ПЛАВШИЋИ
Преци данашњих носилаца презимена Плавшић потичу из средњевековне српске области Стари Влах (област између Пријепоља и реке Ибар).
Многе породице предела Пилатовац код Пријепоља, где у том периоду бораве преци данашњих Плавшића као крсну славу славе Ђурђевдан, а овом светитељу бива посвећен и манастир код Прибоја на Лиму. У потрази за добрим пашњацима, као трансхумантни (покретљиви) сточари преваљују велика растојања широм тадашње српске државе. У првој половини 14. века, бројно братство повољне сточарске пределе налазе на источном делу билећког подручја у Захумљу.
По пореклу из предела Пилатовац код Пријепоља, на подручју Билећа бивају названи – Пилатовићи, а у дубровачком архиву као најбогатијој ризници српске средњевековне писане грађе бивају забележени као – „власи Пилатовци“. Све породице овог братства у том периоду задржавају крсну славу Ђурђевдан. По паду српске престонице Смедерева у турске руке 1459. године, Турци освајају Босну, Хум, Захумље и Травунију (касније Херцеговина).
У том периоду, долази до расељавања појединих братственичких породица: Рончевића, Сикимића, Радовановића, Грубачића, Шутоња, Комленића, Кукића и Марића. Док поједине породице нова станишта налазе на подручју Неретве, преци данашњих Плавшића – Пилатовићи после мукотрпне сеобе стижу до подручја реке Раме јужно од Бугојна. По пореклу из засеока Плавча Долина код Баљака источно од Билећа, у Рами бивају прозвани – Плав(ч)ше или Плав(ч)шићи.Плаћајући повремено харач агама и беговима из исламизиране српске породице Копчић, као и остало српско становништво подносе турски зулум.
Прекидајући дипломатске односе, Млетачка република објављује Турцима рат (Кандијски рат 1645 – 1669). Иако у овом рату губе Кандију (Крит), Млечани већ после петнаестогодишњег затишја објављују Турцима нови рат (Морејски рат 1684 -1699). У овом рату Млечани губе и Мореју (Пелопонез), али освајају скоро целу Далмацију. Као и у претходним Кандијском, котарски ускоци и у току Морејског рата пребацују хиљаде српских породица са територије под турском на територију под млетачком контролом. У једној акцији 1687. године, из Раме бива пребачено неколико стотина породица у Сињску крајину. Том приликом, породице Плавша – Плавшића бивају распоређене по селима Мућ Доњи, Корита и Оток код Сиња.
По окончању Морејког рата 1699. године, поједине породице Плавша – Плавшића прелазе у книнска села Звијеринац и Голубић, а у првој половини 18. века неке породице одлазе и у Босну. Према попису становништва из 1948. године, презиме Плавшић бива евидентирано и у местима: Стрмица, Винковци, Жупања, Дарувар, Бели Манастир, Валпово, Хвар, Подравска Слатина, Борово, Вировитица, Вуковар, Нашице, Бриње, Нова Градишка, Доњи Михољац, Пакрац, Гарешница, Осијек, Ђаково, Загреб итд.
ПЛАВШИЋИ У РАТОВИМА
Илија – Иле Плавша, добровољац из Голубића у Првом светском рату, дезертирао из аустроугарске војске и прикључио се српској војсци.
СПИСАК ЖРТАВА РАТА 1941-1945. ПЛАВШИЋА ИЗ СЕЛА ГОЛУБИЋ
Плавша (Павле) Лука, рођен 1911. године, погинуо 1943. године у НОБ-у, Отрић
Плавша (Саво) Никола, рођен 1903. године, убијен 1944. године у директом терору, Косово
Плавша (Никола) Симо, рођен 1924. године, погинуо 1944. године у НОБ-у, Велика Плана
Плавшић (Петар) Анђа, заклана од усташа 7.2.1942. године
Плавшић (Никола) Душан
Плавшић (Џ.) Ђурађ, умро од последица усташког терора
Плавшић (Ђурђа) Ђуро, погинуо на Сремском фронту
Плавшић (Пане) Ђуро, погионуо 1944. године на подручју Крагујевца
Плавшић (Симо) Ђуро, рођен 1913. године, а погинуо 1943. године у НОБ-у код Невесиња
Плавшић (Илија) Илија, рођен 1920. године, погинуо од усташа 1943. године у НОБ-у, Јабланица
Плавшић (Никола) Јован, рођен 1912. године, погинуо 1945. године у НОБ-у, Шид
Плавшић (Илија) Милан, рођен 1922. године, погинуо 1945. године у НОБ-у, Илок, Срем
Плавшић (Симо) Симо – Симица, погинуо у Београду
ПЛАВШИЋИ ИЗ ГОЛУБИЋА СТРАДАЛИ 1991-1995. ГОДИНЕ
Плавша (Никола) Јовица, рођен 1968. године
Плавшић (Јово) Горан, рођен 1970. године
ЗАНИМЉИВОСТИ О ПЛАВШИЋИМА
Божо Плавшић је довезао први аутомобил у Книн пре Другог светског рата. Аутомобил је био марке форд.
Петар Плавшић Чово враћајући се из Италије, где је провео као затвореник три године, ишао кући у Голубић пешке и тако прешао 1500 км. Путовао је месец и по дана.
ПОЗНАТЕ ЛИЧНОСТИ
Биљана Плавшић, дипломирани биолог и доктор ботанике, председница Републике Српске (1996-1998)
Срђан Плавшић, српски фудбалер
Урош Плавшић, српски кошаркаш
ИЗВОР: Група аутора, Голубић код Книна, Книн, 2005
13. јун 2014. у 08:47
Grmečlija
Svim današnjim nosiocima prezimena Plavšić zajedničko je što im se rodonačelnik zvao Plavša. U osnovi ovog imena je baltoslovenska, staroslovenska i praslovenska riječ plav. Od iste osnove nastala su i imena: Plavac, Plavaš, Plavko, Plavuš…
Ime Plavša i prezime Plavšic izgleda da su posebno raširena na nekadašnjim krajiškim prostorima.
Prezime Plavšić nalazimo na šibenskom prostoru u selu Prodolju 1441. godine. U Lici Plavšiće nalazimo krajem 15. i početkom 16. vijeka.
Na graničnom području Austrije i Turske nalazimo Plavšiće kao austrijske graničare od prve polovine 17. vijeka. Tako se 1638. godine pod komandom koprivničkog kapetana barona Ajbesvalda nalazio među ostalima i Milen Plavšić (Millen Plawschitsch). U jednom platnom spisku spisku koprivničke kapetanije iz 1651. godine Cvetko Plavšić je zastavnik. U isto vrijeme upisani su kao vojnici i Radovan (sluzio u Novigradu) i Marijan (u Bjelovaru), obojica Plavšići. Sa druge strane (desne) Save na osnovu jednog popisa graničara iz 1725. godine vidimo da je u Gradišci te godine (pod vlašću Austrije) bilo četiri domaćinstva sa prezimenima Plavšić (Plaffchich, Plaffica, Plafchich i Plafchich).
U jednom zapisu u Šibeniku pominje se 1653. godine Carambasa Plavza – znaci Plavča, a možda i Plavša.
U Razgovoru ugodnom (objavljenom 1756.) Andrije Kočića Milošića u jednoj od pjesama stoji: Malena se četa podignula, od Primorja mista kamenoga, prid četom je Plavša harambaša, silan uskok ispod Imotskoga…
Plavšića danas ima u okolini Knina. U selima Golubić, Žargović i Strmica slave Đurđevdan i za njih se smatra da su porijeklom iz Bosne, odakle su se doselili u 16. vijeku.
Za Plavšiće znamo i u okolini Srpca. U selu Sitnaž, uz bunu 1875. godine, živio je Marko Plavšić i bio je gotovo sedamnaest godina knez u selu. Pomenute godine prebjegao je u Slavoniju u Petrovo Selo.
Krajem prošlog vijeka Plavšića koji slave Jovanjdan bilo je u parohijam: Visoko, Derventa, Bosanski Brod, Kostajnica i Sokolovo (Ključ).
Đurđevdan slave Plavšići u parohijama: Kola (Banja Luka), Blaško (Banja Luka), Derventa, Pribinić i Šnjegotina (Teslić), Šarinci (Prnjavor), Prijedor, Sokolovo (Ključ), Podvidača (Stari Majdan), Oštra Luka.
U parohijama Medina Donja (Mrkonjić-Grad) i Vagan (Šipovo) Plavšići slave Nikoljdan.
U isto vrijeme na nekadašnjim krajiškim prostorima sa druge strane rijeke Save Plavšići u Bastaji Velikim i Katincima u pakračkom protoprezviteratu slave Nikoljdan: u Pakracu i Obradovcima (voćinski protoprezviterat – Đurđevdan; Loznici (trestenovački), Kućancima (voćinski) – Ilindan; Poučju (trestenovački) – Gospojina; Virovitici, Voćinu (voćinski) – Jovanjdan ili Nikoljdan; Orahovici (voćinski) – Simindan.
Postoje i naselja sa nazivom Plavšići, koja su dobila ime upravo po Plavšićima, koji su ga i osnovali. Plavšići su uglavnom zaseoci sledećih sela: Kola (Banja Luka), Podvidača (Stari Majdan), Sokolovo (Ključ) i Gnojnica (Tuzla). Na koprivačkom području postoji selo Plavšinci, a kod Sinja nekada je postojalo naselje sa imenom Plavša. U selu Dobrogosće (Slavonska Požega) 1698. spominje se potok Plavšica (Plavcicha).
Interesantan je i nastanak sela Plavšinci u Slavoniji. Selo je dobilo ime po Plavši (Plavcu) Margetiću koji je polovinom 16. vijeka komandovao nad 53 pesaka u Koprivnici. O Plavši znamo da je bio stric čuvenog vojvode Ivana Magretica – Rascianusa koji je 1542. godine uhvacen kao turski uhoda u okolini Križevaca. Poslije nagodbe sa Austrijancima prešao je na njihovu stranu sa svojim ljudima i tu se nastanio.
Ovaj tekst pokazuje da su ime Plavša i prezime Plavšić poznati još od vremena srednjeg vijeka. Ovo prezime i ime su najrašireniji po našim sjeverozapadnim oblastima, prije svega prostorima nekadašnjih krajina a na drugim prostorima samo sporedično.
Niškanović, M., “Srpska prezimena – poreklo, značenje i rasprostranjeost”, Srpski geneaološki centar, Beograd, 2004.
13. јун 2014. у 21:33
Милорад Богдановић
Плавшић (Plausich) су из Цернице. Миљен Плавшић и Радоња Прибисаљић из Цернице и Вукац Миохановић обавезују се на исплату 44 златна дуката Радичу Грубачевићу … 4. 5. 1450
Препис:
Новак Мандић Студо, Српске породице војводства светог Саве, Гацко, 2000. стр 353.
5. јул 2015. у 13:20
Бранко Тодоровић
Плавшића је до почетка 20. века било још у Северној Барањи. Помињу се Батосеку, Вемену, Долњој Нани, Сечују, Илочцу, Мајшу, Мохачу, Саки, те Шумберку. Одатле су се после предаје Северне Барање Мађарској преселили у Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца, највише на простор Јужне Барање.
4. март 2017. у 06:30
vojislav ananić
ПЛАВШИЋ
Презиме од имена
Презиме Плавшић настало је од личног имена Плавша, које је код Срба познато још од средњег вијека, и то у свим крајевима у којима живе Срби.
П. Плавшић из Сарајева наводи даје рођен н селу Водица (Шипово) и да у поменутом селу има више породица са овим презименом. У истом мјесту су живјели његови дједови и прадједови и бавили су се земљорадњом.
Читалац наводи да зна за Плавшиће на ширем подручју Високог, Сарајева, Бањалуке, Београда, Новог Сада, Тузле, Ниша, Ријеке, Пуле и других мјеста. Желио би да сазна нешто више о поријеклу Плавшића.
Презиме Плавшић настало је од личног имена Плавша, које је код Срба познато још од средњег вијека, и то у свим крајевима у којима живе Срби. Постоје и насеља са називом Плавшићи, која су добила име управо по Плавшићима, који су га и основали. Плавшићи су углавном засеоци сљедећих села: Кола (Бањалука), Подвидача (Стари Мајдан), Соколова (Кључ) и Гнојница (Тузла). На копривничком подручју постоји село Плавшинци, а код Сиња некада је постојало насеље са именом Плавша. У селу Доброгошће (Славонска Пожега) 1698. спомиње се поток Плавшица (Плавсицха).
Интересантан је настанак села Плавшинци у Славонији. Село је добило име по Плавши (Плавцу) Маргетићу који је половином шеснаестог вијека командовао над 53 пјешака у Копривници. О Плавши знамо да је био стриц Ивана Маргетића који је 1542. године ухваћен као турски ухода у околини Крижеваца. Послије нагодбе са Аустријанцима прешао је на њихову страну са својим људима и ту се настанио.
На граничном подрачју Аустрије и Турске налазимо Плавшиће као аустријске граничаре почетком осамнаестог вијека. На основу једног пописа граничара из 1725. године видимо да је у Градишци те године било четири домаћинства са презименима Плавшић (Плаффцхицх, Плаффса, Плафсхицх и Плафосицх).
Плавшића данас има и у околини Книна. У селирна Голубић, Жагровић и Стрмица славе Ђурђевдан и за њих се сматра да су поријеклом из Босне, одакле су се доселили у XVI вијеку.
За Плавшиће знамо и у околини Српца. У селу Ситнеж, у вријеме буне 1875. године, живио је Марко Плавшић и био је готово седамнаест година кнез у селу. Поменуте године пребјегао је у Славонију, у Петрово Село.
Крајем прошлог вијека Плавшића који славе Јовањдан било је у парохијама; Високо, Дервента, Босански Брод, Костајница и Соколово (Кључ). Ђурђевдан славе Плавшићи у парохијама: Кола (Бањалука), Блашко (Бањалука), Дервента, Прибинић и Сњеготина (Теслић), Саринци, Приједор, Соколово (Кључ), Стари Мајдан, Оштра Лука. У парохијама Медна Доња (Мркоњић-Град) и Ваган (Шипово) Плавшићи славе Никољдан (можда слава нашег читаоца).
У овом кратком приказу указали смо на то гдје све данас има Плавшића, те гдје се и на којим подручјима и када спомињу. Како је слављење исте славе код Срба индикатор о истом поријеклу, а читалац не наводи коју славу слави, остављамо њему да у даљим трагањима процијени који из наведених група Плавшића могу бити блиски његовом роду.
ИЗВОР: ПОРОДИЧНИ КОРИЈЕНИ, МИРОСЛАВ НИШКАНОВИЋ
БАЊА ЛУКА – БЕОГРАД – САРАЈЕВО, 2001.
20. новембар 2017. у 13:41
Vladimir
isto si u sustini napisao kao i covek u prvom komentaru
27. децембар 2020. у 21:10
Cvetana Plavsic Mackic
Moje djevojacko prrezime je Plavsic, porijeklom Vagan, Sipovo.
Moj otac zna da su njegvi dosli od Vrlike iz Dalmacije i da su se prezivali Basici i slave Sv, Nikolu, tkdj u gruntovnim knjigama i stoji Basici/Plavsici.
27. новембар 2023. у 19:01
Milan Plavsic
Pozdrav moj pradjed je takodje iz Vodica
7. јануар 2018. у 14:22
Зоран Плавшић
Поздрав
Плавшића има и на просторима општине Нови Град. У самом граду као и у околним селима Мала Новска Рујишка, Витасовци, Јоховица. Крсна слава моје породице је Свети Тома (Томиндан 19.10)
Срдачан поздрав
7. јануар 2018. у 14:25
Зоран Плавшић
Још бих да напоменем да од пизнатих личности имамо најпознатијег цртача стрипова Бранка Плавшића који води пријекло из села Мала Новска Рујишка. Чини ми се да је највећи дио живота провео у Новом Саду.
5. мај 2018. у 21:29
Dragan Plavsic
Pozdrav,Dragan Plavsic poreklom iz sela Podvidaca,Majdanske planine Ruskovac. Krsna slava Sveti Georgie (Djurdjevdan).
9. јул 2018. у 10:46
Milan
Pozdrav, Plavsici poticu iz Plava u Crnoj Gori. Posle oslodjenja od turaka stanovnisto toplickih krajeva je bilo desetkovano, vlasti Srba i Crnogoraca tog vremena su imali dogovor da odredjen broj crnogorskog stanovnistva presele u te krajeve i na poklon dobiju dosta zemlje. Tako su se moji doselili u selu Rudare pored Kursumlije. Posle drugog sveckog rata moj deda je bio policajac, dobio je slubu u Nisu gde smo do danas ostali. Slava koju slavimo je sv Nikola.
17. новембар 2021. у 22:16
Алекса
Помаже Бог
Моја породична прича је иста. Моји су населили село у околини Новог Пазара.
Такође славимо Св. Николу.
Знам да је порука мало старија.
Да ли сте се тестирали?
18. јул 2018. у 07:08
Djuro Plavsic
Plavsica ima i u selu Brdo Mikanovo to je u blizini Starog Majdana slave Djurdjevdan i Po dosadasnjim saznanjima doselili su se iz Like.
Pozdrav.
23. август 2018. у 20:19
Luka Plavsic
Pozdrav ljudi! Moj pradeda Mihajlo Plavsic je bio partizanski pilot koji je poginuo u drugom svetskom ratu. Navodno je nekoliko godina pre rata dosao u selo Pucare kod bosanske Dubice ali niko ne zna odakle niti bilo sta vise o njemu pa ni njegovim precima. Imao je devetoro dece od kojih je vecina poginula u ratu, odnosno ubijana u obliznjem Jasenovcu. Njegov najmladji sin, moj deda, se kasnije preselio u Srbiju, u Valjevo gde sam i ja rodjen. U Pucarima sam bio ali nikada nisam uspeo da cujem nesto vise o njemu od ovoga sto sam napisao. Jako mi je stalo da saznam vise o mojim precima ali se cela prica zaustavlja vec kod treceg kolena. Ako bilo ko ima ikakvu informaciju koja bi mogla da se dovede u vezu sa Mihajlom Plavsicem koji je poginuo 1942. bio bih mu veoma zahvalan!