Порекло становништва села Блазнава, општина Топола. Према истраживању Боривоја М. Дробњаковића „Јасеница“ од 1920. до 1922. године
Топографске прилике.
Од Шаторње Јасеница скреће од правца запад-исток у правац северозапад-југоисток, кроз Блазнаву просеца качерску површ и све док не уђе у нижу рипањску површ има уску, клисурасту долину. Сеоске куће су највећим делом на десној страни Јасенице и увлаче се уз долине Медведњака, Блазнавачке Реке, Скугурића и Карловца и не пењу се на брезовачку површ. Са леве стране Јасенице, на рипањској површи, блажих нагиба, мањи је број кућа, са друмским насељем и неколико растурених кућа у проширеној долини Јасенице.
Село се махом служи водом са ђермова. Има и неколико извора; главни су: Општинска Чесма (код школе), Стевановића Извор, Продановића Извор, Јазавачки Извор.
Код “Ђиласовића кућа” је извор Рачинац, “лековита вода” где се лече од грознице и главобоље. Код “Јовановића кућа” је извор Липовац, такође „лековит“; на овај извор долазе и околна села „да се лече“.
Имања су растурена по целом атару. Зиратно земљиште је на местима: Ђиповини, Јовановића Потоку, Бајићеву Брду, Локви. Мијаковом Долу, Дрењу, Слатини. Најбоље паше су на Главици, Буковој Страни, Песковитој Страни, Сиги, Пиштаљици. Шума је у Благовештенској Реци и на Главици. Општина има око 200 хектара букове и граничеве горе у „планини”.
Село је разбијеног типа, подељено на крајеве. С леве стране Јасенице су: Оплотњак, Ћурулића, Урошевића и Тргов- чића Крај а са десне Шевића Крај који је потоком Медведњаком одвојен од Марјановића краја у Д. Шаторњи и Река у долини Блазнавачке Реке; у Деловима су крајеви: Цвешковића, Јовановића, Дачића и Ђиласовића. У долини Јасенице, поред друма су школа, судница и механа. На Јасеници су и три воденице.
Порекло породица и старине.
Најстарије су породице:
Ђиласовићи (Пантелићи, Марковићи, Адамовићи, Танасковићи, Белићи) 26 к. Слава: св. Ђорђе. Доселио се предак Лазар пре Карађорђа. Имао кућу од леса. Ђиласовићи у Церовцу су им род. Мисле да су им стари дошли од Сјенице.
Филиповићи 4 к. Слава: св. Илија. Непознато порекло.
Продановићи 3 к. Слава: Митровдан. Доселио се деда од Сјенице.
Ћурулићи 10 к. Слава: св. Никола. Амиџа Петар, прадед старцу Миловану (80 г.), доселио се од Сјенице.
Шевићи 28 к. Слава: св. Алимпије. Њихов прадед дошао од Сјенице и настанио се у Моштању (до Винче). За време пропасти бежали преко. Ови се вратили и населе се на данашња места. Има их у Срему, Београду, Лозници, Винчи и Доњој Шаторњи.
Цветковићи (Бошњаци) 22 к. Слава: св. Јован. Дошли из Босне Јевта и Јован, прадедови данашњих Цветковића.
Марјановићи 6 к. Слава: св. Никола. Дошли на своја имања из Доње Шаторње (од Марјановића).
Петловићи (Павловићи, Митровићи) 14 к. Слава: св. Никола. За време Карађорђа досељени из Петловаче (Стари Влах). Род су са Станковићима у Винчи.
Гавриловићи 2 к. Слава: св. Јован. Од Гавриловића из Саранова. Дошао жени у кућу.
Јанићијевићи 1 к. Слава: св. Ђорђе. Прадед Јанићије дошао од Новог Пазара.
Ђорђевићи 2 к. Слава: св. Аранђел. Досељени из Се- петке (?) код Тетова.
Алексићи 10 к. Слава: св. Аранђел. За време Карађорђа дошли од Сјенице.
Дачићи 12 к. Слава: св. Никола. Непознато порекло.
Недељковићи (Нешковићи) 3 к. Слава: св. Јован. Досељени од Тетова.
Антонијевићи (Гавриловићи, Николићи) 9 к. Слава св. Лука. Доселио се најпре Глигорије, старешина манастира Благовештења, из Никшића (Црна Гора). Доцније он доведе брата Ристу (који је из Црне Горе морао бежати због убиства) и насели га у Блазнави. Да га Турци не би пронашли промени своју славу св. Стевана и узме да слави св. Луку. Риста је деда пок. Миливоју Блазнавцу, намеснику. Крај у коме су им куће зове се „Трговчића крај“, по њихову претку Петру, који је био сточарски трговац.
Николићи (Чокићи) 12 к. Слава: св. Никола. Доселио се прадед из Мутња (Качер). Зову их и Мутњановићима. За време пропасти бежали у Срем, где имају фамилију.
Недић 1 к. Слава: св. Алимпије. Од Раковића из Брезовца; дошао жени у кућу и узео њену славу.
Урошевићи 6 к. Слава: Лазарева Субота. Досељени за време Устанка „од Сјенице—Новог Пазара”. Од ових су Карићи у Пласковцу.
Јевтићи 2 к. Слава: Лазарева Субота. Дошао отац пре 30 г. жени у кућу из Трнаве (од Јевтића).
Лекићи 1 к. Слава: св. Никола. Доселио се пре неколико година из Маслошева.
Лончаревићи (Стевановићи) 4 к. Слава: св. Трифун. Не- познато порекло.
Ивановићи 3 к. Слава: св. Тоорђе. Непознато порекло.
Ненадовићи 6 х. Слава: св. Киријак (29-IХ). Непознато порекло.
Ђоновци (Михаиловићи) 6 к. Слава: св. Јован. Непознато порекло.
Гробље је у Реци, на месту где је некада била Блажина Црква. Са тим Блажом доводе у везу породицу Бајића, која је изумрла и остала само једна жена. У близини ове цркве било је „маџарско гробље“. Поред овога има још некоЛико места, за која се мисли да су била маџарска гробља.
ИЗВОР: Боривоје М. Дробњаковић, „Јасеница“. НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА (књига 13) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига XXV), Београд 1923.
Коментари (0)