Ђорђевић
Хаплогрупа: I2a
Порекло: Лесковац, Србија
Крсна слава:
Контакт:
_________________________
Ђорђевић
Хаплогрупа: J2b M205
Порекло: Суботица, Александровац, Србија
Крсна слава: Аранђеловдан
Контакт:
_________________________
КОМПЛЕТНЕ РЕЗУЛТАТЕ ПОГЛЕДАЈТЕ ОВДЕ[/toggle]
Поштовани,
позивамо вас на сарадњу.
Пошаљите нам свој прилог, све што знате о овом презимену на основу усменог предања или цитирањем навода из књигa (наведите којих) или оног што је већ објављено на осталим интернет сајтовима (напомените којим).
Обавезно напишите и коју крсну славу славите и подручје у којем се ово презиме појављује.
Наведите и име познате личности (где је рођен-а, чиме се бави), која носи ово презиме.
Ваш прилог оставите у коментару или пошаљите на и-мејл:
29. август 2012. у 13:29
zoran đorđević
Znam da sam Vasojević, slavim Sv. Aleksandra Nevskog. Imao sam rođaka u Kragujevcu koji je i pisao i Znao sve o mojoj familiji. Da ne dužim, ako iko zna bilo sta nek pise i doveka unapred hvala!
Deda Dušan, otac Radoslav, sin Zoran i unuk Uroš
14. март 2013. у 00:32
Милодан
Порекло бројнијих фамилија-презимена ваљевске Тамнаве по књизи „Антропогеографија ваљевске Тамнаве“ Љубомире Љубе Павловића, издање 1912. године.
Место-када су досељени-одакле су досељени-Крсна слава-напомена.
ЂОРЂЕВИЋ
-Звечка, прва половина 18. века, Заовине-Стари Влах, Стевањдан, стара свештеничка породица.
-Паљуви, прва половина 18. века, Сјеница, Аранђеловдан.
-Врело, прва половина 18. века, Горња Буковица у Азбуковици, Трифундан, уз Арсиће и Нешковиће.
-Врховине, друга половина 18. века, Коњуша у Рађевини, Ђурђевдан.
-Паљуви-2, друга половина 18. века, Осат, Аранђеловдан.
-Шарбане, друга половина 18. века, Јошева у Колубари, Јовањдан.
-Бањани, после 1827. године, Лопатањ у Подгорини, Ђурђиц.
-Грабовац, после 1827. године, Бугарска, Никољдан, дошао као баштован.
-Докмир, после 1827. године, Бела Црква у Банату, Св. Василије, посрбљени Цигани-Роми.
-Јабучје, после 1827. године, Наномир у Колубари, Св. Василије, посрбљени Цигани-Роми.
-Зукве, после 1827. године, Близоње у Колубари, Јовањдан.
-Коцељева, после 1827. године, Босна, Ђурђевдан, дошли као занатлије.
-Пироман, после 1827. године, Жупањац-округ београдски, Ђурђевдан, уз Овсенице, данашња свештеничка породица.
-Радљево, после 1827. године, Паљуви у суседству, Аранђеловдан, доводци уз матер.
-Таково, после 1827. године, Туђин у Подгорини, Лазаревдан.
-Скела, после 1827. године, Б. Крајина, Андријевдан.
9. август 2013. у 22:35
Милодан
Фамилије-презимена Ђорђевић по местима живљења и Колубари и Подгорини. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Колубара и Подгорина“, прво издање 1907. године, најновије издање 2011. године – едиција „Корени“ – ЈП Службени гласник Републике Србије и САНУ.
Остале податке породица Ђорђевић, одакле су и када досељени као и Крсну славу можете сазнати у текстовима поменутих места.
-Берковац
-Брежђе
-Бошњановић
-Јајчић
-Кадина Лука
-Кличевац
-Боговађа
-Лукавац
-Маљевић
-Осечина
-Пауне
-Причевић
-Словац
-Тодорин Дол
-Цветановци
25. април 2017. у 20:56
Nemanja Djordjevic
Moji su iz Todorin Dola, znas li nesto vise o njima?
9. октобар 2013. у 20:55
Милодан
Породична презимена у Качеру, Ђорђевић. Према књизи Милоја Т. Ракић „Качер“, прво издање 1905. године, најновије издање 2010. године – едиција „Корени“, ЈП Службени гласник и САНУ.
Остале податке породица Ђорђевић – порекло, одакле су и када досељени и Крсне славе можете сазнати у текстовима поменутих места.
-Калањевци
-Бранчићи
-Рељинци
-Рудник
15. март 2021. у 00:43
Uros
Pozdrav, ja sam rodom sa opstine Gornji Milanovac selo Ugrinovci na obronku Rudnika, i Ugrinovcima je susedno selo Reljinci, pa bih voleo da dobijem vise podataka o Djordjevicima iz reljinaca ako je moguce, srdacno hvala
26. фебруар 2022. у 08:05
Dejan Djordević
Poštovani Uroše,
Moj deda je iz sela Reljinci.
Slavimo Mitrovdan i rodom sno iz sela Poljanice kod Ljiga
Osim onog što možeš naći na sajtu ja nisam ništa više našao.
Iskreno poznajem samo rodbinu dedinog rodjenog brata, ostale Djordjeviće iz Reljinaca nažalost ne poznajem
23. октобар 2013. у 22:54
Милодан
Породице-фамилије по местима пребивалишта у Шумадијској Колубари, Ђорђевић.
Према књизи Петра Ж. Петровића „Шумадијска Колубара“, прво издање 1939. године, друго издање 1949. године, најновије издање 2011. године у саставу књиге „Шумадија и Шумадијска Колубара“ – едиција „Корени“ – ЈП Службени гласник Републике Србије и САНУ.
Остале податке породица Ђорђевић, одакле су и када досељени као и Крсну славу можете сазнати у текстовима поменутих места, који су постављени или ће бити ускоро постављени.
Араповац, Арнајево, Барзиловица, Барич, Барошевац, Бистрица, Бождаревац, Брајковац, Велики Црљени, Вранић, Гунцате, Дражевац, Дрен, Дудовица, Жупањац, Јасенак, Јунковац, Конатице, Крушевица, Лазаревац, Лукавица, Мали Црљени, Медошевац, Миросаљци, Прогореоци, Степојевац, Трбушница, Тулеж, Ћелије, Чибутковица, Шиљаковац и Шопић.
29. август 2015. у 13:37
Suzana
izvinjavam se, kako mogu više doznati o poreklu Đorđevića iz Kruševice?
9. децембар 2013. у 20:37
Милодан
Презимена-фамилије у Шумадији, Ђорђевоћ.
Према књизи „Етнолошка грађа о Шумадинцима“академика Јована Ердељановића, прво постхумно издање 1948. године – последње издање Службени Гласник и САНУ – Едиција „Корени“ 2011. године у склопу књиге „Шумадија и Шумадијска Колубара“.
-Старо Село
-Белосавци
-Букоровац
-Марковац
-Велика Плана
-Поповић
-Ракинац
-Сипић
-Ждралица
19. јануар 2014. у 21:32
Tamara
Prezime Djordjevic se pojavljuje na Kosovu, selo Veliko ropotovo, Kosovska kamenica. Krsna slava Sveti Nikola. Prezime je dobijeno po pretku koji se zvao Djordje, a inace familija je Stosini. Poreklo familije je iz Prizrena, doselila se u Veliko ropotovo bezeci od Turaka. Djordjevica jos uvek ima u Velikom ropotovu, ali ih iz ove familije ima i u Beogradu, Krusevcu, Leskovcu…. Volela bih da ako neko zna jos neki podatak o ovoj familiji da to napise. Prvenstveno me zanima poreklo koje vucemo iz Prizrena, kako se pre familija prezivala?
20. јануар 2014. у 02:33
Шарко
Bravo Tamara, evo ja ću da dodam nešto više o tvojoj familiji. Vaša familija Dječkovi ili Stošini vodi poreklo iz Velike Hoče kod Prizren, odakle je doseljena zbog arbanaške osvete, Vaši su se preci prvo nastanili u Kololeču, pa su prešli u Bratilovce i iz Bratilovca su došli u Veliko Ropotovo oko 1790. godine. (podaci su iz 1929. godine).
Druga porodica sa koju imate zajedničko poreklo zabeležena je 1929. godine kad i Vaša: Milići (5 k., Sv. Nikola). Starina i vreme doseljavanja kao kod Dječkovi. Od ove porodice iselilo se 1890. godine u Srbiju tri kuće. Nisam uspeo da pronadjem u Onomastici Izmornika, kako se sada prezivaju ovi Vaši dalji srodnici Milići. Moguće je da su svi odselili iz Ropotovo, da li ti je šta poznato i gde žive sada ovi potomci roda Milića?
Vaši Djordjevići su samo jedan od ogranaka roda Štošini, ima vas i pod prezimenima Marković, Nedeljković i neki su zadržali staro rodovsko prezime Stošić te se i tako prezivaju. Djordjevići imaju i nadimak Dzukini zar ne?
Što se tiče vašeg poreklo iz Velike Hoče, odnosi se na selo Velika Hoča kod Orahovca, selo je blizu Prizrena. A što se tiče turskih zuluma, kad je u pitanju Kosovo i Metohija najveće zulume nad srpskim narodom su činili Šiptari. Ispričaću ti ukratko odakle su moji stari i razlog zbog čega su iseljeni iz starine, ima veze sa Šiptarima. I ja sam poreklom iz prizrenske okoline, iz Sevca u Sirinićkoj Župi. Moji su stari u živeli kao tri brata u Sevcu, imali su jednu mladu sestru za udaju, koju su Šiptari hteli da otmu, došli su im na kuću u Sevcu u Gornjoj Mali gde su moji stari živeli, braća nisu hteli da je daju sestru, braneći sestrinu čast spalili su Šiptare u svojoj drvenoj Kolibi u kojoj su do tada živeli. Zbog učinjenog su bili primorani da se sele i jedan od braće došao je u okolini Gnjilana i ja sam njegov potomak.
Nemoguće je saznati kako se pre familija prezivala, nemam literature, a i kad bi imali verovatno ne bi nam ništa to pomoglo, jer su se prezimena i nadimci vremenom menjala i nisu bila baš tako ustaljena pod turskom vlašću.
Literatura: Gornja Morava i Izmornik, 1929. Akademik. Atanasije Urošević i Onomastika Izmornika
17. новембар 2014. у 03:21
Mane
Postovani gospodine Sarko, interesujeme imate li nekih podataka o porodici Nedeljkovic selo Koretiste kod Gnjilana, krsna slava nam je Sv. Nikola.
Prezime imamo po potomku Nedeljko koji je rodjen oko1880.god. Nedeljkov otac se zvao Ivan a po njemu moja porodica nosi nadimak IVANOVCI ( ili Jovanovci). O mom pretku Ivanu ostavljen je zapis da je darivao crkvu Sv. Nikola u Gnjilanu 1860. god. Po nekim izvorima dosli smo u Izmornik iz okoline Prilepa oko 1600. god. Takodje spominje sa da smo boravili u predelu Sirinicke Zupe. Molim vas da mi kazete nesto vise, po mogucstvu ranija prezimena i gde se najranije pominjemo.
Hvala unapred.
6. децембар 2014. у 14:18
Dragan Đorđević
Gospodine Šarko znate li nešto o poreklu porodice Đorđević koja je bila nastanjena u selu Viča kod Štrpca.
Otac mi se zvao Čedomir (1937) a njegov otac Mladen a majka Stana, slavili su Sv.Nikolu. Nažalost on je bio siroče tako da drugih podataka nemam-
Unapred zahvalan Dragan Đorđević.
P.S. pišite na e-mail [email protected]
6. децембар 2014. у 19:24
Шарко
Господине Драгане Ђорђевићу, Ви сте од рода Лукачића, то вам је старо презиме, ваши Ђорђевићи су огранак Лукачића од њих сте настали.
Лукачићи (12 куће., Св. Никола); досељени крајем 18. века из села Драгобиља у Метохији. Део њиховог рода који је и даље остао у томе селу у Метохији, по исељењу ових прешао је у ислам. подаци су из 1938. “А. Урошевић Шарпланинска Шупа Сиринић”. (Село Драгобиље се налази у општини Ораховац).
У Ономастици Сиринићке Жупе из 1985. године забележени су ваши Ђорђевићи и остали ваши сродници у Вичи: Раније презиме Лукачић, сада Вељковићи, Милисављевићи, Радивојевићи, Ђорђевићи, Стојановићи и Стојковићи. Доселили се крајем 18. века из Драгобиља код Ораховца.
ВЕЉКОВИЋ из браства Лукачића. Презиме су узели по информаторовом деди. Имају секундарно презиме Спасинци. Информатор Милорад Вељковић (рођ. 1929.)
МИЛИСАВЉЕВИЋ из братства Лукачића. Раније су се презивали Паунковић, због чега имају секундарно презиме Паункови. Слава Свети Никола, мала слава Свети Никола летњи. Информатор Милан Стојановић (рођ. 1908.)
РАДИВОЈЕВИЋ из братства Лукачића. Имају секундарно презиме Спасинци, информаторовом прадеди. Презиме су узели по информаторовом деди Слава Св. Никола, мала слава Свети Никола летњи. Информатор Синадин Радивојевић (рођ. 1909.)
ЂОРЂЕВИЋ из братства Лукачића. Раније се презивали Паунковић, па имају секундарно презиме Паункови. Слава Свети Никола; мала слава Свети Никола летњи. Информатор Љубомир Ђорђевић (рођ. 1929.)
СТОЈАНОВИЋ из братства Лукачића. Раније су се презивали Паунковић, због чега имају секундарно презиме Паункови. Слава Св. Никола, мала слава Свети Никола летњи. Информатор Милан Стојановић (рођ. 1908.)
СТОЈКОВИЋ из братства Лукачића. Имају секундарно презиме Спасинци. Слава Св. Никола, мала слава Свети Никола летњи. Информатор Синадин Радивојевић (рођ. 1909.)
Ако гледамо по сатепену сродству Вама су најближи Милисављевићи и Стојановићи јер су и њих звали Паунковима. А са Вељковићима, Радивојевићима и Стојковићима сте у даљем сродством и њих су звали Спасинцима. Дакле ваш родоначелник и најстарији предак је неки Лука по којем су настали ваши Лукачићи.
Господине Ђорђевићу да ли сте заинтересовани за ДНК анализу?
9. фебруар 2016. у 17:46
Dušan Đorđević
Gospodine Šarko da li znate nešto o poreklu moje porodice Đorđević.Ja se zovem Dušan. Otac mi se zvao Zoran 1952 a njegov otac Dragomir. Dragomirov brat se zvao Ratomir nastanjeni u selo Grejač okolina Niš.Slavili su slavu Sv.Nikola.
Hvala!
14. март 2016. у 23:26
Никола Ђорђевић
Поштовани Душане,
Волео бих да ме контактирате на мејл, можда бисмо могли да спојимо заједничке информације. Моји су родом из села Банковац (Алексинац).
[email protected]
Све најбоље!
13. децембар 2015. у 13:38
Cvetana
Postovani g-dine Sarko, posedujete li neki podatak o porodici Djordjevic iz Djakovice koja slavi Sv. Nikolu? Nepoznati su mi podaci o njihovom dolasku u Djakovicu, tj. nijedno unazad ne ide dalje od Djakovice. Unapred hvala!
17. децембар 2015. у 23:04
Suzana
Gospodine Sarko, zanima me da li biste mogli da mi kazete nesto o Djordjevicima iz sela Rajanovce, blizu Ropotova. Otac Dobrivoje, deda Vladimir, prababa Zara, pradeda Stanko, cukunbaba Jana i mislim da je cukundeda Djordja, te predpostavljam da prezime vodi poreklo od njega. Prema prici, doseljeni smo iz Vranja, a ja bih volela da to moze da se potvrdi. Unapred hvala.
14. јун 2019. у 11:55
Igor Djordjevic
Suzana, da li mi mozete reci koju slavu slavite, posto se neki od podataka poklapaju sa poacima moje porodice?
1. новембар 2020. у 21:08
Radmila
Suzanina rodjaka Radmila – slava je Sveti Nikola. Pozdrav
20. јануар 2021. у 23:30
goran
potomak sam djordja milic koji je imao sina milica djordjevica a on sina milana a on svetozara moj pradeda pa miladin deda pa milivoje moj otac slava nam je djurdjevdan familija nam ima 15 kuca i zivimo u popovicu nadimak familije belodzoke nasi stari su pricali da se nas predak djordje doselio sa kosova ako moze da pomogne toliko ja znam o familiji djordievic
8. децембар 2016. у 21:24
nemanja
draga tamara..javi se ja sam potomak djordja milica pod nadimkom dzokini..koji je bio nastanjen u popovicu gde zive njegovi potomci koji sada nose prezime djordjeic po njemu.srdacan pozdrav javi te se
26. фебруар 2023. у 13:51
Nebojsa
Moji Djordjevici su iz Blaca,po recima moga strica su Djordjevici iz Podujeva,slava Sv. Jovan Krstitelj.
4. март 2014. у 09:45
milos
Prezime Djordjevic,pojavljuje se u Prištini.Krsna slava Sv.Nikola:
28. јун 2015. у 01:23
Dusan
Da li neko zna nesto o porodici Djordjevic koja vodi poreklo iz Ibarskog Kolasina , krsna slava Sv. Kozma i Damjan
hvala unapred
22. март 2014. у 19:24
Урош Ђорђевић
Ђорђевићи из Крагујевца, Дивостина, старином вероватно из Вапе код Сјенице или из околине Нове Вароши. Крсна слава Ђурђиц. Моји директни преци: Слободан (отац), Бранко (деда), Драгољуб (прадеда), Радојица (чукундеда), Витор (наврдеда), ?(курђел), Ђорђе (Дамјановић? аскурђел). Ако неко зна нешто више нек се јави
12. децембар 2022. у 16:10
Miroljub
Poštovani!
Ja vučem porijeklo iz Divostina. Evo sam u 83-o j godini.
Otac pok. Branislav 912 -2004
Mati pok. Milica 912-2008
Stric pok.Tadija 910-?
Deda pok. Jezdimir 894-918
Baba pok. Persida ? -972
Deda Jezda (poginuo na solunskom frontu) imao je braću: Dušana,Krstu,Ljubomira,Krunu.- svi su iz Divostina.
Kao dječak /oko 1946 / nekako mi i danas zvoni da je prvi susjed u selu bio starina Radojica.
Teško da ću ikad više doći u Divostin,iako tamo imam pola kuće ,voćnjak… sad je to vikendaški kraj..
Piši kući propalo!
Lp.
27. април 2014. у 22:21
Милодан
Фамилије-презимена Ђорђевић по местима живљења. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Соколска нахија“.
-Гуњаци
-Пецка
-Грчићи
-Стрмово (Барани)
-Јакаљ
-Бајина Башта
-Перућац