Српска презимена су најчешће настајала по имену оца, доста је и оних који су везана за занимања, личне особине, место порекла, племе из којег потичу.
Узимање презимена потпуно се укоренило у српском народу тек у 18. веку. До тог периода, прошло се кроз неколико фаза. Најпре презимена није ни било. Уместо презимена код Срба је било распрострањено да уз име додају назив племена из којег потичу. Касније су се почели користити тзв. патроними, изведени из имена очева – од Петра су настали Петровићи, од Николе Николићи, од Јована Јовановићи…
Мало је познато да је један Милош Обреновић заправо рођен као Милош Теодоровић, а да је 1810. одлучио да узме презиме по имену првог супруга своје мајке Обрена.
У то време настају и бројна друга презимена по следећим принципима:
1. По оцу – најчешће
2. По племену – Васојевић, Дробњак…
3. По звању – Поповић, Капетановић…
4. По занату – Ковачевић, Мајсторовић…
5. По особинама – Мудринић, Бјелоглав…
6. По месту, завичају – Гламочанин, Личанин…
7. По надимку, шпицнамету – Сурла, Затезало
8. По страној речи – Тинтор, Бомештар…
Како је настало ваше презиме, пишите овде и на Форуму Порекло, а наши чланови ће се радо придружити дискусији, и трудиће се допринети откривању порекла вашег презимена.
6. јул 2014. у 18:46
Goran
Nebojsa znam za Saponje iz sela dobropoljci blizu benkovca skoro svi slave sv vasilija velikog moguce da poticu od bjelica ili vejnovica koji slave istu slavu cuo sam da je tu bila zemlja nekog veoma starog hrvatskog plemena pa neki od tih rodova dosli na njihovu zemlju mozda bjelici iz hercegovine pa ih pa ih tako prozvali to je nadimak po zemlji tj selu neki od njih slave sv stefana kazu od nekih dobrijevica nasledili kucu kao zetovi pa onda i slavu mozda poticu i od pavkovica nemogu da utvrdim nemogu da ih povezem sa mojim saponjicima jer su starovlaska sela najvise naseljavana iz crne gore i hercegovine posebno pocetak osamnestog veka.cak negde navode da te saponje poticu od mojih saponja iz starog vlaha.
6. јул 2014. у 18:49
Небојша Новаковић
Нисам ни мислио да су у вези, већ сам их поменуо због настанка самог презимена. Једни (ваша грана) су презиме добили по месту “Шапоње”, а ови далматински можда по надимку.
6. јул 2014. у 19:20
Goran
Jeste Nebojsa moja grana saponja je dobila prezime po mestu tj toponim bregovi saponje dve familije su tu zivele dragutinovic i lazovic .Ovi dalmatinski nadimak po selu kod benkovca .Nemogu da pronadjem ove lazovice odakle su tacno imaju veliki broj slava obe ove familije se pominju na zlatiboru stevanjstaci.Mom pradedi bila uzrecica moj lale moj drekele kad nekog hvali .Treba mi vas zakljucak iz ovoga.POSTOVANJE .
8. јул 2014. у 15:10
Nebojša Babić
Ako mogu da prokomentarišem to “moj lale, moj drekale”, jasno je da se odnosi na Lala Drekalova, ili moža i na Lala i na Drekala. Obojica su bili vojvode u Kučima najjužnijem brdskom plemenu u Crnoj Gori. Drekalu je pravo ime bilo Andrija, albanski Andre, a Drekal je nadimak, kao što bi kod nas bilo Andrijica, Andrica. Po predanju, Drekale je bio unuk Djurdja Kastriota (Skender-bega), ali je verovatno u pitanju samo narodna maštarija, odnosno želja plemena da sebi da na značaju zbog plemenitog porekla. Drekale je u Kuče došao iz malesorskog plemena Kastrata (možda otud narodna analogija Kastrati – Kastrioti) i nametnuo se za glavara. Njegov sin Lale je čuveni kučki vojvoda iz 17. veka. Valja napomenuti da je Drekale najverovatnije bio albanske narodnosti, a i katoličke vere. Lale Drekalov je prešao u pravoslavlje prilikom ženidbe kćeri vojvode susednih Bratonožića Peja Stanojeva, i od tad su Kuči – Drekalovići većinom pravoslavni.
E, sad otkud tvom pradjedu ta izreka… Možda vučete korene iz Kuča, a možda je starina negde slušao o Lalu i Drekalu, pa mu ostalo onako…
Primera radi, moj čukundjed je, silom prilika, bio u austrougarskoj vojsci u Prvom svetskom ratu. Kad su ga bacili na front u Bukovinu, odmah se predao Rusima. Rusi su od tih “zarobljenih” Srba u Odesi napravili odred koji je poslat u Grčku i odande učestvovao u probijanju solunskog fronta i oslobadjanju Srbije. E, taj moj čukundjed Savo je od nekih srpskih vojnika slušao kako su prošli prilikom prelaska albanskih gudura u zimu 1915-16, pa je imao uzečicu “ko ne zna šta su muke teške, neka predje Albaniju pješke!”. Neupućen bi pomislio da je i on bio tamo, a nije!
Tako je možda slučaj i sa tvojim pradjedom. A, opet, nije isključeno da imate kučko poreklo. Drekalovići su veliko i razgranato bratstvo i dosta su se iseljavali. Inače, Drekalovići slave Svetog Nikolu.
20. јул 2014. у 14:10
Goran Saponjic
Postovani Nebojsa zamolio bih Vas ako mi mozete malo pojasniti poreklo Lazovica koji su ziveli u selu istog imena kod Bjelog polja blizu sela korita.Mislim da ste i ranije pisali o njima .Procitao sam o Lazovicima mnogo oprecnih podataka odakle su dosli u selo korita i koju slavu slave.Postoje Lazovici poreklom iz sekulara,koji zive kod peci na kosovu Lazovici iz kuca od drekalovica Lazovici iz sela Vukovci u zeti i oni koji su poreklom iz drobnjaka.Mozete li mi pomoci koji od svih ovih Lazovica su dosli u sela kod Bjelog Polja jesu li to lazovici od drekalovica,kad je to tj u koje vreme je moglo biti to preseljenje da li su od njih Lazovici koji su otisli na zlatibor.Dali od njih potice nas poznati slikar ikonopisac Simeon Lazovic koji je ziveo u Novoj Varosi rodjen u bjelom polju.Dali je on poreklom drekalovic.Da li su Lazovici imali neki nadimak ovi iz Bjelog polja .Veliki pozdrav Nebojsa,molim Vase misljenje.
20. јул 2014. у 15:03
Небојша Новаковић
У Гласнику Српског географског друштва постоји занимљив податак:
Лазовићи (Бијело Поље) су старином из Црмнице. Неко време живели су у Русији, где су научили да „молују“ иконе. Касније су са тим занатом ишли по разним местима и тако су неки дошли у Бијело Поље.
Да би добили одговоре на остала питања, препоручујем днк анализу. Дрекаловићи су близу Црмнице, па је до неког “премештања” становништва свакако могло да дође. Многе породице су проселиле кроз неке крајеве, па зато пише да им је управо то место порекла, док се даља старина заборавља.
12. јул 2014. у 19:56
Mamula
Poštovani, pohvaljujem Vaš predani rad. Zanima me poreklo prezimena Mamula (Lika, sela Jasenak i Gomirje kod Ogulina, doseljeni u Banatsko Aranđelovo kod Novog Kneževca 1923. Slava Sveti Jovan) i prezimena Glušica (Donji Lički Štrpci, opština Donji Lapac. Slava Sveti Nikola). Svako dobro!
16. јул 2014. у 11:40
Мића
Другари треба ни помоћ о пореклу презимена Главоњић. Покушавам да кренем са израдом родослова, па ако имате неких информација био бих Вам захвалан…
Свака част на активности и велики поздрав
16. јул 2014. у 12:46
Александар Маринковић
За израду родослова потребно је истражити све матичне књиге (рођени, венчани, умрли) за место одакле вам потичу преци. Морате такође знати и тачан датум рођења најстаријег познатог претка.
20. јул 2014. у 01:40
Владимир
Био бих Вам захвалан,ако бисте рекли нешто о пореклу и настанку презимена Ћеран.Знам само да их је много пострадало 1941.године од стране муслиманских усташа. Тата је рођен у селу Збориште,општина Велика Кладуша,срез Бужимски. Када се и где појављује ово презиме,славимо св. Георгија 6.маја…
И још једна молба. Да ли има сврхе распитивати се у црквеној парохији села Збориште и Стабанџа? Јер не знам ни да ли постоје православне цркве у тим селима…
Унапред захвалан и пуно,пуно среће у даљем раду!
20. јул 2014. у 01:58
Небојша Новаковић
Милан Карановић сматра да су крајишки Ћерани пореклом од дробњачких Ћеранића. Ћеранићи у Херцеговини су пореклом такође од Церовића из Дробњака. Церовићи су веома значајно дробњачко братство.
Ћеранићи су презиме добили по некој удовици Ћерани.
Занимљиво да и ови у Херцеговини славе управо Ђурђевдан, као и они у Крајини, али и већина Дробњака.
28. септембар 2022. у 12:48
Remzo
Ćerani su moje komsije i oni zive u mjestu Zboriste od 1890 godine
28. септембар 2022. у 12:53
Remzo
Cerani su moje komsije i oni zive u Zboristu od 1890 godine i postoji jedna stara crkva mozda iz 1700 godine i okolo ima dosta cerana, kad nadjes vremena javise rado cu te primiti sebi u goste i mozemo sve obici i slikati.Srdacan pozdrav.
28. септембар 2022. у 12:56
Remzo
004915751338855 viber ili watcap
21. јул 2014. у 13:38
Ненад
Опростите, али морам да питам, пошто чини ми се да нису сва презимена по мушком претку настајала. На пример, презимена Димитрић и Димитријевић се битно разликују. Да ли ико може нешто више рећи о презимену Димитрић?
Унапред захвалан.
21. јул 2014. у 16:04
Goran
Dali neko moze da napise o familiji Dragutinovic koji slave sv stefana 9.1.Stanovali su dugo vremena u polimlju kod bjelog polja .Daljom starinom su iz plemena ceklici.Zna li neko nesto vise o njima i gde su se sve selili iz polimlja.Cuo sam da dosta rodova na zlatiboru potice od dragutinovica.Jel moze neko misljenje o dragutinovicima stevanjstacima.
22. јул 2014. у 09:55
Zorica
Postovani,
i mene zanima porijeklo moje porodice LAJIC. Inace dolazim iz Bosne i Hercegovine, Bos. Gradiska – selo Vrbaska. Slavimo Djurdjevdan.
Vec dugo vremena pokusavam nesto saznati – medjutim pojma nemam gdje tacno da pocnem.
Hvala unaprijed.
Zorica
27. јул 2014. у 20:12
svetozar
molim nekog da mi kaze poreklo prezimena STEPANOV
hvala unapred
27. јул 2014. у 22:06
Александар Маринковић
Степанов је патронимичко презиме настало од личног имена Степа(н) односно Стефан.