Српска презимена су најчешће настајала по имену оца, доста је и оних који су везана за занимања, личне особине, место порекла, племе из којег потичу.
Узимање презимена потпуно се укоренило у српском народу тек у 18. веку. До тог периода, прошло се кроз неколико фаза. Најпре презимена није ни било. Уместо презимена код Срба је било распрострањено да уз име додају назив племена из којег потичу. Касније су се почели користити тзв. патроними, изведени из имена очева – од Петра су настали Петровићи, од Николе Николићи, од Јована Јовановићи…
Мало је познато да је један Милош Обреновић заправо рођен као Милош Теодоровић, а да је 1810. одлучио да узме презиме по имену првог супруга своје мајке Обрена.
У то време настају и бројна друга презимена по следећим принципима:
1. По оцу – најчешће
2. По племену – Васојевић, Дробњак…
3. По звању – Поповић, Капетановић…
4. По занату – Ковачевић, Мајсторовић…
5. По особинама – Мудринић, Бјелоглав…
6. По месту, завичају – Гламочанин, Личанин…
7. По надимку, шпицнамету – Сурла, Затезало
8. По страној речи – Тинтор, Бомештар…
Како је настало ваше презиме, пишите овде и на Форуму Порекло, а наши чланови ће се радо придружити дискусији, и трудиће се допринети откривању порекла вашег презимена.
18. јануар 2014. у 18:22
Nebojša
Poštovani,
da li znate odakle su se doselili Đošići iz sela Vlahinje (Vlajne) kod Kuršumlije?
Unapred se zahvaljujem.
28. септембар 2018. у 14:24
Nebojša
Poštovani imenjače,
Oće li biti bilo kakvog odgovora o poreklu Đošića, pre doseljavanja u Vlahinju (Vlajnu) kod Kuršumlije?
Srdačan pozdrav,
Nebojša Đošić
24. јануар 2014. у 10:06
Владимир
Помаже Бог . Да ли знате нешто о пореклу презимена Чулић . Моји су родом из босанске крајине , Нови Град . Славимо Св. Николу. Унапред хвала.
24. јануар 2014. у 19:00
Nada
Da li neko zna poreklo prezimena TRIFIC? Unapred hvala….Nada Trific
24. јануар 2014. у 21:15
Небојша Новаковић
Бог ти помогао Владимире!
Чулићи су у те крајеве дошли после окупације Босне (дакле после 1878. године). Предак им је као харамбаша у Далмацији изгубио ухо у окршају, па је назван “Чуле”.
Најпре су дошли у Рујишку, а затим се једни одселе одатле у Џанкића Ракане. Слава Никољдан.
Милан Карановић, “Поуње у Босанској Крајини”, 1925. год., стр 400
24. јануар 2014. у 23:49
Милорад Богдановић
У Шематизму дабробосанском за 1882 годину, и Презимена Срба у Босни, Ђорђа Јањатовића , презиме Чулић се спомиње као слављеници:
1.Ђурђевдана у парохији Ливно;
2.Лазареве Суботе у парохији Скендеровци (Гламоч)
3.Часне вериге у парохији Црни Луг (Лвно) и Бањалука
4. Никољдан у парохијама Агићи и Видовица (Дубица), Рујишка (Крупа) и Гламоч.
Александар Бачко у књ. Породице далматинских Срба, на стр. 466 и 467. спомиње презиме Чулић у мј. Бискупија, сл. Никољдан. Доселили из Полаче крајем 19 или почетком 20 вијека. Око 1920. било је само једно домаћинство Чулића. Такоће, Чулићи су живјели и у Отишићу, али су се у потпуности раселили.
Чулићи у Завали (Сливно. Неретва) су римокатолици. Дошли су “из Херцеговине као православци”
У Карловачком владичанству за 1893 годину не спомиње се ово презиме. Спомњу се Чуле као слављеници Никољдана али и као римокатолици.
Ристо Миличевић у књ. Херцеговачка презимена, стр.286, такође не спомиње презиме Чулић који су православне вјере. Као р/к спомињу се Чуле у истоименом јесту као и у Јасеници код Мостара. Поријеклом су из Осоја у Далмацији а у Чуле су доселили почетком 17. вијека. Чулићи и Чулновићи су муслимани. Први су у Почитељу код Чапљине, а доселили су “прије 200 год” из Будима.Почетком 20. вијека било је 3 куће Чулића. Други су стара породица из Дрежнице код Мостара, кажу да се први пут спомињу “у вријеме састављања грунтовнице”.
25. јануар 2014. у 00:07
Милорад Богдановић
ПРОМЈЕНА ПРЕЗИМЕНА
Током средњег вијека у дубровачком залеђу ПРЕЗИМЕНА СУ СЕ ЧЕСТО МЈЕЊАЛА у једном сродственом низу. Она најчешће обиљежавају једну генерацију актера па то преставља озбиљну тешкоћу истраживачима у праћењу развојне линије појединих, па и важнијих средњовјековних породичних лоза. Отуда свака врста даљњег проучавања ликова из средњовијековне историје захтијева прављење каталога којим би се припремила полазна основа за олакшано праћење кретања појединих породица, породичних лоза и ширих родбинских веза кроз вријеме као и још увијек отворена детаљнија роучавања имена и презимена…
Ради тога примјером познате хумске властеоске лозе Богавчић – Радивојевић – Влатковић, показујемо да бројни њихови савременици са њима индентичним презименима, НИСУ ЊИХОВИ СРОДНИЦИ, те да се не могу по сродству повезивати са њима.
Овако започиње Есад Куртовић, аутор књ. РАДОСАЛИЋИ – примјер “једнократни презимена” средњег вијека, Београд 2009, а која се може и код нас прочитати, наравно, кога то занима.
25. јануар 2014. у 03:15
Стефан Савовић
Интересује ме порекло мог презимена Савовић,па ако неко зна нешто више о томе нека ми напише.Рођен сам у Крушевцу славимо св.Николу .Поздрав
3. фебруар 2014. у 09:17
DIJANA
POSTOVANJE,ZANIMA ME AKO ZNATE NESTO O PREZIMENU STOJISAVLJEVIC,ZNACENJE,BILO STA.PRECI SU POREKLOM IZ DOBROG SELA BOSANSKA KRUPA,A SLAVE ARANDJELOVDAN.HVALA
4. фебруар 2014. у 21:14
Nikola
Da li znate nesto o prezimenu Markotanović ? Nalazimo se u selu Zlot kod Bora.
4. фебруар 2014. у 21:55
Dragan Đaković
Da li neko zna nešto o prezimenu Đaković. Živim u Vojvodini, a moji su iz Gornje Slatine, SO Gornji Ribnik, kod Ključa (BiH). Kad je i kako nastalo prezime. Slava “Miholjdan”. Hvala unapred!
19. фебруар 2014. у 07:15
Baja
Kako je nastalo prezime Baćina?
Hvala unapred
20. фебруар 2014. у 11:57
Небојша Новаковић
Баћа је брат од миља – брато, брале.
Такође, башта, баштица се употребљава у бугарском и за оца, као и у српском – отац, старешина.
Облик Баћа налази се и у чакавском и у штокавском као придевски топоним: село Баћина, Баћинско језеро, Баћин дол дол Козаром, а може бити и поименичан – Баћинац, Баћинца. Деминутив Баћића, село у Србији.
У руском, Баћушка је такође отац, свештеник.
(Српска презимена: значење – распрострањеност – порекло породица, Мирослав Нишкановић, 2004 г.)
Презиме Баћа је идентично са личним именом Баћа које je настало од корена Бат – (брат, Братољуб}, потврђеног у 15. веку.
(Др Велимир Михајловић – Српски презименик)
25. мај 2021. у 21:43
Perica Baća
Prezime Baća ja vlaškog porekla. Znači glavni među pastirima. Moje prezime se najviše oko tromeđe Češke, Slovačke i Poljske. Ima ga u Jadranskom primorju, gde su se takođe Vlasi doseljavali.
23. фебруар 2014. у 02:37
Zoran
Da li znate kako je nastalo prezime Orlandić?
Hvala