Порекло презимена, село Манојловци (Топола)

29. мај 2013.

коментара: 1

Порекло становништва села Манојловци, општина Топола. Према књизи Милоја Т. Ракић „Качер“, прво издање 1905. године, најновије издање 2010. године – едиција „Корени“, ЈП Службени гласник и САНУ. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

 

Положај села.

Ово село лежи у долини Јасенице, испод Јарменоваца, из којих се неприметно прелази у ово село, као из Гуришеваца у Јарменовце. Долина Јасенице овде је опет шира но у претходном селу и назива се Бостаниште. Десну страну манојловачке долине чини опет широка коса, наставак јарменовачке. Ова коса од Црног Врха, Дрењака и Главице се спушта у долину Бостаниште и разбијена је трима потоцима у четири једнолика дела: Боговица, Маријанац, Орашње и Дивљачка Коса. На овој страни има кућа само на странама Орашња. Леву страну долине чине две плећате косе: Пројиште и Јасиковац, који се спуштају од Гајева на исток у Бостаниште. Осим тога атар овога села увлачи се једним делом у брдо Стража. Пројиште и Јасиковац раздвојени су потоком Вучаком који извире из Гајева, а утиче у Јасеницу код манојловачке механе.

Сеоске куће су на левој страни Јасенице, по заравањцима поменутих коса и странама брда Страже.

Извори у селу.

Најглавнији извори су: извор Потока од Белога Песка, који раздваја косе Боговицу и Маријанац, извор светињачког Потока, који раздваја Маријанац од Орашња, чесма код Росића куће, извор под Стражом и још десетину, око којих су пркупљене сеоске куће. Има и један ђерам. Поток Вучак је виловит, те, кад надође, засипа најближе куће.

Земље и шуме.

Зиратна је земља већим делом по селу, између кућа, потом у Бостаништу и више кућа, испод Црнога Врха, Дрењака и Главице. Родност земље је овде нешто већа но у претходним селима. Нарочиот је плодна земља у долини Јасенице (Бостаниште).

Око села има доста шуме, која је већином букова а има доста и грмове. По шумом су: Црни Врх, Дрењак, Главица и Превоја. Ове су шуме државна својина. А заједничке сеоске шуме су: Бели Песак, Оглавак, Пољане и Орловац. Све ове шуме удаљене су од села за 45 минута хода.

Тип села.

Село је разбијеног, старовлашког типа. У селу се разликују четири засеока са географским назвањима: Пројиште, Јасиковац, Под-Стражом и Орашње.

Свега у Манојловцима има 35 кућа, од којих су у Пројишту 16, Јасиковцу 4, Под-Стражом 8 и у Орашњу 7 кућа.

Име селу.

Ни о постанку имена овога села у народу нема никаквог тумачења.

Старине у селу.

У Калуђерском Потоку налазе се остаци неког старог манастира, које народ зове Ђурићелије (Ђурине ћелије).

У Светињачком Потоку налази се један улубљени камен и неки (као) гроб. Та је „светиња“ припадала ономе манастиру (У Калуђерском Потоку), па се по њој и поток тако назвао. Ту и сада долази свет, те изумају воду, умива се и купа. Кажу да помаже од очобоље и грознице.

 

Порекло становништва.

У овом селу има много више старинаца него у претходнима, јер је од 35 сеоских кућа 25 стариначких.

У Пројишту су:

-Ђурићи, старинци, славе Ђурђиц.

-Росићи, старинци, славе Ђурђиц.

-Гушићи (Гавриловићи, Илићи, Павловићи), који су од старине једна фамилија, са Томићима из Јарменоваца, за које се несумњиво зна да су старинци, славе, као и Томићи, Јовањдан.

-Росићи, којима се прадед Станоје преселио из Вишевца код Тополе у Блазнаву па потом дошао у Манојловце, славе Никољдан.

-Павловићи, за које се такође каже да су старинци, славе Св. Александра Невског.

У Јасиковцу су:

-Ерићи (Вујичићи, Сретеновићи), који су досељени из Старог Влаха пре 100 година, славе Никољдан.

Под-Стражом су:

-Ристићи, чији се деда, Ристо Бугарин, доселио из пиротског округа пре 60-70 година. Најпре су прели вреће, па су после трговали, што и данас поглавито раде, славе Аранђеловдан.

У Орашњу су:

-Михаиловићи, старинци, славе Аранђеловдан.

 

Сеоска заветина је Трећи дан Духова – Треће Тројице.

 

ИЗВОР: Милоје Т. Ракић, “Качер”. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Корени

Коментари (1)

Одговорите

Један коментар

  1. Zoran rosić

    Rosići ne slave Nikoljdan , nego Sv Stefana