Топола и околна села Reviewed by Momizat on . Општина Топола: Белосавци, Блазнава, Божурња, Винча, Војковци, Горња Трнава, Горња Шаторња, Горович, Гуришевци, Доња Трешњевица, Доња Трнава, Доња Шаторња, Жаба Општина Топола: Белосавци, Блазнава, Божурња, Винча, Војковци, Горња Трнава, Горња Шаторња, Горович, Гуришевци, Доња Трешњевица, Доња Трнава, Доња Шаторња, Жаба Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Топола и околна села

Топола и околна села

Општина Топола:

Белосавци, Блазнава, Божурња, Винча, Војковци, Горња Трнава, Горња Шаторња, Горович, Гуришевци, Доња Трешњевица, Доња Трнава, Доња Шаторња, Жабаре, Загорица, Јарменовци, Јеленац, Јунковац, Клока, Крћевац, Липовац, Манојловци, Маскар, Наталинци, Овсиште, Павловац, Пласковац, Рајковац, Светлић, Топола (варошица), Топола (село) и Шуме.


Коментари (4)

  • Милодан

    Порекло становништва села Гуришевци, општина Топола. Према књизи Милоја Т. Ракић „Качер“, прво издање 1905. године, најновије издање 2010. године – едиција „Корени“, ЈП Службени гласник и САНУ.

    Положај села.

    -Ово село лежи испод Рудника, у долини Јасенице, која му кроз средину тече. Речна долина је овде нешто шира но у Руднику, али је и ту све сам камењар. Десну страну долине чине широка коса што од Звезде на север, преко Величковаца, стрмо спушта у долину Јасенице. Ова је страна од Рудничке Звезде одвојена Милићевића Потоком, а другом дубодолином подељена на двоје: Величковце и Лишњак. Са леве стране Јасенице су брда: Јеличин Део и Забе(л)о. Поред Јеличина Дела протиче речица Поточање, чијом је бочном дубодолином прокинута гуришевачка долина у горњем крају. Од Забела се спушта у долину Јасенице коса Парлог, одвојена Јоксића Потоком од Јеличина Дела, а до ње је долина потока Жеравца.
    Сеоске су куће на заравањцима поменутих коса, у подножју Јеличина Дела, и у долини Жеравца, поред самог потока.

    Извори.

    -Најглавнији су извори: Извор потока Амбарине, који раздваја Величковце од Лишњака, извор под Лишњаком, Блатуша, извор у Липљу, Ситница, извор пот Чивутским Гробљем, извор Јоксића Потока, извор под Јеличиним Делом, под Парлогом и под Забелом.

    Земље и шуме.

    -Земља је за обрађивање, као и у Руднику, растурена између кућа по целом селу. Велики је део земље за обрађивање и испашу изнад кућа са десне стране Јасенице, под Звездом. Па и у речној долини, посред камењара, нађе се по која слаба њива. Земља и пашњаци су као и у Руднику. Највеће су њиве под Звездом, где се сеје овас.
    Заједничка је испаша на Гуришевачкој (Великој) Звезди. Под њом је заједничка сеоска шума – Бања, са ситном буковим шумом. Има неколико малих приватних забрана растурених по селу са проређеном буковом и шеваревом гором.

    Тип села.

    -Село је разбијеног, старовлашког типа. Разликују се четири засеока са географским називима: Под Величковцем, По Лишњаком, Под Јеличиним Делом и Жеравац. У засеоцима су куће растурене без реда, обично су у групи по две до пет кућа, ређе усамљене. Засеоци и куће су на растојањима као и по осталим селима ове области, сем Рудника.
    У селу има свега 53 куће, од којих је Под Величковцима 12, Под Лишњаком 18, у Жеравцу 14 и под Јеличиним Делом 9 лућа.

    Име селу.

    -По народном предању ово село се овако назвало због тога што је у њему живела најпре само једна гурава баба.

    Старине у селу.

    -У долини Јасенице, под Јеличиним Делом, виде се трагови старе калдрме и одмах до ње велике купе шлакње. По причању народном овде се некада топила руда, која се налазила у Руднику и Јарменовцима.
    Поред потока Амбарине, одмах више главног пута, налазе се зидине неке старе цркве, за коју народ вели да је била православна.
    На Величковцима (Чивутанима) има место звано Чивутско гробље, где данас нема никаквих остатака каквог гробља.

    Порекло становништва.

    -Скоро све становништво овога села чине досељеници из Колашина, који су прешли овамо приликом похода Кара-Ђорђева од 1809. године.
    Под Величковцима су:
    -Вељићи (Пајовићи, Сретеновићи, Митровићи, Ђурђевићи), славе Ђурђевдан.
    -Томићи (Николићи, Станишићи), славе Томиндан.
    Обе су фамилије старином из Колашина.
    Под Лишњаком су:
    -Тубићи (Миладиновићи, Милошевићи, Милетићи), досељени из Граба код Сјенице за време Кара-Ђорђевог похода 1809. године, славе Никољдан.
    -Миловановићи су од Колашина, славе Ђурђиц.
    -Гајићи су дошли ппре 80-90 година из Старог Влаха, славе Аранђеловдан.
    -Миљковићи су од Бабића у засеоку Жеравцу, славе, као и они, Никољдан.
    У Жеравцу су:
    -Бабићи (Миљковићи, Вељовићи, Јоцовићи), досељени из Колашина, славе Никољдан.
    -Беговићи (Николићи, Ђорђевоићи, Радојевићи) су досељени из Колашина, славе Никољдан.
    -Тубићи су који и по Лишњаком, славе Никољдан.
    Под Јеличиним Делом су:
    -Спасојевићи и Јокићи (Марковићи). Обе су фамилије од Колашина, славе Ђурђевдан.

    Заветина је Бела Субота по Тројицама.

    Одговори
  • Милодан

    Порекло становништва села Јарменовци, општина Топола. Према књизи Милоја Т. Ракић „Качер“, прво издање 1905. године, најновије издање 2010. године – едиција „Корени“, ЈП Службени гласник и САНУ.

    Положај села.

    -Иза Гуришеваца низ долину Јасенице неприметно се прелази у село Јарменовце. Ова два села имају скоро истоветан положај. И кроз средину Јарменоваца протиче Јасеница. Десну страну јарменовачке долине чини пространа коса, наставак Рудничке и Гуришевачке Звезде, разбијена Јарменовачком Реком и једним потоком у три једнолика дела: Жилавицу и Делове са леве и Росаљевицу са десне стране Јарменовачке Реке. Прве се две од Маријанаца, а трећа од Црног Врха спуштају у долину Јасенице. При врху ове последње, испод самог Црног Врха, налази се узвишење Збеговиште. Леву страну јарменовачке долине чини најпре једна коса која се од Забела спушта у долину Јасенице. Потом долази дубодолина Војковачке Реке, а до ове је сплет онижих, ретко пошумљених брда: Гуџа, Језер-Бара, Каћин Гроб, Крст и Стража, чије су стране и косе израздвајане кратким дубодолинама. Овај се сплет зове и општим именом Гајеви.
    Сеоске су куће на странама поменутих брда и коса, изна дубодолина.

    Извори:

    -После Јасенице најглавнија вода је Јарменовачка Река, која извире на супадини виса Маријанца, на месту Дундовачи. Сам извор се зове Врућци. Река тече најпре на истоок, потом на север, и утиче у Јасеницу између двеју сеоских механа. Сем поменутог најважнији су ови извори: Водице, Поља, извор у Марковој Ливади, Магарећа Вода, Ча-Димитријева чесма, Милашевица, Калиманац, извор код попове куће, чесма у Точку, извори у Сењацима и Исачици, Лукића Чесма и још девет безимених извора.

    Земље и шуме.

    -Зиратна је земља већином између кућа. Овде има мало више њива и ливада у долини Јасенице, овде нешто широј и плоднијој. Потом има нешто издвојене зиратне земље поред Јарменовачке Реке. И родност земље углавном је као у претходним селима: више је има испод средње а мање средње родности.
    У источном крају села има доста шуме, највише букове, реће бељикове. Под шумом су висови Маријанац и Црни Врх, а још су и ове шуме: Паунове Ливаде, Калуђерске Ливаде и Попове Ливаде, шуме са пропланцима. Ове су шуме државна својина. У њих сељаци испуштају стоку, нашта плаћају порез. Заједничке сеоске шуме има мало у Гајевима.

    Тип села.

    -Село је разбијеног, правог старовлашког типа. Разликују се два засеока: Јарменовачка Река и Гајеви.
    Свега у селу има 81 кућа, од којих је 52 у Јарменовачкој Реци а 29 у Гајевима.

    Име селу.

    -Народно предање, које је забележио и Јован Мишковић, доводи име селу по томе што су ту накада рудари исекли сву гору, и иставили само неколико дрвета за јармове, те се тако село назвало – Јарменовци.

    Старине у селу.

    -У долини Јарменовачке Реке, у њеном изворном делу, налазе се стара рударка окна. Ту у близини има један заравањ, звани Двориште. На овом месту, прича народна традиција, је била пијаца кад је Јарменовачка Река (заселак) била варош. На месту, пак, Бакарном Гувну „налазе се остаци од некаквих подрума и зидина“.

    Порекло становништва.

    Становништво овога села чине махом досељеници из разних крајева.
    У Јарменовачкој реци су:
    -Томићи, старинци, за које се прича да им је из куће отишло седам сабаља на Косово, славе Јовањдан.
    -Ивановићи, за које се такође прича да су старинци, славе Ђурђиц.
    -Драшковићи (Крстићи, Делимарковићи, Маркићевићи) су досељени из Никшића, 50 година пре Првог устанка, славе Лучиндан.
    -Стојадиновићи (Матићи, Пантићи, Мијатовићи, Алексијевићи) су досељени од Сјенице за време Првог устанка, славе Лазаревдан.
    -Џанићи (Марковићи, Богосављевићи), чији је предак, неки Стоја Џана, дошао из Кусатка-округ смедеревски као ковач, па се оженио одивом из Стојадиновића фамилије. Стара им је слава Ђурђиц, а сада славе, као и Стојадиновићи, Лазаревдан.
    У Гајевима су:
    -Јеремићи (Миливојевићи, Василијевићи), старинци као и Томићи, са којима су из дубље старине једна фамилија, славе, као и они, Јовањдан.
    -Бугарчићи (Васићи, Лукићи, Матићи) су досељени из пиротског округа почетком 19. века, славе Никољдан.
    -Петровићи, чији се прадед доселио из Старог Влаха. Био пошао у доњу Шумадију, па се овде задржао као чувар воденице. Неки од њих су отишли у Маскар-округ крагујевачки, славе Никољдан.
    -Недељковићи (Ненадовићи, Марковићи) су досељени из Селевца-округ смедеревски, славе Лазаревдан.

    Сеоска заветина је Другу дан Духова – Друге Тројице.

    Одговори
  • Милодан

    Порекло становништва села Манојловци, општина Топола. Према књизи Милоја Т. Ракић „Качер“, прво издање 1905. године, најновије издање 2010. године – едиција „Корени“, ЈП Службени гласник и САНУ.

    Положај села.

    -И ово село лежи у долини Јасенице, испод Јарменоваца, из којих се неприметно прелази у ово село, као из Гуришеваца у Јарменовце. Долина Јасенице овде је опет шира но у претходном селу и назива се Бостаниште. Десну страну манојловачке долине чини опет широка коса, наставак јарменовачке. Ова коса од Црног Врха, Дрењака и Главице се спушта у долину Бостаниште и разбијена је трима потоцима у четири једнолика дела: Боговица, Маријанац, Орашње и Дивљачка Коса. На овој страни има кућа само на странама Орашња. Леву страну долине чине две плећате косе: Пројиште и Јасиковац, који се спуштају од Гајева на исток у Бостаниште. Осим тога атар овога села увлачи се једним делом у брдо Стража. Пројиште и Јасиковац раздвојени су потоком Вучаком који извире из Гајева, а утиче у Јасеницу код манојловачке механе.
    Сеоске куће су на левој страни Јасенице, по заравањцима поменутих коса и странама брда Страже.

    Извори у селу.

    -Најглавнији извори су: извор Потока од Белога Песка, који раздваја косе Боговицу и Маријанац, извор светињачког Потока, који раздваја Маријанац од Орашња, чесма код Росића куће, извор под Стражом и још десетину, око којих су пркупљене сеоске куће. Има и један ђерам. Поток Вучак је виловит, те, кад надође, засипа најближе куће.

    Земље и шуме.

    -Зиратна је земља већим делом по селу, између кућа, потом у Бостаништу и више кућа, испод Црнога Врха, Дрењака и Главице. Родност земље је овде нешто већа но у претходним селима. Нарочиот је плодна земља у долини Јасенице (Бостаниште).
    Око села има доста шуме, која је већином букова а има доста и грмове. По шумом су: Црни Врх, Дрењак, Главица и Превоја. Ове су шуме државна својина. А заједничке сеоске шуме су: Бели Песак, Оглавак, Пољане и Орловац. Све ове шуме удаљене су од села за 45 минута хода.

    Тип села.

    -Село је разбијеног, старовлашког типа. У селу се разликују четири засеока са географским назвањима: Пројиште, Јасиковац, Под-Стражом и Орашње.
    Свега у Манојловцима има 35 кућа, од којих су у Пројишту 16, Јасиковцу 4, Под-Стражом 8 и у Орашњу 7 кућа.

    Име селу.

    -Ни о постанку имена овога села у народу нема никаквог тумачења.

    Старине у селу.

    -У Калуђерском Потоку налазе се остаци неког старог манастира, које народ зове Ђурићелије (Ђурине ћелије).
    У Светињачком Потоку налази се један улубљени камен и неки (као) гроб. Та је „светиња“ припадала ономе манастиру (У Калуђерском Потоку), па се по њој и поток тако назвао. Ту и сада долази свет, те изумају воду, умива се и купа. Кажу да помаже од очобоље и грознице

    Порекло становништва.

    У овом селу има много више старинаца него у претходнима, јер је од 35 сеоских кућа 25 стариначких.
    У Пројишту су:
    -Ђурићи, старинци, славе Ђурђиц.
    -Росићи, старинци, славе Ђурђиц.
    -Гушићи (Гавриловићи, Илићи, Павловићи), који су од старине једна фамилија, са Томићима из Јарменоваца, за које се несумњиво зна да су старинци, славе, као и Томићи, Јовањдан.
    -Росићи, којима се прадед Станоје преселио из Вишевца код Тополе у Блазнаву па потом дошао у Манојловце, славе Никољдан.
    -Павловићи, за које се такође каже да су старинци, славе Св. Александра Невског.
    У Јасиковцу су:
    -Ерићи (Вујичићи, Сретеновићи), који су досељени из Старог Влаха пре 100 година, славе Никољдан.
    Под-Стражом су:
    -Ристићи, чији се деда, Ристо Бугарин, доселио из пиротског округа пре 60-70 година. Најпре су прели вреће, па су после трговали, што и данас поглавито раде, славе Аранђеловдан.
    У Орашњу су:
    -Михаиловићи, старинци, славе Аранђеловдан.
    Сеоска заветина је Трећи дан Духова – Треће Тројице.

    Одговори
  • Милодан

    Порекло становништва села Војковци, општина Топола. Према књизи Милоја Т. Ракић „Качер“, прво издање 1905. године, најновије издање 2010. године – едиција „Корени“, ЈП Службени гласник и САНУ.

    Положај села.

    -На западу од Гуришеваца и Јарменоваца налази се село Војковци, које припада сливу двеју већих река. Много већи део сеоског атара, управо сав насељен део, на истоку од Клокотича, припада сливу Јасенице, а мањи део, управо сеоска шума, лежи у сливу Качера. На сеоском атару, на западној страни, издиже се велико брдо Клокотич, испод кога извире Војковачка Река која једном дубодолином тече углавном на исток и утиче у Јасеницу. Познатим развођем између Војковачке Реке и Поточања, што од Клокотича углавном иде на југ подељен је део села што припада сливу Јасенице на два издвојена дела: Дубраве и Горњи Крај. Кроз први део пролази дубодолина Војковачке Реке у коју се стрмо спуштаују у супротним правцима стране и косе двају развођа. Са леве стране широка и стрменита коса која се спушта од развођа Војковачке Реке и потока Вучака, што од Клокотича иде на југо-исток, а потоком Дубравом подељена је на два једнолика дела. Са десне стране спуштају се у њу стране и косе од поменутог развођа између те реке и Поточања. Други део села чине стране и косе, које од овог развођа на југ и југо-исток спуштају у долину Поточања. Део села на западу од Клокотича чине пошумљене стране и косе од овога брда, које су ту страну у дободолине реке Раслове и мале Босуте спуштају.
    Сеоске су куће на заравањцима поменутих страна и коса, високо изнад долине Војковачке реке, потока Дубрава и Поточања.

    Извори у селу.

    -Најглавнији извори су: Змајевац (извор Војковачке Реке), извор потока Дубрава, извор у Гају, извор у Пољанама, у Јеличином Делу, велика Чесма, Косовица и још неки безимени.

    Земље и шуме.

    -Зиратна је земља растурена између кућа, по брдима и брдским косама. Родност земље је испод средње, као и у Руднику. Највеће су њиве на Клокотичу и Угарницама, где се поглавито сеје овас, ређе пшеница и кукуруз.
    Заједниче су сеоске шуме: Липар, Павлова Пољана у Бучевац, које су на западу од Клокотича. У њима је већином букова шума а има доста и младе шеваровине.

    Тип села.

    -Село је разбијено, правог старовлашког типа. Дели се на два засеока: Дубраве и Горњи Крај. Засеоци су јаче раздвојени, у чему се село приближава Рудннку. У Дубравама су куће збијеније но у Горњем Крају, што долази нешто због плоднијег земљишта, а нешто и због подесније пластике за настањивање.
    У селу има 72 куће, од којих је 28 у Дубравама а 44 у Горњем Крају.

    Име селу.

    -У народу не постоји никакво тумачење о настанку имена овога села.

    Старине у селу.

    -На три места у селу имају „маџарска гробља“ на којима и данас има великих стена. Једно је у Угарницама, где се налазе и развалине неке старе цркве, за коју народ каже да је маџарска. То се место зове Калуђерац. На Угарницама се, као што је у општем месту казано, налазе трагови старог пута који је туда од Трешњевице у долину Поточања водио.

    Порекло становништва.

    -У селу има само једна мала фамилија, за коју се прича да је од старине овде. Осталих пет, јако разгранатих фамилија, досељено је, већином из Старог Влаха.
    У Дубравама су:
    -Станимировићи (Милошевићи), старинци, славе Никољдан.
    -Благојевићи (Петровићи, Ранковићи, Илићи) су досељени из Старог Влаха, нешто мало пред Први устанак, славе Ђурђевдан.
    У Горњем Крају су:
    -Михаиловићи (Петровићи, Весићи, Сретеновићи), који су дошли из Старог Влаха, кад и Петровићи из Јарменоваца, са којима су од старине једна фамилија, славе Никољдан.
    -Миловановићи (Миљковићи, Марковићи, Рајковићи, Ранковићи), чији се прадед доселио из Бруснице-округ руднички. Има их и у Брусници, славе Лучиндан.
    -Матићи, којима се деда доселио из Старог Влаха пре 60-70 година а старином им је порекло од Сјенице. Деда им је најпре служио код Миловановића, па се после овде стално настанио. Једна су фамилија са Матићима из Јарменоваца, славе Лазаревдан.
    -Перићи су дошли пре неких 120 година из ужичког округа, славе Ђурђевдан.

    Заветине су у селу две: Бела Субота и Св. Илија. Последњу су узели од како их је град почео често тући.

    Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top