Колико пута сте слушали како вам деде или бабе причају о вашим давним прецима, наводећи њихова имена, кад и где су живели и чиме су се бавили, а да о томе данас немате јасну представу.
Крајње је време да исправите ту неправду према генерацијама ваших претходника и оставите писани траг о њима, у аманет онима који ће тек да дођу на свет.
Све што треба да урадите је да направите план и кренете да га спроводите у дело!
Портал ПОРЕКЛО спреман је да вам у томе помогне дајући вам низ корисних савета, где и како да дођете до информација, које ће употпунити слику вашег породичног стабла.
Настојаћемо да, у мери у којој је то могуће, обезбедимо и одговоре на сва ваша питања и дилеме, од људи који су доказани стручњаци за родословље.
Региструјте се на Форум Порекло и поставите тему о свом презимену, или пренесите своја искуства о досадашњем трагању за својим коренима, а наши чланови ће вам радо изаћи у сусрет и помоћи вам да откријете нешто више о вашем пореклу.
Пишите, постављајте питања.
Немојте да вас разочара ако одговор не буде брз.
Важно је да стигне.
Јавите се на и-мејл:
1. јул 2012. у 09:58
Sarko
Gospodine Slamarski, selo Uljma kod Vrsca osnovano je 1490. godine, kada se naseljavaju Srbi. Rumuni su doseljeni u 18. veku, to je sve sto imam vezano za selo.
1. јул 2012. у 11:55
slamarski
Hvala. A da li nešto imate vezano za Izbište, to je takođe selo kod Vršca, pored Uljme? Unapred hvala
1. јул 2012. у 13:06
Александар Маринковић
Госп. СЛАМАРСКИ,
Вашег презимена нема у Избишту, бар према подацима Ј.Ердељановић у књизи ”Срби у Банату”, чак ни међу исељеним или изумрилим родовима.
ШТо се тиче становиника Избишта, цит.” ПРЕДАЊА ИЗБИШТАНСКИХ КРОДОВА ПОКАЗУЈУ ДА СУ ЈЕДНИ ОД ЊИХ ДОСЕЉЕНИ ”ИЗ СРБИЈЕ”, ДАКЛЕ СВАКАКО ИЗ СЕВЕРНЕ СРБИЈЕ, ЈЕДНИ ИЗРИКОМ ПОМИЊУ СМЕДЕРЕВО, А ДРУГИ ИЗ ЈУЖНЕ СРБИЈЕ, СВАКАКО НЕДАЛЕКО ОД ОВЧЕГ ПОЉА, И ТАКО СУ СЕ ИЗМЕШАЛИ И ЈЕДНИ И ДРГУИ…”
Било је 13 фамилија који су се први населили.
1. јул 2012. у 19:06
Никола нино Сламарски
Господине Маринковићу, познато ми је да се презиме Сламарски не појављује у Избишту, питао сам чисто из радозналости каквих података о Избишту има. Међутим, интересује ме да ли Ви можда поседујете неки податак у вези појављивања мог презиена у Уљми, као и како је и од кога настало. И ако можда посеујете неки ближи податак везано за презиме Сламарски. Једино што знам јесте да је јединствено по подручју из разлога што се колико је мени познато јавља само у Уљми. Свеједно унапред се захваљујем ако имате или немате било какав податак.
1. јул 2012. у 19:22
Александар Маринковић
За Николу Сламарског@
УЉМА – ”…Мисле да је име Уљма дошло од многих брестова, које су зампамтили још старци и да је изведено према румуском, нпр.: Код улма ћемо да станемо (Ulm = брест)….Међу првим насељеницима, тврде, била су три брата ”из прека”, који су дошли преко Бан. Паланке: од једног су Путникови, од другог Станкови, а од трећег Јованови; сви су славили Св. Николу….Код Крашована у селу постоји предање о досељавању ”из Македоније”, у доба Марије Терезије, када су као православци, и покатоличени…”
СЛАМАРСКИ – (6, Ђурђиц) и СЛАМАРСКИ (1, Ђурђевдан); обе породице, по мени несумњиво истог порекла, означене су у Ердељановићевом делу ”Срби у Банату” као ”родови чије порекло није утврђено”.
Надам се да је мало помогло. Поздрав!
1. јул 2012. у 23:29
slamarski
Kako bi i gde mogao da dođem do podataka vezano za moje prezime? Da li postoje neki arhivi kojima mogu da pristupim i informišem se u vezi prezimena? Unapred zahvalan
5. јануар 2018. у 13:15
Драгоје-Рајо Николе Милетина, Милете, Пера Ристова а Риста Нике.....Милутина (Кујова), Кујовић
Ако могу, али искрено да помогнем…. (приче, плитички популарне, излишите….!!!) Крашовани… Крашавци…. Кара-Шовани… нити су нити ће икада бити “Католици”…. (поклоници папе и Столице светог Петра из Рима… “reklame”, по западном обрасцу, чини чуда…) ВЕЋИНА, КРАШОВАНА…КАРАШОВАНА… КРАШОВАЦА (и како их све нијесу називали…) из Гора Решице…Крашове… па низ Неру и Караш, све до твоје Уљме и Црвене Цркве…. НИЈЕСУ КАТОЛИЦИ, никада нијесу били… (и “католици” поклоници Шизме, Столице Св. Петра из Рима се лажно представљају… на челу “Католичке” цркве је КАТОЛИКОС (не папа!!!)) Католичка Црква, једина која носи то име… и једина која то име има “право да носи” је Грузинска Католичко-хришћанска Црква, на чијем је челу КАТОЛИКОС, и то с титулом “ТЕР”, ( лично познајем ТЕР-РАКЕЛИЈАНЦ-а, Католикоса!!!). Горска сиротиња за “западњачке паре”, може да климне главом али не и да се превјери! (доста о подкупљивању…) Било је у Банату сеоба (па и Твом Јужном…) долазака-одлазака… али увијек је у Банату био “неко” ко је дочекивао “дођоше” и испраћао “прођоше”… између многик ту су и ЦРНИ-СЛОВАНИ (код Карашована се и данас сачувала “мјешавина вјеровања” Pater Familijas на бусену земље и данас “причешћује” свој пород…) и многи Словени…. да би истински “сазнали” све треба “хронолошки” редати и слагати у “контекст времена”… Рајо Кујовић.
2. јул 2012. у 16:58
Александар Маринковић
Никола, ако живите у Уљми, да ли сте пробали у црквеним књигама или у градском архиву? На жалост, мисим да ти подаци у Србији нису дигитализовани. Ако ништа друго, вреди пробати у архивама Матице српске…познајем особе које су тамо нашле податке о својој породици тј. одакле су дошли на просторе дан. Војводине.
4. јул 2012. у 00:59
Aleksa
Da li administrator ili neko od forumasa zna nesto o Popadicima iz Hercegovine, Drobnjaka, Zatarja ili Polimlja…?
4. јул 2012. у 19:08
PaSlaw
Aleksa, u knjigi “Srbija” pominju se dvoji Popadici.Jedni su “…Popadici,stari gradjani u Foci,cija je krsna slava Jovanjdan, su od Vukovica s Meke Grude,potomci popa Djordjija (zivio od 1800-1837)i njegove udovice popadije, po kojoj je nastalo prezime Popadic.Djordjina zena je bila od Stijepovica iz Drobnjaka, a sestra majke Novice Cerovica. Popovici u Savniku doseljeni oko 1865 g. su od Popadica iz Foce”.
Drugi su “…Popadici…su roda Starcevica u Miljevcima i okolo (kod Pljevalja) i u vezi su sa Strahinjicima proseljenika kroz Boku, sto sa Krasojevicima (starovemeno prezime)vodi porijeklo iz Zagorja”. Ovi drugi slave Lazrevu Subotu. Toliko od mene. Valjda ce Vam valjati.
5. јул 2012. у 10:09
Aleksa
Hvala puno, PaSlaw-e znacice mi ovi podaci. Da li bi mogao napisati ko je autor ove knjige i sta znaci starovremeno prezime?
5. јул 2012. у 14:46
PaSlaw
Autor knjige je Petar Askrabic Zagorski. On u svojoj knjigi polazi od prezimena koja su na podrucju Zagorja postojala prije Kosovskog boja, a onda prati put i razvoj tih przimena i koja su sve ovovremena prezimena razvila od tih starovremenih.Krasojevici i Vukovici (Vlatko Vukovic Kosaca,vojvoda,predvodio bosanske Srbe na Kosovu,odnosno lijevo krilo Lazareve vojske) su jedni od tih srednjovjekovnih porodica. Ja sam Vam uglavnom naveo sve sto pise o Popadicima, ako se jos nesto pojavi… pisem.
5. јул 2012. у 21:20
Ненад Ћурић
Питао сам пре пар дана, међутим одговори нису на сајту. Можда су избрисани, шта већ. Замолио бих неког да ми да неке информације о пореклу презимена Ћурић. Слава је никољдан, отац из поткозарја ‘Горњи Јеловац, дед Јован, прадед Ристо. Прича је да су се доселили из Херцеговине (око Требиња) у 19 веку. Хвала пуно, поздрав. Ненад Ћурић
5. јул 2012. у 21:28
Александар Маринковић
За НЕНАДА ЋУРИЋА @
http://www.scribd.com/doc/14462803/Istorija-Kozare-i-Potkozarja
Жао ми је што немам времена да претражујем па то препуштам вама. Можда ћете овде наћи одговоре. Поздрав!
5. јул 2012. у 22:47
Лека
Да допуним за Ћуриће – у зап. Херцеговини неки Ћурићи наводе да су пореклом из Боке Которске. С друге стране, наишао сам и на податак да су Ћурићи из Зубаца дошле у Клек. Верујем да су оба огранка Ћурића даљи род јер се зна да је добар део Бокељана досељен из Херцеговине.
6. јул 2012. у 00:28
Ненад Ћурић
Хвала Александру (Леки), поздрав
Ненад Ћурић