Колико пута сте слушали како вам деде или бабе причају о вашим давним прецима, наводећи њихова имена, кад и где су живели и чиме су се бавили, а да о томе данас немате јасну представу.
Крајње је време да исправите ту неправду према генерацијама ваших претходника и оставите писани траг о њима, у аманет онима који ће тек да дођу на свет.
Све што треба да урадите је да направите план и кренете да га спроводите у дело!
Портал ПОРЕКЛО спреман је да вам у томе помогне дајући вам низ корисних савета, где и како да дођете до информација, које ће употпунити слику вашег породичног стабла.
Настојаћемо да, у мери у којој је то могуће, обезбедимо и одговоре на сва ваша питања и дилеме, од људи који су доказани стручњаци за родословље.
Региструјте се на Форум Порекло и поставите тему о свом презимену, или пренесите своја искуства о досадашњем трагању за својим коренима, а наши чланови ће вам радо изаћи у сусрет и помоћи вам да откријете нешто више о вашем пореклу.
Пишите, постављајте питања.
Немојте да вас разочара ако одговор не буде брз.
Важно је да стигне.
Јавите се на и-мејл:
13. септембар 2012. у 00:49
jankovic milica ivan
Sajt vam je odlican… Mozete li mi pomoci da saznam nesto vise o Jankovicima iz sela Rakari, opstina Mionica? Slavimo Veliku gospojinu. Jankovici su sisli u Rakare iz Planinice sa Suvobora… Cukundeda mi je Milic 1843/1918, pradeda Miloje, deda Andrija, otac Milic…Hvala unapred
13. септембар 2012. у 02:50
Nebojsa
Јанковићи су се у Планиницу населили почетком 17. века.
Село је основала породица Кобасица. Кобасице зову друкчије и Ибранима и досељени су из Старе Србије, из околине Пећи с реке Ибра. По причању старијих, доселиле су се две породице и прва се населила у Потоку, а друга на Брду до Струганика.
Кобасице и Ибрани су : Маринковићи, Јанковићи, Петковићи, Матићи, Ћировићи, Божовићи, Петровићи, Антонијевићи и Јешићи, има их 46 кућа, славе Велику Госпођу (15. августа)
13. септембар 2012. у 11:15
bojana
Sajt vam je za svaku pohvalu.. Mozete li da mi kazete nesto o poreklu Radovanovica slava sv. Nikola, mislim da su dosli iz Hercegovine u Prijedor. Veliki pozdrav
13. септембар 2012. у 13:17
Nebojsa
Радовановићи из Билеће и Невесиња такође славе Никољдан, а пореклом су из Бањана(племе).
13. септембар 2012. у 23:38
ivan jankovic
za nebojsu…hvala…da ne znas odakle su tacno dosli u planinicu i od kada slave veliku gospojinu…oprosti na mom sturom pisanju ali prvi put u zivotu sam na nekom forumu…ako se ovo zove forum…
15. септембар 2012. у 15:32
Nebojsa
Само тај податак постоји, значи почетак 17. века. Стигли су међу првима. Остали досељеници су стигли знатно касније.
Не пише да је било промене славе.
14. септембар 2012. у 23:39
Орлић
Честитам на већ постигнутом! Најбољи могући начин да се прекине са самониподаштавањем је тај да верујете у свој род! Овај чудан осећај да смо најбољи на свету и кога имају сви Срби мора да има своју тајну, скривени број… Величина тајне мери се количином лажи које су све веће што сте ближи истини. Зато, упамтимо наших 9 назива покољења и откримо ко су?! Надаље је све лакше! Дакле останимо ПРИ- РОДУ да би били ПРИРОДНИ , останимо везани НА -РОД да би били НАРОД! Не могу да опишем усхићење које сте ми приредили тиме што сте ми показали пут до моје родне куће! Орлић… није више само презиме чије се порекло лажима затрло у деобама, сеобама, ратовима, преверавањима… ОРЛИЋ је настало ПРЕ-ЗИМЕ и зла зима није нас уништила! ОРЛИЋ је ПРЕЗиме! Још једном, ХВАЛА!
15. септембар 2012. у 01:22
Ненад
Поштовани,
Морам бити искрен и признати да сам се одушевио када сам сурфујући по нету видео ваш сајт. Већ дужи период истражујем своје корене, како по очевој тако и мајчиној ”линији”. Оно што ме највише интересује је порекло односно одакле потичу моји преци по оцу, јер сам стицајем околности за мајчине претке добио сасвим солидан родослов ( у питању је породица Бресјанац).
Елем, презивам се РАДОСАВЉЕВИЋ и моје порекло води из села Марковац, општина Младеновац. Моја слава је св.НИКОЛА (19.децембар). Оно што сам успео да сазнам , односно нај даље да ”одем” у назад је да су у Марковцу (који је тада припадао Јасеничком срезу), 1863 године, живела браћа Јован и Андрија (који је мој предак) Радосављевић, са сестром Ружицом.
У покушајима да одем што даље односно да сазнам одакле потичу Радосављевићи из Марковца, на неки начин наишао сам на ”зид” односно ”лавиринт” пошто сам долазио до неких мени врло не сигурних података и информација које нису могле ничим да се подкрепе. Тачније добијао сам информација да моје порекло води из околине Бјелог Поља и Берана (из Црне Горе), а затим да су пореклом са Пештера односно околине Сјенице. Још више ме збуњује чињеница везана за моје предке, што у Младеновцу (где иначе живим) има породица Радосављевић које славе Ђурђев дан или Ђурђиц.
У нади да ћу коначно ”решити” вишегодишњу загонетку,унапред вам захваљујем.
Ненад
15. септембар 2012. у 14:55
Nebojsa
По свему судећи, пореклом сте са Косова и то из Призрена. Ово је одломак из књиге ” Ко су Шумадинци “.
Марковац је за прилике тога времена био велико село, а његови житељи су ту дошли са две стране – из села са десне обале Велике Мораве и са Косова и Метохије. Уз Павловиће и Јеремиће, из Глоговца су дошли Станимировићи (у оквиру којих су огранци Анђелковићи и Велимировићи), Обрадовићи (са огранком Стевановићи), а из Седлара Ракићи (са огранцима Радивојевићи, Миловановићи и Ненадовићи) и из Гложана Аврамовићи (са огранцима Милисављевићи и Стојановићи).
Са Косова су између две велике сеобе (1690-1736) у Марковац дошли преци данашњих Јагоровића (чији су огранци Милановићи, Милојковићи, Милосављевићи, Милошевићи, Милојевићи, Петрићевићи, Пантићи и Петровићи), Мишковићи (чији су огранци Спасојевићи и Мишићи), а после њих око средине XVIII века долазе Бркићи (чији су огранци Вучковићи, Јовановићи и Маричићи) и Павличићи (чији су огранци Васићи и Благојевићи), док су Конићи (друго име Станојевићи и Стеванићевићи) дошли од Пећи, а велики род Черкеновића (чији су огранци Богосављевићи, Вучковићи, Којадиновићи, Доцићи, Вељковићи, Ђурићи, Стојановићи, Ивановићи и Миљковићи) од Призрена, такође између две велике сеобе (1690-1736). У овим породицама је свакако и предак који је у списку Кочине чете.
За разлику од Марковца, који има хетерогено становништво, Велико Крчмаре је у време Кочине крајине компактније село, јер га сачињавају само два рода – Первизи, досељени из Призрена, и Цукићи, досељени из Старе Србије. Оба рода су досељена 1737-1787. године. Уписник Кочине чете из Крчмара је Радосав Живановић (23 године) и несумњиво потиче из рода Первиза, у којем данас постоје два огранка – Радосављевићи и Живановићи – која се могу довести у везу са овим Кочиним саборцем.
6. септембар 2014. у 11:15
Olivera
Poštovani,
s obzirom da sam udata Bresjanac i da ne znamo mnogo o porodici, zbg raznih životnih okolnosti mog muža, molila bih vas da mi pošaljete stablo koje imate. Vrlo zahvalna 🙂
15. септембар 2012. у 21:16
Ненад
Моје поштовање Небојша,
Хвала Вам на овако брзом и исцрпном одговору али Вас морам замолити за још један одговор.Не желим да ме погрешно схватите али морам да Вас питам какву сте повазаност нашли са селом Марковац који се налази данас у општини Младеновац (на регионалном путу за Крагујевац и Аранђеловац, у окружењу села Стојник, Велика Иванча, Орашаца, ЈАгнјило …) са селом Велико Крчмаре? Колико је мени познато Велико Крчмаре се налази недалеко од ЛАпова и у близини му је место МАРКОВАЦ. Исправите ме ако грешим али мислим да је дошло до забуне око назива Марковац.
У сваком случају хвала Вам и у изчекивању ВАшег одговора ово ћу да прихватим као још једну могућност одговора на питање ”Одакле су моји потомци (корени)?”’
15. септембар 2012. у 22:31
Nebojsa
У том крају је присутна досељеничка струја са Косова, о чему је овде и реч. А унутрашњих миграција је одувек било.
Ово је моје мишљење, наравно, треба увек тражити и даље, поздрав.
16. септембар 2012. у 01:15
Ненад
У сваком случају хвала пуно …
19. септембар 2012. у 19:13
Ненад
Велико поштовање Небојша,
Као што сте ми сами рекли (написали) у Вашем одговору ”треба увек тражити и даље”, ја сам то и урадио превасходно читајући објављене текстове на овом сајту, а и на још неким сајтовима који се баве истом темом (проблематиком), па сам овим путем хтео још нешто да Вас питам односно да појасним неке нејасноће.
1. да назовем тако ”прави” Радосављевићи су огранак Васојевића из Црне Горе по сину Новаку и одселили су се за Србију (то сам сазнао на сајту http://www.montenegro.org.au/R.html ), да ли се можда зна коју су они крсну славу славили?
2. У Вашем одговору очигледно сте пермутовали место Марковац крај Лапова и село Марковац код Младеновца одакле су моји преци, а то сам закључио упоређујући списак презимена који сте ви навели са списком презимена породица које су живеле 1863. па и данас у селу Марковац – Маринковићи, Лекићи, Крсмановићи, Радовићи, Алексићи, Драговићи, Лазовићи, Ратковићи, Јоковићи, Симићи, Ивановићи, моји Радосављевићи и још неколицина …. Волео бих ако имате неке информације о селу Марковцу крај Младеновца да ми дате у колико располажете са тим.
3. Уз Ваше дужно поштовање, али оно што сте ми навели да постоји могућност да се доведу у везу Радосављевићи из Великог Крчмарева, као моји преци, не одбацујем али ми је логично да има више везе моје порекло са Радосављевићима из села Кусадак и Глибовац који су много ближи селу МАрковцу него месту Велико Крчмаре.
Небојша, надам се да ћете ове моје констатације схватити као најдобронамерније (није ми стварно жеља да икога исправљам) јер ми је жеља да стварно сазнам што ”даље” и што поузданије порекло мојих Радосављевића, а надам се да ћу и од Вас у томе имати помоћи.
Пуно Вам хвала и за досадашње одговоре јер су ми помогли да откријем неке нове чињенице.
Поздрав.
21. септембар 2012. у 03:03
Nebojsa
Ненаде, на овом сајту који сте навели, постоји податак да су Радосављевићи из Васојевића одсељени у Србију. Не пише где тачно, те је стога тешко утврдити коју славу славе. Може се претпоставити да је као и код већине Васојевића, Св. Аранђел у питању, или њихова преслава Александар Невски. (уколико није било промене славе у међувремену)
Ја конкретно немам податке о становништву Марковца у околини Младеновца, али ћу Вам написати нешто о Радосављевићима из околине Београда, па можда ту постоји веза.
Рецимо, Радосављевићи из Великог Села код Београда, славе Ђурђић и пореклом су из Ресаве.
У Великој Моштаници Радосављевићи су огранак Василијића, иначе најстарије породице у том крају. Славе Ђурђић.
Радосављевићи из Лисовића су пореклом из Крајковца у Топлици, не пише шта славе.
Радосављевићи из Кораћице(Младеновац) су пореклом од Сјенице и такође славе Ђурђиц.
Као што видимо, поклапају се неке ствари. Ви имате информацију о пореклу из Сјенице, колико сам схватио. А такође помињете и Радосављевиће из Младеновца, који славе Ђурђиц, а нису у сродству са Вашом граном.
Славе су се често мењале на овим просторима, па не треба искључити из игре грану Радосављевића која слави Ђурђиц, а пореклом је из Сјенице.
Наравно, ово су само још неке смернице, као што смо већ рекли, истраживање порекла је дуготрајан и тежак посао и увек треба тражити даље, док се не дође до циља.
21. септембар 2012. у 15:46
Nebojsa
Да напоменем још, да ја у Васојевићима нисам пронашао Радосављевиће, поздрав.
21. септембар 2012. у 16:49
Ненад
Мени је то сада мање више небитно али колико сам ја читао и видео има више места где се Радосављевићи помињу као део великог српског племена Васојевића и то по Васовом сину Новаку,
1.http://www.montenegrina.net/pages/pages1/istorija/plemena/crnogorsko_pleme_vasojevici_korijeni_i_prapreci.htm
2.http://www.poreklo.rs/2012/07/14/bratstva-i-podgrupe-vasojevi%C4%87a/
… и тако даље ….,
поздрав
21. септембар 2012. у 16:31
Ненад
Велики поздрав Небојша.
Морам Вам се прво захвалити на овом одговору и драго ми је што сте мој коментар добронамерно прихватили.
Добро ми је познато да је код нас у многим случајевима ”дубље” истраживање нечијег породичног стабла веома тешко (али за мене исузетно занимљиво) јер сам имао прилике да се у то лично уверим. Оште је познато да су многа покољења са колена на колено мењала презиме (ево знам један пример из околине Младенoвца где од четири рођена брата, сада постоје четири ”различите” фамилије и због различитог презимена многи потомци нису свесни да су блисkи рођаци), као и крсне славе (оно што је карактеристично као знак ”припадности” за неки род код нас Срба), тако да се неке ствари и истине изгубе у тој рашомонијади.
Ваш први одговор о пореклу мојих предака искрен да будем мало ме је изненадио и збунио зато што сам већ годинама имао сасвим неке друге информације, али оно што је било позитивно у њему је да сам се овај пут више ангажовао и заинтересовао да идем до краја тако да сам пре пар дана од једне госпође дошао до сазнања да су се стварно из околине Сјенице у централну и западну Србију иселили Радосављевићи али да постоје две назовимо их групације или линије, једни која слави св.Јована, а друга (која је настала из предходне) и слави св.Николу.
Сплет околности је хтео и да ових дана ступим у контакт са неким ”мојим” Марковчанима и том приликом сам дошао до мноштва информација како о настанку села Стојника и Марковца (по брату Стојану и Марку) тако и до информација да је насељавање ових места почело после Првог српског устанка. У тој ”најезди” у село Марковац дошла су и два брата Радосав и Веселин из како ми је речено Иванграда односно сада Берана, тачније из места Љешко поље. Веселин није имао породице, а Радосав (мој наврдеда) је имао синове Јована и Андрију (мој чукундеда) као и четири ћерке, тако да сад у Марковцу има да тако кажем ”две фамилије” Радосављевића, које се ”гранају” по Јовану и Андрији и сви славимо св.Николу.
Једино у свему овом остало ми је као питање, да ли су Радосав и Веселин у Марковац дошли као Радосављевићи или су се другачије презивали. Уверен сам да ћу и то сазнати.
Захваљујући Вама Небојша, односно Вашем првом одговору ( за који морате признати да сте пермутовали места … ), ја сам ипак дошао до одговора на моје питање и зато Вам ПУНО ХВАЛА.
Велики поздрав, Ненад
п.с. Да ли ми можете рећи где и на који начин се може купити или наручити књига ”Ко су Шумадинци”, Миодрага Недељковића
21. септембар 2012. у 17:43
Nebojsa
Ненаде, то је лепа вест и мени је драго ако сам помогао.
А што се настанка презимена тиче, оно је могло да настане и касније, тек по доласку у ове крајеве. Што ће рећи да сте раније имали друго презиме. Иначе, презимена у Шумадији су настајала релативно касно, све до средине 19. века. (нека и касније)
Радосављевића у западној Србији има заиста пуно. Могао бих евентуално да потражим оне који славе Св. Николу, или Св. Јована, па да упоредимо са том причом.
Књига се налази и овде на сајту, потражите (http://www.poreklo.rs/2012/07/20/ko-su-%C5%A1umadinci/). А постоји и у електронској форми на интернету и може се скинути. Тачан назив је: Миодраг-Миле Недељковић – Ко су Шумадинци.
21. септембар 2012. у 18:14
Nebojsa
У Горњем Драгачеву, Радосављевића има у месту Бијели Камен. Тамо су се Радосављевићи доселили за Карађорђа, из Сјенице. Славе Св. Јована. Са њима су, такође из Сјенице, стигли и Сеничани (Ђурђиц) и Пртењаци (Ђурђевдан).
У месту Котража, Радосављевићи су такође пореклом из Сјенице. Дошли су за Карађорђа, заједно са Марићима. Славе Аранђеловдан.
У Колубари и околини Ваљева нема Радосављевића који славе Св. Николу и Св. Јована, или су пореклом из Сјенице, па их стога нисам ни поменуо.
Поздрав
22. септембар 2012. у 12:47
Ненад
Поштовање Небојша и још једном Вам хвала за све информације.
Као што кажете и ја сам знам да су презимена веома често мењана или су касније настајала, тако да ми то остаје да утврдим да ли су моји преци у Марковац дошли са тим презименом или је оно настало доласком у село.
Књигу сам скинуо са сајта, него интересовало да ли је има у слободној продаји јер мислим да су ово само одломци из књиге (објављени као фељтон). Ако је то цела књига у реду.
поздрав, Ненад
22. септембар 2012. у 16:47
Грујић
Поштовани господине, била бих вам захвална за информације о пореклу породице Грујић из Вреоца код Лазаревца. Крсна слава породице је Ђурђевдан. Унапред хвала!
23. септембар 2012. у 20:50
Slobodan Filipovic
Postovani,
da li mi mozete nesto reci o poreklu Filipovica, selo Prvenovice, kasnije Slatina kod Novog Pazara, odmah pored manastira Sopocani, Moj deda se zvao Nicifor Filipovic. Nasa Krsna slava je Sveti Stefan Decanski – Mratindan. Molim Vas da mi date bilo kakvu polaznu informaciju. Inace u okolini Novog Pazara ima Filipovica ali mi je receno da nismo u srodstvu.
Pozdrav
24. септембар 2012. у 18:52
PaSlaw
“…Filipovici (Jovanjstaci) su u rodu sa Kulicima i Balandzicima a starinom su porijeklom iz Pive”citat iz knjige “Srbija” P.A.Zagorski (Zagorski citira O.Blagojevica iz knjige “Piva”.
U knjizi “Srbija” pominju se i drugi Filipovici. Jedni (posislamljeni,begovska porodica)zive na Zagorju, znaju ko su, slavili su Djurdjevdan. Zagorski smatra da su starinom Djurdjevici, a jos dalje Kalinovici(to su srednjovjekovna prezimena).
Ovaj drugi dio nisam mogao zbog opsirnosti da citiram, ali ukratko, to je to.Pozdrav.
14. децембар 2022. у 12:59
Vladan Drmanic
Slatina selo ima u Sopoćanskom delu ali Prvenoviće ne i to prezime nema više u tom delu,u drugim selima oko N.PAZARA IMA FILIPOVIĆA na dosta mesta neki slaviSV.Jovana neki druge slave.
24. септембар 2012. у 15:54
Ристић Александар
Поштовани,
да ли би сте могли да ми дате смернице за даље истраживање породичног стабла фамилије Ристић из Течића код Рековца (Левач),који славе Св.Николу зимског, а преслава је Св.Никола летњи? По предању, Риста се после пропасти Првог српског устанка доселио у Течић из Топлице, па је тако и уписан у тефтеру чибука за козе и овце Капетаније Левач, јагодинске нахије за 28.3.1832.год. као ,,Риста Топличанин”. Истраживач Тодор Бушетић у својој студији из 1903.год. наводи да су Ристићи једна од две породице у Течићу (вероватно једна од две највеће), која слави Св. Николу. Познато је да је Ристино презиме било Дмитровић, што указује на то, да му се отац звао Дмитар. Инетересује ме, како је могуће даље спровести истраживање, на територији Топлице, с обзиром да нема прецизираног места из којег је он кренуо на свој пут ка Левчу?
Срдачан поздрав,
Ристић Александар