke . Sa nama se gasi ova loza . Voleo bih da mi neko pronadje od kog brada mi poticemo i migraciju kroz vekove moje loze. Hvala vam puno.

    Одговори
  • obradovic vladimir

    Zamolio bih vas da ako je moguce odgovor ili bar da mi je poslat odgovor posaljete na mejl. vobradovic38@yahoo.com. Hvala.

    Одговори
  • Милан

    Не треба заборавити велику породицу Обрадовића из Лике. То су Срби који су се тамо населили још у доба Угарске у 15. и 16. веку. По мојим сазнањима, а на основу пописа Аустрије 1712. године у Лици, мој деда и његови преци су из Доњег Лапца у који су дошли после 1791. године, као и сви Обрадовићи из тог места, а дошли су вероватно из Брувна (мада је могуће и Дивосело). Сви лички Обрадовићи, или сигурно велика већина, славе светог Јована и сви смо давнашња родбина. Моја виђења су да су Обрадовићи дошли из Рашке, Старог Влаха (једним делом и данашња северна Црна Гора), а тамо су вероватно са Косова и Метохије… тако каже предање… Из Црне Горе, преко Херцеговинеи Далмације у Лику. Неки огранци се касније селе у Кордун, Босну, Славонију…

    Одговори
    • Жарко Обрадовић

      Lijevo Pounje je naseljeno od Bruvna i Zrmanje nakon Svištovskog mira između Austrije i Turske, dakle poslije 1791. godine a svakako do 1700. godine. Tada su Obradovići iz Bruvna (naseljenji u Bruvno iz Divosela oko 1696. godine) naseljavali područja oko Srba i Lapca kao i Rudo Polje kod Bruvna.
      Pozdrav od Žarka Obradovića iz Sombora

      Одговори
      • Miloš

        Postovanje. Ja sam Obradovic poreklom sa Korduna iz sela Donja Cemernica kod blizu Gline. Gde su u Glinskoj crkvi 02.08.1941 ubijeni moj pradeda i njegov najstariji sin. Ostatak porodice je ubijen 10.02.1942 u Jasenocvu, jedino je moj deda Stojan Obradovic preziveo. Doselio je u okolinu Panceva 1973 gde sam ja rodjen i gde zivim. Ne znam mnogo o mojim korenima. Istrazivao sam i dosao do sela Tepca u Crnoj Gori. Deda mi je pricao o Crnogorskom poreklu i imao je taj akcenat kad izgovara prezime ali nista vise detaljno. Imao je manje od 20 godina kada je izgubio sve sto je imao, a sva dokumenta ustase su spalile. Moj pradeda se zvao Marko a prababa Boja. Imam tacne datume smrti i rodjenja u knjizi o stradalim srbima u u drugom svetskom ratu tog podrucja. Ali spoj do Tepce mi nedoataje. Jedan zena mi je pomagala u istrazi iz Zrenjanina inace Obradoviceva i dosla do zakljucka da vodim poreklo iz jedne grane koja se jos 1600 odselila na sever i da su tada umesto Djurdjevdana poceli da slave SV Pantelejmona koju slavu i ja danas slavim. Ako neko zna nesto konkretno o toj grani koja se odselila i promenila slavu, a i posle nek mi javi. Veliki pozdrav milos_obradovic@live.com

        Одговори
    • Maja Obradović

      Moji Obradovići potiču iz Divosela i slave Sv. Jovana .

      Одговори
  • Ana Obradovic

    Слава Свети јеремија.Шепшин,Младеновац.Јеремија Обрадовић из Ужица.Дослеио се у Шепшин око 19.века.

    Одговори
  • veroljub

    postovani prijatelji.ja san Vetoljub Ohradovic.moj cukun deda Tomo Obradovic,dosao je u kraljevo oko 1865 .sa jos dva brata.jedan je otisao,u Krusevac,a drugi u Kragujevac-bajcetinu.a cetvrti ostao u lubnici.od porekla ove loze ima nas ,dvoca brace i treci od strica.

    Одговори
  • Žarko

    Ja sam Obradović i sa očeve i sa majčine strane. Roditelji su mi rodjeni u Lici, otac u Dolovima a majka Milka u Paklariću, opština Bruvno. Slava i jednih i drugih je Sveti Jovan a navodno potičemo sa Žabljaka u C. GORI. Majčini du nosli špicname – nadimak Bajguti.Po legendi moji Obradovići su prezimena dobili po zanatu fok drugi prrzime dobiše po pretku Obradu. Naša se porodica sada nalazi mahom u Bačkoj, N. Safu i Beogradu. Za sada toliko. Pozdrav svim Obradovićima do 4. koljena.

    Одговори
  • Branko Obradović

    Obradovići na Grmeču. Mesto Krnjeuša vode poreklo iz ličkog sela Dabašnica i iz Bruvna, takođe u Lici.
    U selo RIsovac na Grmeču doselio se Ilija Obradović i izrodio brojne potomke, neki odoše u daleku Ameriku, mnogi ostadoše u Risovcu a odatle polako trbuhom za kruhom nastaviše svoje putešestvije.
    Svi slavimo Sv. Jovana.

    „pohvatao“ sam većinu Obradovića i formirao lozu ali nemam nikakva saznanja sa Obradovićima koji su se odselili u USA. A to su potomci jednog Nikice Obradovića, Đuran Obradović, Anka Obradović.

    Ako neko vodi poreklo od pomenutih osoba volio bih da mi se javi.
    http://www.obradović.info

    Одговори
    • Жарко Обрадовић

      Obradovići u Lici oddolaska Turaka:
      -od 1570. do 1689. Divoselo kod Gospića;
      – 1696. iz Divosela, Austrijanci preseljavaju domaćistva braće Save i Jovana Obradovića (51 čeljade) u Bruvno;
      – poslije 1791. iz Bruvna se Obradovići u većem broju iseljavaju u lijevo Pounje (sela: oko Lapca, Srba i Nebljusa – Doljani, Donji Lapac, Dnopolje, Dabašnica i Rudo Polje. kod Bruvna.
      Pozdrav

      Одговори
  • Nikola Obradovic

    Postovanje,
    Da li je moguce iskoristiti nekako DNA analizu sa Ancestry testom http://www.ancestry.com. Posto sam uradio test u americi.

    Одговори
    • Defendor

      Питања у вези тестирања најбоље је поставити на Форуму, пошто овде углавном неће бити из прве виђена, а на форуму постоји посебан одељак и за све фирме. 😉

      Одговори
    • Žarko Obradović

      Nikola ako ste od Obradovića iz Like zanimala bi me Vaša haplo grupa. Pozdrav

      Одговори
  • Жарко Обрадовић

    Na temu porijekla prezimena (i plemena) Obradović u Lici prikupio sam slijedeće podatke:
    Pleme čine sve porodice koje imaju isto prezime i podržavaju tradiciju da potiču iz iste kuće.
    Mi, pravoslavni, pored toga imamo i Slavu – zajedničko krsno ime.
    Pripadnici istog plemena se međusobno zovu rod, rođaci, plemenštaci ili kako bi stari Dalmatinci rekli – „vamilije“.

    Svi Srbi u Lici potiču od Knina i Bukovice ili iz desnog Podrinja. Stara postojbina ima je Potarje, Piva i gornje Podrinje (Stjepan Pavičić, „Seobe i naselja u Lici“, 1962.). To mu dođe Stara Srbija (Raška, sjeverna Crna Gora, hercegovina i dio Bosne).
    Srpska (vlaška) naselja u Lici pominju se već od 1345. godine.
    Pravoslavni Srbi (kao Vlasi) se u pisanim izvorima u Lici prvi put pominju 1405. godine kada su Novakovići prodali Ostrovicu knezu Nikoli Frankopanu.

    Turci osvajaju Liku 1528. godine a bježe iz Like do 1690. godine.
    Vojna krajina se formira 1526. godine i traje do 1873. godine.

    1530. godine Srbi iz Zapadne Bosne (okolina Srba, Unca i Glamoča) krenuše za Turcima, u seobu u pravcu Bihaća (možda i Like i Krbave).

    1577. Ferhad Paša je po Lici obnavaljao stare utvrđene gradove gdje je naseljavao Srbe iz Bosne.

    1689. g., nakon odlaska Turaka, Srbi iz pograničnih područja Bosne, Like i Dalmacije počeše naseljavati Liku i Krbavu.

    Srbi u Lici su već od 1530. godine bili uključeni u u odbranu Vojne krajine, na strani austrijske carevine. Povjesničar Radoslav Lopašić je smatrao da su Srbi u Liku doseljavali sa područja oko Dinare i izvora Une, oko Unca, Srba i Glamoča. Dakle iz Bosanske Krajine i dalmatinske Zagore – Bukovice, od Knina i Benkovca.

    Prvi Obradović koji se na papiru spominje u Lici zapisan je 1540. godine u krajiškoj tvrđavi Otočac – Lorenc Obradović (sasvim jemoguće da je ime pogrešno napisano od strane austrijskog notara). Lorencovo (Lourenz) ime Hrvati u svojim zapisima, pišu kao Lovro ili Lovre mada je njegovo pravo ime sigurno srpsko pošto u svim pregledanim spiskovima i proučenim i pročitanim djelima istoričara i povjesničara, pretežno hrvatskih, od 1540. pa do 1815. godine, nije nađena ni jedna porodica Obradovića koja nije bila srpska i pravoslavne vjere. Taj naš rodonačelnik Lorenc ili Lorens bio je ratnik – puškar (tzv. „haramija“) u ratničkom naselju u Otočcu i za svoj doprinos odbrani Krajiške kapetanije (kapetanija Vojne Krajine sa sjedištem u Senju) dobijao je naknadu od 8 guldena Imao je svoj posjed o Otočcu na kojem je obrađivao zemlju i držao stoku te hranio svoju porodicu (strana 394, Spomenici hrvatske Krajine III, Radoslav Lopašić, 1894.).

    Godine 1544. hrvatski ban, slovinski i Dalmacije – Nikola Šubić Zrinjski naselio je dosta Srba na svojim zemljama u Lici i Krbavi.

    Godine 1672. u tvrđavi Otočac ponovo se spominju ratnici – puškari s prezimenom Obradović.

    Nejasno je kuda su se kasnije, poslije 1672. godine, preselili Lorenc, njegova porodica i njegovi potomci. Sigurno je samo da nisu ostali u Otočcu jer se u austrijskom popisu stanovništva Like i Krbave (pronađenom neoštećenom u Gracu, Austrija), iz 1712. godine, u Otočcu ne spominje više ni jedan Obradović.

    Po povjesničaru Stjepanu Pavičiću, Obradovići su stari rod iz Otočca, dakle Starinci koji su na području Like boravili još prije dolaska Turaka, 1527., 1528. godine (S. Pavičić: „Naselja u Lici i Krbavi“, 1962.strane 142. i 144.).
    S druge strane, hrvatski povjesničar Radoslav M. Grujić, na 279. strani svoje knjige na temu „Plemenski rječnik Ličko – krbavske županije“ iz 1915. godine, nagađa da „pleme Šubića danas još uvijek živi u današnjim plemenima Banića, Borića, Rogića, Ugrina i OBRADOVIĆA (možda i Budisavljevića). Nepoznat nam je osnov na kojem se ova teza zasniva, s obzirom da u svim raspoloživim popisima stanovništva Like i Krbave, od 1700. pa do 1815. godine, nismo pronašli ni jednog Obradovića koji je bio upisan kao Hrvat. Obradovići su svoju nacionalnu i vjersku pripadnost mogli da promijene tek nakon 1815. godine, milom ili silom.

    S druge strane, od popisanih 2178 kuća, odnosno 27.898 naseljenih Ličana (Srba, Bunjevaca, Hrvata i Kranjaca), 1712. godine (Karl Kaser: „Popis Like i Krbave“), evidentirano je zvanično, postojanje svega 7 porodica (kuća) Obradovića, od čega 5 u Divoselu i svega dvije u Bruvnu.

    Da bi našim bratstvenicima bilo jasnije kretanje rodonačelnika svih naših današnjih porodica Obradović koje potiču iz Like i slave Svetog Jovana Krstitelja, nužno je da znamo da je prvobitna (osnovna) porodica Obradovića, koju se nadalje može pratiti od 1690. godine, bila jedna od porodica Obradovića iz Sela Divoselo kod Gospića. Godine 1712. u Divoselu (naseljavano Srbima od 1690. godine) su evidentirane slijedeće porodice Obradovića:

    Ognjen Obradović, porkulab Divosela (vojni starješina u rangu oficira kome je nadređen kapetan). Njemu je 68 godina. Ima sinove: Vasilija (30 godina), Tomu (23 godine), Milovana (30 g) i Iliju (21 g). Vasilije ima sina Marka (2 godine). U kući još ima 10 ženskih osoba (Ukupno 16 čeljadi).
    Ognjena u svojoj knjizi „Spomenici hrvatske Krajine III“ (1894.g.) spominje Radoslav Lopašić, na stranama 250., 251. i 306.). Ognjen se tu, kao porkulab Divosela (vojni starješina jednog ranga ispod kapetana) spominje 1709. i 1715. godine kao izaslanik Vojne Krajine, sa područja Like, Krbave i Karlovca (Korduna).

    Petar Obradović (40 godina), brat mu Jovan (32 godine). U kući je 3 muške djece mlađe od 16 godina i 6 ženskih osoba (ukupno 11 čeljadi).

    Sava Obradović (45 mu je godina). Ima sinove Janka (10 g), Marka (8 g) i Božu (6 g). Ženskih osoba u kući 4 (ukupno u kući ima 8 čeljadi).

    Rade Obradović (star 40 godina). Ima brata Stojka (50 g). Rade ima 3 sina: Vuksana (20 g), Vukana (16 g) i Božu (12 g). Ženskih osoba u kući 13 (ukupno u kući 18 čeljadi).

    Đuro Obradović (od oca Save). On vjerovatno ne živi u Divoselu ali tu ima svoje zemlje. Moguće je da je to član porodice koja se 1690. preselila u Bruvno, Gračac.

    Oko 1690. godine četiri složene porodice od više desetina članova, Obradovića, Plećaša, Radakovića i Krajnovića odselilo je iz Divosela i naselilo se u Bruvno kod Gračaca (Rudolf Horvat: „Opis Like i Krbave“, 1941.g.).
    Mirko Marković u djelu „O etnogenezi stanovništva Like“, napominje da je najveći dio porodica naseljenih, nakon odlaska Turaka, u Divoselo, bio porijeklom od Otočca i Brinja a manji dio iz Sjeverne Dalmacije (Benkovac, Knin).

    Godine 1712. u Bruvnu kod Gračaca (naseljavano Srbima od 1690. godine), su evidentirane slijedeće porodice Obradovića:

    Knez Sava Obradović (ima 100 godina). Ima sina kneza Vukadina (50 g). Ima sinovce: Nikolu (36 g), Gavrila (30 g ), Radana (21 g), Simu (20 g) i Baju (18 g). Muške djece mlađe od 16 godina ima 15 a ženskih osoba u kući 17 (ukupno 39 čeljadi).

    Savin najstariji sin, takođe seoski knez Vukadin se takođe spominje u knjizi „Spomenici hrvatske Krajine III“ (1894.g.) Radoslava Lopašića, na stranama
    250. i 343., godine 1709. i 1730. On je tu takođe, bio član raznih poslaništava Vojne Krajine, kao i porkulab Ognjen Obradović.

    Jovan Obradović (80 mu je godina). Ima sinove Cviju (48 g) i Đuru (30 g). U kući je jedno muško dijete do 16 godina starosti i 8 ženskih osoba (ukupno 12 čeljadi).

    U Bruvnu je 1712. g. evidentirano ukupno 45 srpskih kuća.

    Pored Obradovića, u Bruvnu se, 1712. nalaze i kuće slijedećih rodova:
    Krajnovića, 2 kuće (41 čeljade);
    Plećaša, 3 kuće (34 čeljadi);
    Radakovića, 1 kuća (26 čeljadi).
    Tu se još nalaze 2 kuće Krneta (bratstvenika Obradovića – 40 čeljadi), Miljuša 4 kuće (41 čeljade) i drugih.

    Poslije 1712. godine (možda po popisu iz 1746. godine?) novi naseljenici Like – Srbi, pa među njima i Obradovići, naseljavaju novoformirana sela: Dnopolje (17 kuća Obradovića), Rudopolje (25 k Obradovića), Dobroselo (kod Lapca – 40 k Obradovića), Donji i Gornji Lapac (18 k Obradovića) te po jedna kuća Obradovića u Srbu i Dabašnici.

    1732. nakon pobune Ličana protiv surovosti austrijskih oficira, u Otočcu su, između ostalih, pogubljene vođe pobune Dmitar Krajnović i Tomo Obradović (odsjekli su im glave). Nakon toga Ličani počinju da se odmeću u hajduke.

    1750. godine, nakon neuspjele pobune Ličana iz Bruvna i Lovinca, protiv pojedinih austrijskih činovnika, dio Bruvanjaca prebjegne u Bosansku Krajinu gdje se i nasele.

    Od 1740. do 1840. godine lički Srbi su selili u pogranične bosanske kotare, posebno u Bosansku Krajinu (sjevero-zapadnu Bosnu).
    Moj pokojni djed Jovo (Jović) Bajgut je pričao mojoj pokojnoj majci priču o jednom njegovom putovanju u Bosansku Krajinu gdje je u jednoj kući potražio prenoćište. To je bila kuća Obradovića čiji je predak iselio iz iste kuće iz koje potiče i moj djed Jovo Bajgut.

    S duge strane, moj otac mi je ispričao predanje kako su iz njegovih Dolova, tokom 18. vijeka, 2 brata iz roda Miljanovih (Obradovića), iselilo u Bosnu (vjerovatno u Zapadnu Bosnu ili u Bosansku Krajinu).

    Iz tog razloga navešću podatke o naseljenim Obradovićima iz Like u Bosansku Krajinu, navedene u knjizi Milana Karanovića „Pounje u Bosanskoj krajini“ iz 1925. godine:

    Selo Vojevac pod Grmečom, dio sela GORINJA – 2 kuće Obradovića, porijeklom iz Like. Slave Svetog Jovana Krstitelja;

    Selo Vojevac pod Grmečom, dio sela VOJEVAC – 6 kuća Obradovića, porijeklom iz Like. Slave Svetog Jovana Krstitelja;

    Selo TURSKI DUBOVIK – dio sela PRIČELJE – 1 kuća Obradovića, porijeklom iz Dabašnice (Lika). Slave Svetog Jovana Krstitelja;

    Selo Hasanbegova Jasenica – dio sela KRAVLJAK – 3 kuće Obradovića, porijeklom iz Like. Slave Svetog Jovana Krstitelja;

    Selo Mrazovac – dio sela BUĆEVCI – 2 kuće Obradovića, porijeklom iz Like. Slave Svetog Jovana Krstitelja;

    Selo DONJA SUVAJA – dio sela na Brdima – 1 kuća Obradovića porijeklom iz Lapca. Slave Svetog Jovana Krstitelja;

    Selo GLAVICA – 3 kuće Bijelića (staro prezime vjerovatno Obradović). Slave Svetog Jovana Krstitelja.

    U bihaćkom srezu evidentiranae su 2 kuće Obradovića u selu KLIŠEVIĆ, porijeklom iz Nebljusa (Lapac). Slave Svetog Jovana Krstitelja.

    Godine 1788. u Liku doseljava kaluđer Sava Obradović koji je naredne godine rukopoložen za sveštenika u Plavnu (Dalmacija).

    Pravoslavna crkva Svetog Petra u Bruvnu sagrađena je 1798. godine.

    Godine 1815. Radoslav Lopašić navodi podatke o naseljenosti ličkih sela pravoslavnim Srbima:
    U popisu iz 1915. godine u Lici je bilo 206 kuća Obradovića od čega 35 kuća u Bruvnu, 40 kuća u Doljanima, 48 kuća u Divoselu, 15 kuća u Dabašnici (Srb), 25 kuća u Rudom Polju, 18 kuća u Donjem Lapcu i 17 kuća u Dnopolju.

    Nadalje ćemo se koncentrisati na Obradoviće naseljene u Bruvnu i njegovoj okolini.

    Godine 1940. u Bruvnu i okolnim zaseocima Obradovići su bili prisutni u slijedećoj množini:

    Bruvno: 5 kuća Obradovića, oko 14 km sjeverno od Gračaca (potiču od rodonačelnika Obrada i tako im se i prezime izgovara kao Obradov + ić). Slave Svetog Jovana Krstitelja, Tu su živjeli:
    1. Dane (Danja) Obradović, trgovac, gostioničar i najbogatiji čovjek u Bruvnu i okolini. Tokom 2. svjetskog rata izbjegao u Žegar (Dalmacija) da bi ga po povratku u Bruvno, ubili njegovi dužnici. Imao je ćerku Milicu koja je živjela i umrla u Beogradu.
    2. Danetov (Danjin) brat Đuro također je imao svoju trgovinu u Bruvnu. Nije imao potomstva. 1941. godine ubile su ga ustaše u Bruvnu.
    3. Nikola Obradović (od Obrada). Ubile su ga ustaše za vrijeme 2. svjetskog rata u Bruvnu. Imao je 3 sina: Božu, Marka i još jednoga kojemu se ime ne zna.
    4. U selu su bile još 2 kuće Obradovića (od Obrada).

    Dmitrakovići, zaseok od 4 kuće Obradovića (slave Svetog Jovana Krstitelja), oko 6 kilometara istočno od Bruvna. Legenda kaže (a prenosi mi je moj otac Dušan, 1930. godište), da su Dmitrakovići najstarija porodica (kuća) Obradovića u okolini od koje su potom potekli svi ostali Obradovići u i oko Bruvna, a i šire. Rodonačelnik Dmitrakovića bio je Dmitrak.

    Krstače, zaseok od 4 kuće Obradovića (slave Svetog Jovana Krstitelja), oko 10 kilometara istočno od Bruvna.

    Graovo, zaseok od 4 kuće Obradovića (slave Svetog Jovana Krstitelja), oko 10 kilometara sjeverno od Bruvna.

    Ubovići (potiču od rodonačelnika Obrada) zaseok od 4 kuće Obradovića (slave Svetog Jovana Krstitelja), oko 5 kilometara sjeveroistočno od Bruvna.

    Klapavice, zaseok od 5 do 6 kuća Bijelića, oko 5 km sjeverozapadno od Bruvna (staro prezime Obradović, slave Svetog Jovana Krstitelja).

    Trivunčići, špicname 1 kuće Obradovića, oko 5 km sjeverozapadno od Bruvna.

    Dolovi – zaseok od 4 kuće Obradovića, 6 kilometra istočno od Bruvna prema Donjem Lapcu (svi slave Svetog Jovana Krstitelja) a čine ih:
    1. kuća Ilerinih (rodonačelnik Ilija – Ilera Obradović). Iz kuće Ilerinih moj prapradjed Sava je sa sinom Nikolom i ostalom porodicom, prvo preselio u štalu da bi se oko 1870. g. preselili u novu kuću na brdu. Tada nastaje:
    2. kuća Savetininih (rodonačelnik Sava – Savetina Obradović – moj prapradjed s očeve strane, koji se oko 1870, zajedno sa svojim sinom Nikolom, odlučio iz kuće Ilerinih i preselio u novu kuću na brdu. Po legendi moj prapradjed Savetina je bio visok preko dva metra i toliko snažan da je sam mogao da rukama prevrne i baci volovska kola). Bio je jedinac u roditelja. Njegov sin Nikola, moj pradjed bio je seoski knez za zaseoke Ubovići, Radakovići, Krajnovići, Plećaši, Krstače, Dmitrakovići, Graovo i Dolovi). Bio je visok oko 2 metra.
    3. kuća Miljanovih (rodonačelnik Miljan Obradović, koji se rodio negdje između prapradjeda Savetine i pradjeda Nikole, dakle, oko 1860. godine), i
    4. kuća Pepičinih (rodonačelnik Petar – Pepica, bio je sitnog stasa).

    Vodena glava, zaseok od 4 ili 5 kuća Obradovića (slave Svetog Jovana Krstitelja), oko 1 – 2 kilometara zapadno od Bruvna, uzvisina od brda Opčuva koja se nastavlja na Rudo polje prema Gračacu.
    Tu su živjeli:
    1. kuća mog pradjeda Ilije Obradovića – Bajguta gdje je sa njim živio i moj djed Jovo (Jović) Bajgut;
    2. kuća tzv. Krivovrata Obradovića – Bajguta, čije nam ime nije poznato. Isti je bio ubica i razbojnik, hajduk osuđen na robiju koju je izdržavao u zatvoru u Gospiću. Oslobođen je početkom 2. svjetskog rata i nije nam poznata njegova dalja sudbina. Zna se da mu se sestra zvala Marta i da je sa njim učestvovala u zločinima.
    3. 1 ili 2 kuće tzv. „Kuburaca“ Obradovića (nisu Bajguti);
    4. 1 ili 2 kuće Jazića (staro prezime Obradović).

    Paklarić, zaseok od dvadeset do trideset kuća, oko 7 km sjeverozapadno od Bruvna, u velikoj udolini između brda Ljutoča i Sovra, u kojem nam je poznato da su živjeli:

    1. kuća Ilije Obradovića – Bajguta (slave Svetog Jovana Krstitelja) – moj pradjed po majci. Živio je tada sa svojom porodicom od 7 djece i sa ženom Martom Jakšić; Njegovi sinovi Jovo (Jović – moj djed po majci) i Dmitar su tada već bili oženjeni a Jovo je do 1940. godine već imao šestero djece sa svojom ženom Jekom (baka Jelom), od Samardžija (moja pokojna majka Milka bila je najstarija, 1928. godište, zatim slijede Marta (Mara, 1930.), Milan (1931.), Bogdan (1933.), Ilija (1935) i Anka (1938.). Tokom rata rodili su se još Đoko i Jovanka (Jojka).

    2. kuća Luke (Lukice) Obradovića – Bajguta koji je imao sina Milu. Mile je, 1927. ili 1928. godine, nesrećno poginuo a nekoliko godina kasnije je nesrećno stradao i Lukica Obradović – Bajgut.

    3. Pored Obradovića – Bajguta, u Paklariću su još živjele i porodice Dautovića, Uzelaca i Bandića, a vjerovatno i još neki rodovi koji nam sada nisu poznati.

    Pored svih gore nabrojanih zaseoka koji imaju veze sa Obradovićima koji slave Svetog Jovana Krstitelja, treba napomenuti i porodice onih rodova koji su sa Obradovićima, u periodu između 1690. i 1700. godine došli na područje Bruvna iz Divosela (udaljenost oko 60 km).
    To su zaseoci: Krajnovići (7 kuća, oko 6 km sjeveroistočno od Bruvna), Plećaši (18 kuća, oko 8 km istočno od Bruvna) i Radakovići (7 kuća, oko 7 km sjeveroistočno od Bruvna).

    Nešto dalje od Bruvna, prema sjeveru, odnosno prema Mazinu, nalazila su se još 3 zaseoka: Vojići (2 kuće Vojića i 1 kuća Radakovića), Krivošije (5 do 10 kuća) i zaseok Crni Lug (4 ili 5 kuća Bulja). Pored Vojića bile su, u Vojića Gaju, još 3 kuće Radakovića, odakle je i otac moje supruge Dragane. Crni Lug se nalazi negdje između Krivošija i Vojića, sjeverno od Bruvna.

    Sjeverno od Bruvna, pod brdom Kremenom, bile su kuće Čubrila, Guteša, Pokrajaca, kao i još nekih rodova.

    Zapadno od Bruvna (uz samo Bruvno) bila je draga (udolina) Radišina gdje su bile po jedna kuća Kolundžića, Obradovića i Popovića i 2 do 3 kuće Pokrajaca.

    Brdo Radakovića, zvano Bijelo brdo, bio je zaseok na pola puta između Dolova i Bruvna. Tu je bilo 7 kuća Radakovića.

    Zaseok Krajnovića nalazio se tik pored Bruvna, rasut kućama na tri mesta (ukupno oko 10 kuća Krajnovića).

    Jugozapadno od Bruvna, prema Gračacu, bile su 4 kuće Ćukova.

    Draga Radakovića, uz sam put od Bruvna prema Gračacu, bile su 4 kuće Radakovića.

    Uz samo brdo Opčuv, prema Klapavicama, bili su zaseoci Radakovića, Đukića, Guteša i još nekih rodova (ukupno 6 kuća).

    LITERATURA:
    Usmena kazivanja mog oca Dušana Obradovića, rođenog 1930.g. u Bruvnu;
    Stjepan Pavičić, „Seobe i naselja u Lici“, 1962;
    Radoslav Lopašić, „Spomenici hrvatske Krajine III“, 1894;
    Radoslav M. Grujić, „Plemenski rječnik Ličko-krbavske županije“, 1915;
    Karl Kaser, „Popis Like i Krbave“, 1712;
    Rudolf Horvat, „Opis Like i Krbave“, 1941;
    Milan Karanović, „Pounje u Bosanskoj krajini“, 1925;
    Milan Radeka, „Gornja Krajina ili Karlovačko vladičanstvo“, 1975;
    Mirko Marković, „O etnogenezi stanovništva Like“.

    Одговори
  • Жарко Обрадовић

    1. Као прво се извињавам што сам српског историчара Радослава М. Грујића назвао хрватским повјесничарем у претходном коментару, 01.02.2018.г.

    2.Извршеним истраживањем могућег поријекла Лоренза Обрадовића (Lorenza Obradovića) дошао сам до закључка да је он вјероватно, морао бити католичке вјере (превјерио је принудно под притиском Угарске Хрватске). У Хрватској, још у 14. вијеку забрањују сваку другу вјероисповијест (православну и богумилство) осим католичке.
    Године 1609. ту одлуку потврђује и Хрватски сабор. Та вјерска нетолеранција траје све до 1781. када Аустрија дозвољава исповиједање и православне вјере а и до тада је благонаклоно толерише.
    Ово би појаснило својатања Обрадовића код хрватског историчара Радослава Лопашића који Обрадовиће сврстава у хрватске старинце (старе родове у хрватској Лици).
    Ово значи да су сви Срби насељени у Хрватску до 1527. године морали принудно пријећи у католике. У супротном би били протјерани или кажњавани на друге начине. У ту групу покатоличених српских родова, поред старих Обрадовића, од 1447.г. спадају и родови Борића, Вучића, Ивковића, Југовића, Недељковића, Новковића, Марчетића, Миличевића, Петковића, Петровића, Познановића, Радиновића, Ђурђевића и других. Углавном су женидбом са католкињама прелазили у католичанство и с временом постали Хрвати (Душан Кашић). Морам признати да сам и истраживању пописа Лике и Крбаве од Карла Касера, из 1712.г., ријетко наилазио на горе наведена презимена међу Хрватима (нису наведена презимена покатоличених Узелаца, Пејновића и Вујновића који су почетком 18. вијека, женидбом прихватали и католичку вјеру).
    Породици Обрадовић из Оточца нема трага од 1672. године а веома је могуће да се та породица, у вријеме слома Турске у Лици или након тога, иселила на сјевер, преко Словеније у Аустрију (Клагенфурт па Беч). Наиме, у Аустрији сада постоје породице по презимену Obradovits којe су данас највећим дијелом германизованe и осјећају се Аустријанцима или пак градишћанским Хрватима (чакавци по говору). Аустријских Obradovitsa има исељених и у САД (Сент Луис и др.).

    3.Православни Срби крећу са својих огњишта у старој постојбини, тек након пада српске Деспотовине, након 1459. Г. а нарочито након пада Босне, 1463.г. и почињу да се крећу на сјевер и сјеверозапад, у Босну, Сјеверну Далмацију, Сјеверну Хрватску, Лику и Славонију. Срби су у континуитету селили са старих станишта пуних 300 година. Први Срби православци у Лику и Крбаву су стигли од Босанског Грахова (1528. до 1550.) и ушли су у лијево Поуње (између ријеке Уне и планине Пљешивице) заједно са Турцима који су их прво ту и населили. Након тога, послије 1550. па до 1580. године, Срби улазе и у уже подручје Лике, западно од Пљешивице. Ту прво насељавају подручје Смиљана и Косиња. Подручје Смиљана подразумијева и село Дивосело гдје су се презименом први пут појавили и Обрадовићи. Свакако су Лику населили до 1612. године (Дивосело) да би по слому Турака у Лици, поново населили исто подручје из збјега код Оточца, 1689. године (поново Дивосело), одакле су око 1696. г. Обрадовићи (двије куће – 51 чељаде) населили Брувно. Већ око 1791. г Обрадовићи из Брувна су се тако намножили да су расељавани у лијево Поуње из којег су избјегли Турци након Свиштовског мира. Тако су значајно населили села Дољане, Дабашницу, Днопоље, Доњи Лапац, Добросело (око Срба и Лапца) као и Рудо Поље код Брувна. Из Брувна су прво населили Доњи Лапац, прешавши преко Пљешивице путем кроз Приштинску драгу а затим су се ширили на сјевер и запад.

    Наши православни Обрадовићи су старином од слива Неретве, Пиве и Таре (из Старе Херцеговине – Сјеверне Црне Горе) одакле су у Лику донијели свој матерњи штокавски језик ијекавског нарјечја, своје обичаје и традиције, своја српска имена, презимена и надимке, као и своју православну вјеру и крсну славу Светог Јована Крститеља коју у Лици славе сви Обрадовићи.

    ЛИТЕРАТУРА:
    Радослав М. Грујић, Апологија српског народа у Хрватској, 1909.
    Душан Кашић: Српска насеља у сјеверној Хрватској и Славонији, 1985.;
    Адам Прибићевић: Насељавање Срба по Хрватској и Далмацији, 1955.,
    Миле Рајчевић: Дивосело, Читлук и Орнице у времену и трајању, 2013.;
    Радослав М. Грујић: Најстарија српска насеља по сјеверној Хрватској (до 1597.), 1912.

    Одговори
  • Obradović

    Žarko, potomak sam Obradovića iz Doljani, kolonizovanih u Apatin voleo bih da razmenimo saznanja o precima, ako ste u prilici javite se obradovic85@gmail.com

    Одговори
    • Жарко Обрадовић

      Prezimenjače, ja živim u Somboru. Broj mobilnog je 063 597-858 pa se možemo čuti. Inače iz Doljani je i moj dobar poznanik Željko Obradović, penzionisani pukovnik VS. Doljani su, kao i duga sela u lijevom Pounju počeli da naseljavaju Srbi od Bruvna i Zrmanje, već od 1788. godine pa negdje do 1795.Dalekim porijeklom smo iz današnje sjeverne Crne Gore, navodno od plemena Banjana.
      Veliki pozdrav

      Одговори
  • Обрад Гломазић

    Поштовани господине Жарко,

    Свака похвала за исцрпно излагање у вези са Обрадовићима из Лике!

    Мој дједа по мајци Матија (1933-2007) од Обрадовића (св. Јован) из мјеста Катиновац, Топуско, Кордун ми је за свог живота рекао да наши Обрадовићи воде поријекло из Црне Горе (Жабљак). Био бих Вам захвалан ако бисте ми одговорили на питање, да ли се по Вашем мишљењу ради о грани Обрадовића из Лике? Такође бих цијенио Ваше мишљење око времског оквира у којем су могли населити Кордун.

    Хвала у сваком случају!

    Срдачан поздрав!

    Одговори
    • Жарко Обрадовић

      Poštovani Obrade, sigurno je da starinom rod Obradovića potiče iz Stare Hercegovine (današnje severo-zapadne Crne Gore). Neki u tu oblast svrstavaju i Durmitor i Rijeku Crnojevića pa i Žabljak. Istina je da je u svim tim oblastima bilo Obradovića ali nisu svi slavili krsnu Slavu Sveti Jovan. Svetog Jovana, uz male izuzetke, slave svi Obradovići u Lici i delom u Bosanskoj Krajini (što podrazumeva njihovu međusobnu srodnost). Srpski istoričar i teolog Radoslav Grujić (inače rodom iz Karlovca – Kordun) utvrdio je da su Obradovići u Gornjoj Krajini (Lika, Kordun, Banija) starinom od plemena Banjana iz Stare Hercegovine (pleme slavi Svetog Jovana). U Lici su i srpski i hrvatski istoričari (povjesničari), Obradoviće smatrali starosediocima (jedan od samo 23 stara roda u Lici), što je kod Lopašića i Pavičića podrazumevalo da su u Liku stigli pre turskog osvajanja Like (pre 1528. godine). Naš lički istoričar, teolog i pravoslavni sveštenik Milan Radeka je u svom delu „Gornja Krajina – Karlovačko Vladičanstvo“, Obradoviće svrstao u stari rod št podrazumeva da se Obradovići spominju u starim listinama Nemanjića. Sve ovo navodi na zaključak da su Obradovići iz Stare Hercegovine krenuli na sever i severozapad u vreme ili odmah nakon Kosovske bitke, 1389. godine, te da su se do staništa u Lici (ili recimo na Kordunu) kretali možda i stotinu godina, zadržavajući se na pojedinim staništima i duže vreme. Od prapostojbine, preko Bosne do Like, ali nikada nisu zašli u Dalmaciju, na primer.
      Na drugo Tvoje pitanje mogu reći da mislim da su Obradovići u manjem broju naseljavali Kordun i Baniju kao i Žumberak, Bilogoru, Slavoniju i druge krajeve gde suse po današnjoj Hrvatskoj, Vlasi (Srbi) naseljavali od 14. do 17. veka. Samo ću Te podsetiti da je jedan Obradović (Jovan ili Ivan, svakako pravoslavac), početkom 19. veka bio gradonačelnik Karlovca i jedno vreme policijski upravnik. Obradovići na Kordunu su retki ali nisu manje važni od nas ličkih srodnika. Da završim iznenađenjem – postoje potomci naših predaka Obradovića (i drugih rodova kao npr. Radakovića) koji su sredinom 16. veka (1530. do 1590.) naselili tadašnju Zapadnu Ugarsku a današnju Donju Austriju. Oni se danas prezivaju Obradovits (Radakovits), nose germanska imena, austrijske su nacionalnosti i jezika, katoličke veroispovesti ali još uvek sebe nazivaju Vlasima a svoj kraj u Austriji (Gradišće) – Vlahija.
      Pozdrav

      Одговори
    • Žarko Obradović

      Господине Обраде, након протеклих годину дана додатних истзраживања сада сам убеђен да старина племена Обрадовића потиче из околине Дубровника (Конавле) одакле смо се након продаје Конавала Дубровачкој Републици (1427.г) и почетка организованог покатоличавања православаца на том простору, након 1446. године (када у Конавлима више није било ни једног православног свештеника) почели исељавати у Херцеговину (Требиње, Столац и даље) и на север, дуж западне стране Динарског горја, преко Далмације према Карлобагу где смо ушли у Лику код Личког Новог и спустили се до Дивосела. Одатле су се Обрадовићи почели ширити Ликом па затим и по Кордуну и Босанској Крајини.Они наши братственици Обрадовићи који су прихватили католичку веру остали су у јужној Херцеговини и Далмацији и залеђу Дубровника, где су и данас бројни. Један део Обрадовића код Стоца примио је ислам одакле су се ширили у Сарајево и друге БиХ градове и насеља.

      Одговори
  • Zeljko

    Ja sam cukununuk iz teksta navedemog Luke (Lukice) Obradovica-Bajguta I praunuk navedenog Mila. Mile je imao 3 sina I kcer,kcer Milka se udala isto za Obradovica (Bijelici)jedan sin je preminuo kao beba, drugi Nikola nastradao u Narodno oslobodilackoj borbi nije imao potomaka I treci sin Stevo moj deda je kolonizirao u Vojvodinu 1948/49 I imao 5 sinova, Milana, Nikolu, Djordjija,Vladimira I Rada (moga oca). Voleo bih da znam dali neko ima rodoslov od Obradovica Bajguta?

    Одговори
  • Žarko Obradović

    Da li je neko od Obradovića, poreklom iz Like, koji slave krsnu slavu Sv. Jovan Krstitelj, bio u prilici da se DNK testira radi utvrđivanja haplogrupe? Zanima me kojoj haplogrupi pripadaju Obradovići iz Like?
    Veliki pozdrav velikom rodu Obradovića.

    Одговори
    • Bojan Obradovic

      Ja sam se testirao na 23andme, i moja haplogrupa je R-M417. Kad sam prvi put uradio test, haplogrupa je reportirana kao R1B1 ali su je promijenili u R-M417. Testiran sam i na helix platformi (National Geographic 2.0) i tu je haplogrupa R-CTS11962.
      Inace, moj djed po ocu je Obradovic Stevan iz okoline Bruvna, spicnamet Simurdic. On je rodjen 1908, umro 1984 u Sarajevu.

      Одговори
      • Žarko Obradović

        Moja je pretpostavka da svi Obradovići iz Like vode poreklo od jedne porodice koja je u Liku stigla iz Dubrovačkog zaleđa ili južne Hercegovine, krajem 15. ili početkom 16. veka. Zato nas i Hrvati smatraju starosediocima u Lici. Zna se da svi ili bar velika većina našeg roda slavi slavu Jovanjdan koju smo verovatno prihvatili u Lici dolaskom na zemlju ličkih zemljoposednika kojima je Jovanjdan bio porodična slava i krsno ime. Običaj je bio da porodica koja dođe na tuđu zemlju mora da prihvati i krsnu slavu onoga ko je sopstvenik zemlje.
        Bojane Tvoja haplo grupa je verovatno tipična za Obradoviće iz Like. Svakako nam treba mnogo više ličkih Obradovića testiranih po ipsilon hromozomu kako bi mogli reći da smo svi istog roda ali već sada ti nisi jedini Obradović poreklom od Bruvna koji nosi haplogrupu R1a1a1 – M417 (M458 – L1029). Identična tome je i američka haplogrupa R – CTS 11962. Reč je o istim haplo grupama tipičnim za slovenski severo-istok Evrope.
        Bilo bi dobro ako bi ti saznao iz kojeg je zaseoka kod Bruvna bio tvoj deda Stevan – Simurdić. Da ti pomognem: zaseoci Krstače, Dolovi,Ubovići, Dmitrakovići, Vodena Glava, Paklarić…. Veliki pozdrav od Žarka Obradovića (otac iz Dolova a majka iz Paklarića).

        Одговори
  • Војислав Ананић

    ОБРАДОВИЋ (п.к.м). Обрадовићи (п), у Седларима (Попово). Поријекло им није довољно познато. У Попову се помињу 1718. године, али се не наводи мјесто. Сматра се да су Обрадовићи у Седларима поријеклом од „двојице различитих предака“. Као и остале породице у Седларима славе Шћепандан (84:142). Обрадовићи су живјели и у Мостару. Судећи према очуваним споменицима из 18. и 19. вијека, у гробљу на Пашиновцу. Били су бројна и угледна породица. На мостарским гробљима идентификовано је 14 споменика ове породице са епитафима, од којих 8 из 18. вијека. Потомак ове породице, Ђорђо славио је Св. Аранђела Стевана (234:185: 236:173). Обрадовића и сада има у Мостару. Обрадовићи (к), у Аладинићима, Тријебњу, Бјелојевићима, Доњем Поплату (Столац) и у Доњем Храсну (Неум). У Аладиниће су доселили из Попова. Славили су Лучиндан. У Тријебањ су дошли око 1800. године из Храсна. Славили су „Св. Водокршће“. У Доњем Храсну су у засеоцима: Црноглав, Свитава и Бајевци. У Црноглаву су најбројнији. Сматрају да су старином из Црне Горе и да им је предак врло давно доселио у Дубраве (Столац), а из Дубрава „још у 17. стољећу одселио у Црноглав“. У Свитави су од „оних из Црноглава“. У Бајевце су, такође, дошли из Црноглава (59:257,258,278,292,293). Обрадовићи (м) су у Врањешевићима (Мостар). Предак им је у ово село доселио из Ходова (Столац). Дедијер сматра да су били хришћани, али они о томе „не причају” (59:245). Обрадовићи из столачког краја су „кршћанског поријекла“, закључује Хивзија Хасандедић (97:8).

    Извор: Ристо Милићевић – Херцеговачка презимена, Београд, 2005.

    Одговори
  • Žarko Obradović

    ХРОНОЛОШКИ ПРЕГЛЕД ЉУДИ КОЈИ СУ НОСИЛИ ПРЕЗИМЕ ОБРАДОВИЋ И ЕВИДЕНТИРАНИ СУ У РАЗЛИЧИТИМ СПИСИМА У ПЕРИОДУ ОД 14. ДО 19. ВЕКА:

    У 13. веку као мајстор-кројач спомиње се Миша Обрадов (Невенка Божанић-Безић: Мајстори од 9. до 19. стољећа у Далмацији II).

    1329. г. у Босни – Подрињу и Усори, се спомиње у повељама жупана Ивахна Треботића, као његов рођак и властелин – Гоислав Обрадовић. Као сведоци у повељама се спомињу и Гоиславова рођена браћа али им се не наводе имена. Гоислав и браћа се конкретно спомињу у повељи издатој Гргуру Стјепанићу – Хрватинићу, после 1329. г (Есад Куртовић: „Велики војвода босански Сандаљ Хранић Косача“).

    05.05.1348. г. у Дубровнику се спомиње опорука Добрецина Обрадовића (Obradouigh) из Дубровника. У опоруци (тестаменту) се спомињу супруга Радача, сестра Добрача и братић Камоје (Милош). Порекло воде из Босне. Добрецин је умро од куге. (Гордан раванчић: „Црна смрт 1348. -1349. у Дубровнику“ и Есад Куртовић: „Из повијести дубровачког залеђа“).

    1357. г. па до 1433. г. у Босни се спомиње кнез Владислав Обрадовић, и то у повељи босанског бана Твртка издатој кнезу Влатку Вукославићу. Владислав Обрадовић је био властелин (можда и рођак) босанског бана Твртка Котроманића (Есад Куртовић: „Велики војвода босански Сандаљ Хранић Косача“).

    Негде од 1380. г. у Старом Сланом код Требиња, стоји стећак (надгробни споменик) умрлог Божичковић Добрила. Натпис на споменику је урезао писар Ивко Обрадовић из Луга крај Требиња. Ивко је био син Обрада Крајковића (Крајичовића) из Луга крај Требиња, који је такође клесао (гравирао) стећке и надгробна обележја. Обрад се спомиње по Херцеговини од 1420. до 1447. године. Обрад Крајковић је имао браћу Метка, Станишу и Ратка Крајковића а осим Ивка имао је још 4 сина – Прибила (Прибиа), Вукца, Вукосава и вероватно Ђурађа (Јурка, Јураја, Јурага). Припадници ове породице Обрадовића спомињу се у разним тужбама у својству тужених или оштећених током 1420., 1426., 1436., 1442., 1444., 1447., 1453., 1456., 1459. и 1469. године. У писаним листинама из тога доба спомињу се као људи војводе Радоја (Вукац), као људи војводе Радоја Љубишића од Требиња (Прибио, Вукац), као људи херцега Стјепана Вукчића Косаче (Вукосав и Вукац) (Шефик Бешлагић: „Лексикон стећака“ (натписи на стећцима у Босни и Херцеговини“)).

    28.02.1392. г. у списима града Дубровника, спомињу се браћа из Прилепа код Бистрице (Босна) – Брајан и Вукац Обрадовић. Тог дана су браћа Обрадовић примљена за грађане Дубровника (Есад Куртовић: „Исписи из књига задужења државног архива у Дубровнику 1365. до 1521″).

    13.07.1397. г. у Босни, спомиње се у дубровачким списима Богослав Обрадовић (Bogoslaus Obradich) од Брена (de Brenno). Такође, 12.08.1407. он је дао на зајам Богоју Радосалићу, укупно 17 перпера (Есад Куртовић: „Радосалићи – примјер „једнократних презимена“ средњег вијека; и Есад Куртовић: „Исписи из књига задужења државног архива у Дубровнику 1365. до 1521.).

    На надгробном каменом крсту с почетка 14. века, у Подградињу (Горње Храсно код Неума – Источна Херцеговина) урезан је ћирилични натпис (на тзв. „босанчици“) на којем се спомиње Вук, син кнеза Обрада а на истом месту се спомињу и Вукова сестра Јела (Јелена) и мајка му Ана која подиже споменик (Шефик Беслагић: „Стећци у Горњем Храсну“).

    1411. г. у Јелечу (жупа Горза у Босни) спомиње се Радослав Обрадовић – Немио, као човек Вука Хранића (брата Сандаља Хранића, великог војводе). Мисли се да је Радослав Обрадовић – Немио био из Фоче. Радослав се спомиње и 1413. године. У оба случаја је био осумњичен за крађу и насиље (Есад Куртовић: „Велики војвода босански Сандаљ Хранић Косача“ и Ивана Јурчевић. „Дворске службе и уређење двора војводе Радослава Павловића“).

    1412. г. спомиње се у дубровачким списима Радоје Обрадовић као окривљени због тога што је отео краву једном човеку (Есад Куртовић: „Исписи из књига задужења државног архива у Дубровнику 1365. до 1521.).

    1414. г. спомиње се Обрад Седларић из Попова као човек Сандаља Хранића. Овај је Обрад могући оснивач рода Обрадовића из села Седлари у Попову (Источна Херцеговина) (Есад Куртовић: „Велики војвода босански Сандаљ Хранић Косача“).

    1419. г. спомињу се кнезови босански Радосав и Вукашин Обрадовић (Вукомирић) као родбина и властеоска кућа војводе Радослава Павловића из Борача. Браћа Обрадовић су били сведоци приликом продаје војводиног дела Конавала граду Дубровнику. Радосав је био један од сведока на конавоским повељама Радослава Павловића а као његов поклисар је долазио и у Дубровник где су он и брат били веома поштовани. Радосав се спомиње у повељама босанским 1423., 1426., 1429. и 1449. године. Из босанских повеља су браћа нестала после 1449. године па је могуће да су добили статус грађана Дубровника и тамо преселили са породицама. Браћа су заједно са још 2 босанска властелина поделила дубровачку награду за посредовање у куповини Павловићевог дела Конавала у износу од укупно 1500 дуката (Есад Куртовић: „Радосалићи – примјер „једнократних презимена“ средњег вијека и Ивана Јурчевић: „Дворске службе и уређење двора војводе Радослава Павловића“).

    Радосав Обрадовић је имао надимак „Бан“ а заправо је имао звање кнеза. Имао је сигурно сина Вучихну који је презиме понео по очевом надимку „Бан“ па се презивао Бановић. Његове (Вучихнине) су дворске активности као кнеза биле актуелне од 1439. године па на даље. Спомиње се у босанским и дубровачким списима и повељама 1439., 1449., 1454., 1456. и 1466. године. Вучихна Бановић је такође обављао поклисарске дужности на двору војводе Радослава Павловића. Пуно име кнеза Вучихне било је Вучихна Бановић од Босне.

    Вучихна се у Дубровнику појављује и у марту 1472. г. када долази као посланик Жарка Дражојевића (војвода Жарко Драживојевић из Пољица?) (Есад Куртовић: „Радосалићи – примјер „једнократних презимена“ средњег вијек и Ивана Јурчевић: „Дворске службе и уређење двора војводе Радослава Павловића“ и Михаило Динић: „Хумско – требињска властела“).

    Могуће је да је Радосав Обрадовић „Бан“ имао још једног, млађег сина по имену Радич али о њему нема других писаних потврда постојања. Поменути Радич је наводно, 1466. г. бранио херцеговачки град Висућ од Турака (Михаило Динић: „Хумско – требињска властела“).

    До 1419. године спомиње се отац кнеза босанског Влатка Обрадовића – Обрад Хлапомирић. Обрад се такође спомиње у повељама великог војводе Сандаља Хранића, као и син му Влатко. Отац Обрада Хлапомирића – Хлап, био је оснивач лозе Хлапомирић – Обрадовић (Есад Куртовић: „Велики војвода босански Сандаљ Хранић Косача“).

    1420. г. спомиње се син Радослава Обрадовића Немиа – Вукота Обрадовић – Немио, као оптужени за крађу соли у Јелечу. И он је био човек Вука Хранића (Косаче), брата Сандаља Хранића (Есад Куртовић: „Велики војвода босански Сандаљ Хранић Косача“ и Ивана Јурчевић: „Дворске службе и уређење двора војводе Радослава Павловића“).

    12.10.1420. г. у Сланом се спомиње Радосав Обрадовић (Есад Куртовић: „Радосалићи – примјер „једнократних презимена“ средњег вијека).

    У мају 1421. г. Вукота Обрадовић – Немио се задужује код Антонија Бутковића на износ од 67 перпера и 2 гроша. (извор: дубровачки списи) (Есад Куртовић: „Велики војвода босански Сандаљ Хранић Косача“ и Ивана Јурчевић: „Дворске службе и уређење двора војводе Радослава Павловића“).

    Вукота Обрадовић – Немио имао је сина Радоњу Обрадовића – Немиа (Есад Куртовић: „Велики војвода босански Сандаљ Хранић Косача“ и Ивана Јурчевић. „Дворске службе и уређење двора војводе Радослава Павловића“).

    12.03.1420. г. спомиње се у дубровачким списима Аntoe Obradouich (Анто Обрадовић). Био је позајмио новац од Добривоја Прибиловића. (Есад Куртовић: „Радосалићи – примјер „једнократних презимена“ средњег вијекаи и Есад Куртовић: „Исписи из књига задужења државног архива у Дубровнику 1365. до 1521.).

    30.11.1423. г. спомиње се у дубровачким списима Обрадовић Перунац (Obradouich Peruienac). Записан је као један од друмских разбојника који су пљачкали дубровачке трговце и пословне људе (Есад Куртовић: „Радосалићи – примјер „једнократних презимена“ средњег вијека и Есад Куртовић: „Исписи из књига задужења државног архива у Дубровнику 1365. до 1521).

    02.01.1425. спомиње се у дубровачким списима Обрадовић Вучихна (Obradouich Volcichna) од Попова. Истога се дана спомиње и његов рођени брат Мирослав Обрадовић (Mirossauus Obradouich) од Попова. Они су записани као људи Ивана Чикорића. Вероватно су се бавили позајмљивањем новца па су тако били позајмили новац и Милораду Радосалићу (Есад Куртовић: „Радосалићи – примјер „једнократних презимена“ средњег вијека и Есад Куртовић: „Исписи из књига задужења државног архива у Дубровнику 1365. до 1521).

    17.05.1425. g. спомиње се у дубровачким списима Обрадовић Божитко (Obradouich Bositchus) од Црноглава (Храсно код Неума?). Био у финансијском односу са Павлом Антонићем из Загреба.
    (Есад Куртовић: „Радосалићи – примјер „једнократних презимена“ средњег вијека и Есад Куртовић: „Исписи из књига задужења државног архива у Дубровнику 1365. до 1521).

    Од 1425. до 1429. г. као припадник дубровачке насеобине у Зворнику, спомиње се Радета Обрадовић (Десанка Ковачевић-Којић : Градски живот у Србији и Босни (14. и 15. вијек)).

    1427. г. спомиње се у дубровачким списима Радич Обрадовић (Radic Obradouigh) од Устиколине (Босна), као човек војводе Радослава Павловића. (Есад Куртовић: „Радосалићи – примјер „једнократних презимена“ средњег вијека и Есад Куртовић: „Исписи из књига задужења државног архива у Дубровнику 1365. до 1521).

    1427. i 1433. г. спомиње се у дубровачким списима син Вукоте Обрадовића – Немиа, Радоња Обрадовић – Немио из Јелеча у Босни, као човек Вукца Хранића (брата Сандаља Хранића.) (Есад Куртовић: „Радосалићи – примјер „једнократних презимена“ средњег вијека и Есад Куртовић: „Исписи из књига задужења државног архива у Дубровнику 1365. до 1521).

    Од 1427. до 1437. г. као припадник дубровачке насеобине у Зворнику, спомиње се Радоја Обрадовић. (Десанка Ковачевић-Којић : Градски живот у Србији и Босни (14. и 15. вијек)).

    13.04.1428. г. спомиње се у дубровачким списима Обрадовић Радојко (Obradouich Radoycho) од Рагузе (Дубровника) (Есад Куртовић: „Радосалићи – примјер „једнократних презимена“ средњег вијека и Есад Куртовић: „Исписи из књига задужења државног архива у Дубровнику 1365. до 1521).

    1430. г. спомиње се у дубровачким списима Обрадовић Прибисав, „добри човек војводе Радослава Павловића и војводе Сандаља Хранића Косаче“ (Есад Куртовић: „Радосалићи – примјер „једнократних презимена“ средњег вијека и Есад Куртовић: „Исписи из књига задужења државног архива у Дубровнику 1365. до 1521).

    1434. г. у селу Веља Међа код Попова у источној Херцеговини помиње се Радивој Обрадовић из Банчића. Он је заједно са Бољетом Новаковићем и Владимиром Лугојевићем оптужен за крађу 6 крава и 18 перпера. (Есад Куртовић: „Радосалићи – примјер „једнократних презимена“ средњег вијека).

    13.10.1436. г. у вези Обрада Крајковића се спомиње Брајко Обрадовић (Шефик Бешлагић: „Лексикон стећака“ (натписи на стећцима у Босни и Херцеговини“)).

    Од 1437. до 1449. г. као припадник дубровачке трговачке насеобине у Приштини, спомиње се Радич Обрадовић (Десанка Ковачевић-Којић : Градски живот у Србији и Босни (14. и 15. вијек)).

    01.07.1443. г. спомиње се у дубровачким списима Обрадовић Радич (Obradouigh Radic) од Коче? (od Coce). Наведеног датума је био у послу са дубровачким трговцима. (Есад Куртовић: „Радосалићи – примјер „једнократних презимена“ средњег вијека и Есад Куртовић: „Исписи из књига задужења државног архива у Дубровнику 1365. до 1521).

    14.07.1443. г. спомиње се Обрадовић Вукосав (Obradovich Vochossauus) од Горажда у Босни. Спомиње се као трговац и 27.05.1445. г. (Есад Куртовић: „Радосалићи – примјер „једнократних презимена“ средњег вијека и Есад Куртовић: „Исписи из књига задужења државног архива у Дубровнику 1365. до 1521).

    06.06.1444. г. спомиње се Обрадовић Гојко (Obradich Goichus). Записан је као поротник дубровачког суда (Есад Куртовић: „Радосалићи – примјер „једнократних презимена“ средњег вијека и Есад Куртовић: „Исписи из књига задужења државног архива у Дубровнику 1365. до 1521).

    1447. године, у два случаја се спомиње Богавац Обрадовић из Луга код Требиња (Есад Куртовић: „Јамометићи“).

    1453. г. у дубровачким списима спомиње се Радосав Обрадовић од Горажда који дугује покојном Богиши Богчиновићу 8 гроша (Есад Куртовић: „Јамометићи“).

    1485. г. спомиње се дубровчанин Радич Обрадовић који је исте године сазидао капелу са каменим сводом у цркви свете Марије у Сребреници. Непознат извор

    У 15. веку као грађевинац-мајстор спомиње се Радић Обрадовић (Невенка Божанић-Безић: Мајстори од 9. до 19. стољећа у Далмацији II).

    У 15. веку као грађевинац-мајстор спомиње се Радивој Обрадовић (Невенка Божанић-Безић: Мајстори од 9. до 19. стољећа у Далмацији II).

    У 15. веку као грађевинац-мајстор спомиње се Вукић Обрадовић (Невенка Божанић-Безић: Мајстори од 9. до 19. стољећа у Далмацији II).

    У 15. веку као мајстор – златар и медаљер спомиње се Влахуша Обрадовић (Невенка Божанић-Безић: Мајстори од 9. до 19. стољећа у Далмацији II).

    У 15. веку као мајстор за прављење оружја спомиње се Радиша Обрадовић (Невенка Божанић-Безић: Мајстори од 9. до 19. стољећа у Далмацији II).

    1540. г. у тврђави Оточац у Лици (Хрватска) спомиње се харамија (пушкар) Обрадовић Лоренц (Ловре – Aubradouich Lourenz). Данас исто име и презиме може да се нађе у Бургенланду у Доњој Аустрији, код Беча (Градишће) (Радослав Лопашић: „Споменици Хрватске крајине III“).

    1551. г. спомиње се као војник у Жумберку, у Тупчиној Васи (селу), Обрадовић Драгиша (Алекса Ивић: „Миграције Срба у Хрватску и Славонију током 16., 17. и 18. века“).

    1606. г. спомиње се као војник на Славонској граници Обрадовић Иван, у Светом Ивану код Загреба (Вараждински генералат) (Алекса Ивић: „Миграције Срба у Хрватску и Славонију током 16., 17. и 18. века“).

    1644. г. спомиње се као војник на Хрватској граници Обрадовић Војин из Јајнача? (Карловачки генералат) (Алекса Ивић: „Миграције Срба у Хрватску и Славонију током 16., 17. и 18. века“).

    1651. спомиње се као војник на Славонској граници Обрадовић Вук у Зачесми код Крижеваца (Вараждински генералат) (Алекса Ивић: „Миграције Срба у Хрватску и Славонију током 16., 17. и 18. века“).

    1651. спомиње се као војник на Славонској граници Обрадовић Вуковој у Беловару (Вараждински генералат) (Алекса Ивић: „Миграције Срба у Хрватску и Славонију током 16., 17. и 18. века“).

    1651. спомиње се као војник на Славонској граници Обрадовић Јован у Зачесми код Крижеваца (Вараждински генералат) (Алекса Ивић: „Миграције Срба у Хрватску и Славонију током 16., 17. и 18. века“).

    1651. спомиње се као војник на Славонској граници Обрадовић Симон у Зачесми код Крижеваца (Вараждински генералат) (Алекса Ивић: „Миграције Срба у Хрватску и Славонију током 16., 17. и 18. века“).

    1651. спомиње се као војник на Славонској граници Обрадовић Радован у Новиграду (данас Нови Град на Сави, општина Оприсавци, у Бродско-посавској жупанији) (Вараждински генералат). У селу је 1730. г. била католичка црква светог Ивана Крститеља (Алекса Ивић: „Миграције Срба у Хрватску и Славонију током 16., 17. и 18. века“).

    1657. и 1672. г. у тврђави Оточац у Лици (Хрватска) спомиње се харамија (пушкар) Обрадовић Матија. Исто име и презиме је евидентирано током 20. века у Карловцу на Кордуну. Потврђено је да је потоњи Матија славио крсну славу Јовањдан. (Алекса Ивић: „Миграције Срба у Хрватску и Славонију током 16., 17. и 18. века“).

    1709. г. у Лици (на Хрватској граници – Карловачки генералат), спомиње се кнез Брувна Вукадин Обрадовић (Радослав Лопашић: „Споменици Хрватске крајине III“ и Карл Касер: „Попис Лике и Крбаве 1712. године“).

    1709. и 1715. г. у Лици (на Хрватској граници – Карловачки генералат), спомиње се поркулаб Дивосела Огњен Обрадовић (Радослав Лопашић: „Споменици Хрватске крајине III и Карл Касер: „Попис Лике и Крбаве 1712. године“).

    1709. и 1730. г. у Лици (на Хрватској граници – Карловачки генералат), спомиње се поркулаб Брувна Вукадин Обрадовић (Радослав Лопашић: „Споменици Хрватске крајине III и Карл Касер: „Попис Лике и Крбаве 1712. године“).

    1711. г. у (Славонском) Броду у Славонији се спомиње господин Стјепан Обрадовић, вероватни припадник старог босанског племства из Врхбосне (Сарајева) или човек на високој функцији у Броду. Он припада насељу људи који су из Босне доселили у Славонију у периоду од 1700. до 1708. године. Пуни назив за њега гласи: dominus Stephanus Obradovich ex Verbosonio odnosno Stephanus Obradovich ex Brod) (Антун Лешић: „Становништво Славоније крајем 17. и почетком 18. ст.“).

    1712. г. у Лици (на Хрватској граници – Карловачки генералат), спомиње се кнез Брувна Сава Обрадовић (100 му је година) (Карл Касер: „Попис Лике и Крбаве 1712. године“).

    У засеоку Кошарићи (Мајевица – Угљевик), стоји камена надгробна плоча од жутог пешчара на којој ћирилицом пише: „Овдје лежи Радоје Пригојевић-Обрадовић. Овај постави биљег мати Тврдисава“. Плоча се данас налази на брду, тзв. „Коси“ изнад Угљевика (надгробна плоча је настала после 1739. године и насељавања Мајевице). (Слободан Лукић, монографија „Богутово село“).

    07.03.1754. г. у Малој Млаки (код Загреба) се спомиње граничар Стојић Обрадовић (Славко Гавриловић: „Грађа за историју Војне крајине у 18. веку“, књига прва).

    1754. г. спомиње се граничар – пешак Стојан Обрадовић (Славко Гавриловић: „Грађа за историју Војне крајине у 18. веку“, књига прва).

    У 18. веку спомиње се Обрадовић Ристивој (Obradovich), крајишки каплар (Славко Гавриловић: „Грађа за историју Војне крајине у 18. веку“, књига прва).

    1848. г. у Карловцу, на Хрватској граници, спомиње се Јован (Иван) Обрадовић, као први градски сатник полиције (Славко Гавриловић: „Грађа за историју Војне крајине у 18. веку“, књига прва).

    Одговори
  • Bojan Obradovic

    Pozdrav Zarko, i hvala na brzom odgovoru i dodatnim informacijama.
    Ja ne znam kako se drugacije zove taj zaseok jer su ga uvijek nazivali Simurdici. Kad se krene cestom iz Bruvna za Udbinu, na 2 km od Bruvna se dodje na raskrsnicu. Desno se ide za Gutese (koji su sa nama bili u rodu) a lijevo za Simurdice i Milankovice. Posjetio sam to mjesto prije neke cetiri godine na kratko ali nisam uspio nikoga naci da popricam. Kad gledam mapu, Klapavica je oznacena nekih 2km dalje od raskrsnice. Mozda se vodi pod Klapavicom ili pod Rudopoljem?
    Ovo je link za google map https://goo.gl/maps/h3RfAP48UVQoAM9dA gdje je tacno zaseok.

    Одговори
    • Žarko Obradović

      Bojane drago mi je da si se javio. Moj otac Dušan je rođen 1930. g. u Bruvnu. Iako je zapamtio sva moguća sela oko Bruvna zaboravio je na Vaš zaselak mada on kaže da se na onoj raskrsnici koju si pomenuo ide desno do Simurdića a levo do Guteša. Otac kaže da misli da je u Vašem zaseoku bilo i Bijelića ili Jazića ali nije siguran. Ali siguran je da je posle rata, posle 1945. g. poznavao jednog Simurdića koji je bio rođen 1928. g. i bio je komandir predvojničke obuke u Bruvnu. Takođe misli da je u Vašem zaseoku moralo biti više kuća jer je poznavao više Simurdića.
      Vaš zaselak verovatno svrstavaju u Klapavice. Imamo i Obradoviće iz Rudogpolja koji nose R1a1 haplo grupu. Moj sin je testiran prošle nedelje a rezultat ćemo znati krajem maja. Veliki pozdrav.

      Одговори
      • Bojan Obradovic

        Zarko, bilo bi lijepo da se povezemo i pregledamo porodicna stabla. Takodje ako me nadjete na 23&me, moj profil je javni pa mozemo da pogledamo gdje nam se podudaraju SNP-ovi.
        Brat od strica moga dede jeste bio oficir koji se vratio u selo poslije rata. On je bio titov licni tjelohranitelj u ratu tako da mislim da je morao biti malo stariji. Upoznao sam ga vise puta, a umro je 90-tih u selu.

        Одговори
        • Žarko Obradović

          Bojane možemo se čuti preko Vibera na moj mobilni 063 597-858. Biće mi drago da unapredimo istraživanje naših rodoslova. Takođe sam ubeđen da svi mi Obradovići u Lici potičemo od istog zajedničkog pretka tako da smo svi bratstvenici. Sve najbolje i čujemo se..

          Одговори
  • Žarko Obradović

    Rod Obradovića kod Bruvna, sa nadimkom Bajguti, prvobitno je bio naseljen u zaseoku od 5 kuća na Vodenoj Glavi, uzvisini od brda Opčuva prema Gračacu, visokoj oko 250 metara nadmorske visine, zapadno od Bruvna nekih 1 do 2 km). Vodena Glava se dalje nastavlja uz Rudo Polje (ravnicu) prema Gračacu. Na Vodenoj glavi se nalazilo 4 ili 5 kuća, od čega 2 kuće Obradovića – Bajguta (u jednoj kući je živio Ilija Bajgut a u drugoj brat mu od strica Luka (zvani Lukica). U trećoj kući Bajguta koja se nalazila nešto dalje niz put od Vodene Glave ka Rudopolju živio je Dmitar Bajgut zvan Krivovrat. Bila je i jedna kuća Obradovića tzv. „Kuburaca“, kao i jedna ili dvije kuće Jazića (staro im je prezime Obradović).

    Ispod brda Ljutoča, na padini koja se spušta prema Paklariću, u zaseoku od 3 kuće kod Rudopolja Bruvanjskog živjeli su Obradovići zvani Pejakovići. Oni su kao i njihovi bratstvenici Milcikovi i Maletini, potekli od njihovog djeda Gerasima. Djed Gerasim je imao sina Manojla koji je otac gore navedenima: Milanu (Milciku), Maleti i Petru (Pejaku). Od Pejaka je Rade (rođen 1888. g.) a od Radeta je Milan (rođen 1935.g.). Milan ima sina Aleksandra (rođ. 1973. g. u Zemunu). Na njihovoj zemlji kod Rudopolja imaju šumu koja se naziva Vršak Obradovića. Moj djed Jovo (Jović) Bajgut je na rukama držao Milana Obradovića tokom njegovog krštenja čime su se ova dva inače srodna roda i okumila.

    Ispod brda Urljaja, kada se iz Bruvna krene ka Udbini, na nekih 2 km od Bruvna nalazi se raskrsnica na kojoj se lijevo ide ka Klapavicama a desno ka Gutešama (Cerovac). Kada se skrene ka Klapavicama, nekoliko kilometara dalje, uz put, sa lijeve strane je zaselak od desetak kuća Obradovića sa nadimkom Simurdići. Predanje doseže do Dane. Dmitra, Nikole, Rade, Sime i Jovana Obradovića, braće koja su rođena krajem 19. vijeka (Jovan je rođen 1887. g).
    Dane je sa ženom Mikom (od Guteša) imao sina Milana i usvojenog posinka Nikolu Gutešu.
    Jovan je sa Marijom Obradović imao sina Stevana (1908. – 1984.) koji se oženio Draginjom od Glumaca. Stevan je imao sina Jovana i ćerku Jovanku. Jovan ima sinove Bojana (živi u San Dijegu, Kalifornija) i Ognjena. Bojan ima troje djece (Tamara, Anya i Niko).
    Jovanka je udata Cvjetković i ima ćerku Jelenu i sina Nikolu. Nikola ima sina i ćerku (Bruna i Laru).
    Rade Obradović se oženio za Zorku od Pavlica. Imaju sina Stevu (umro 2008.g.). Stevo ima sina Radu koji živi u Čikagu.
    Dmitar ima sina Božu i ćerke Đuju i Milicu. Božo ima 2 sina i 2 ćerke.
    Nikola ima ćerke Olgu i Veru.
    Simo (poginuo za vrijeme 2. svjetskog rata) ima sina Milu i ćerku Savu. Sava ima 2 ćerke (Dušanku i Miru). Mira ima sina Nikolu i ćerku Milku.
    Pera udata za Dušana Gutešu. Imali su 5 djece (ćerke Milicu, Ginu, Daru, Milu i sina Veljka Gutešu).

    Luka (Lukica) Obradović Bajgut je imao kuću u istom dvorištu sa mojim pradjedom Ilijom, na Vodenoj Glavi. Imao je sina Milu (Mileta) koji je nesrećno stradao 1928. godine. Iza Mile su ostali žena mu Soka od Dautovića (umrla u Kruščiću 1983. g.), sinovi Stevo i Nikola i njihova sestra Milka (udata za Obradovića u Kuli). Imali su i četvrto dijete koje je umrlo. Tokom NOR-a, kod Bruvna, kao partizanski kurir gine od posledica smrzavanja brat Stevin i Milkin Nikola. Nakon rata Stevo je sa majkom i sestrom kolonizovan 1949. g. u Kruščić kod Crvenke (opština Kula). On je imao sinove: Milana (Miću), Nikolu (Brku), Đorđija (Đoleta), Vladimira (Lalu) i Radu (Radeta – Trcu). Milan, Nikola i Đorđije imaju po sina i ćerku, Vladimir živi u Novom Sadu a Rade je poginuo. Milan ima sina Nikolu i ćerku Natašu. Nikola ima sina i ćerku Jelenu. Đorđije ima sina Igora i ćerku Vanju. Rade je imao sina Željka.

    Na Vodenoj Glavi postojala je još jedna kuća Obradovića sa nadimkom „Kuburci“. Najstariji Kuburac bio je Obrad koji je imao sina Davida i unuka Nikolu. Nikola je imao sinove: Petra, Nikolu i Jovana kao i ćerke Miru, Danicu i Mariju (udata u Obradoviće – Bajgute). Danica, udata Marić živi u Požegi sa ocem Jovanom. Ona je lekar u Domu zdravlja u Požegi. Rodonačelnik Obrad je čukun deda Danici Marić.

    Moj čukundjed, majčin pradjed zvao se Jovo (rođen vjerovatno oko 1860.g.). Njegova žena, moja čukunbaba bila je Milka (Milica) Dautović iz Paklarića. Njih dvoje su imali samo sina Iliju. Moguće je da je čukundjed Jovo, mlad negdje stradao tako da mu je potomstvo ostalo samo na Iliji a to je i razlog što je nejasno sjećanje na njega kod današnjih Bajguta. Mislimo da je djed Ilija, koji se inače rodio na Vodenoj Glavi (oko 1885.g.), oko 1900. g., zajedno sa svojim ocem Jovom i majkom Milkom, sa Vodene Glave sišao u Paklarić, zaseok oko 7 km sjeverozapadno od Bruvna, u velikoj udolini između brda Ljutoča i Sovra. Pored Bajguta tu su živjele i porodice Dautovića, Uzelaca i Bandića.
    Otac pradjeda Ilije (čukundjed, rođ. oko 1860.g.) zvao se Jovo i oženio je Milku (Milicu) Dautović iz Paklarića. Ne zna se pouzdano da li je i koliko imao braće i sestara ali se zna da je imao samo sina jedinca Iliju (moja pretpostavka da je Lukičin otac bio Jovin brat).
    Pradjed Ilija rođen je oko 1884.g.). Umro je od bruha, 1930. godine (moja majka Milka je tada ima 2 godine). Njegova je žena bila Marta Jakšić (rođena oko 1880.g.), starija od njega 5 godina, izuzetno visoka i snažna žena, prava opevana Ličanka). Umrla je u Kruščiću u dobi od 90 godina. Imala je rođenog brata Jovu Jakšića kojemu je veoma sličio moj djed Jovo (Jović) Bajgut.

    Pradjed Ilija i prababa Marta imali su djecu: ćerku Milku (Miku, rođenu 1904.g.), ćerku Mariju (Maru, rođenu 1906.g.), najstarijeg sina Jovu (Jovića, rođ. 1908.g.), sina Dmitra (rođen 1910.g.), sina Božu (rođ. 1914.g.), ćerku Ružicu (rođ. oko 1916.g., umrla kao djevojčica od opake bolesti), ćerku Staku (rođ. 1918.g.) i ćerku Anku (rođ. 1922.g.).

    Milka (Mika, rođ. 1904.g.) udala se za Jovu Dukića u ličkom Gračacu i tamo je i ostala. Imali su djecu Milevu, Anku (Ankaču), Dušana, Đuru i Darinku (Daru).
    Tetka Dara sa Prokin Tihomirom iz Osijeka ima sina Predraga (rođ. 1968. g.). Danas žive u Aranđelovcu. Predrag sa suprugom Svetlanom ima sinove Jovana, Bojana i Aleksandra.
    Tetka Anka (Ankača) danas živi u Aranđelovcu. Ima sina Rajka koji živi u Poreču i ćerku Branku koja živi u Aranđelovcu.
    Rajko ima sinove Dragana, Zorana i ćerku Jelenu.
    Branka ima blizance, sina Branka i ćerku Lenu.

    Marija (Mara, rođ. 1906.g.) udala se za Nikolu Kokota iz Tomingaja. Imaju djecu: Anku, Jovanku, Nikolu, Milku, Boška (Jugu), Đorđa (Đoku) Dmitra i Olgu. 1946. godine naseljeni su u Kruščić kod Crvenke.
    Anka ima ćerke Veru i Snežanu i sina Žarka.
    Jovanka nema dece.
    Nikola ima ćerke Tijanu, Olgu, Gordanu i Snežanu.
    Milka ima ćerke Mariju i Branku.
    Boško ima sinove Branka, Duška i Žarka (poginuo).
    Đorđe ima sina Marka.
    Dmitar ima ćerku Mirjanu i sina Nikolu.
    Olga ima sinove Ivu i Marka i ćerku Mariju.

    Jovo (Jović, rođ. 1908.) je oženio Jelenu (Jeku ili Jelu) Samardžiju (rođ. 1907.g.) iz Deren Gaja i sa njom je imao djecu: Milku, Martu (Maru), Milana, Bogdana, Iliju, Anku, Đoku i Jovanku (Jojku). Naseljeni su u Bački Gračac, 1946. godine.

    Dmitar (rođ. 1910.g.) je oženio Milku (Miku) Brkljač (od Capardi) i sa njom imao djecu: Duju, Jovu, Staku, Neđu, Miru, Anku, Maru i Milku. Naseljeni su u Kruščić 1946.g. gdje su živjeli sa babom Martom.
    Dujo nije imao djece. Umro je u Kruščiću.
    Jovo ima dva sina (Mladena i Đorđa) i jednu ćerku. Žive u Novom Sadu.
    Staka je udata za Pupovca i imaju sina Gorana.
    Neđa je udata Jovanović. Imaju sina Dušana i ćerku Snežanu.
    Mira je udata Sajin. Nemaju djece.
    Mara (Marta) je udata Vlaisavljević. Imaju 2 ćerke.
    Anka se nije udavala i nema djece.
    Milka se nije udavala i nema djece.

    Staka (rođ. 1918.g.) se udala za Jurića iz Mutilića i sa njim dobila sina Đorđa (Đoku). Đoko je oženio Doricu iz hrvatskog Zagorja i sa njom dobio sina Predraga i ćerku Draganu.
    Predrag je oženjen i ima sina Đorđa i ćerku Mirjanu. Žive u Novom Sadu.
    Dragana sa mužem Zdravkom Marinkovićem, ima sina Tonija i ćerku Paulu. Žive u Pirovcu kod Šibenika.

    Božo (rođ. 1914.g.) je umro od upale slijepog creva, 1947. g., u dobi od 33 godine. Oženio je Maru Dautović i imali su ćerku Milku. Milka je sa Nikolom Obradovićem (od Kuburaca ispod Vodene Glave) dobila ćerke Gordanu i Ljiljanu. Žive u Zagrebu. Tetka Milka je umrla..

    Anka (rođ. 1922.g.) se udala za Daneta Čubrila ispod Kremena i sa njim dobila Žarka (1950.). Žarko sa majkom i suprugom Sofijom živi u Novom Sadu i nema djece.

    Rođeno je još jedno dijete – ćerka Ružica (oko 1916.g.) koja je kao mala umrla od teške bolesti.

    Potomstvo djeda Jove Bajguta:

    Mama Milka (rođena 27.09.1928.g. u Paklariću) se udala za Dušana Obradovića iz Dolova kod Bruvna, 1960. godine. Imaju ćerku Snježanu (1963.) i sina Žarka (1964.). Snježana, sa Srećkom Ratkovićem iz Trebinja ima sinove Bojana (1987.) i Igora (1993.) a Žarko ima, sa Draganom Radaković iz Bačkog Gračaca, ćerke Jelenu (1993.) i Milicu (2005.) i sina Jovana (1995.). Snježana sa porodicom živi u Kanadi (Niagara Falls) a Žarko sa porodicom i ocem u Somboru. Milka je umrla 04.10.2015. godine u Somboru gdje je i sahranjena na Velikom pravoslavnom groblju.

    Tetka Marta (Mara, rođ. 1930.g.) je udata za Nikolu (Nikicu) Ćuka iz Bačkog Gračaca. Imaju sinove Milana (Miška) i Dragana. Milan je oženio Veru Vojnović iz B. Gračaca. Žive i rade u Novom Sadu. Njih dvoje imaju ćerku Nikicu (Ninu) i sina Branka. Nina je udata i ima sina Luku. Sa mužem živi i radi u Novom Sadu. Branko je oženio Milanu Žegarac iz B. Gračaca. Žive i rade u Novom Sadu.
    Dragan je oženio Valentinu Vojnović iz B. Gračaca (otac je iz Crvenke) i sa njom ima sinove Milana i Nikolu kao i ćerku Milicu. Žive u B. Gračacu osim Milana koji je u Odžacima.

    Ujak Milan (rođ. 1932.g.), je oženio Desanku (Desu) iz B. Gračaca. Imaju sina Dragana koji sa suprugom Nadom ima sinove Danila i Miloša. Žive i rade u Beogradu.

    Ujak Bogdan (rođ. 1934.g.) je bio oženjen za Branku sa kojom ima ćerku Valentinu a ona ima ćerke Jovanu i Branislavu sa Veselinovićem iz Kovilja. Sa drugom ženom Milkom ima ćerku Danijelu koja ima sina i ćerku a živi kod Novog Sada.

    Ujak Ilija (rođ. 1936.g.) je bio oženjen za Anku Prpić iz Lovinca. Imaju ćerku Danijelu. Ujak je umro i sahranjen je u Bačkom Gračacu. Ostali žive u Puli.

    Tetka Anka (rođ. 1938.g.) je udata za Miću Sovilja iz B. Gračaca. Imaju 2 ćerke: Nadu i Božanu. Nada, sa Zoranom ima ćerku i sina a Božana sa mužem Zoranom, ima 2 sina. Žive i rade u Beogradu.

    Ujak Đoko (rođ. 1940. g.) je bio oženjen za Anu iz Lalića. Imaju ćerke Jovanku (Joju) i Anu (Bebu). Umro je u B. Gračacu. Jovanka (Joja) živi u Odžacima i ima ćerku Jelenu sa Goranom Vranješem iz Lalića. Ana (Beba) živi sa mužem Jovanom Kitanovićem u Karavukovu. Nemaju djece.

    Najmlađa, Jovanka (Jojka, rođ. 1944.g.)) se udala za Manu Miljkovića iz Ploče. Sada žive u Bačkom Gračacu. Nemaju djece.

    Одговори
  • Žarko Obradović

    ОБРАДОВИЋИ ОД БРУВНА У ЛИЦИ

    У Брувну су пред 2. светски рат па до 1995. године живели Обрадовићи у следећим местима -засеоцима:

    Брувно, око 14 км од Грачаца. Било је 5 кућа Обрадовића (с нагласком на првом слогу презимена);

    Водена Глава (засеок, око 1 до 2 км западно од Брувна): Биле су 3 куће Обрадовића званих Бајгути, 1 кућа Обрадовића званих „Кубурци“ и 1 или 2 куће Јазића (старо презиме Обрадовић); Њихове комшије око Водене Главе били су Бркљачи, Лулеџије (заправо Радаковићи), Саватовићи, Зорићи, Бандићи, Драгосавци и Крнете. Две куће Бајгута су се почетком 20. века преселиле у Пакларић.

    Пакларић (засеок, око 7 км северо-западно од Брувна): Биле су 2 куће Обрадовића-Бајгута. Ту је било расуто и по неколико кућа Даутовића и Мирковића а нешто даље и Бијелића (старо презиме Обрадовић) и Павлица; Дуж Пакларића било је и засеока Кртинића, Рачића и Шарића. Од Водене Главе, преко засеока Чубрила на Церовцу, па до Пакларића, на север, било је неких 7,5 км удаљености;

    Уз само Брувно, западно од њега била је једна кућа Обрадовића, поред једне куће Колунџића, Поповића и 2 до 3 куће Покрајаца;

    Око 5 км северо-западно од Брувна била је 1 кућа Обрадовића са надимком „Тривунчићи“;

    Симурдићи (засеок, северо-западно од Брувна – према Клапавицама): 5-8 кућа Обрадовића са надимком „Симурдићи“;

    Клапавице (засеок око 5 км северо-западно од Брувна): 5 до 6 кућа Бијелића чије је старо презиме Обрадовић.

    Пејаковићи (засеок, западно од Брувна – према Рудопољу): 4 до 5 кућа Обрадовића са надимком „Пејаковићи“;

    Долови (засеок, око 6 км источно од Брувна – према Дабашници): 4 куће Обрадовића са надимцима: „Саветинини“, „Илерини“, „Миљанови“ и „Пепичини“;

    Дмитраковићи (засеок, око 6 км источно од Брувна – према Дабашници): 4 или 5 кућа Обрадовића са надимком „Дмитраковићи“;

    Крстаче (засеок, око 10 км источно од Брувна – према Дабашници): 4 куће Обрадовића и 1 кућа Колунџића;

    Убовићи (засеок, око 5 км северо-источно од Брувна): 4 куће Обрадовића (с нагласком на првом слогу презимена), 4 куће Баста и 1 кућа Плећаша;

    Око послења четири засеока налазили су се комшијски засеоци Радаковића, Плећаша и Крајновића.

    Граово, (засеок, око 10 км северно од Брувна): 5 кућа Обрадовића;

    На подручју Дабашнице (источно од Брувна, према Србу) била су два засеока Обрадовића (укупно 25 кућа). Поред њих ту је било и Петровића, Ноковића, Чича, Вејина, Личина и Мандића.

    Одговори
  • Dejan

    Postovani Obradovici, vidim da Vas ima sa svih strana. Negde se ovde pominju Obradovici u Sumadiji. Naime jmoja porodica vodi poreklo od Damjana Obradovic, negde iz sredine 19 veka. Okumio se sa Nikitovicima i ostao u selu Vencane kod Arandjelovca. Mene zanima poreklo, u nekoj knjizi sam procitao da smo dosli sa Sjenice. Negde sam procitao i podatak da smo iz sela Mojkovac u CG i da smo bili jedna od vecih porodica koja je krenula u seobu zbog krvne osvete. Ako imate nneki podatak, saljite mi na mejl dekkio96@gmail.vom. Pozdrav

    Одговори
    • Žarko Obradović

      Дејане из Шумадије и Ана из Краљева. Које крсне славе славе Ваши Обрадовићи? Поздрав

      Одговори
  • Ana Obradovic

    Поштовани, родом сам од Обрадовића који су насељени у селу Милавчићи, општина Краљево. Чукундеда ми се звао Радомир Обрадовић, имао је четворицу синова од којих је Милинко,мој прадеда. Радомиров отац се звао Илија Обрадовић.Уз презиме Обрадовић користили су и презиме Ковачевић. Један од мојих предака био је наредник Живан Обрадовић Ковачевић . Оца су му стрељали Немци у Краљеву 1941. Командант 4. батаљона 3. жичке летеће бригаде 2. равногорског корпуса. Убијен од стране Удбе 1947. године у Аџиним Ливадама код Грошнице, недалеко од Крагујевца. Према изјави Слободана Ћировића, аутора књиге „На трагу злочина“. Желела бих сазнати нешто више, уколико неко има неку информацију. Поздрав.

    Одговори
  • Žarko Obradović

    ISTORIJA OBRADOVIĆA – SAVETININIH IZ DOLOVA KOD BRUVNA (LIKA)

    Prema usmenom predanju, svi Obradovići istočno od Bruvna, prema Dabašnici, potiču iz kuće Dmitrakovića (rod Obradovića karakterističan po izrazitoj visini). Svi Dmitrakovići su nekada bili visoki oko 2 metra.
    Najstariji poznati Obradović iz Dolova kod Bruvna, koji je pripadao kasnijoj kući Savetininih bio je Stevo (zvani Veco, rođen negdje oko 1820. g.). On se odvojio iz kuće Ilerinih (po Iliji) gdje su ostali da žive Stevin otac (ime nepoznato ali je moguće da mu je ime bilo Luka) i Stevin stariji brat Luka. Moguće je da su imali i sestru Milicu. Milica se udala za nekog Petrovića iz Obrovca kod Plećaša. To odvajanje moglo je biti negdje između 1820. i 1830. godine. Stevo je imao samo jednog sina, mog prapradjeda Savu (nazvanog Savetina, po kome je i naš rod dobio špicname ili nadevak „Savetinini“). S obzirom da Stevo (Veco) više nije imao djece (što je u ono vrijeme bilo neobično) moguće je da je negdje mlad stradao. Savo (Savetina, rođen negdje oko 1840.), koji je inače bio visok preko 2 metra i izuzetne snage, oženio je Peru Obradović iz kuće Ubovića pod brdom Urljajem. Oni su izrodili sinove Nikolu (rođen oko 1870.) i dvadesetak godina mlađeg Savu (rođen oko 1890. g.).

    Nikola je moj pradjed, 20 godina stariji od svog brata Save. Između njih dva brata bilo je još rođene djece koja su pomrla u dječjoj dobi (Jovan, rođen 1904., Marko rođ. 1905. i Pera rođena 1906.g. Pradjed Nikola je bio seoski knez za zaseoke Ubovići, Radakovići, Krajnovići, Plećaši, Krstače, Dmitrakovići, Graovo i Dolovi. Bio je visok oko 2 metra. Nikola je oženio Mariju Plećaš iz Plećaša (zvali su je baba Zečica jer je imala zelenkaste oči) i sa njom imao sinove Milanka, Stevu i Gojka. Pored njih su se rodili još i djeca Jovan, Pera i Marko ali su umrli kao djeca od „španjolice“ (španskog gripa).

    Nikolin mlađi brat Savo je oženio Mašu Bandić iz Paklarića i imali su samo jednu ćerku Jelu. Savo je neko vrijeme bio na privremenom radu u Americi (SAD) odakle se, kao dobrovoljac otisnuo u prvi svjetski rat na strani srpske vojske. Poslije 1. svjetskog rata dobio je imanje u Banatskom Karađorđevu gdje se sa porodicom i naselio. Njegova ćerka Jela udala se za Manu Jurića i sa njim imala ćerku Milku, sinove Milana i Dušana, ćerku Dušanku (Dušan i Dušanka su bili blizanci) i ćerku Maru.

    Nikolin najstariji sin Milanko (rođen 1898. g.) je imao sina Savu, ćerke Mariju i Jelu, sina Miću i ćerku Jovanku. Milanko je nesrećno stradao 1938. g. kada je u Pančevu, na željezničkoj stanici pao pod voz. Milankov sin Savo je oženio hrvaticu Evicu iz Slavonije (Slavonske Požege) i sa njom imao 2 ćerke (Biserka i Vesna). Iz prvog braka je imao još jednu ćerku koju su zvali Seka a živjela je u Banatu. Za ostalu Milankovu djecu nemamo nikakvih podataka.

    Nikolin srednji sin Stevo (rođen 1900. g. – moj djed) oženio je Stanu Dobrić iz Deringaja. Imali su sinove Nikolu (Nikicu), Vladu, Milu, Ljubomira (umro kao dijete), Bogdana i Dušana (blizanci, rođeni 1930.g.). Djed Stevo je poginuo od njemačkih folsdojčera iz divizije „Princ Eugen“, tokom neprijateljske ofanzive u oktobru 1943. godine, kod Bruvna, kao komandir voda komande mjesta Bruvno.

    Nikolin najmlađi sin Gojko (rođen 1903. g.) oženio je Đuju Miljuš iz Poljica kod Omsice. Sa Đujom je imao sina Mirka a sa drugom ženom Savom Jakšić sa Glogova, imao je sina Nikolu, ćerku Nadu i sina Iliju. Gojko je kao borac komande mjesta Bruvno – Gračac, poginuo na Glogovu kod Bruvna u oktobru 1943.g. od četnika (istog dana je poginuo i brat mu Stevo, od folksdojčera iz njemačke divizije „Princ Eugen).

    Stric Mirko (rođ. 1933. g.) je oženio Ljubu Dukić iz Bačkog Gračaca (porijeklom iz Tomingaja). Imaju sinove Boška (rođ. 1954.g) i sada pokojnog Obrada (rođ. 1956.g). Mirko i Ljuba su umrli i sahranjeni su u Bačkom Gračacu.
    Boško je oženio Ankicu Popović iz Srpskog Miletića (porijeklom iz Crne Trave) i imaju ćerku Gabrijelu i sina Aleksandra. Gabrijela (1976.) iz jedinog braka ima sina Aleksu Radičića (otac je od Mrkonjić Grada) i živi kod roditelja u Rumenci kod Novog sada. Aleksandar je oženio Lauru Laušević iz Kule i žive u Futogu. Imaju sina Konstantina, rođenog 2017. g. Boško i Ankica su penzioneri a Aca se u Rumenci bavi izradom nameštaja.

    Obrad je umro od srca 1996. godine u Crvenki kod Kule gdje je i živio. Bio je oženjen Vidom iz Kule ali nisu imali djece.

    Stric Nikola (Nikolica, rođ. 1938.g) je oženio Milku Mandić iz Ljubovića. Imaju sina Miodraga (Miška ili Mečeta). Miodrag je oženio Jelenu Radmanović iz Bačkog Gračaca. Imaju ćerku Milu i sina Nikolu. Svi žive u Bačkom Gračacu gdje je sahranjen i stric Nikola. Miodrag radi u seoskoj poljoprivrednoj zadruzi a supruga mu Jelena je profesor u osnovnoj školi u Bačkom Gračacu. Strina Milka je penzionerka. Bila zaposlena u „Agrolici“, B. Gračac.

    Tetka Nada, sada pokojna (rođ. 1940.g), bila je udata za Nikolu (Ninicu) Gutešu ispod Kremena (Cerovac). Živjeli su u Bačkom Gračacu gdje tetak još uvijek živi. Imaju sina Duška (Dujicu) i ćerku Svetlanu (Seju). Duško je oženio Evicu iz Deronja i sa njom ima sina Nikolu i ćerku Dunju. Nikola živi u Somboru, oženjen je, a Dunja živi u Novom Sadu.

    Sestra Svetlana (Seja) (rođ. 1965.g), živi u Bačkom Gračacu, udata je za Iliju (Icka) Orlovića (poreklom iz Donje Ploče u Lici) i sa njim ima sinove Miloša (rođ. 1987.g) i Marka (rođ. 1990.g). Miloš je saobraćajni policajac, sada na dužnosti u Novom Sadu gdje i živi. Ima sina Filipa (rođ.2016.g.). Marko je fizioterapeut,. radi i živi u Novom Sadu. Seja radi u seoskoj zadruzi „Agrolika“ a Icko je nadomak penzije.

    Stric Ilija, sada pokojni (rođ. 1943.g) je oženio Nadu Mirković iz B. Gračaca (poreklom iz Rudog Polja) i sa njom ima ćerke Savku (Valentinu) i Draganu. Savka ima dvoje djece i živi u sjevernoj Dalmaciji (Istri). Dragana je udata za Krivošija Milana iz B. Gračaca gdje i žive. Imaju 2 ćerke.

    Stevini sinovi:
    Stric Nikola (rođ. 1926.), major OZNE, oženio je Jovanku Bastu iz Ubovića. Imaju 3 ćerke: Dragicu (živi u Zagrebu), Nevenku (živi u Novom Sadu pod prezimenom Sivački) i Višnju (živi u Zagrebu). Nevenka i Višnja su završile medicinski fakultet i radile kao doktorice, prva u Virovitici a druga u Zagrebu. Stric Nikica je do smrti živio u Zagrebu a umro je 1984. godine.
    Dragica se udala za Veljka Mihovilovića sa Korduna. Žive u Zagrebu. Nemaju djece.
    Nevenka se udala za doktora medicine Jovana Sivačkog i sa njim ima ćerku Nikolinu. Živi sa ćerkom u Novom Sadu.
    Višnja je udata za Zorana Živkovića i imaju dva sina Ozrena i Vedrana. Žive u Zagrebu.

    Stric Vlado (rođen 1923. g) oženio je Milevu Miljuš iz Poljica. Sa njom ima sinove: Stevu (živi u Njemačkoj, u Bokholtu a ima i kuću u Gračacu ličkom), Miću (Mile, živio do 2018. g. u Somboru, do 1997.g. živio u Bijelom Brdu kod Osijeka. Mićo je umro 2018. g. od raka pluća), ćerku Jovanku (sada živi u Novom Sadu a nekada u Osijeku, udata bila za Duška Manojlovića sa Korduna. Duško je umro u maju 2019. g. od infarkta srca) i sina Slobodana koji je bio policajac u Osijeku (poginuo 1991. g. na farmi Marinovci kod Bijelog Brda).

    Stevo (rođen 1948.g) je oženio Nedu Manojlović iz Omsice (otac joj je bio kovač). Imaju dva sina, Željka i Sinišu. Željko i Siniša su oženjeni. Željko ima sina Jovana i ćerku Jovanu. Siniša za sada nema djece. Željko drži restoran u Bokholtu. Stevo je u penziji.

    Mile (Mićo, rođ. 1949. g) je oženio Anđelku Košutić (Bebu) iz Rudog Polja. Imaju dva sina, Vladimira (1973. g) i Slobodana (1975.g).
    Vladimir živi u Subotici, oženjen je Brankicom Novaković iz Sombora. Imaju sinove Nemanju (2002.g) i Nebojšu (2007. g). Vladimir je saobraćajni policajac a Brankica (od Novakovića iz Sombora, poreklom od Šipova u Bosni) komunalni policajac u Subotici.
    Slobodan živi u Somboru, trgovac je. Oženio je Maju Radanović iz Sombora i imaju ćerku Anđelu (2003.g) i sina Nikolu (2006.g).

    Jovanka (1951. g) udata je bila za Marijana Lucića u Osijeku i sa njim je dobila ćerke Svjetlanu (1970.g) i Marijanu (1977.g). U braku sa Duškom Manojlovićem (1955. g.) iz Bijelog Brda ima ćerku Milicu (1982.g).
    Žive u Novom Sadu. Duško je umro u maju 2019. g. od infarkta srca, u 64. godini života.
    Svjetlana živi u Osijeku, udata je za Sinišu Derežića i ima sina Dragana (Dragu, 1989.g) i ćerku Doris (1991.g). Doris je udata za Čerenko Tomislava i ima ćerke Lorenu i Emu. Sa porodicom živi u Tenji i bavi se biznisom sa voćem.
    Marijana je bila udata za Dragišu Truntića iz Novog Sada. Sa njim ima ćerku Nevenu (2002.g) i sina Ognjena (2005.g). Marijana se razvela od Dragiše negdje 2015. g. Danas Marijana i djeca žive u Njemačkoj (Amštat – Štutgart).
    Milica je udata za Željena Stojanovića iz Bijeljine, i sa njim ima 2 ćerke, Milenu (2015.g) i Nadu (2017.g). Žive u Švedskoj (Upsala).

    Slobodan je oženio Nevenku Gostović od Otočca. Živjeli su u Osijeku i Bijelom Brdu. Slobodan je poginuo 1991. g. na farmi Marinovci kod Bijelog Brda. Nevenka je ostala da živi u Bijelom Brdu, radi u Pošti. Imaju 2 sina, Sinišu (1980.g) i Nebojšu (1985.g).
    Siniša živi u Engleskoj (London), oženjen je za Snježanu iz Bosne i imaju ćerku Eleonoru (Elenu).

    Nebojša živi u Novom Sadu, oženio je Dejanu Budišu porijekom iz Bosne) i imaju ćerku Anu i sina Vuka.

    Stric Mile, rođen 1926. g.) poginuo je kao borac komande mjesta Bruvno (Gračac), u aprilu 1944. g., kod Lovinca (Metka), u dobi od 18 godina.

    Stric Ljubomir (1928.g), umro je kao dijete.

    Stric Bogdan, rođen 25.12.1930. g. (brat blizanac mome ocu Dušanu) u Bruvnu. Iz Dolova (Lika) se, sa porodicom, doselio 1962.g. u Osijek gdje je radio u „OLT Osijeku“. Oženio je Ljubicu Plećaš iz Plećaša. Imaju ćerke Grozdanu (1957.g) i Vesnu (1959.g). Do 1991. godine živio je u Osijeku a zatim je preselio sa porodicom u Apatin gdje je i umro. Grozdana živi u Apatinu, udata je za Jovana Živkovića i sa njim ima ćerke Senku (1983.g) i Sanju (1987.g). Obe žive u Apatinu, udate su, Senka za Srđana Milješića a Sanja za Zlatka Mojsovića. Senka ima sina Marka (2010.g) i ćerku Lanu (2015.g) a Sanja ima sina Lazara (2012.g). Grozdana je sekretar u apatinskoj gimnaziji (završila pravni fakultet u Osijeku). Jovan radi u preduzeću „Vulkan protektor“ u Apatinu. Tu je zaposlio i Sanjinog muža Zlatka. Senka je frizerka u Apatinu a Sanja manikirka, takođe u Apatinu.

    Sestra Vesna (rođ. 1959.g) udata je za Milovana Mandića iz Čepina kod Osijeka. danas žive u Novom Slankamenu i bave se voćarstvom. Imaju ćerke Nevenu (rođ. 1983.g) i Bojanu. Nevena je udata za Zorana Đukanovića iz Novog Slankamena i sa njim ima ćerke Emiliju i Sofiju. Nevena se bavi i predaje jogu u Inđiji a muž joj Zoran se bavi voćarstvom.
    Bojana je voditeljka na RTS, od 2017. godine živi u Beogradu sa mužem Ognjenom iz Niša. Dobili su sina Vukana 2018. godine.

    Moj otac Dušan, rođen je na katolički Božić, 25.12.1930. g. u Bruvnu. 05.03.1960.g. oženio je Milku Obradović iz Bačkog Gračaca (rođenu u Paklariću 27.09.1928. g), od Obradovića – Bajguta, sa kojom je dobio ćerku Snježanu (rođ. 1963.) i sina Žarka (rođ. 1964.). Dušan je sa porodicom živio u Osijeku do 1991., zatim u Belom Manastiru do jula 1997.g. a potom je doselio u Sombor (22. jul 1997.g). Dušan je penzionisan kao milicionar u Osijeku (radio od 1949. do 1979. g.).
    Sestra Snježana je od 1987.g. bila udata za Srećka Ratkovića iz Osijeka (porijeklom iz Trebinja). Imaju sinove Bojana (rođ. 1987.) i Igora (rođ. 1993.). Živjeli su u Osijeku do 1991.g., zatim u Belom Manastiru do 1997. g. da bi 1998. godine iz Crvenke kod Kule, iselili u Kanadu gdje žive u Nijagara Falsu. Snježana je doktorirala i predaje na Univerzitetu Brok na Nijagari. Bojan je doktorirao političke nauke a Igor je magistrirao englesku književnost. Bojan je 19.05.2019. g. oženio Stefani Kardenas (poreklom iz Kolumbije).

    Žarko je od Đurđevdana 1989.g. oženjen za Draganu Radaković iz Bačkog Gračaca i imaju ćerku Jelenu (rođ. 1993.g.), sina Jovana (rođ. 1995.g.) i ćerku Milicu (rođ. 2005.g.). Do 1991. g. živio je sa suprugom u Osijeku da bi od jula 1991. preselio u Bački Gračac gdje ostaje do jula 1998.g., kada preseljava u Sombor i tu živi i danas. Od 1992. g. radi kao oficir u somborskoj policiji. Supruga Dragana radi na upravnim poslovima u SUP-u Sombor od 1996. godine.
    Ćerka Jelena je završila frizersku školu a od jula 2017. godine radi u Slovačkoj (Trnava) u fabrici „Pežo“. Zabavlja se sa Dejanom Bošnjakom iz Sombora (Goge) i zajedno žive i rade u Slovačkoj. Verili su se 11.06.2019. g. u Pragu (Češka).

    Sin Jovan je završio srednju medicinsku školu u Somboru i postao fizioterapeut. Trenutno studira stomatologiju u Beogradu i danas je na 5. godini studija.

    Ćerka Milica je učenica 7. razreda OŠ „Avram Mrazović“ u Somboru. Bavi se odbojkom i lepo peva.

    Sa Žarkom je, do njene smrti, živela majka Milka koja je umrla 04.10.2015. g. u 87. godini života). Žarkov otac Dušan najstariji je član domaćinstva doma u ul. Svetog Save u Somboru (sada mu je punih 88 godina).

    Žarko Obradović iz Sombora

    Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top