Колико пута сте слушали како вам деде или бабе причају о вашим давним прецима, наводећи њихова имена, кад и где су живели и чиме су се бавили, а да о томе данас немате јасну представу.
Крајње је време да исправите ту неправду према генерацијама ваших претходника и оставите писани траг о њима, у аманет онима који ће тек да дођу на свет.
Све што треба да урадите је да направите план и кренете да га спроводите у дело!
Портал ПОРЕКЛО спреман је да вам у томе помогне дајући вам низ корисних савета, где и како да дођете до информација, које ће употпунити слику вашег породичног стабла.
Настојаћемо да, у мери у којој је то могуће, обезбедимо и одговоре на сва ваша питања и дилеме, од људи који су доказани стручњаци за родословље.
Региструјте се на Форум Порекло и поставите тему о свом презимену, или пренесите своја искуства о досадашњем трагању за својим коренима, а наши чланови ће вам радо изаћи у сусрет и помоћи вам да откријете нешто више о вашем пореклу.
Пишите, постављајте питања.
Немојте да вас разочара ако одговор не буде брз.
Важно је да стигне.
Јавите се на и-мејл:
7. јул 2012. у 19:03
Jelena
Već dugo se bavim pisanjem rodoslova i oduševila sam se kada sam pronašla ovaj sajt. Imam sreću što živim u Somboru gde postoje matične knjige od 1745 godine pa imam podatke za svoje pretke od vremena kada su se u ove krajeve doselili u Velikoj seobi 1690 godine. O vremenu pre tog perioda malo znam osim podatka da su mi preci došli iz okoline Valjeva a možda a pre toga sa Kosova. Zanima me da li još negde ima porodica sa prezimenima Maširević, Mijić i Šarčanski.Znam da Mijića ima dosta u Bosni, oko Banja Luke i u Lici, i po nekom predanju prilikom Velike seobe Srba jedan deo porodica Mijić je otišao preko Drine u Bosnu, a drugi deo u Vojvodinu. Maširevići i Šarčanski slave Sv. Nikolu a Mijići Sv. Arhanđela Mihaila.
Bila bih zahvalna ako bi neko mogao da mi pomogne u daljem istraživanju.
Gospođa Radmila bi mogla da pokuša da podatke o svojoj porodici iz Stapara pronađe u Istorijskom arhivu u Somboru,pošto je moguće da se tamo nalaze traženi podaci.
9. јул 2012. у 20:21
Немања
Зовем се Немања Пајкић, из Голупца на Дунаву. У општини и Архиву Србије, нашао све што сам и могао из доступних извора (матичних књига, пописа кнеза Михаила из 1863. године као и турских тефтера из 1831. и 1835. год.) тако да вас нећу тиме умарати. Оно што мене интересује везано је за презиме и крсну славу, а у вези са породичним стаблом. Иако је моје презиме сада Пајкић, у време пописа кнеза Михаила било је Стокић, а у турским тефтерима из 1831. и 1835. године поред три брата стоји патроним “Стокин”, сви они су се до негде почетка XX века потписивали и били уписивани и потписивали се (са изузетком пописа из 1863год.) са два презимена, односно додоавали су и Кнежевић (нпр:у породичном тестамену из 1898год,личним документима,књизи умрлих).
Ја сам за то “друго” презиме чуо из породичног предања, а касније сам наишао и на писане трагове, које сам већ спомињао, па сам се и заинтересовао баш за њега – не зато што алудирам на некакве краљеве,титуле и слично, већ зато што се надам да би ми то могло помоћи да одем и даље у прошлост.
Моје конкретно питање би гласило да ли би, ако хипотетички узмем, да је моје “старо” или како год би га схватио, презиме Кнежевић могло да ми значи и помогне у погледу истраживања?
Чуо сам о местима које носе назив Кнежевићи, породицама из Црне Горе чији су се чланови насељавали по Хрватској, Босни и Херцеговини и Србији, Кнежевићима који су живели са оне стране Дунава, али јако мало знам о томе (иначе славим Светог Мрату и нисмо мењали славу никада, иако у мом крају често мењају славе због плаца на који се селе итд…). Интересује ма да ли бисте ми у том погледу могли дати било какву смерницу.
Хвала.
10. јул 2012. у 14:47
Nebojsa
Истраживајући порекло становништва Млаве, Љубомир Јовановић је почетком 20. века Пајкиће пронашао у следећим местима:
Бусур:
Пајкићи (4 куће) у Горњој Мали, заједно са Филџпонима и Неђелкоњима доњли из Црне Реке. Слава,Св. Алимпија.
Орешковица:
Пајкићи се доселили крајем 19. века из Ждрела, славе Велику Госпођу.
Трновче:
Пајкићи старином са Косова, славе Св. Арханђела.
11. јул 2012. у 23:24
Немања
Хвала вам Небојша на одговору.Знате ли можда да ли је неко писао на тему(порекла становништва) област североисточне Србије за период-почетак 19. века?
Хвала
12. јул 2012. у 16:01
Nebojsa
Нема на чему Немања,
Имам још једну књигу која можда крије одговор на Ваше питање.Ту се испитује порекло становништва горњег Пека,што је нешто ближе Голупцу.
Опширна је,па ако нешто пронађем,а има везе са Вама,написаћу.
26. септембар 2016. у 08:23
Leon
Poštovani Nebojša,
da li možda imate od ovih Pajkića iz Trnovča podatke o Milanu Pajkiću.Milan je imao ženu Lepu(vjerovatno Leposava) i sina Mišu.Milan i Lepa su rođeni negdje početkom 1900-ih,a Mišo krajem 1920-ih ili početkom 1930-ih.
Unapred hvala,
Leon
12. јул 2012. у 18:41
Немања
Хвала вам унапред Небојша.
Погледајте презиме Стокић(које је моја породица носила до негде краја 19. века,тек тада су узели Пајкић по наврндеди Пајки))као и наравно Кнежевић које сматрам “старим” породичним презименом.
12. јул 2012. у 20:42
Nebojsa
Немања,у монографији “Млава”,нисам пронашао Кнежевиће и Стокиће,само Пајкиће.
У малој монографији горњег Пека,у селу Дубока(недалеко од Голупца),пронашао сам Стокиће,који су ту дошли из Шапине.Славе Св. Алимпија.
Као што сам написао у првом посту о Вашим Пајкићима,постоји и једна таква породица са истом славом,па можда ту постоји веза.(славе су се иначе мењале)
Ово дело је написано 1922. године и такође се не помињу Кнежевићи.
Тај округ је,поред Влашке и Тимочко-Браничевске струје,имао и доста досељеника са Косова.
13. јул 2012. у 23:20
Раде
Зовем се Радосав Савић, из Ваљева. Мој чукундеда је дошао из села Јовања које се налази у близини Ваљева. Знам да су моји преци дошли негде из околине Гацка у Херцеговини око 1770. нисам сигуран како су се презивали (неки кажу Шћепановић, неки Шћеповић,… али нико није сигуран), знам да су због нечега морали да беже од Турака. Кажу да их је било петорица браће, Сава који је дошао у Јовању, Димитрије који је дошао у околину Причевића код Ваљева, двојица браће коју су Турци убили негде код Дрине и још један брат за кога кажу да је остао у Гацку.
Интересује ме да ли би сте могли да ми помогнете да откријем како се Сава презивао и да ли постоје неки записи у Гацку о његовој породици.
14. јул 2012. у 17:37
djordje
Поздрав свима,за прво јављање само да питам да ли неко зна нешто више о пореклу презимена БУДИМИР из Лике,ја имам нека сазнања па бих да упоредим. Занима ме одакле су дошли и кад се први пут спомиње презиме.
Ставићу свој материјал чим стигнем.
14. јул 2012. у 20:12
Nebojsa
Ђорђе,вероватно ти је познато да су крајишки Будимири сродни Родићима из Лике?
Иначе,презиме Будимир се помиње и у Паштровићима,даљим пореклом су из Македоније.
А ево ти и нешто уопштено о презимену:
Будимир: евидентирано у Шибенику 1772. године; у селима Бара, Буковача,Цимеше и Бусије у Бјелајском пољу; у Грабовпима (Неготинска Крајина); у Лучићима код Високог (Босна); у селу Пожерање, пореклом из Зрмање (Лика);фреквентно у Хрватској: код Грачаца,Имотског, Сиња, Белог Манастира, Бјеловара,Славонског Брода, Сплита и Шибеника. Једнако je са личним именом Будимир које први пут срећемо 1080.године у Супетру код Сплита. Уп. топоним Будимир код Сиња уХрватској и Будимирци у Македонији.
16. јул 2012. у 14:33
Мирослав
Поштовани, дајте нам мало више информација о Србима из данашње Македоније, као и о Србима којима су променили презиме у -вски, а којих највише има у Србији, то је једна немала заједница од око 250.000 људи.
Наравно Македонију ставите такође у менију ‘завичаји’.
Хвала.
16. јул 2012. у 16:32
Nebojsa
Слажем се са тобом Мирославе,Срба има и у Албанији и тамо су променили имена,али су остали Срби.
Не знам колико је могуће истражити порекло тих Срба који су променили презимена у међувремену.
Што се Македоније тиче,довољно је рећи да је она свима остала у памћењу као Стара Србија!
19. јул 2012. у 00:52
Марко
Поштовани,
Да ли имате неку информацију о презимену Крунић, моји су из Општине Ариље, Село Вигоште.
Славимо славу Свети Лука.
Унапред захвлан!
19. јул 2012. у 19:44
Nebojsa
Марко,у Вигошту нисам пронашао Круниће.У западној Србији их је било у Рађевом Селу,ту су дошли из Доње Буковице(Ваљевски крај).Славили су Никољдан.
У Вашем случају може бити реч о херцеговачким,или црногорским Крунићима.
Проблем је тај,што Крунића у Херцеговини има у више места и нису сви истородни.
Рецимо Крунићи у Љубињу су пореклом из Пиве и славе Ђурђевдан,у Орашју Св. Јована,а има их још са славама Св. Никола у Клепцима,док у Анђелићима славе Аћимовдан.
Постоје још и Крунићи из групе Никшића.Као што Вам је вероватно познато,главна каратеристика овог племена је управо слава Св. Лука,па може бити да водите порекло баш одатле.
20. јул 2012. у 21:25
peter
Wir suchen Geschwister und Nachkommen von den Großeltern Nikola Maricic und Maria Maricic, geborene Dukovac, welche um 1940 in Hasici bei Kljuc, Bosnien gelebt haben. Weiter suchen wir 2 Brüder Mile und Rade Vojnovic, die mit der Familie Maricic verwandt sind. Mile und Rade Vojnovic sind zusammen zwischen 1920 und 1930 mit einem Schiff nach Kanada ausgewandert.
Wer kann uns über die Familie Maricic und Vojnovic Auskunft geben.
Danke!
21. јул 2012. у 22:36
mistersrdjan
Поштовани,
Да ли имате неку информацију о презимену СТОЈАНОВИЋ, моји су из Општине Бабушница, Село Остатовица.
Славимо славу Свети Никола.
Поздрав за Milena Milojevic која је поставила слично питање