Koliko puta ste slušali kako vam dede ili babe pričaju o vašim davnim precima, navodeći njihova imena, kad i gde su živeli i čime su se bavili, a da o tome danas nemate jasnu predstavu.
Krajnje je vreme da ispravite tu nepravdu prema generacijama vaših prethodnika i ostavite pisani trag o njima, u amanet onima koji će tek da dođu na svet.
Sve što treba da uradite je da napravite plan i krenete da ga sprovodite u delo!
Portal POREKLO spreman je da vam u tome pomogne dajući vam niz korisnih saveta, gde i kako da dođete do informacija, koje će upotpuniti sliku vašeg porodičnog stabla.
Nastojaćemo da, u meri u kojoj je to moguće, obezbedimo i odgovore na sva vaša pitanja i dileme, od ljudi koji su dokazani stručnjaci za rodoslovlje.
Registrujte se na Forum Poreklo i postavite temu o svom prezimenu, ili prenesite svoja iskustva o dosadašnjem traganju za svojim korenima, a naši članovi će vam rado izaći u susret i pomoći vam da otkrijete nešto više o vašem poreklu.
Pišite, postavljajte pitanja.
Nemojte da vas razočara ako odgovor ne bude brz.
Važno je da stigne.
Javite se na i-mejl:
28. jun 2012. u 13:17
miroslav markov
* Pridružujem se sferi interesiranja uvažene gospođe Radmile i očekujem zajednički angažman u rasvjetljavanju ovog dijela povijesti stapara kod Sombora
* Od dostupne literature mogu se pronaći neki fakti u knjigama Jovana Jurga “Stapar i Staparci u 18-om veku”, te Milenka Beljanskog: Bokčenović, Vranješevo i Prigrevica – postojbina današnjih Staparaca” (Sombor 1972.)
* Veliko hvala za trud u izdavanju knjige “Stapar-priče i junaci” Miroslavu Božinu i prof. Branislavu Ćurčiću izdane 2002. godine prigodom obilježavanja jubileja 250 godina (1752-2002) od osnivanja Stapara u čast datuma 25. 07. 1752. godine kada je garantnim pismom kameralnog administratora Franje Josipa de Redla iz Sombora objavljeno da novo zemljište u staparskom ataru doseljenici dobijaju “na doživotno posedovanje”, uz uveravanje da “na ovom kameralnom posedu neće biti uznemirivani ili možda na drugo mesto preseljeni” a sve po volji blagočestive carice Marije Terezije.*****volio bih da imam kopiju ovog caričinog garantnog pisma
** inače, zahvaljujući ljubaznošću g-đe Mire Zarić iz Stapara bio sam neopisivo počašćen i emotivno ganut kad sam u svojim rukama držao neprekinutu matičnu knjigu rođenih parohije Bokčenović i u kojoj je 22.07.1752. godine ispod naslova “Stapar” upisano prvo kršteno dijete, što se smatra datumom nastanka sela, a u toj knjizi su imena naših predaka ma kakvi oni bili i, eto, meni je data čast da nakon 100 godina od napuštanja Stapara ponovno sve to pregledam,a ima toga još i zato trebamo razmijeniti posjedujuće dokumente.
29. jun 2012. u 09:13
Miloš Lazić
Poštovani,
Najpre želim da Vas pohvalim i da Vam kažem da je ovo što radite vrlo plemenito, jer, za mene bar, to ko su nam preci i kog samo porekla znači da nismo “tikva bez korena”. Ja već duži niz godina pokušavam da dođem do što više podataka o poreklu porodice Lazić iz sela Ribaševina kod Užica. Slava ove porodice je Sv.Lazar (Lazareva subota), i koliko sam do sada saznao, u Ribaševinu su Lazići došli kao Markovići iz sela Stapari kod Užica, kao hajdučka porodica da bi se tu sakrili i pritajili. Radonačelnik sadašnjih Lazića je Lazo, sin Andrijin, koji se u nekim starim popisima pojavljuje kao Lazo Andrić. U suštini, to je sve što znam po pričama starih. Ono što sam još saznao je da su Lazići, kao i većina porodica koji slave slavu Sv, Lazara, odnosno Lazarevu subotu, poreklom od plemena Mataruga. Pa me zanima da li možete da potvrdite ovaj navod oko porekla i da li možda mogu da saznam nešto između. Nešto između, kao na primer, odakle su došli u Stapare, ako je i taj navod tačan, koja prezimena su koristili u dalekoj prošlosti. U napred Vam se zahvaljujem i strpljivo čekam na Vaš odgovor.
29. jun 2012. u 19:12
PaSlaw
Milose, u knjigi “Srbija” se pominju Andrici (prilicno opsirno) sa Zagorja, starinska porodica. Danas ih ima kod Visegrada, dvoji su, jedni sa Veletova (od Veletica) slave Scepandan, a drugi u Gostinju, slave Arandjelovdan. Ivo Andric je po majci Andric. Tvoji preci su vjerovatno imali otacka prezimena (od Andrije Andric, od Lazara Lazic) ali svejedno, treba sve uzeti u obzir. Ako nadjem nesto o Lazicima, cu javim..
4. jul 2012. u 15:29
MILOS LAZIC
Unapred se puno zahvaljujem.
6. jul 2012. u 07:30
PaSlaw
Obecao sam, pa evo…U svom prvom javljanju, Milose, pomenuli ste da mislite da vodite porijeklo od plemena Mataruga i vrlo je vjerovatno da je to i tacno. Naime, iz starovremenog prezimena Krasojevic sa Zagorja razvila su se danasnja prezimena: Sarenac, Zimonjic, Parezanin, Batinic, Sakota, Mataruga…Krsna slava Krasojevica je bila Lazareva Subota. Interesantno je da su od Sarenaca Lazici, Galici i druga bratstva u bijeljinskom kraju. Na Zagorju su Lazovici cija je slava takodje Lazareva Subota.
P.S. Nisam mogao da citiram jer je prilicno opsirno, nego sam “povadio” ono sto bi Vas moglo da interesuje.
29. jun 2012. u 21:08
Nenad
Postovani.
Interesuje me poreklo prezimena Grgurov,slava je Sveti Mrata iliti Sv.Stefan Decanski.
Svako dobro i unapred zahvalan.
Nenad.
29. jun 2012. u 22:02
PaSlaw
Nenade, bratstvo Grgur ili Grgurevic su starinom sa Zagorja. Bilo ih je na vise mjesta na Zagorju (Kalinovik, Sivolje, Viseva…) i ne zna se da li su ista rodbina ili bliznjici. Smatraju se potomcima vojvode Grgura Milatovica. Sa Zagorja Grgurevici su se selili pro Gacka i Huma, a jedni i u Kuce, a onda se proselili u Bjelopavlice. Danas ima zivucih prezimena kojima je u osnovi “Grgur” ali i drugih prezimena koja poticu od Grgura zagorskih ali nisam nasao da bilo ko slavi Svetog Mrata( krsna slava ovog bratstva je uglavnom Djurdjevdan ili Scepandan). Iz kjnige “Srbija” Zagorskog.
29. jun 2012. u 23:10
Nenad
Rodbina sa oceve strane je iz sela Vracev Gaj kod Bele Crkve.Mozda ce to koliko-toliko pomoci.
Pozdrav i zahvaljujem na ulozenom trudu.
30. jun 2012. u 01:09
Sarko
Nenade, nemam monografije za juzni Banat, ali imam neke podatke o stanovnistvo iz neka sela u okolini Bele Crkve i Vrsca. Najstarije stanovnistvo sela Vracev Gaj je najvecim delom iz dinarskih krajeva, doseljeno u pocetku 18. veka.
Poreklo stanovnistva u nekim selima Bele Crkve:
Kusic su naselili Srbi iz centralne Srbije u toku seobe 1690 godine.
Banatsku Suboticu, naselili su kosovsko – metohijski doseljenici u toku velike seobe 1690 godine.
Jasenovo, naselili su kosovsko – metohijski doseljenici u 18. veku kao prvi naseljenici.
Kajtasovo, naselili su doseljenici sa Kosova u 18. veku.
Banatsku Palanku, naselili su kosovsko – metohijskih doseljenici oko 1780 godine.
Vlajkovac kod Vrsac naselili su doseljenici iz Metohije 1690 godine.
Zagajicu naselili su doseljenici iz Metohije 1690 godine.
Partu naselili su doseljenici iz Metohije 1690 godine i iz okoline Smedereva.
Kasnije je u ovim nekim selima prisutno i doseljavanje dinarskih doseljenika od 1915 godine koji su dolazili kao kolonisti ili kao solunci iz Like, Dalmacije i Bosne i Hercegovine.
30. jun 2012. u 01:14
Sarko
..Kao i doseljavanje posle 1945 godine iz raznih krajeva Srbije.
30. jun 2012. u 10:11
Pufnica Plavsic
Istražujem već dugo moje korene i znam do čukun čukun dede. Porodica mog oca se prezivala Topalović i živeli su u selu Štulac kod Vrnjačke Banje. I sada tamo žive. Znam da je bilo dva muškarca sa prezimenom Topalović 1834. kako se m gledala popis stanovništva i tada tog sela nije bilo već se vodilo pod Rudjince, susedno selo. Po predanju znam da smo rođaci sa jednima, a sa drugima nismo, oni su nam kumovali. Ogranak kome ja pripadam slavi slavu Đurdjic i Beli četvrtaK. Topalovića takođe ima i u susednom selu Dublje. U Vrnjačkoj Banji postoji i ugledni hroničar Ognjen Topalović i pitala sam i njega za korene i odakle su zapravo došli Topalovići u krajeve oko Vrnjačke Banje, nazalost, ni on ne zna, nije to proučavao. Ovde na sajtu sam videla da u okolini Čačka takođe postoje Topalovići i slave istu slavu, pa sam došla do zaključka da je možda to isto pleme. Hvala unapred. Bila bih vam jako zahvlana. A tako bih volela da znam odakle su došli Topalovići i želela bih da uradim dnk, ali mi nije jasno da li će se to videti kroz dnk mog sina, pošto brata, a ni oca nemam, da bih mogla da vidim dnk tip. Nije mi jasno da li će se kroz dnk mog sina videti moje praporeklo, ili praporeklo mog muža. Hvala
30. jun 2012. u 11:02
Nenad
Moj deda je iz Kusica, ozenio se u Vracev Gaju, zato sam i napisao da mi je otac odatle, trebao sam to odmah da napisem, moja greska. Postoje neke indicije da smo
poreklom sa Kosova, samo nisam siguran, zbog prezimena takvog kakvo je, zato mi je i problem naci informacije. Svima vama veliko hvala, i molio bih vas da ako imate jos
neke, bilo kakve informacije o prezimenu Grgurov, posaljite mi.
Unapred zahvalan.
Nenad.
30. jun 2012. u 11:17
slamarski
interesuje me odakle potiče prezime Slamarski, jedino što znam jeste da se pojavljuje u selu Uljma kod Vršca, krsna slava nam je sv. Đorđe.
Unapred hvala.
30. jun 2012. u 11:22
slamarski
još samo da dodam da u Uljmi postoji više porodica sa prezimenom Slamarski, a u razgovoru sa neima utvrdili smo da nepostoji veza između nas unazad neih 4-5 kolena.