Мрвош

3. фебруар 2012.

коментара: 1

Поштовани,

ова страница је у припреми.

Позивамо вас на сарадњу.

Пошаљите нам свој прилог, све што знате о овом презимену на основу усменог предања или цитирањем навода из књигa (наведите којих) или оног што је већ објављено на осталим интернет сајтовима (напомените којим).

Обавезно напишите и коју крсну славу славите и подручје у којем се ово презиме појављује.

Наведите и име познате личности (где је рођен-а, чиме се бави), која носи ово презиме.

Ваш прилог оставите у коментару или пошаљите на и-мејл:

[email protected]
Пишите нам

Наредни чланак:
Претходни чланак:

Коментари (1)

Одговорите

Један коментар

  1. Војислав Ананић

    Мрваљевићи

    Потичу од Мрваља Шогова и Шћепана Радичева. Мрваљ Шогов је имао синове: Новака, Драшка и Вукоту. Мрваљевићи из Велестова и Мрваљевићи (Андрићи) из Бјелица нису у сродству. Мрваљевићи који потичу од Мрваља Шогова се дијеле на више огранака. Од Новака Мрваљевића потичу Мрваљевићи, Турчиновићи, Николићи и Мићуновићи. Од Драшка Мрваљева потичу Мрваљевићи и Драшковићи. У овом огранку се дешавало да рођена браћа имају различита презимена – један Мрваљевић, други Драшковић. Огранак Шћепановићи потиче од Шћепана Радичева. Мрваљ Шогов живио је у Селиштима. Мрваљевићи пресељавају на Николину главицу када и Мићуновићи.
    У писмима која пуковник Милорадовић шаље Млечанима 1711. и 1712. године иза његовог потписа налази се и потпис војводе Вукоте Мрваљевића. За њега се тврди да је био први кнез Велестова.
    Упамћено је да је Вукота Мрваљевић 1714. године у току борбе довикивао Ћуприлићевим Турцима: „Вала Турци, залуд нас гоните уз ова брда, предати се нећемо. Ево јуче сте узели ову главицу, али не мари, ми имамо, трећу, четврту, пету и безброј других. Ви ћете на једну, а ми на другу и никад нас нећете покорити, него ћемо се борити док и један од нас траје.“
    Вукота Мрваљевић се у вријеме Ћуприлићевог напада 1714. године са 70 породица склонио у једну пећину на врху Ставора. Била је зима. Турци открију ову пећину, па пошто је нису могли заузети, направе прокопом други улаз и ту донесу и запале много сијена. Загушени димом Вукота и народ се на вјеру предају, али Турци неке побију пред пећином, а остале су посијекли на Чеву. Довели су Вукоту у Чево. Тражили су од њега да плати по грош за порез, а он је то одбио. Онда су му затражили да плати само по пару, а он је и то одбио. Тада га Турци осуде на смрт. Прије него што су га Турци погубили успио је да двојицу убије ногом. Чевско предање каже да је на овај начин погинуо Вук Мандушић. Пећина на врху Ставора је названа Вукотина пећина.
    У вези смрти Вукоте Мрваљевића постоји једна недоумица. У списку главара који примају плату од Млетачке Републике, од 16. јула 1715. године помиње се велестовски конте (кнез) Вукота Мрваљевић. По овом документу Вукота није погинуо за вријеме Ћуприлићевог напада него касније. Или је плата давана његовим потомцима што је мање вјероватно, али могуће. Предање каже да од Вукоте Мрваљевића није остало потомака.
    Старији брат Вукоте Мрваљевића, Новак, био је кабадахија (телохранитељ) владике Данила. Био је учесник истраге потурица и тада је био рањен. Погинуо је на Огорјелом ждријелу изнад Будве.
    Знаменити јунаци од Мрваљевића били су Драшко Мрваљев, Јанко Турчиновић (стотинаш) који је погинуо на Љубињу, Ђуран Јанков Турчиновић, Бошко Косанов Мрваљевић, Пеко Ћуков и други.
    Мрваљевићи су у доба Петра I Петровића живјели у централном дијелу Велестова. Око 1826. године неки Мрваљевићи се насељавају на своје катуне у Барјамовици. Први се у Окрајцима настанио Живко – Ћук, син Бела Касомова. Марко, син Јанка Турчинова, настанио се у засеок Луњевице.
    Дио потомака Новака Мрваљева одселио је из Велестова у Риђане и Крсац, а одатле прелазе у Драгову Луку и Кочане код Никшића. Они се презивају Мићуновићи иако су Мрваљеви потомци. Презиме Мићуновић узели су у вријеме када су били комшије Баћа Ђуричина Мићуновића.
    Мрваљевића има одсељених у Никшић, Грепца код Никшића, Цетиње, Прокупље. Турчиновића – Мрваљевића има у Грепцама код Никшића и Петровом Селу. Драшковића – Мрваљевића има у Даниловграду, Цетињу и Србији (топлички округ). Николића – Мрваљевића има у Никшићким Рудинама и Србији.
    Пасови Мрваљевића (1910. год.): Цауш Никола – Сава – Вучета – Никола (или Сладоје) – Радич – Шого – Мрваљ – Новак – Касом – Бело – Ћук (Живко) – Саво – Живко – Павле.
    Пасови Мрваљевића Турчиновића: Цауш Никола – Сава – Вучета – Никола (или Сладоје) – Радич – Шого – Мрваљ – Новак – Мојаш – Турчин – Ненад – Милоња – Радоје – Благота – Милан.
    Пасови Мрваљевића Турчиновића (1981. год.): Цауш Никола – Сава – Вучета – Никола (или Сладоје) – Радич – Шого – Мрваљ – Новак – Мојаш – Турчин – Марко – Спасоје – Петар – Никола (рођ. 1897. год.) – Божидар – Томислав.
    Пасови Мрваљевића Николића (1910. год.): Цауш Никола – Сава – Вучета – Никола (или Сладоје) – Радич – Шого – Мрваљ – Новак – Брацан – Голуб – Никола – Баро – Мурат – Милутин.
    Пасови Мрваљевића Николића (1982. год.): Цауш Никола – Сава – Вучета – Никола (или Сладоје) – Радич – Шого – Мрваљ – Новак – Брацан – Голуб – Никола – Баро – Вуко – Милутин (Пуро) – Васиљ (рођ 1912. год.) – Радоје (рођ 1942. год.).
    Пасови Мрваљевића Драшковића: Цауш Никола – Сава – Вучета – Никола (или Сладоје) – Радич – Шого – Мрваљ – Драшко – Маркић- Рајко – Драго – Андрија – Милан – Илија – Живко – Душан.
    Пасови Мрваљевића Драшковића (1910. год.): Цауш Никола – Сава – Вучета – Никола (или Сладоје) – Радич – Шого – Мрваљ – Драшко – Маркић – Вуко – Драго – Андрија – Иван – Илија – Живко – Душан.
    Пасови Мрваљевића Шћепановића: Цауш Никола – Сава – Вучета – Никола (или Сладоје) – Радич – Шћепан – Симон – Туро – Новак – Раде – Бошко – Лука – Ћук – Сава – Живко – Павле.

    Извор: Жељко Остојић, Озринићи, Нови Сада, 2017.