Колико пута сте слушали како вам деде или бабе причају о вашим давним прецима, наводећи њихова имена, кад и где су живели и чиме су се бавили, а да о томе данас немате јасну представу.
Крајње је време да исправите ту неправду према генерацијама ваших претходника и оставите писани траг о њима, у аманет онима који ће тек да дођу на свет.
Све што треба да урадите је да направите план и кренете да га спроводите у дело!
Портал ПОРЕКЛО спреман је да вам у томе помогне дајући вам низ корисних савета, где и како да дођете до информација, које ће употпунити слику вашег породичног стабла.
Настојаћемо да, у мери у којој је то могуће, обезбедимо и одговоре на сва ваша питања и дилеме, од људи који су доказани стручњаци за родословље.
Региструјте се на Форум Порекло и поставите тему о свом презимену, или пренесите своја искуства о досадашњем трагању за својим коренима, а наши чланови ће вам радо изаћи у сусрет и помоћи вам да откријете нешто више о вашем пореклу.
Пишите, постављајте питања.
Немојте да вас разочара ако одговор не буде брз.
Важно је да стигне.
Јавите се на и-мејл:
3. јун 2012. у 21:04
Radmila
Pisala sam na sto adresa, raspitivala se o svom poreklu po očevoj liniji, ali, ništa! Rezultat je skoro na nuli.
Sramota je kako ljudi ne znaju ništa o svojim precima, a oš veća kako ih to uopšte ne interesuje!
Ne mogu vam opisati kako me raduje pronalazak ove stranice! Hvala unapred ako mi pomogne!
3. јун 2012. у 21:11
Јовица Кртинић
Поштована Радмила, нисте написали за које се презиме интересујете. Наведите нам што више података, одакле је ваш деда, прадеда, коју крсну славу славите по оцу. Хвала на јављању, покушаћемо да вам помогнемо.
4. јун 2012. у 16:35
milena
Ja sam vec postavila pitanje,odgovor nisam dobila, pa cu ovog puta biti kratka i jasna. Devojacko prezime mi je Mladenovic. Moj deda Stanislav Mladenovic je uzeo ovo prezime po svom dedi Mladenu, inace mu je bilo Stojanovic. Znaci, deda Stanislav Mladenovic(Stojanovic), pradeda Todosije Stojanovic i cukundeda Mladen Stojanovic su iz sela Vrelo, na Staroj planini, kod Babusnice i slava nam je Sveti Nikola. Interesuje me da li su dosli odnekud ili su starosedeoci? I da li mogu nekako, i od koga, da saznam imena i drugih predaka i cime su se bavili?
5. јун 2012. у 00:57
Radmila
Поштовани,
Нисам објашњавала шта ме интересује јер сам хтела да видим да ли ћу моћи да се улогујем, а иначе, баш сам срећна што постојите и што ћу, можда сазнати нешто о свом пореклу по оцу.
Девојачко презиме ми је Томић, презиме често, али без могућности да се сазна нешто више о одређеној лози Томића.
У мом истраживању по црквеним књигама, дошла сам до података који су ме тотално
збунили и изненадили.
Мој отац, Лазар Томић, рођен је у Новом Саду 1913.год. од оца Лазара Томића и мајке Катице Мајски.
Говорили су да су татини из Турије, а баба је била из Србобрана.
Међутим, ја проналазим следеће: моји деда и баба венчали су се у Србобрану (девојчином месту) а, живели су у Турији пре него што су дошли у НСад.
У Турији је живео и мој прадеда Гаврило Томић где се венчао 1856.г. са Вероником Ауд, Немицом. Прадеда је имао 39год. и био другобрачни женик, а невеста је имала 26 год. и био је то први брак.
У Турији су добили троје деце, 1857., 1858.,и 1861. Милорада, Елисавету и Милована.
Онда, 1869 добијају мог деду Лазара, али , сада су у Стапару!
Прадеда Гаврило је био столар, славио је Св. Георгија као и сви Томићи у Стапару, а деду је крстила Терезија, кћи Цепанчић Игњата. Она га је, као одрасла и венчала у Србобрану!
Свим Томићима у Стапару, кумови су били Цепанчићи!
Када је 1884. умро прадеда Гаврило, супруга му је била Анка Циврић!
Мислим да је то мој прадеда због тога што тата није знао да је његова баба била Вероника, знао је да је Немица, али по имену Ана!
Мало конфузно изгледа, али како ствари стоје, мој прадеда се можда женио три пута!
За прву жену се не зна ништа, друга је била Вероника, моја прабаба, а онда је дошла и Ана.
Мој деда је живео у Турији кад је добио ћерку Ану!
После је у НС. добио мог оца,Лазара (и кум се тако звао!)
То је оно најбитније што сам ја сазнала о мојим Томићима, а сада не знам да ли су они пореклом из Стапара или Турије, односно не знам да ли је Гаврило из Стапара отишао у Турију, па се после вратио где је и умро.
У Турији је било Томића тзв. Бајшански и Кусије (шпиц-наме), али су славили друге славе. По Србији расути Томићи такође славе друге славе, јако ретко Ђурђевдан!
У Архиву Војводине постоје књиге из 1830. као најстарије, тако да не могу да нађем прадеду Гаврила који се родио негде 1813-1817.
Вртим се у кругу, а склона сам да верујем да је мој прадеда из Стапара, села које је основала Марија Терезија тако што је из места Бокчиновићи и Врањешево, данашња локација Апатина,преселила житеље дубље на копно а, ту доселила Немце.
То је било половином 18. века, а после пар година ту је доселила људе са пустара Неорић и Сент. Иван, данашње Пригревице, међу којима је било и Томића.
Наравно, волела бих да знам одакле су дошли Томићи, да ли су били наВојној граници или су дошли са Чарнојевићем и уопште, интересује ме тај део наше историје!
Интересантно је и то што у Стапару има презимена којих нигде у Војводини нема!
На пр: Аперлић, Цепанчић, Циврић,Плужарев, Депалов, Иђушки, итд.
Мислим да сам била преопширна, али историја се не може изговорити у пар реченица.
Извињавам се, али више од десет година муку мучим са жељом да нешто сазнам, па сам сада претерала… Ако можете, опростите ми… Унапред хвала!
24. јун 2012. у 00:53
miroslav markov
***поштовање и поздрав г-ђи радмили и на овом сајту – ето, прво што рекох је “хајде да се умрежимо” и драго ми је да сте овдје – али , вријеме пролази а ми тапкамо у мјесту и дођемо до непремостивог зида – зато и очекујемо да нам се други јаве и помогну у давању нових смјерница ако желе и ако хоће, јер мени је смијешно да неки човјек из граца пита овај сајт за своје поријекло а да се није потрудио да оде у ратни архив у грац и тамо нађе грађу коју би нама понудио – ето, тако ја замишљам “умрежавање” – да имамо свог човјека тамо на извору // **осим матичних књига ја сам истраживао грунтовне и катастарске књиге па и разноразну литературу (задруге пчелара, списак регименти, попис исплатних књига за припаднике регименти и њихове благајнике – касирке,) али из “наших” извора слабе помоћи, поготову што мене ваша администрација третира као “странца” а богами су информатички неписмени у неуљуђени па на неке одговоре чекам 3 године и нема их па ћу морати сам да пођем у архиве и дакако платим //то је њима битно – такса, море бре //, јер за администрацију ми смо докони ђаболебароши који нешто од досаде тражимо да “они имају нешто радити, а оно или је врућина или хладноћа” па да нам још нешто чепркају по прашњавим и од мишева поједеним папирима….зато сам иако невољно, али на наговор неких пријатеља генеаологије јавио се на овај сајт и пронашао насрећу и вас да вас бодрим у вољи да наставите са послом којег сте одабрали као посљедња генерација која може нешто да сачува од неизбјежног “extra R.E. non est salus “и да то међусобно подијелимо као непроцјењиву вриједност особног интегритета а које у новом систему вриједности неће ништа никоме вриједити…свако добро и настављамо са сурадњом
8. јануар 2013. у 13:43
Brana Đaniš-Maksić
Занима ме порекло презимена ЂАНИШ.
С поштовањем
Брана Ђаниш-Максић
6. јун 2012. у 00:52
Sarko
Radmila, monografije za Vojvodinu nisu jos dostupne javnosti, mozda i gresim. Ali nigde se nemogu nabaviti. A sto se tice sela Turije kod Srbobrana, selo je dobilo ime po istoimenom selu Turiji kod Bujanovca. Prema predanju u 15 ili 16. veku doselii se doseljenici iz Turija-Bujanovca u Srbobranu i po njihovom starom selu prozvali su selo Turije kod Srbobrana. U vreme seobe 1690 godine u Turiji kod Bujanovca zivelo je 33 porodica, od toga 30 porodice su doseljene u istoimeno selo Turije kod Srbobrana, a tri porodice su iseljene u Gornju Pcinju okolina Vranja.
8. јун 2012. у 00:03
sandra
Zanima me poreklo prezimena Svrzic, posto je veoma retko. Neko kaze da potice iz Bosne, neko sa Kosova. Ako znate vi bila bih vam zahvalna.
8. јун 2012. у 00:08
sandra
Nisam jos spomenula da se prica da je nase prezime sa Ilidze, inace slavimo Sv. Mratu.
8. јун 2012. у 01:09
Nebojsa
Интересантно презиме,а пошто помињете Илиџу,написаћу нешто што може да вам буде од користи .
Постојала је у околини Сарајева беговска породица Сврзе, ово презиме се још помиње и у Херцеговини, Ристо Милићевић о њему каже следеће :
” Сврзе(католици),у Кнешпољу(Широки Бријег).Према сопственом казивању,пореклом су из Сарајева .Кажу да су били богумили и да су због тога побегли у Далмацију,а одатле “дошли овамо” .У Кнешпољу се помишу 1768. године .Живели су у Дунићима(Посушје),где се спомињу 1743. године .На подручју Херцеговине се више нигде не спомињу .”
Врло вероватно су ваши Сврзићи добили то презиме баш док су боравили у Сарајеву и околини,пошто тамо има пуно топонима са тим називом (Сврзе),који су име добили по истоименој беговској породици.
Још две ствари су битне што се тиче вашег порекла .
Прва је та да су Срби из Сарајевске околине углавном пореклом из Лимске долине(Полимља),а друга ствар је слава св. Мрата .
За већину Срба,који славе св. Мрату се сматра да воде порекло са севера Албаније, или околине Дечана,али ово не мора да буде тачно,зато што су Срби често мењали славе, као и презимена .
Надам се да сам вам бар мало помогао и дао неке смернице за даље истраживање,ако сазнам нешто више јављам,поздрав .
8. јун 2012. у 19:51
Sarko
Sandra, deda ti je rodjen u okolini Varvarina ili u Jagodini u to sam 100% siguran, a poreklom ste sa Kosova. Niste dobili prezime po nekom toponimu vec ste prozvani po necemu o tome cu nesto kasnije…
Gornji Katun kod Varvarina: Svrzici (15., kuca), doselili se iz Cicevca u srezu razanjskom, a tamo sa Kosova. Ima ih i u Varvarinu. Slave samo Sv. Minu. (podaci datiraju iz 1905 godine).
Varvarin: (podaci datiraju iz 1905 godine). Svrzici (16., kuca), doselili se iz Cicevca. (((Ovako su prozvani sto su se mnogo selili, te nemogu nigde da se svrstaju))) Slave samo Sv. Minu.
Mijatovac kod Cuprije: (podaci datiraju iz 1930 godine). Svrzici (6 kuca., slave Sv. Minu, a preslavljuju Sv. Lazara), doseljeni oko 1800 godine iz Varvarina gde ih i danas ima. Ovi su tek po doseljenu uzeli za preslavu Sv. Lazara. Pozdrav
8. јун 2012. у 20:11
Sarko
Sandra, ako ti nesto nije jasno tu sam da pomognem koliko mogu…
9. јун 2012. у 18:14
Sarko
Nebojsa brate, upravo listam dve monografije o sarajevskoj okolini. A to su monogarafije: Sarajevsko Polje i Glasinac. Nije tacno da su Srbi iz okoline Sarajeva uglavnom poreklom iz Limske doline (Polimlja), ne znam mozda sam ja oslepeo treba mi naocale, ali ja upravo citam da su Srbi iz okoline Sarajeva najbrojniji po poreklu iz sadasnje i nekadasnje Stare Hercegovine. Mozda si greskom napisao da su Srbi iz okoline Sarajeva uglavnom po poreklu iz doline Lima. Sigurno posedujes neke monografije o sarajevskoj okolini, pa bi te zamolio da ih jos jednom pogledas i da se uveris da nije to tako kako si napisao bio. Narаvno ima i doseljenika iz doline Lima u okolini Sarajeva, ali sigurno nisu brojniji od Hercegovaca, to moze svaki da potvrdi koji poseduje monografije o tom kraju. Nemoj ovo da shvatis kao neku provokaciju, hteo sam samo da ispravim gresku koja nije tacna. Nadam se da se neces ljutiti kao prosli put i ako vidis neku gresku sa moje strane slobodno me ispravi. Pozdrav
9. јун 2012. у 18:35
Nebojsa
Сарко,видиш да ниси добро информисан . 🙂 Скоро цело Полимље је некада припадало баш Старој Херцеговини .
А није новост да велики број Срба води порекло управо из Старе Херцеговине .
Ових досељеника има од Мораве на Истоку,па све до Уне на Западу .
А становништво Сарајева и околине добрим делом води порекло из околине Колашина,то мораш да знаш,уколико већ поседујеш неке монографије . Поздрав .