Koliko puta ste slušali kako vam dede ili babe pričaju o vašim davnim precima, navodeći njihova imena, kad i gde su živeli i čime su se bavili, a da o tome danas nemate jasnu predstavu.
Krajnje je vreme da ispravite tu nepravdu prema generacijama vaših prethodnika i ostavite pisani trag o njima, u amanet onima koji će tek da dođu na svet.
Sve što treba da uradite je da napravite plan i krenete da ga sprovodite u delo!
Portal POREKLO spreman je da vam u tome pomogne dajući vam niz korisnih saveta, gde i kako da dođete do informacija, koje će upotpuniti sliku vašeg porodičnog stabla.
Nastojaćemo da, u meri u kojoj je to moguće, obezbedimo i odgovore na sva vaša pitanja i dileme, od ljudi koji su dokazani stručnjaci za rodoslovlje.
Registrujte se na Forum Poreklo i postavite temu o svom prezimenu, ili prenesite svoja iskustva o dosadašnjem traganju za svojim korenima, a naši članovi će vam rado izaći u susret i pomoći vam da otkrijete nešto više o vašem poreklu.
Pišite, postavljajte pitanja.
Nemojte da vas razočara ako odgovor ne bude brz.
Važno je da stigne.
Javite se na i-mejl:
3. jun 2012. u 21:04
Radmila
Pisala sam na sto adresa, raspitivala se o svom poreklu po očevoj liniji, ali, ništa! Rezultat je skoro na nuli.
Sramota je kako ljudi ne znaju ništa o svojim precima, a oš veća kako ih to uopšte ne interesuje!
Ne mogu vam opisati kako me raduje pronalazak ove stranice! Hvala unapred ako mi pomogne!
3. jun 2012. u 21:11
Jovica Krtinić
Poštovana Radmila, niste napisali za koje se prezime interesujete. Navedite nam što više podataka, odakle je vaš deda, pradeda, koju krsnu slavu slavite po ocu. Hvala na javljanju, pokušaćemo da vam pomognemo.
4. jun 2012. u 16:35
milena
Ja sam vec postavila pitanje,odgovor nisam dobila, pa cu ovog puta biti kratka i jasna. Devojacko prezime mi je Mladenovic. Moj deda Stanislav Mladenovic je uzeo ovo prezime po svom dedi Mladenu, inace mu je bilo Stojanovic. Znaci, deda Stanislav Mladenovic(Stojanovic), pradeda Todosije Stojanovic i cukundeda Mladen Stojanovic su iz sela Vrelo, na Staroj planini, kod Babusnice i slava nam je Sveti Nikola. Interesuje me da li su dosli odnekud ili su starosedeoci? I da li mogu nekako, i od koga, da saznam imena i drugih predaka i cime su se bavili?
5. jun 2012. u 00:57
Radmila
Poštovani,
Nisam objašnjavala šta me interesuje jer sam htela da vidim da li ću moći da se ulogujem, a inače, baš sam srećna što postojite i što ću, možda saznati nešto o svom poreklu po ocu.
Devojačko prezime mi je Tomić, prezime često, ali bez mogućnosti da se sazna nešto više o određenoj lozi Tomića.
U mom istraživanju po crkvenim knjigama, došla sam do podataka koji su me totalno
zbunili i iznenadili.
Moj otac, Lazar Tomić, rođen je u Novom Sadu 1913.god. od oca Lazara Tomića i majke Katice Majski.
Govorili su da su tatini iz Turije, a baba je bila iz Srbobrana.
Međutim, ja pronalazim sledeće: moji deda i baba venčali su se u Srbobranu (devojčinom mestu) a, živeli su u Turiji pre nego što su došli u NSad.
U Turiji je živeo i moj pradeda Gavrilo Tomić gde se venčao 1856.g. sa Veronikom Aud, Nemicom. Pradeda je imao 39god. i bio drugobračni ženik, a nevesta je imala 26 god. i bio je to prvi brak.
U Turiji su dobili troje dece, 1857., 1858.,i 1861. Milorada, Elisavetu i Milovana.
Onda, 1869 dobijaju mog dedu Lazara, ali , sada su u Staparu!
Pradeda Gavrilo je bio stolar, slavio je Sv. Georgija kao i svi Tomići u Staparu, a dedu je krstila Terezija, kći Cepančić Ignjata. Ona ga je, kao odrasla i venčala u Srbobranu!
Svim Tomićima u Staparu, kumovi su bili Cepančići!
Kada je 1884. umro pradeda Gavrilo, supruga mu je bila Anka Civrić!
Mislim da je to moj pradeda zbog toga što tata nije znao da je njegova baba bila Veronika, znao je da je Nemica, ali po imenu Ana!
Malo konfuzno izgleda, ali kako stvari stoje, moj pradeda se možda ženio tri puta!
Za prvu ženu se ne zna ništa, druga je bila Veronika, moja prababa, a onda je došla i Ana.
Moj deda je živeo u Turiji kad je dobio ćerku Anu!
Posle je u NS. dobio mog oca,Lazara (i kum se tako zvao!)
To je ono najbitnije što sam ja saznala o mojim Tomićima, a sada ne znam da li su oni poreklom iz Stapara ili Turije, odnosno ne znam da li je Gavrilo iz Stapara otišao u Turiju, pa se posle vratio gde je i umro.
U Turiji je bilo Tomića tzv. Bajšanski i Kusije (špic-name), ali su slavili druge slave. Po Srbiji rasuti Tomići takođe slave druge slave, jako retko Đurđevdan!
U Arhivu Vojvodine postoje knjige iz 1830. kao najstarije, tako da ne mogu da nađem pradedu Gavrila koji se rodio negde 1813-1817.
Vrtim se u krugu, a sklona sam da verujem da je moj pradeda iz Stapara, sela koje je osnovala Marija Terezija tako što je iz mesta Bokčinovići i Vranješevo, današnja lokacija Apatina,preselila žitelje dublje na kopno a, tu doselila Nemce.
To je bilo polovinom 18. veka, a posle par godina tu je doselila ljude sa pustara Neorić i Sent. Ivan, današnje Prigrevice, među kojima je bilo i Tomića.
Naravno, volela bih da znam odakle su došli Tomići, da li su bili naVojnoj granici ili su došli sa Čarnojevićem i uopšte, interesuje me taj deo naše istorije!
Interesantno je i to što u Staparu ima prezimena kojih nigde u Vojvodini nema!
Na pr: Aperlić, Cepančić, Civrić,Plužarev, Depalov, Iđuški, itd.
Mislim da sam bila preopširna, ali istorija se ne može izgovoriti u par rečenica.
Izvinjavam se, ali više od deset godina muku mučim sa željom da nešto saznam, pa sam sada preterala… Ako možete, oprostite mi… Unapred hvala!
24. jun 2012. u 00:53
miroslav markov
***poštovanje i pozdrav g-đi radmili i na ovom sajtu – eto, prvo što rekoh je “hajde da se umrežimo” i drago mi je da ste ovdje – ali , vrijeme prolazi a mi tapkamo u mjestu i dođemo do nepremostivog zida – zato i očekujemo da nam se drugi jave i pomognu u davanju novih smjernica ako žele i ako hoće, jer meni je smiješno da neki čovjek iz graca pita ovaj sajt za svoje porijeklo a da se nije potrudio da ode u ratni arhiv u grac i tamo nađe građu koju bi nama ponudio – eto, tako ja zamišljam “umrežavanje” – da imamo svog čovjeka tamo na izvoru // **osim matičnih knjiga ja sam istraživao gruntovne i katastarske knjige pa i raznoraznu literaturu (zadruge pčelara, spisak regimenti, popis isplatnih knjiga za pripadnike regimenti i njihove blagajnike – kasirke,) ali iz “naših” izvora slabe pomoći, pogotovu što mene vaša administracija tretira kao “stranca” a bogami su informatički nepismeni u neuljuđeni pa na neke odgovore čekam 3 godine i nema ih pa ću morati sam da pođem u arhive i dakako platim //to je njima bitno – taksa, more bre //, jer za administraciju mi smo dokoni đabolebaroši koji nešto od dosade tražimo da “oni imaju nešto raditi, a ono ili je vrućina ili hladnoća” pa da nam još nešto čeprkaju po prašnjavim i od miševa pojedenim papirima….zato sam iako nevoljno, ali na nagovor nekih prijatelja geneaologije javio se na ovaj sajt i pronašao nasreću i vas da vas bodrim u volji da nastavite sa poslom kojeg ste odabrali kao posljednja generacija koja može nešto da sačuva od neizbježnog “extra R.E. non est salus “i da to međusobno podijelimo kao neprocjenjivu vrijednost osobnog integriteta a koje u novom sistemu vrijednosti neće ništa nikome vrijediti…svako dobro i nastavljamo sa suradnjom
8. januar 2013. u 13:43
Brana Đaniš-Maksić
Zanima me poreklo prezimena ĐANIŠ.
S poštovanjem
Brana Đaniš-Maksić
6. jun 2012. u 00:52
Sarko
Radmila, monografije za Vojvodinu nisu jos dostupne javnosti, mozda i gresim. Ali nigde se nemogu nabaviti. A sto se tice sela Turije kod Srbobrana, selo je dobilo ime po istoimenom selu Turiji kod Bujanovca. Prema predanju u 15 ili 16. veku doselii se doseljenici iz Turija-Bujanovca u Srbobranu i po njihovom starom selu prozvali su selo Turije kod Srbobrana. U vreme seobe 1690 godine u Turiji kod Bujanovca zivelo je 33 porodica, od toga 30 porodice su doseljene u istoimeno selo Turije kod Srbobrana, a tri porodice su iseljene u Gornju Pcinju okolina Vranja.
8. jun 2012. u 00:03
sandra
Zanima me poreklo prezimena Svrzic, posto je veoma retko. Neko kaze da potice iz Bosne, neko sa Kosova. Ako znate vi bila bih vam zahvalna.
8. jun 2012. u 00:08
sandra
Nisam jos spomenula da se prica da je nase prezime sa Ilidze, inace slavimo Sv. Mratu.
8. jun 2012. u 01:09
Nebojsa
Interesantno prezime,a pošto pominjete Ilidžu,napisaću nešto što može da vam bude od koristi .
Postojala je u okolini Sarajeva begovska porodica Svrze, ovo prezime se još pominje i u Hercegovini, Risto Milićević o njemu kaže sledeće :
” Svrze(katolici),u Knešpolju(Široki Brijeg).Prema sopstvenom kazivanju,poreklom su iz Sarajeva .Kažu da su bili bogumili i da su zbog toga pobegli u Dalmaciju,a odatle “došli ovamo” .U Knešpolju se pomišu 1768. godine .Živeli su u Dunićima(Posušje),gde se spominju 1743. godine .Na području Hercegovine se više nigde ne spominju .”
Vrlo verovatno su vaši Svrzići dobili to prezime baš dok su boravili u Sarajevu i okolini,pošto tamo ima puno toponima sa tim nazivom (Svrze),koji su ime dobili po istoimenoj begovskoj porodici.
Još dve stvari su bitne što se tiče vašeg porekla .
Prva je ta da su Srbi iz Sarajevske okoline uglavnom poreklom iz Limske doline(Polimlja),a druga stvar je slava sv. Mrata .
Za većinu Srba,koji slave sv. Mratu se smatra da vode poreklo sa severa Albanije, ili okoline Dečana,ali ovo ne mora da bude tačno,zato što su Srbi često menjali slave, kao i prezimena .
Nadam se da sam vam bar malo pomogao i dao neke smernice za dalje istraživanje,ako saznam nešto više javljam,pozdrav .
8. jun 2012. u 19:51
Sarko
Sandra, deda ti je rodjen u okolini Varvarina ili u Jagodini u to sam 100% siguran, a poreklom ste sa Kosova. Niste dobili prezime po nekom toponimu vec ste prozvani po necemu o tome cu nesto kasnije…
Gornji Katun kod Varvarina: Svrzici (15., kuca), doselili se iz Cicevca u srezu razanjskom, a tamo sa Kosova. Ima ih i u Varvarinu. Slave samo Sv. Minu. (podaci datiraju iz 1905 godine).
Varvarin: (podaci datiraju iz 1905 godine). Svrzici (16., kuca), doselili se iz Cicevca. (((Ovako su prozvani sto su se mnogo selili, te nemogu nigde da se svrstaju))) Slave samo Sv. Minu.
Mijatovac kod Cuprije: (podaci datiraju iz 1930 godine). Svrzici (6 kuca., slave Sv. Minu, a preslavljuju Sv. Lazara), doseljeni oko 1800 godine iz Varvarina gde ih i danas ima. Ovi su tek po doseljenu uzeli za preslavu Sv. Lazara. Pozdrav
8. jun 2012. u 20:11
Sarko
Sandra, ako ti nesto nije jasno tu sam da pomognem koliko mogu…
9. jun 2012. u 18:14
Sarko
Nebojsa brate, upravo listam dve monografije o sarajevskoj okolini. A to su monogarafije: Sarajevsko Polje i Glasinac. Nije tacno da su Srbi iz okoline Sarajeva uglavnom poreklom iz Limske doline (Polimlja), ne znam mozda sam ja oslepeo treba mi naocale, ali ja upravo citam da su Srbi iz okoline Sarajeva najbrojniji po poreklu iz sadasnje i nekadasnje Stare Hercegovine. Mozda si greskom napisao da su Srbi iz okoline Sarajeva uglavnom po poreklu iz doline Lima. Sigurno posedujes neke monografije o sarajevskoj okolini, pa bi te zamolio da ih jos jednom pogledas i da se uveris da nije to tako kako si napisao bio. Naravno ima i doseljenika iz doline Lima u okolini Sarajeva, ali sigurno nisu brojniji od Hercegovaca, to moze svaki da potvrdi koji poseduje monografije o tom kraju. Nemoj ovo da shvatis kao neku provokaciju, hteo sam samo da ispravim gresku koja nije tacna. Nadam se da se neces ljutiti kao prosli put i ako vidis neku gresku sa moje strane slobodno me ispravi. Pozdrav
9. jun 2012. u 18:35
Nebojsa
Sarko,vidiš da nisi dobro informisan . 🙂 Skoro celo Polimlje je nekada pripadalo baš Staroj Hercegovini .
A nije novost da veliki broj Srba vodi poreklo upravo iz Stare Hercegovine .
Ovih doseljenika ima od Morave na Istoku,pa sve do Une na Zapadu .
A stanovništvo Sarajeva i okoline dobrim delom vodi poreklo iz okoline Kolašina,to moraš da znaš,ukoliko već poseduješ neke monografije . Pozdrav .