Koliko puta ste slušali kako vam dede ili babe pričaju o vašim davnim precima, navodeći njihova imena, kad i gde su živeli i čime su se bavili, a da o tome danas nemate jasnu predstavu.
Krajnje je vreme da ispravite tu nepravdu prema generacijama vaših prethodnika i ostavite pisani trag o njima, u amanet onima koji će tek da dođu na svet.
Sve što treba da uradite je da napravite plan i krenete da ga sprovodite u delo!
Portal POREKLO spreman je da vam u tome pomogne dajući vam niz korisnih saveta, gde i kako da dođete do informacija, koje će upotpuniti sliku vašeg porodičnog stabla.
Nastojaćemo da, u meri u kojoj je to moguće, obezbedimo i odgovore na sva vaša pitanja i dileme, od ljudi koji su dokazani stručnjaci za rodoslovlje.
Registrujte se na Forum Poreklo i postavite temu o svom prezimenu, ili prenesite svoja iskustva o dosadašnjem traganju za svojim korenima, a naši članovi će vam rado izaći u susret i pomoći vam da otkrijete nešto više o vašem poreklu.
Pišite, postavljajte pitanja.
Nemojte da vas razočara ako odgovor ne bude brz.
Važno je da stigne.
Javite se na i-mejl:
9. oktobar 2012. u 19:29
Pufnica Plavsic
Za Vitomira Radovica
u Istrazimo korene zajedno sam vam ostavila kometar o Radovicima, samo sto za zadnja cetri nisam napisala sela odakle su vec samo opstine, ako zelite mogu vam to dostaviti , kao i popisane clanove domacinstava svih tih sto sam vam dala.
9. oktobar 2012. u 22:12
Vito Radovic
ZA PUFNICU PLAVSIC
Molim vas, posaljite mi sve sto imate kao i popis sela, popis clanova domacinstva i navedite mi autora i njegovo delo kao i stranu koju citirate.
Bicu vam veoma zhvalan na dostavljenim podacima.
Pozdrav od Vita Radovica iz Ulcinja
11. oktobar 2012. u 01:39
Radmila
Pošto nema nade da sama nešto otkrijem o Tomićima iz Stapara kod Sombora, obraćam se opet ljudima koji posećuju ovaj sajt, da mi pomognu.
Naime, mene interesuje da li postoji mogućnost da su Tomići iz Stapara poreklom iz Drobnjaka jer slave Sv. Đorđa, a u Stapar su došli oko 1760. god. iz Prigrevice, tada Prigrevica Sv. Ivan i Neorića (pustare).
Selo Stapar stvorila je Marija Terezija da bi u njega preselila stanovnike Apatina, tj. sela Bokčinovci i Vranješevo, a zatim Prigrevice.
Znači, u ove krajeve došli su u prvoj polovini 18. veka.
Pored toga me interesuje odakle potiču Cepančići koji su uvek kumovi Tomićima. I dan danas žive u Staparu i jedni i drugi, a niko ne zna ništa o svom poreklu.
Iz Sent Ivana su tada, 1763. g. preseljeni u Stapar iz Prigrevice su prezimena: Krajnak, Krstović, Kupusinac, Raletić, Čupić, Mašić, Vlaškalin, Perišin, Ninkov, Ačanin, Vasin, Ačanski, Lazin, Mrkić, Đalac, Rašković, Gavrilović, Tomić Gajo, Popov, Milošev, Martonoški, Jerković i još neka.
Ovo sam navela zbog mogućnosti da su te porodice imale nekog dodira i u prošlosti.
To što nemaju ić na kraju prezimena je verovatno zbog zabrane M. Terezije.
Iz Bokčinovca su: Lazići, Igrići, Katanići, Volići, Marići, Zarići, Aperlići, Bajac, Ćurčin, Živkovići, Markovići, Cepanica, Civrići, Nagulovi, Đurđevići, a iz Vranješeva: Bojanić, Danguz, Vučenov, Vračarić, Glavić, Granić, Karanić, Jerković, Trnjakov, Plužar, Mjanov, Nikolić, Popov, Đakov, Simin, Stokanov,
Popović, itd.
Mnoga od tih prezimena postoje i sada, tj. potomci ljudi koji su se doselili u 18. v.
U Staparu, koji ima, možda neke veze i sa Staparima kod Užica, rođen je moj deda Lazar Tomić. Krstila ga Terezija Cepančić, ćerka Ignjata Cepančića. Bilo je to 10. marta 1869. god.
Odakle da ja sada krenem, ko zna koji put iz početka, da istražujem poreklo Tomića iz Stapara kod Sombora? Ima li neko predlog, savet, ideju? Ako ima, pomozite mi, molim najlepše. 🙂
11. oktobar 2012. u 22:44
Milan Zorić
ZA RADMILU,
Drobnjaci su u istorijskim izvorima prvi put spomenuti kao prezime 1354. godine (ličnost sa imenom Bran Drobnjak), a kao pleme upisani 1390. godine.
Plemensku zajednicu «Drobnjaka» je osnovalo pet srodnih bratstava od Novljana: Vulovići, Đurđići, Kosorići, Tomići i Cerovići. Novljani su prastaro srpsko pleme, jedno od najčistijih, od kojeg je nastalo pleme «Drobnjaci».
Danas Novljana pod tim imenom nema.
6. maja 1605. godine Drobnjaci su potukli Turke u Bukovici. Vulovići, Đurđići, Kosorići, Tomići i Cerovići slave slavu Đurđevdan u pomjen na 6. maj 1605. godine.
1655. godine, Ferdinand III, nemačko-rimski car kao i ugarsko-hrvatski i češki kralj, dodelio je Juraju Tomiću i njegovoj braći Martinu, Mijatu (Mihovilu), Nikoli i Petru plemićku titulu i grb.
Grb Tomića možete videti na ovom linku: http://imageshack.us/a/img41/3683/tomicl.jpg
Grb i plemićka titula zarađeni su s mačem u ruci braneći Vojnu Krajinu od Otomanske imperije. Vojna krajina je bilo granično područje Habzburške monarhije.
Podrobnije informacije o grbu i srpskoj plemićkoj porodici Tomić iz 1655. g. mogu se pronaći u Bečkom istorijskom arhivu.
Nadam se da sam malo pomogao
Pozdrav
14. oktobar 2012. u 02:00
Radmila
Milanu Zoriću,
najlepše hvala na dobroj volji i podacima koje je izneo o Drobnjacima i Tomićima!
Nisam znala zašto slave Sv. Đurđa 6. maja, ali interesantno je baš to, da Tomići iz drugih krajeva slave druge slave.
Ima logike da su moji Tomići ostali istog prezimena i slave, pošto su došli da brane Austrougarsku i nisu se morali kriti od Turaka.
A, u ove krajeve došli su, izgleda, u 17. veku i tu na teritoriji današnjeg Apatina (Bokčinovci, Vranješevo) i u Sent Ivan Prigrevica, branili Vojnu Krajinu.
Posle ih je Marija Terezija preselila sve u Stapar. Navodno, pljačkali su brodove na Dunavu i Mostongi! Ustvari, kad je potreba za njima opala, ona je tu doseljavala Nemce.
O grbu i plemićkoj tituli nekih Tomića sam čitala, ali to sigurno nisu bili ovi u Staparu, koji su dobili zemlju na korišćanje, salaše, a neki su bili zanatlije.
Moj pradeda je bio stolar.
U matičnoj knjizi rođenih i venčanih nisam našla ni jednog sa nekom titulom.
Interesuje me kakva su to imena: Juraj, Martin, Mihovil,ne bih rekla da su srpska.
U Stapar je 1763. god. doseljen Tomić Gaja, a Srbi su najviše imali biblijska imena.
No, meni ovi podaci pokazuju da sam dobro, nadam se, krenula od Crne Gore i od Drobnjaka, a videću to ako nađem još neke podatke.
U svakom slučaju, Zoran mi je pomogao i još jednom se zahvaljujem! <3
Zahvaljujem se i Jeleni koja me upućuje na Arhiv u Somboru, ali sam ja to tek sada pročitala.
Pošto sam ja iz Novog Sada, a nisam mlada, nemoguće mi je to, jer to su sati i sati traženja po crkvenim knjigama, čak i dani!
Radila sam ja to u Vojvođanskom arhivu i tu postoji dosta knjiga, ali Sombor nisam pretraživala misleći da tu neću naći ništa o svojima. Možda sam pogrešila, videću šta mogu da pokušam ponovo.
Što se tiče Mijića, u mojoj firmi bio je direktor Mijić koji je došao iz Bosne u ovom najnovijem ratu, a sada živi u Novom Sadu. Mogla bih da ga nazovem i pitam zna li nešto o svojim precima.
Naravno, ako nešto saznam javiću se preko ovog sajta.
Takođe molim i druge dobronamernike, da napišu šta znaju o Tomićima. Bilo kojim, iz bilo kog kraja, jer nikad se ne zna ko je sa kim nekada bio u rodbinskim vezama, pa ih život rastavio.
Takvima, unapred hvala!
21. jul 2015. u 08:08
milorad tomic
Tomica ima puno na Kosovu , odakle su bezali ispred turaka ka danasnjoj crnoj gori , hercegovini , a posle se neki vracali nazad u Srbiju ili danasnju sumadiju, a imam podatak da se dosta Tomica iz okoline Valjeva preselilo u bosnu, ugljevik, okolina Banja luke.,moji preci su sa kosova otisli na Durmitor I 1760 godine se podelili, jedan deo familije otisao u niksic, a jedan u danasnji lazarevac sumadija, ima predpostavka da je po njihovoj slavi lazarevac dobio ime jer mi slavimo lazara cetvorodnevnog ili lazarevu subotu.email;[email protected]
14. oktobar 2012. u 12:08
Aleksandar Marinković
Za RADMILU:
Juraj, Martin i Mihovil su katolička imena i odgovaraju pravoslavnim Đurađ/Đuro i Mihajlo, dok Martin nije u upotrebi među pravoslavcima. Ako se radi o vašim precima, bez sumnje su bili kršteni u katoličkoj crkvi…druga je stvar koje su nacionalnosti bili.
15. oktobar 2012. u 10:20
Pufnica Plavsic
ZA VITOMIRA RADOVICA
knjiga MORAVICANI U PRVOM POTPUTNOM POPISU POSLE OSLOBODJENJA OD TURAKA
PISAC DRAGUTIN DRAGAN M RADIVOJEVIC
OPSTINA ROKCANSKA SELO MANA
POD BROJEM 95, ST 168
MILOVAN RADOVIC KOVAC 56 ZENA LJUBICA 50 SIN NIKOLA 23, SIN OBRAD 17, SIN MILIC 14, SINOVAC RADENKO 30 SINOVICA STOJA 15 SNAJA JEROSIMA 17,
BR96, ST 168
filip radovic zemljoradnik zena stanica 35, sin djordje 16 sin milorad 8, sin veljko 5 kci petrija 10
br97, st 169
VUCIC RADOVIC ZEMLJODELAC 47 ZENA DANOJLA 45, SIN DIMITRIJE 23, SNAJA MILOSAVA 20, UNUK MILETA 1/6 TO JE VEROVATNO SEST MESECI, UNUKA MILKA 3
BR 98, ST 169
VASILIJE RADOVIC ZEMLJODELAC 47 ZENA STANIKA 45, SIN JAKOV 19, SIN DMITAR 7, KCI STANICA 8, KCI JELENA 3 STRIC ZAHARIJE 69
16. oktobar 2012. u 00:03
Vito Radovic
ZA PUFNICU PLAVSIC
Hvala vam na ovim podacima.
Da li jos nesto pise za ove RADOVICE, ko su, odakle su i njihovo poreklo?
Gde se nalazi ovo selo, pored kojeg sada grada?
Koju slavu slave ovi RADOVICI?
Kada je ova knjiga napisana i gde je objavljena?
Veliki pozdrav od Vita Radovica iz Ulcinja
16. oktobar 2012. u 08:15
Pufnica Plavsic
Dobicete jos tri podatka, sada nesto sam u guzvi da bih kucala, sutra ili za koji dan.To je knjiga izdata 1993. u Ivanjci. To su sela oko Ivanjice i mesta izmedju sledecih srezova – Ariljskog, Novopazarskog, Sjenickog, srez Kraljevacki i srez Dragacevski. Ja iskreno ne znam da li jos ta sela postoje, dosta je to dalje od mene. Posto je to popis stanovnistva iz 1863. popisivaci nisu pisali odakle su i koju slave slavu. Mada pored skoro doseljenih u popisu je to trebalo da pise, a pored njihovih imena to ne pise znaci duze su od godine dana u tim krajevima. A ovo selo Mana po crtezu koji postoji u ovoj knjizi blize je Dragacevskom i Kraljevackom srezu. Mada sam u nekim selima, cije podatke cu vam poslati, nailazila na imena poput Martin Radovic sto meni ne lici na doseljene iz Crne Gore vec verovatno iz Bosne ili Hrvatske. Ne znam, zaista.
16. oktobar 2012. u 08:19
Pufnica Plavsic
Na strani 176 u istom selu MANA pod brojem 163
SIMEUN RADOVIC ZEMLJODELC 49ZENA milenija 43, sin radenko 14, kci stanica 8 i kci N. 5 GODINA, NE PISE IME SAMO POCETNO SLOVO , NE ZNAM ZASTO
TO SU RADOVICI U TOM SELU SLUCAJNO SAM OVOG SIMEUNA PRESKOCILA