Колико пута сте слушали како вам деде или бабе причају о вашим давним прецима, наводећи њихова имена, кад и где су живели и чиме су се бавили, а да о томе данас немате јасну представу.
Крајње је време да исправите ту неправду према генерацијама ваших претходника и оставите писани траг о њима, у аманет онима који ће тек да дођу на свет.
Све што треба да урадите је да направите план и кренете да га спроводите у дело!
Портал ПОРЕКЛО спреман је да вам у томе помогне дајући вам низ корисних савета, где и како да дођете до информација, које ће употпунити слику вашег породичног стабла.
Настојаћемо да, у мери у којој је то могуће, обезбедимо и одговоре на сва ваша питања и дилеме, од људи који су доказани стручњаци за родословље.
Региструјте се на Форум Порекло и поставите тему о свом презимену, или пренесите своја искуства о досадашњем трагању за својим коренима, а наши чланови ће вам радо изаћи у сусрет и помоћи вам да откријете нешто више о вашем пореклу.
Пишите, постављајте питања.
Немојте да вас разочара ако одговор не буде брз.
Важно је да стигне.
Јавите се на и-мејл:
4. јануар 2016. у 20:12
Јоксим
Наведено је забиљежио Јован Ердељановић у теренским испитивањима Баната. У Избишту је био од 2. до 4. септембра 1928.године. Он Дмитрове убраја у родове чије порекло није утврђено. Кад се то није знало прије скоро 100. година, тешко ( можда није искључено) да ће се исто сазнати по књигама сада. Забиљежио је 3. куће. Дефендор је дао прави предлог: ДНК тест по мушкој линији.
4. јануар 2016. у 23:23
Борис
Знам то сам и ја прочитао у тој књизи
5. јануар 2016. у 22:55
Борис
Прво да напоменем најстарији писани помен о месту Избишту
“Најстарији сачувани писани документ у коме се помиње насељено место Избиште датира из 1660. године, а онда следи помен из 1666 године. У оба случаја то је руком писани споменар Српске православне цркве тј. свештеника, који води евиденцију о прилозима домаћинстава Пећкој патријаршији. Споменар или ‘Катастих’, како то тада звало, садржи листу финансијских и робних доприноса, који су по било којој обавези или добровољно, су дати Пећкој патријаршији.Овај документ је сада чува у библиотеци Српске Патријаршије.”
А напоменули су ово:
„домаћин са синови“ (Избиште)
Јован Ердељановић у теренским испитивањима Баната. У Избишту је уписао ово септембра 1928.године
“Селиште je, као и сва насеља,кpaj воде. Наjпре се 13 фамилиjа населило на jyжноj страни, одмах до садашњег Избишта, на коме je наjпре било старо Избиште, мало село са земуницама ту су сељаци одавно цигле правили; те су многи трагови раниjег насеља уништени.Недалеко je сада циглана, где су налазили преисториjске гробове, са усправно сахрањеним мртвацима, и урне. Не зна нико коjе су фамилиjе биле на Селишту и прешле овамо”.
На основу овог текста могу да анализирам следеће:
1.Селиште је било првобитно насеље које после променило назив у Избиште (то су ми рекли и сељани који знају причу о постанку села).То значи да су монаси 1666 уписали већ промењени назив места .
2.“ кpaj воде“ (то сам исто сазнао да је део околине био мочваран у стара времена)
3.Е ово мене занима ако зна неко? „13 фамилиjа населило на jyжноj страни, одмах до садашњег Избишта“.Одакле су дошли ,вероватно српске породице пре велике сеобе Срба 1690,јер се помиње Српски живаљ 1666 пре сеобе, у ‘Катастиху’ Пећке Патријашије.То је тад било такође Отоманско царство цео Банат па и остали делови Угарске.И да ли су моји преци међу аутохтоним житељима тих 13 породица пре сеобе? (чуо сам причу да су имали имања баш где је било првобитно село). А Јован Ердељановић пише:“ Не зна нико коjе су фамилиjе биле на Селишту и прешле овамо”
4.“ , мало село са земуницама ту су сељаци одавно цигле правили; те су многи трагови раниjег насеља уништени“. Да овај део села сам обишао и даље постоје ископи од циглане.Избиштани су ископавали и тако уништили временом земунице тј. куће ставновника Селишта касније Избишта на том месту. (45.013704, 21.185949 географска локација места Селишта касније Избишта где су биле земунице првобитних ставновника,који су уништени како пише Јован Ердељановић „на jyжноj страни“).
5.Не само да су уништили ископавањем трагове раниjег насеља већ највероватније и хумке из позног бронзаног доба око 750 п.н.е. „Недалеко je сада циглана, где су налазили преисториjске гробове, са усправно сахрањеним мртвацима, и урне“.(моја претпоставка је да се односи на ову културу https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D1%83%D0%BB%D1%82%D1%83%D1%80%D0%B0_%D0%BF%D0%BE%D1%99%D0%B0_%D1%81%D0%B0_%D1%83%D1%80%D0%BD%D0%B0%D0%BC%D0%B0).
Угари касније протерују Отомане и креће писана историја насеља,почетком 18 века.Све до доласка др. Јована Ердељановића 1928 год. и забелешке коју сам упоредио са мојим истраживањем.
9. јануар 2016. у 09:02
Горан Мећава
Поштовани,
Молио бих вас да ми помогнете да одгонетнем поријекло имена Мећава. Моји су из поткозарја Козарска Дубица. Славимо Ђурђевдан. Познато ми је да мог презимена има доста на Кордуну и Банији, па чак и у Загорју. Отац ми је причао да смо поријеклом из Лике.
Уколико имате или дођете до некаквих података замолио бих вас да ми их прослиједте на мејл.
Унапред захвалан, с поштовањем Горан Мећава.
1. фебруар 2016. у 03:08
Jelena
Postovani Gorane,
Takodje i ja istrazujem o poreklu prezimena Mecava. Naime, devojacko prezime moje babe je Mecava. Njen otac je bio rodom iz Kozarske Dubice. Oni su takodje slavili Djurdjevdan.
4. фебруар 2016. у 20:16
momcilo rilak
Поштовани,
интересује ме да ли је могуће да грађа Историјског архива буде доступна на интернету, макар неки пописи (1833. 1834. година)? Ако није могуће интересује ме зашто, шта је то што је тајна? Ја сам то већ гледао у ИА, 2002. године, али сада немам времена да долазим у БГ па би ми овакво коришћење грађе много олакшало истраживање. И не само мени!!! Молим Вас и да ми одговорите на овај допис, нешто и не видим да ови што су писали пре мене добијају одговоре.
с поштовањем, Момчило Рилак, село Суботица код Александровца
6. фебруар 2016. у 06:30
Михајло Костић
Замолио бих за помоћ у проналажењу фамилије Костић Данила…сва моја сазнања су мање/више сажета у следећем:
Драги читаоци ili Administrator, био бих вам свима много захвалан ако ико има информације о Данилу Костићу тј., његовој фамилији. Незнам славу или нешто више од следећег:
1. могуће да је радио у медецинској професији од пре 1941. Знам да је помаго људима у Медвеђи код Трстеника са лекарством.
2. КРАТКА ИСТОРИЈА: Из Новога Сада прешао у Београд са супругом а затим у Медвеђу код Трстеника где је нестао и верујесе да је у околини (Медвеђа) погинуо пред крај 1941 или почетним месецима 1942.
3. Могућа фамилија у Београду али их ја нисам нашао.
Провео сам деценије у потрази али без успеха ако неко има информације о тој фамилији био бих вам више него захвалан.
Михајло Костић
ОДГОВОР НА ЈЕДНУ СУГЕСТИЈУ ОД ЧИТАОЦА
Хвала на вашем интересовањем да ми дате одговор, али сам тамо (МЕДВЕЂА) био три пута (узимајући у обзир да сам хиљадама километара удаљен) и нашао једнну особу (рођака особе) која је имала његову слику на икони зато што га је Данило спасао. То је било моје прво виђење. Такође сам видео кућу у којој је живео са породицом у другој половини 1941 а где му се губи сваки траг.Нажалост, ни ту људи нису знали да ми кажу одакле је дошао или неке веће информације.
Спреман сам да дам новчану награду за помоћ које сам пре пробао са адвокатом…без успеха.
Михајло Костић
13. јун 2016. у 19:21
Miki
Postovani, gospodine Kosticu,
procitao sam vas post i ovde i na stranici o Medvedji. Pre par dana sam poceo da se raspitujem posto poznajem par ljudi iz ovog sela, ali niko ne zna nista o njemu, svi su kao nesto culi za njega, ali nemaju nikakvih informacija, ostao mi je samo jos jedan covek stupicu u kontakt s njim za koji dan, pretpostavljam da ako neko zna bilo sta da je to on ili njegov otac koji ima 90 godina.
Javljam vam se za koji dan…
Poydrav
8. јул 2016. у 02:50
Михајло Костић
Поштовани Мики,
Много сам захвалан да сте јавили ову вест! Ако имате додатне информације молим Вас јавите. Као што сам раније рекао, спреман сам да дам новчану награду за помоћ налазак фамилије Данила Костића који је нестао док је боравио у Медвеђи код Трстеника 1941.
12. јул 2016. у 05:29
Михајло Костић
Поштовани Мики, дали сте дошли до неких сазнања и дали сте говорили са особом о којој говорите да је око 90 и можда има неке информације. Молим Вас јавите.
6. фебруар 2016. у 21:45
Mika
Poštovani !
Imam jako malo podataka o svojim pretcima, a voleo bih da saznam odakle su došli.Po Borivoju Dr. Drobnjakoviću (Smederevsko podunavlje i jasenica) Ivanovići koji slave Sv. Jovana došli su u Golobok iz Maskara (kragujevački) Varvarin
Po papirima koji su ostali od čukun Babe – Marije Vasić udate Ivanović, saznao sam da se moj čukun deda zvao Milan S. Ivanović, ali nisam mogao da saznam ime njegovog oca osim da počinje na slovo S. Po popisu iz 1863 (B. Peruničić) nemam podataka za Golobok da je moj čukun deda bio u to vreme u Golobokun a morao bi biti jer je rodjen oko 1850-1858.jer je mlad umro neggde oko 1878-9. g. Po tom popisu ne postoji nijedno muško dete koje bi se zvalo Milan niti neko od tadašnjih Ivanovića glava kuće počinje na slovo S.
Danas u Maskarau nema Ivanovića a posebno ni onih što slave Sv. Jovana
Ako neko ima neke podatke ili ideju kako da krenem dalje u potragu za korenima bio bih veoma zhvalan
S pozdravom M. Ivanović
10. фебруар 2016. у 21:31
dragan
Ja znam svoje poreklo pocev od smrti najstarijeg poznatog mi pretka koji je umro 1824. godine,a voleo bih da saznam nesto pre toga ako je ikako mogue, a fale mi dva imena posle ovog prvog za koga znam,t,.j. za njegovog sina i unuka. Ako administrator moze da pomogne, bio bih jako zahvalan.
10. фебруар 2016. у 21:33
dragan
Prezime tog najstarijeg poznatog mi, je Ilic,a kasnije se menjalo,pa sam ja danas Krstic.Slava je Jovan Krstitelj,a mesto boravka Modrica,Krusevac.
14. фебруар 2016. у 15:46
Zvjezdan
Htio sam da pitam da mi kazete nesto vise o prezimenu “RISTIĆ” ,Djed mi je iz Juzne Srbije ,tačnije okolina Leskovca,slavimo SV.Nikolu ,hvala unapred
16. фебруар 2016. у 03:06
Đomlija Tomo
Izgleda da sam celog života bio u zabludi da sam srbin, pošto me nema među ovim pezimenima na ovom sajtu. Zovem se Đomllija Tomo, rođ. 1951.god od oca Đomlija Tome, rođ. 1922. u s. Mratovo opština Drniš i njgovog oca, mog dede Đomlija Simeona rođeno, mislim 1900.god.
16. фебруар 2016. у 14:04
Бранко Тодоровић
То што нема вашег презимена, не значи да нешто јесте или да нешто нисте, нема вероватно још десетина хиљада других презимена која се прикупљају и стално додају. Додаће се и ваше. Што се тиче порекла, потражите за почетак да ли нешто има у Дигиталној библиотеци портала Порекло, а кад тамо завршите јавите се на чланку о вашем презимену који ће бити постављен.