Српска презимена су најчешће настајала по имену оца, доста је и оних који су везана за занимања, личне особине, место порекла, племе из којег потичу.
Узимање презимена потпуно се укоренило у српском народу тек у 18. веку. До тог периода, прошло се кроз неколико фаза. Најпре презимена није ни било. Уместо презимена код Срба је било распрострањено да уз име додају назив племена из којег потичу. Касније су се почели користити тзв. патроними, изведени из имена очева – од Петра су настали Петровићи, од Николе Николићи, од Јована Јовановићи…
Мало је познато да је један Милош Обреновић заправо рођен као Милош Теодоровић, а да је 1810. одлучио да узме презиме по имену првог супруга своје мајке Обрена.
У то време настају и бројна друга презимена по следећим принципима:
1. По оцу – најчешће
2. По племену – Васојевић, Дробњак…
3. По звању – Поповић, Капетановић…
4. По занату – Ковачевић, Мајсторовић…
5. По особинама – Мудринић, Бјелоглав…
6. По месту, завичају – Гламочанин, Личанин…
7. По надимку, шпицнамету – Сурла, Затезало
8. По страној речи – Тинтор, Бомештар…
Како је настало ваше презиме, пишите овде и на Форуму Порекло, а наши чланови ће се радо придружити дискусији, и трудиће се допринети откривању порекла вашег презимена.
8. март 2017. у 20:05
Стевић
Поздрав свима,
Имам питање у вези презимена Стевић.
Моји су из села Данковиће, код Куршумлије, слава Св. Врачи.
Занима ме да ли неко зна нешто о нашем пореклу. Од старијих људи сам сазнала да смо се доселили из Колашина, али нико не зна да ли је у питању Ибарски Колашин (Косово) или Колашин (Црна Гора). Такође, нико не зна да ми каже које је презиме било провобитно.
Иначе, тај предак што се доселио је имао двојицу синова Васу и Стеву, па у селу постоје Васићи и Стевићи.
Јако бих волела да сазнам нешто више.
Хвала унапред
8. март 2017. у 23:33
Dragana
Poštovani, u vaš spisak možete da unesete i prezime Špurić. Zanima me značenje prezimena. Ono što znam je da je nekoliko generacija (4-6) živelo i živi u selu Liplje, kod istoimenog manastira, opština Kotor Varoš, Republika Srpska, a tu su došli negde iz Hercegovine bežeći od turske odmazde. Navodno samo dva brata, a drugi su ostali na ognjištu. Krsna slava je Sveti Trifun.
Hvala unapred.
20. март 2017. у 23:14
Dopi
Извините на сметњи, занима ме порекло презимена ДОПУЂА Има нас доста У Источној Србији и Војводини такође иу САД, моја породица слави славуЂурђевдан, Мој деда ми је причао да је Краљ један Део наше породице негде пре Другог светско рата преселио из Лике Села Смиљана на Косово а други Део у Војводину, мoj деда је из дела породице који је пресељен на Косову. Нашао сам чак и списе који говоре да су ДОПУЂЕ били познати Граничари и Ускоци Па је Део породице Марија Терезија У 17 веку се преселила у Војводину да чувају границу. Чуо сам неке прича да су моји преци када су повлачили од Турака кренули ка Крајни али тада се разболео глава породице па су тек касније дошли у Крајну, и остали Срби су говорили када су дошли да су допуђали као довукли се, и тако је остало Допуђа , веома би волио да ми одговорите на ово бићу вам веома захвалан !!
21. март 2017. у 10:02
Милорад Богдановић
Допуђа би могло имати значење косца, тј. човјек до пуђе, задњег косца.
Допуђе се спомиеу 1898 године у парохији Кукуњевци у мјесту Брезине, између Липика и Пакраца, чија је слава Ђурђевдан.
У Шематизму Дабро-Босанском за 1882. годину, спомињу се под презименом Пуђа у парохији Ракелићи код Приједора и Демировац код Дубице као слављеници Ђурђевдана, а у Рујници код Бихаћа славе Мијољдан. За ове Пуђе Карановић претпоставља да су доселили са Змијања, што баш није за повјеровати.
У епархији Горњо-Карловачкој за 1883. годину спомињу се Допуђе и Пуђе, као слављеници Ђурђевдана.Радослав Грујић је у својим истраживањима написао да се презиме Допуђа спомиње личким мјестима Бунић, и околини Удбине, али и Коренице.
25. март 2017. у 14:35
PrezimeMasal
Da li mozete reci nesto o poreklu prezimena Masal, ima ga u Republici Srpskoj kod Visegrada, slava Sveti Nikola?
1. април 2017. у 08:05
vojislav ananić
https://narodnatradicija.wordpress.com/category/%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B0/
1. април 2017. у 21:45
Uros
Je l zna neko odakle poticu Negovanovici? Doselili su se u Kragujevac,ali odakle?
4. април 2017. у 12:20
vojislav ananić
Имао сам газдарицу Неговановић из Срема док сам био студент у Крагујевцу (не сећам се из ког је места).Она је имала ћерку која се удала у Крагујевац.
4. април 2017. у 19:29
Milan
Dobar tekst
11. април 2017. у 09:09
živorad simić
Da li je moguće nešto saznati o Simićima iz Gradjenika, K. Kamenica, navodno poreklom iz Dukata kod Tulara odakle su pobegli sredinom 19. veka i prešli u Građenik. Deda mi se zove Milan (1885-1962) od oca Alekse i majke Dane iz Dukata.
Zahvalan,
Ž. Simić
6. јун 2023. у 21:32
Dejan
Postovanje Zivorade evo citam ovaj vas tekst o Simicima iz Gradjenika i moji su Simici takodje odatle znam slicnu pricu koju sam cuo jedan deo je ostao tamo a jedan raselio u selo Mrkonje kod Tulara znam nesto malo inace slavimo Sv Arandjela Mihajla.Dejan Simic.