Презиме Бабић у Херцеговини припада једној од најстаријих породица у Плани (Билећа). Према “Херцеговачким презименима” Риста Милићевића, Бабићи су се из Плане расељавали у друга билећка села: Фатницу, Врбицу, Меку Груду, Трновицу… Из Трновице су неке породице прешле у Кошуту (Невесиње). Славе Лазаревдан.
Живели су у Орашју (Површ, Требиње). У овом селу се налазе неке омеђине, “за које се прича да су у њима становали Бабићи, који су ту и смрли”.
О постанку овог презимена предање каже да је један од тројице браће Кресојевића који су доселили у Билећке Рудине из црногорског села Шаранци био мало погурен па су га мештани звали баба. Од њега су настали Бабићи.
Према другом предању, два брата Бабића су били хајдуци у чети Јанковић Стојана. Једног су Турци погубили, а други је побегао у Котаре, одакле је отишао у Витину, где се Бабићи сматрају староседиоцима. Има их и у Аладинићима, где су се доселили из Чавша, као и у Требимљу из Дубрава (Столац). Славили су Никољдан. У Тријебањ су дошли из Јабланице. Славили су Ђурђевдан.
КРСНА СЛАВА: Лазаревдан, Никољдан, Ђурђевдан.
ПОЗНАТИ:
___________________________________________
Ваш прилог оставите у коментару или пошаљите на и-мејл:
20. новембар 2012. у 11:43
Nebojša Mirov Babić
Поздрав свима, а особито свим Бабићима.
Моје братство је из Шекулара код Андријевице у сјеверној Црној Гори.
Презиме нам није из велике старине, око почетка 19. вијека.
Иначе смо по племенској припадности Дробњаци (Тушиња, Дурмитор). Предак Ћетко Церовић се око 1705. доселио у Шекулар, и по њему се цијело братство (и село у Шекулару) зове Ћетковићи, укупно око 20 различитих презимена припада овом братству.
Братство Бабића је, вјероватно, најбројнији огранак Ћетковића. Презиме смо понијели по једној нашој преткињи, ево укратко како: Ћетков унук Спасоје Вујичин млад се оженио и имао бројан пород. Како је он у некој борби у планини са Руговцима погинуо, она жена остаде са гомилом мале ђеце. Но, није се преудавала, него се сву ђецу подигла сама. Наравно, од тешког живота и напорног рада, брзо је оронула, згурила се и збабала, те су је мјештани звали “баба”, а њену ђецу “бабини”. Већ сљедеће кољено је ово носило као презиме – Бабићи. Нажалост, име ове наше “родоначелнице” нико није запамтио.
Потомство тројице синова Спасојевих и “бабиних”, Јоксима, Млађена и Максима су: Бабићи и наши огранци Ђоровићи, Томовићи, Милошевићи, Млађеновићи и Ђорђијевићи, у Шекулару и другдје у Полимљу (Андријевица, Беране, итд), а наравно, има нас расељених на све стране Србије и Црне Горе, и по иностранству.
Сви Бабићи и огранци, као и сви Ћетковићи из Шекулара, славе дробњачку славу Ђурђев-дан.
12. фебруар 2018. у 23:02
Milan Babic
Veliki pozdrav Nebojsa, vidim da si bas upucen u poreklo Babica u CG.pa bih imao par pitanja posto i moji vuku poreklo iz Crne Gore. Sada zivimo u jednom selu nedaleko od Uzicke Pozege a po prici moga dede prvi je ovde dosao oko1850 god Melentije Babic sa Cetinja koji je dosao ovde da sluzbije kao ucitelj,nasao moju cukunbabu ozenio se i ostao ovde .Nasa slava je sveti Luka. Intrresuje me da li po njegovom imenu mozda znas njegovu rodbinu u Crnoj Gori?
5. јануар 2013. у 00:07
Милош
Поздрав свима,
последњих 7 генерација (грубом рачуницом долазимо на средину 19. века) моје породице (Бабић) живи у Вранићу, општина Барајево, Београд. Оволико сам успео да дознам разговарајући са старима и обилазећи гробља.
Славимо Св. Трифуна (14. фебруар)
28. јул 2013. у 20:44
Babic
Postovani Milose
I ja slavim Sv.Trifuna,ali moji su iz Aleksandrovacke zupe,a ja zivim vec vise od tridesetak godina u Novom Sadu.Srdacan pozdrav
12. април 2016. у 17:08
Milos
Postovani Babicu 🙂
pa to je sjajno. Kao sto se vidi ovde, slabo zastupljena slava.
Recite mi samo da li se kod vas postuje i Sv Arhandjeo Mihailo? Kod nas da. Uvek dve ikone na zidu imamo, jer smo “bezeci od Turaka” (a kako drugacije …) “junacki” ostavili staru slavu (Arandjelovdan), a uzeli novu (Sv Trifuna). Doduse, to je za sve familije (Rasici, Kojici itd) koji slave Trifuna u Vranicu, ne samo za Babice.
31. јануар 2013. у 23:09
Slobodan Babic
Pozdrav svima,
Moji su poreklom iz Banskog Drenovca (Banija), posle presli u Slavoniju posle Prvog rata. Ustase su u Jasenovcu streljale jako puno Srba iz Banskog Drenovca sa prezimenom Babic.
Slavimo Sv.Stefana Decanskog – Mratinje
24. април 2014. у 15:59
Dusan Babic
Slobodane,
slavimo istu Slavu, ali ja imam podatke da smo i mi od onih Babica sa Starog vlaha. Poreklo nam ide daleko do perioda kada je kralj Milutin uvozio rudare sase, a koji su svetkovali sv. Martina-Martindan… Moji su naselili kolubarski okrug, padine Maljena i Suvobora krajem 18.veka i malo se detalja zna pre tog perioda. Ima jos Babica koji slave Mratu i u Vojvodini.
2. мај 2014. у 23:18
Sladjana rodjena Babic
Pozdrav Slobodanu i Dusanu Babicu.Moj Otac Milan je takodje Babic i rodom iz Banskog Drenovca-Banija i tamo su ziveli do drugog rata cela zadruga Babica/ ja znam za mog dedu Dusana -poginuo u drugom ratu na Sutjesci i/ i njegovog rodjenog brata Dragana..Slavili su Sv.Mratu.Dugo godina je pokusavao da sazna poreklo svojih ali nije uspeo.Mozete li da mi pomognete makar da grubo shvatim odakle on i citava njegova /moja/porodica potice. Koliko je meni poznato dugo su ziveli u Krajini ali cime su se bavili ne znam.Pozdrav
2. април 2020. у 17:43
Небојша
Свет је мали и ево једне невероватне коиндицијенције: Дакле,моја супруга се зове Слађана,девојачко Бабић,од оца Милана,рођеног у Банском Дреновцу на Банији. Његов отац Душан је погинуо на Сутјесци,остављајући за собом сина јединца Милана и удову Софију.Наравно,породична слава им је била Мратиндан.Али чудовишно је то да је и причи моје супруге Слађане,њен деда Душан је имао рођеног брата Драгана који је умро природном смрћу у Дреновцу.Има и наставак….Молим Вас,јавите се да успоставимо контакт 064 8476005
15. септембар 2014. у 10:39
Djordje Babić
Pozdrav Babićima,
moji preci već osam generacija žive u okolini Šapca (od 1830 i neke) i slave sv. mratu. Pre toga su živeli u selu Miličinca, kod Koceljeve. Da li neko zna nešto više o Babićima iz Miličince i okoline koji slave Svetog Mratu. Dušane da li je to tvoja loza?
Postoji porodično predanje, da je deo porodice Babić iz Miličince krenuo u Srem, ali je na jednim volovskim kolima pukao točak i oni ostanu pored puta u okolini Šapca. U kojim selima u Vojvodini ima Babića koji slave sv. mratu?
15. септембар 2014. у 16:41
Александар Маринковић
Љуба Павловић у ”Колубари и Подгорини”, издање 1907. године, у селу Миличиница не наводи Бабиће, а ни породицу која слави Св. Мрату. Морате дати прецизније податке о томе када су ваши преци негде доселили / одселили, промене презимена и сл.
28. јул 2015. у 15:49
Немања
Поштовани Душане,
Ја сам из Голупца на Дунаву, старо презиме нам је Кнежевић, славимо Св. Мрату и по предању у сродству смо са свима у околини који славе Мратиндан(од Мратинаца у мом крају има пар породица у Голупцу и у два села чине око 70% становника), имам податке за моје до почетка 19. века али ме интеерсује да сазнам период у којем су се доселили и евентуално одакле. Видим да сте споменули да знате да су се ваши доселили у 18. веку, па ме интересује, да ли имате неке информације о самом досељавању? С обзиром да је у мом крају релативно велика група Мратинаца, можда су сви били део исте струје итд,(с обзиром да неки овде зову Мратинце старинцима и кажу да су стигли у 17. и 18. веку), није да је нешто добра теорија али ништа ме не кошта да покушавам на све стране.
Хвала,
Пајкић
20. фебруар 2013. у 20:51
Zoran Babić
Pozdrav svim mojim prezimenjacima,pozorno citam prethodne komentare o nasem prezimenu BABIĆ,vidim da nas ima tako reci po svim djelovime bivse drzave,Moje prezime Babić je iz okoline Obrovca,(Dalmacija)tacnije mjesto Žegar i slavimo slavu SV.LAZARA..E sad,od kud potjecemo i ja bi volio znati..L.P od mene jos jednom!
16. новембар 2014. у 13:46
MIRKO BABIC
Zivio ti meni brate Srbine i ja sam Babic i poreklom iz Zegara!
12. јануар 2021. у 23:20
Zoran Babić
Mirko Babić u Žegaru ima nekoliko porodica Babića a da nisu u srodstvu a slavimo svi istu krsnu slavu.
Mirko gdje se ti nalaziš? Pozdrav!
21. фебруар 2013. у 00:09
Небојша Новаковић
Зоране, Бабићи (Лазарева Субота) из Надводе (Жегар), према предању спадају у ред најстаријих жегарских породица и никада их није било више од 2-3 куће. Међу Србима исељеним из Далмације у Пољску 1771-1774 помиње се Јаков Бабић из Жегара са породицом.
Александар Бачко, Породице Далматинских Срба, 2008 године
23. фебруар 2013. у 21:53
milan
ПОРЕКЛО ПРЕЗИМЕНА БАБИЋ
САДАШЊЕ ПРЕЗИМЕ, крсна слава, СТАРО ПРЕЗИМЕ
1.- БАБИЋ, Петровдан, ВЛАСТЕЛИНОВИЋ
………………………………
2.- БАБИЋ, Јовањдан, ВУКСАНОВИЋ
…………………………..
3.- ВУКСАНОВИЋ, Јовањдан, ОРЛОВИЋ
…………………………….
4.- БАБИЋ, Ђурђевдан, КЕСИЋ
……………………….
5.- КЕСИЋ, Ђурђевдан, ВУКОТИЋ
…………………………
6.- БАБИЋ, Никољдан, КОСАНОВИЋ
………………………….
7.- КОСАНОВИЋ, Никољдан, МИЈАНОВИЋ
……………………………..
8.- КОСАНОВИЋ, Јовањдан, БАЊАНИН
……………………………
9.- БАБИЋ, Никољдан, РАДАКОВИЋ
………………………….
ПРЕЗИМЕ ЈЕ ОЧЕВ БИЉЕГ,
А ИМЕ ЈЕ МАЈЧИНА НАДА.
МИЛАН ДИВЈАК ЛИЧКИ, ЛИЧКИ БИЉЕЗИ (садашња и стара презимена),
Нови Сад, књига у рукопису
28. фебруар 2013. у 00:29
Милодан
Фамилије-презимена ваљевске Тамнаве по књизи “Антропогеографија ваљевске Тамнаве” Љубомире Љубе Павловића, издање 1912. године.
БАБИЋ
Место-када су досељени-одакле су досељени-Крсна слава, напомена.
-Коцељева, стара породица, Пантелијевдан.
-Мали Борак, друга половина 18. века, Доња Буковица у Подгорини, Никољдан.
-Врело, друга половина 18. века, Врагочаница у Подгорини, Ђурђевдан.
-Грабовац, друга половина 18. века, Козјак у Јадру, Аранђеловдан.
-Забрежје, друга половина 18. века, Лика, Часне Вериге.
-Љутице, друга половина 18. века, Костајник у Рађевини, Срђевдан.
-Вукићевица, после 1827. године, Осат, Јовањдан.
-Грабовац 2, после 1827. године, Бањалука, Никољдан.
-Милорци, после 1827. године, Бањалука, Лазаревдан.
-Непричава, после 1827. године, Бањалука, Никољдан.
-Скела, после 1827. године, Чаково у Банату, Аранђеловдан.
-Стублине*, после 1827. године, Бањалука, Јовањдан.
*Бабиће је доселио њихов сродник војвода Голуб Бабић на купљено имање после 1878. године па се и он после њих населио, неко време живео и после се вратио у Босну. Бабићи по другим селима опет су сродници војводе Голуба.
-Трстеница, после 1827. године, Градишка, Никољдан.
17. децембар 2013. у 12:33
Vladimir Babic
A gde je slava Blagovesti?
9. август 2018. у 23:14
Marko Babic
Ja sam iz Koceljeve i slavim sv. Pentelejmona.. i ja sam cuo tu pricu da nas je doveo vojvoda golub babic iz bosne za vreme turaka. Ako znas ko jos slavi istu slavu mozda smo rodjaci… moji stari su mi pricali da su trazili po knjigama i spisima odakle smo i i.amo li jos gde rodjaka i kada smo doseljeni u koceljevu ali nisu uspeli da nadju. A godina kada smo doseljeni ne pise,pise samo kako smo “stara porodica” poz brate. 😊
14. јул 2019. у 16:59
Иван Бабић
Марко, исто као и ти… Славимо исту славу! Моји исто из Коцељеве. Не знамо се, ал контам попили би коју за стара веремена! Жив био Роде! п.с. [email protected] ако опет погледаш ово, јави се…
13. март 2013. у 21:01
marjan babic
Pozdrav svima
Moji predaci poticu iz sela Pucari, Kozarska Dubica, slavimo Svetog Nikolu. Najstariji predak za koga znam je cukundeda Stojan Babic rodj. 1855 umro 1910 u Pucarima. Ne mogu da saznam odakle smo se doselili u Pucare.
13. март 2013. у 21:14
Небојша Новаковић
По неким мојим сазнањима, породица Гаковић (Св. Никола) је из тог краја такође. Они су се раније презивали Бабић, а у Бос. Крајину су дошли из Далмације (Обровац).
Постоје у Бос. Крајини и Бабићи који славе Јовањдан, али пре мислим да сте у сродству са овим “далматинским” Бабићима. Иначе, сматра се да су ти Бабићи (Никољдан) сродни Радаковићима, који такође славе Св. Николу, а пореклом су из Старе Србије. Било је већ речи о овом роду.
27. мај 2013. у 14:47
Vuk
Babici iz opstine Gradiska (rep. srpska) selo G. Jurkovica u potkozarju. Da li se zna odakle su dosli tamo? Slavimo Sv. Nikolu.