Српска презимена су најчешће настајала по имену оца, доста је и оних који су везана за занимања, личне особине, место порекла, племе из којег потичу.
Узимање презимена потпуно се укоренило у српском народу тек у 18. веку. До тог периода, прошло се кроз неколико фаза. Најпре презимена није ни било. Уместо презимена код Срба је било распрострањено да уз име додају назив племена из којег потичу. Касније су се почели користити тзв. патроними, изведени из имена очева – од Петра су настали Петровићи, од Николе Николићи, од Јована Јовановићи…
Мало је познато да је један Милош Обреновић заправо рођен као Милош Теодоровић, а да је 1810. одлучио да узме презиме по имену првог супруга своје мајке Обрена.
У то време настају и бројна друга презимена по следећим принципима:
1. По оцу – најчешће
2. По племену – Васојевић, Дробњак…
3. По звању – Поповић, Капетановић…
4. По занату – Ковачевић, Мајсторовић…
5. По особинама – Мудринић, Бјелоглав…
6. По месту, завичају – Гламочанин, Личанин…
7. По надимку, шпицнамету – Сурла, Затезало
8. По страној речи – Тинтор, Бомештар…
Како је настало ваше презиме, пишите овде и на Форуму Порекло, а наши чланови ће се радо придружити дискусији, и трудиће се допринети откривању порекла вашег презимена.
13. октобар 2013. у 23:34
SLOBODAN
Tacnije selo Slabinja
17. октобар 2013. у 14:06
Baljak
znacenje reci Baljak po kojoj dobismo prezime???
16. јануар 2014. у 12:26
Dusan
Baljak iz Dalmacije? Neki tvrde da su iz plemena Batinic sa podrucja Bilece. Da imaju veze sa nekoliko prezimena iz Baljaka (Baljci) kod Drnisa koji slave Lazarevu Subotu. Inace iz daljine stara Duklja. O tome pisu Petar Askraba Zagorski i B. Kljajevic.
10. децембар 2014. у 00:32
baljak
hvala vam za odgovor…da moji su iz Dalmacije iz Muskovaca,slavimo L.Subotu….46 su se doselili(preko Makedonije i N.Pazove)…u Stanisic kod Sombora…..sta znaci rec BALJAK od cega je izvedena ili??
18. октобар 2013. у 14:45
Милош Бањац
Бањаца има (тј било их је до 1995.) у Босанској Крајини, на Бравском (села Дринић и Јањила), у поријечју Уне (Стабанџа…), Унца (околина Дрвара), Сане (Горњи Рибник) и Санице (Горња Саница, Корјеново и Пиштаница) и у Лици (околина Удбине…). Сви славе Јовањдан.
Бањци из Крајине су углавном исходили из Дринића у сва три слива (Уна, Унац и Саница).
За Рибничке Бањце (из горњег тока, изворишта, Сане) има мишљења да су дошли право са Косова и Метохије послије Битке 1389.
Бањци из Санице (Корјеново) веле да су из Дринића (тачније Јањила) дошли око 1820. године, а да су у Дринић дошли из Лике.
Постоји још једна грана Бањаца из Метохије. Живели су у Клини и околини до 1999. године. Ови Бањци славе Светог Козму и Дамјана.
Ако неко може да допуни или исправи наведено молим да то учини.
20. октобар 2013. у 02:11
Predrag
Postovani,mozete li mi reci odakle prezime BJELIC kako se i sam prezivam,vuce korene..otac je dosao kao mlad iz Dugovjeca,opstina Rudo na Limu ali svoje pretke je izgubio kroz zivot!
Hvala!
29. октобар 2013. у 00:23
ljiljana
Поштовани,можете ли ми шта рећи о презимену МИРЈАНИЋ,слава Свети Ђорђе,настањени су у Ваљевској Лозници
29. октобар 2013. у 01:42
Небојша Новаковић
Мирјанићи су према предању пореклом из источне Босне, тачније из Осата. Постоји прича о једном од најстаријих родова у Лозници, Раонићима, где се помињу и Мирјанићи. Наиме, један од Раонића “узео” је својој ћерки у кућу “некакво Осаћанче”.
Његови потомци су данашњи Мирјанићи у Лозници. Има их 6 кућа и славе Ђурђевдан.
(Српски етнографски зборник, књига IV, стр. 771, 772)
Све упућује на Осат у Босни, међутим, тамо нема Мирјанића. Вероватно су имали друго презиме у тим крајевима.
Проверићу остале Мирјаниће из Колубаре и околине (а има их). Треба видети какво они предање о пореклу имају и шта славе.
2. новембар 2013. у 13:54
Dušan Mandušić
Zamolio bih komentar o Mandušićima, kada se prvi put pojavilo to prezime i gde je nastalo?
hvala
2. новембар 2013. у 14:55
Šarko
Odakle ti je deda rodom i koju slavu slavite?
2. новембар 2013. у 13:59
Nenad
Molim Vas promenite deo u tekstu gde navodite da je Miloš Obrenović uzeo prezime po dedi što nije tačno. On je uzeo prezime po imenu od prvog muža njegove majke Obrenu, tj. malo preciznije njegovom polubratu Milanu Obrenoviću po kome se danas zove Gornji Milanovac!!!
21. новембар 2013. у 13:17
NIKOLA
Nisam našao pitanja o prezimenu OPALIĆ. Moj otac i sva njegova braća i sestre rođeni u Sanskom Mostu, ali im je otac, moj deda Nikola, poreklom iz Tomin Gaja u Lici. Slavimo Petrovdan.Da li ima nekih podataka o mojim Opalićima. Hvala unapred.
30. новембар 2013. у 19:40
ZoranBG1963
Поштовани, молим ако можете да ми кажете о презимену ШКАРИЋ. Моја породица потиче из Лике, село Липово Поље, засеок Замрштен. Наша слава је Свети Никола. Такође молим администратора да презиме убаци у списак СРПСКИХ ПРЕЗИМЕНА.
4. децембар 2013. у 21:28
Милорад Богдановић
Презиме Шкарић спомиње се 1882 године у ШЕМАТИЗМУ дабробосанском само у парохији Међеђа код Козарске Дубице, и исту славу (Никољдан) славе као и Шкарићи у Липовом Пољу у Лици. Ова породица је и данас настањена на овом простору. Користим ову прилику да поздравим Миру Шкарић, моју породичну пријатељицу из ратних дана, које нас је вријеме раставило.
У Карловачком владичанству за 1896 годину, спомињу се Шкарићи, само као слављеници Никољдана, али и они који су прешли у католичанство.
Александар Бачко у књизи ПОРОДЦЕ ДАЛМАТИНСКИХ СРБА; Београд 2008, на стр. 477. написао је о Шкарићима, да у мјесту Врбник, 1949 године живи 54 породице у 10 кућа, а 1920 било је 9 домова. Славе св. Николу.
Ови Шкарићи имају исељенике у Сретенову код Дорјана, који су се преселили 1921 године, и исту славу славе.
23. фебруар 2017. у 23:39
Горан Шкарић из Врбника код Книна
Село Врбник које спомињеш је поред Книна. 1995. године сви су избјегли.
Сви су славили св. Николу. Заправо цјели Врбник слави св. Николу. На Врбнику је и црква Св. Николе.
Двојица Врбничких Шкарића за вријеме СФРЈ су отишли у Словенију, један у Македонију. Основали породице и проширили презиме.
Један од врбничких Шкарића је оженио Хрватицу, добио сина Томија и умро. Жена је отишла живјети у Сплит и прекрстила сина.
Доста Шкарића је било на отоку Брачу, али се много њих почетком 20 стољећа иселило у Америку.
Врбнички се Шкарићи се спомињу у тексту проте Саве (Саво Накићеновић) “Книнска крајина – насеља и поријекло становништва”. Којеи је припреман посље првог свјетског рата за потребе Српске краљевске академије. Каже да има 9 кућа.
19. мај 2017. у 01:58
Мишо Шкарић
Мени је прадеда Лазар дошао овде у Сретеново, ја сам овде трећа генерација Шкарића у Сретеново. Поздрав
4. децембар 2013. у 20:08
slobodan antonijević
Miloš je uzeo prezime po očuhu a ne po dedi. Što se tiče prezimena to je delimično tačno ali postoji spisak zarabljenih srba posle Angorski bitke 1405 neki imaju prava prezimena a neki se prezivaju po ocu n.p. stojkov , petrov