Порекло презимена, село Горович (Топола)

Порекло становништва села  Горович, општина Топола. Према истраживању Боривоја М. Дробњаковића „Јасеница“ од 1920. до 1922. године

 

Топографске прилике.

Горович се налази на десној обали Јасенице, која је одавде па идући даље па Исток асиметрична. У овоме је делу десна обала Јасенице виша и ту су очувани лепо изражени клифови Бокање, Зле Воде и Јанковог Гроба; клифови припадају пиносавској површи, која је овде доста добро изражена. Одмах испод клифова настају терасе и усецање Јасенице. На овим терасама су сеоске куће, увучене уз долине потока Буковца и Ћуковца. Понека се кућа спушта и до саме Јасенице. На левој обали има неколико кућа и три воденице.

Има више извора, којима се село служи. Главни су: Јојовац, Мартеновац, Главица. Служе се и ђермовима.

Сеоска шума је на Злој Води и Дебљаку. Виногради су на Бокањи.

Село је разбијеног типа шумадијске врсте. Подељено је на Горњи Крај и Доњи Крај. У административном погледу чини једну општину са Жабарима.

 

Порекло породица и старине.

Горович је старо насеље. У целој околини сматра се као најстарије. У њему су били црква и школа за многа суседна па и даљна села. У селу су ове фамилије:

Жарићи (Гајићи, Лукићи, Јокићи, Николићи) 18 к. Слава: св. Јован. Стара фамилија и мисле да су од Сјенице. Од Жарића је била остала нека Анђелија и код ње је дошао Ђорђе Парезан. За Парезана се прича да је из Херцеговине дошао у Стари Влах, одатле у Брзан и најзад овде. У Горович је дошао пред Устанак. Од Парезана су: Прокићи 3 к. Слава: св. Јован.

Ђукаши (Милојевићи, Живановићи, Милутиновићи, Пантићи, Станковићи, Марковићи, Никићи) 32 к. Слава: св. Мрата. Старинци. Не знају порекло.

Живанићи 8 к. Слава: св. Ђурђиц. Старином су од Бијелог Поља.

Велимировићи 5 к. Слава: св. Ђурђиц. Стариици, непознато порекло.

Милошић (Сточић) 1 к. Слава: св. Ђурђиц. Непознато порекло.

Пиштољевићи (Петровићи, Михајловићи, Глишићи, Станковићи, Величковићи) 16 к. Слава: св. Стеван. Стари им се доселили пре Устанка „од Сјенице — Бијелог Поља“. Род су им Пиштољевићи у Јунковцу и Благојевићи у Жабарима.

Кечарићи 4 к., Станојловићи 6 к. Туфекџићи 4 к. Слава: св. Никола; непознато порекло.

Шевићи 3 к. Слава: св. Аранђел; непознато порекло.

 

Село има два гробља: старо гробље у изворишту потока Буковца (сада у атару села Трнаве) и ново гробље код горовичке цркве, где се сахрањују од пре 30 година.

Код кућа Живанића је „Селиште“, где је било старо село.

Испод Величковића кућа, на десној страни Ћуковца, налазе се зидине старе цркве. Око цркве има надгробних плоча из 1781. године. Ту је била и стара школа где су учили људи који данас имају преко 80 година. У ову школу су долазила сва околна села. Прича се да је цркву подигао деспот Стеван. У непосредној близини је извор „Главица“, где је преноћио деспот Стеван и уснио да треба на томе месту да подигне цркву и да причести војску.

 

ИЗВОР: Боривоје М. Дробњаковић, „Јасеница“.  НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА  (књига 13) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига XXV), Београд 1923.