Крупањ и околна села Reviewed by Momizat on . Општина Крупањ: Бањевац, Бела Црква, Богоштица, Брезовице, Брштица, Врбић, Дворска, Завлака, Костајник, Красава, Кржава, Крупањ, Ликодра, Липеновић, Мојковић, П Општина Крупањ: Бањевац, Бела Црква, Богоштица, Брезовице, Брштица, Врбић, Дворска, Завлака, Костајник, Красава, Кржава, Крупањ, Ликодра, Липеновић, Мојковић, П Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Крупањ и околна села

Крупањ и околна села

Општина Крупањ:

Бањевац, Бела Црква, Богоштица, Брезовице, Брштица, Врбић, Дворска, Завлака, Костајник, Красава, Кржава, Крупањ, Ликодра, Липеновић, Мојковић, Планина, Равнаја, Ставе, Толисавац, Томањ, Цветуља, Церова и Шљивова.


Коментари (42)

  • Filip

    Zainteresovan sam da saznam sto vise mogu o svojim korenima, pa bih Vas zamolio ako mozete na mejl da mi posaljete nesto o prezimenu Zaric.

    Одговори
    • Biljana

      Dok vi trazite poreklo vaseg prezimena, ja bih zelela da nadjem svoje poreklo 🙂 Ako neko slucajno poznaje nekog iz sela Planina ko se zove Slobodan Nikolic, molim da na bilo koji nacin pokusa da ostvari neki kontakt. To je moj brat po ocu koga nikad nisam upoznala, mislim da je 1988 godiste….

      Одговори
  • Bojan Marinkovic

    Zainteresovan sam da saznam sto vise o svоjim korenima, pa bih Vas zamolio ako mozete da mi pošaljete nesto o prezimenu Marinkovic koji su rodom iz sela Tolisavci kod Krupnja

    Одговори
  • Милош

    Поштовани,

    Имам жељу да сазнам колико је могуће о свом пореклу,тј пореклу презимена Матић из Завлаке.До податка до којег сам успео да дођем јесте да ми се аскурђел звао Марко Матић(по њему се сви његови потомци,укључујући и мене,презивају Марковић).

    Поздрав

    Одговори
  • Милош

    Поштовани,

    Само да допуним цвој претходни пост о Матићима(мој аскурђел Марко) из Завлаке. Породична слава нам је Св. Никола.

    Поздрав

    Одговори
  • DjordjeS

    Постоји и Фејсбук група на ову тему: https://www.facebook.com/groups/195370017151554/

    Одговори
  • saki

    Postovani,zelela bih znati nesto o poreklu prezimena Marinkovic iz Ravnaje a posto ima vise familija sa tim prezimenom moj pradeda zvao se Jovan ako je to od pomoci. Hvala unapred!

    Одговори
  • saki

    Sv. Nikolu ako je za mene pitanje

    Одговори
  • Милодан

    Порекло становништва села Дворска, општина Крупањ – Мачвански округ. Из књиге Видосаве Николић-Стојанчевић „Рађевина и Јадар“ у необјављеним рукописима Цвијићевих сарадника.

    Положај села.

    Село Дворска лежи у области Јадра, округ подрињски, срез јадрански, општина јаребичка.
    Село лежи на странама речне долине а граничи се са селима Цикота, Шурица, Ступнице, Корените, Брштице, Костајника, Церова, Красаве и Брезовица.
    Село је подељено на ма(ха)ле. Прва је „Горња мала“, која је до Костајника, Церове и Брштице. Друга мала се зове „Липовача“, која је до Корените и Ступнице; трећа мала носи назив „Бурмазовића мала“ до Красаве и Брезовица; четврта мала носи име „Удовичка мала“ до села Цикота; пета „Поточари“ или „Доња мала“ до Шурица; у средини су шеста „Петровића мала“; седма „Паића мала“, осма „Вукашиновићева мала“, девета „Јаковљевићева мала“, десета „Јовичића мала“ и једанаеста „Обрадовића мала“.
    Разлог оволиког броја мала је што је земљиште испресецано потоцима.

    Воде.

    -Кроз село тече река „Карлаган“ и има доста потока, али село није поред потока нити поред реке, због тога га потоци и река не плаве.
    Земљиште је у овом село подводно, зато сваке 3-4 куће у селу имају своје изворе којима се служе а најглавнији извори су. Јастребовац, Мијина Вода, Јелића Вода и Брест у Горњој мали; Раковица у Бурмузовића мали, итд. Бунара у селу има само један. Речна се вода не користи за пиће. Сеоске су куће прикупљене око извора.
    Лековитих извора као и извора са минералном водом у овом селу нема.

    Клима.

    -У овом селу је мало хладније него у другим селима у Јадру. Снег пада мало раније у односу на другим местима у овој области. Ветрови дувају они исти као и у Ступници, а то су: „Доњак“ или „Дрињак“, „Устока“ – источни, југоисточни кога зову „Бела устока“, северни и јужни ветар „Доњак“ или Западни доноси им кишу.

    Земље и шуме.

    -Село има земље за обрађивање. Груписана је око кућа у селу а по неки имају купљених имања у цикотском, шуричком, ступничком и лозничком пољу. Село има приватних испаша која су заграђена док заједничких испаша нема. Земља је осредње родности а паше су добре. Једој породици треба зиратне земље око 20 плуга да би према овдашњих приликама могла нормално живети.
    У селу и око села има приватних шума и зову се по презимену власника а има их и заједничких у селу и око села и зову се: Дупљаковина, Јежур, Шибови, Врљаје, Јастребовац и Липовача. Сва је шума од лиснатог дрвећа. Сем за обичну употребу становницу од ње немају друге користи. Сва та шума зове се „сеоски атар“, који је величине 130 метара(?). Заједничка је још од турског времена и на њега село Дворска плаћа порез.

    Тип села.

    Село Дворска је разбијеног типа и подељено је на мале, већ наведених назива. Куће у појединим малама су међусобно удаљене од 80 до 300 метара.
    Куће су у свим малама раштркане; нису у правилном реду поређане, нити су поред пута. Механе, школе и цркве у овом селу нема; све им је то у Драгинцу (Јаребицама). Куће у појединим малама су састављене у групе појединих фамилија. Уз село нема засеока. Нема ни породица које су се одселиле даље од села на своје имање да би тамо живела, изузев породице Николић, која се одселила из тих разлога у Цикоте.
    Фамилије по малама:
    У Горњој мали су: Кикановићи, Јелићи, Радићи и Пејовићи (Васиљевићи, Јањићи и Тадићи).
    У Липовачи су: Гладовићи, Васићи, Бијанићи (Мијаиловићи, Вучетићи и Јевтићи), Лукићи, Пантићи, Благојевићи, Поповићи и Новаковићи.
    У Петровића мали су Петровићи.
    У Удовичића мали су: Савићи, Павловићи, Пантелићи, Мијатовићи, Марковићи, Лазаревићи и Мићићи.
    У Паића мали су Паићи.
    У Обрадовића мали су Обрадовићи.
    У Бурмазовића мали су Бурмазовићи.
    У Вукашиновића мали су : Обрадовићи, Грујучићи и Марковићи.
    У Јаковљевића мали су; Јаковљевићи, Капетановићи и Тадићи.
    У Јовичића мали су: Јовичићи, Митровићи, Стевановићи и Ковачевићи.
    У Поточарима су: Перићи, Јосиповићи, Ђурићи, Ђукановићи, Петковићи, Момићи и Мирићи.
    Задруга је било доста великих, од по 30-40 душа у једној а и сада има великих, по 25-30 душа и једној кући, таквих задруга има 5 а једна има 32 чељади у једној кући.
    У селу има укупно 173 куће.

    Име селу и малама.

    -У Дворској има више реке једно брдо на коме се данас виде развалине неке грађевине. Мештани то зову „Градац“ и „Црквина“ и причају да су ту били двори Сибињанин Јанка, па је село по томе добило име Дворска.
    Мале: Петровића, Паића, Обрадовића, Бурмазовића, Вукашиновића, Јаковљевића и Јовичића су добиле назив по презименима становника која их насељавају. Горња мала се зове по месту на коме је а Поточари због реке и потока, који кроз ту малу теку док је Липовача добила назив због планине Липоваче а Удовичића због неке удовице.

    Порекло становништва и оснивање села.

    -Мисли се да су село Дворску населили становници који су били из Херцеговине. При испитивању овог села свака породица зна своје порекло само до свога деде а ретко која зна како му је име прадеди и скоро ништа не зна о своме пореклу а камоли својих сељана. Због тога се није могло утврдити тачно порекло сваке породице понаособ.
    Вукашиновићи (Грујичићи, Ковачевићи и Обрадовићи): Зна се сигурно да се Вукашин са своја четири брата доселио из Херцеговине и да се прво настани у Ступници, па му се ту не допадне, због тога се пресели у Цикоте, где му полипсају овце с’тога оде у Дворску где је брдовитије.
    Вукашин се подели са браћом: Јаковом, Јовицом, Мићом и Петрашином.
    -Грујучићи: Од Вукашина остану синови или унуци (не зна се тачно) Грујица и Обрад. Грујица је имао два сина, Пана и Илију. Од Пане остане Иван. Од Ивана Ђурађ, који је жив. Од Илије остану: Никола, Митар и Ристо. Никола остави сина Саву, Митар Василија а Ристо Срећка, сви се презивају Грујучићи.
    -Обрадовићи: Обрад је имао сина Ђурђа од кога остану: Марко, Станко и Димитрије. Марко је жив. Станко остави синове: Живка, Максима, Богосава, Спасоја и Цветка, који су живи и сви се по Обраду презивају Обрадовићи.
    -Ковачевићи: Димитрије нија имао мушке деце, већ само једну ћерку. Ћерку уда за неког Ковачевића, кога доведе у кућу (уљез) и он слави Алимпијевдан.
    Грујучићи и Обрадовићи се зову и Вукашиновићи.
    -Јаковљевићи (Тадићи, Капетановићи): Од Јакова остану синови Мићо и Панто. Мићо је имао сина Цвију а Цвија Срећка и Панта и они се презивају Јаковљевићи
    -Тадићи: Панто, син Јаковљев има је синове Тадију и Ђурђа; Тадија је имао синове Живка и Милоша. Живко је имао синове Стојадина и Јована а Милош Љубу, Игњата и Арсена, који су живи и презивају се по деди Тадији – Тадићи
    -Капетановићи: Ђурађ, Пантин син, био је капетан. Од њега остане син Обрен а од Обрена синови: Велимир, Спасоје, Јован и Мићо, и они се презивају Капетановићи.
    -Јовичићи (Стевановићи и Митровићи): Од Јовице остану синови или унуци (не зна се тачно) Стеван, Митар, Андрија и Јован. Јован се одсели у Цикоте (мала Кривајица), па се његови потомци по прадеди (или деди) Јовици презивају сада Јовичићи. По Стевану се његови унуци презивају Стевановићи. Митар и Андреја остану у заједници и њихови потомци се презивају Митровићи.
    -Мићићи (Аксентијевићи): Од Мића, који је отишао у Удовичића малу на своје имање остане син Аксентије. Он се по оцу презивао Мићић. Његов садашњи унук се презива по њему, Аксентијевић.
    -Ковачевићи: Од Петрашина остане једна ћерка и њу уда за једног ковача, који се настани као уљез и по њему се његови потомци презивају Ковачевићи, који славе Пантелијевдан.
    Вукашиновићи, Јаковљевићи, Јовичићи и Аксентијевићи и све остале наведене фамилије, изузев две Ковачевића, славе Аврамијевдан.

    Наставиће се….

    Одговори
  • Милодан

    Дворска, наставак…..

    У Доњој мали:
    -Јосиповићи, по деда Јосипу и то:
    -Ђукановићи, по Ђукану,
    -Пековићи по Пеки,
    -Миковићи, по Мијату и
    -Ђурићи по Ђури.
    У Удовичића мали:
    -Савићи по ддеда Сави,
    -Павловићи по оцу Павлу,
    -Пантелићи по оцу Пантелији,
    -Миљатовићи по баби Миљани,
    -Марковићи по оцу Марку
    -Лазаревићи по деди Лазару.
    У обе ове мале све наведене породице су од једне фамилије, а од ове фамилије су данашњи Ђукићи из Цикота, чији се прадеда доселио из Дворске. Из Цикота се одселио неки деда Ђукића у Причиновић – Мачва и сада се тамо презивају Ерчићи. Сада Ђукића у Цикотама има 6 лућа. У каквом су сродству ове фамилије у обе мале није могло да се утврди. Само се зна да су се засигурно доселили из Херцеговине пре 300-400 година и да славе Св. Ћирила и Методија.
    -Обрадовићи су досељени из Херцеговине пре 100 година. Од ове фамилије неки су одсељени у Јаребице, славе Св. Ћирила и Методија.
    -Кикановићи (Васиљевићи, Тадићи) у Горњој мали су се доселили из Кика, једног виса између Дворске и Брштице где и сада имају своју земљу и по томе су своје (през)име добили. Мисли са да су у Кик досељени из Херцеговине пре 350-400 година. Најстарији члан за кога се зна, звао се Пејо. Он је имао синове Милоша и Тадију. Од Милоша остане Васиљ, од Васиља Марко а од Марка Никола и Милош од којих су данас Васиљевићи.
    Од Тадије остану Јован и Симо, од Јована Јеврем и Обрад, од Јеврема Никола и Макевија.
    Од Обрада сина Јовановог остане Мксим. Симо је имао сина Милована а Милован сина Неђељка. Сви се по Тадији презивају Тадићи.
    -Радићи, Јелићи и Јањићи су род са Пејовићима (?) али се не зна како. Сви славе Никољдан.
    -Момићи (Тешмановићи) и Перићи у Доњој мали;
    -Петровићи у Петровића мали;
    -Пајићи у Пајића мали* су сви од једне фамилије, јер су: Момо, Перо, Вилотије и Мило били браћа.
    Од Мома остане Тешман, од Тешмана Живан, Марјан и Срећко. Од Живана остану Матија и Велимир; од Марјана Василије а од Срећка Драгиша. Сви су полседњи живи и по деди Тешману презивају се Тешмановићи а по прадеди Моми – Момићи.
    Пајо је имао синове Рада, Андрију и Јову. Од Рада остану Никола Недељко и Лука. Од Николе остану Павле, Јанко и Младен. Јанко и Младен су живи, а од Павла остану Миливоје и Антоније. Од Луке остане Аксентије а од Недељка – Марко и Симеун, који су живи.
    Андрија остави синове Веселина, Алексу и Милинка. Од Веселина остане син Матија; од Алексе Цветко а од Милинка Живадин.
    Јово је имао сина Мићу, Мића сина Цвију. По прадеди Паји сви се презивају Пајићи.
    *У досадашњем делу текста Пајићи су писани као Паићи.
    Перо, брат Пајин и Момин имао је синове Митра, Веселина, Обрада, Милоша и Јакова. Од Митра остане син Аксентије, од Веселина Ристо, од Обрада Ђурађ и Светозар, од Милоша Симеун а од Јакова Јован – Мирко, Максим и Коста, који се по деди преи презивају Перићи.
    Вилотије је имао сина Петра, Петар синове Мирка, Недељка, Стеву, Живана и Ранка.
    Од Мирка остану Марко и Аксентије, од Недељка – Јанко, од Стеве – Симо, од Живана – Васлије а од Василија – Мирко, Од Ранка је остао Аксентије. По деду Петру презивају се Петровићи.
    Мило, Момин брат, због оскудице у храни одсели се са својом породицом из Дворске а где се настанио – не зна се.
    Породице Момића, Тешмановића, Пајића, Перића и Петровића, прича се, да су староседеоци и сви славе Стевањдан* (по Босићу – Степањдан).
    *У приказу досадашњих села Мачванског округа често се јављала опција да поједине фамилије славе Степањдан, што је, барем за мене било неоубичајено, слутио сам да је Стевањдан што се сада се потврдило, оп. Милодан.
    -Гладовићи (Лукићи, Мијаиловићи и Марковићи) су досељени из Комирића у Рађевини. Доселио се Драгутин или његов отац, коме се не зна име.
    Драгутин је имао два сина, Исаила и Мијаила. Исаиоло је имао синове Луку, Марка, Јанка и Неђељка. Од Луке су остану синови Андрија, Никола и Максим: од Марка – Павле у Љубо. Јанко се одсели у варошицу Лешницу а Неђељкови су синови Велимир, Драгић и Милан. По очевима Луки и Марку презивају се Лукићи и Марковићи.
    Мијаило остави синове Веселина, Стевана и Матију. Од Веселина остану садашњи Танасије, Василије и Јован; од Стевана – Цвијо, Спасоје, Богосав и Радо а од Матије Неђељко, Митар и Свето. По деди Мијаилу презивају се Мијаиловићи – Гладовићи. Сви славе Никољдан.
    -Бијанићи, Васићи, Јевтићи, Мијаиловићи, Вучетићи и Пантићи су досељени из Херцеговине. Мисли са да се у Дворску доселио Трифко са браћом Стевом и Ђурђем. Трифко је имао жену Бијану, по којој, кад остаде удовица, добију презиме Бијанићи.
    Трифко је имао сина Илију а Илија синове Јевту, Мијата у Вучету. Јевто остави сина Јанка а Јанко Танасију и Јеврема, који се по деди Јевти презивају Јевтићи.
    Мијатови су синови Милан и Марко. Од Милана остане Вукосав а од Марка Драгутин, који је са мајком отишао у Корениту очуху. По деди Мијаилу презивају се Мијаиловићи.
    Вучета остави сина Срећка, који се презива Вучетић. Стево, брат Трифков имао је синове Васу и Милисава. Од Васе остану синови Митар, Дамњан и Никола. Од Митра – Перо и Јеврем; од Дамањана – Јеросим и Ђурађ а од Николе – Милинко, Драгић и Миладин. Од Милисава – Неђељко и од њега Владимир, Велимир и Радо. Сви се презивају Васићи.
    Ђурђе, брат Трифков и Стевин, има је сина Панту а садашњи његови унуци се по деди презивају Пантићи. Сви славе Никољдан.
    -Бурмазовићи су се доселили из Херцеговине и то су се доселила браћа Лаза, Никола и Јаков. Од њих су садашњи њихови унуци и параунуци, који се презивају Бурмазовићи.
    Од ових Бурмназовића из Дворске се неки одселе у Цветуљу, срез мачвански и Велико Село у општини јаребичкој. Бурмазовићи славе Алимпијевдан.
    У Дворску су се доселили на купљено имање:
    -Поповић Стеван из Ликодре, слави Јовањдан.
    -Новаковић Ђурађ из Сипуље, слави Марковдан.
    -Благојевић Младен, уљез из Шурица, слави Јовањдан.

    Остали подаци о селу.

    Сви становници Дворске, који су досељени из Херцеговине, доселили су се по природном процесу на боље и лепше положаје, мање се доселило од турског насиља а врло ретко због ратова.
    Село Дворска није постало од другог већег села (није раселица), оно је на том месту и под тим именом од памтивека.
    Гробља у селу има 8 а због испресецаног земљишта потоцима и јаругама.
    Селишта и других старина као и рудних налазишта у овом селу нема.
    Ово село се ниакда није сашоравало.
    Цигана-Рома у овом селу нема.

    5. октобра 1902. године у Драгинцу.
    Описао Љуб. М. Шопаловић

    Крај!

    Одговори
  • saki

    Mozete li ovako opsirno napisati i za selo Ravnaja u Radjevini.?

    Одговори
  • Милодан

    Порекло становништва села Завлака, општина Крупањ – Мачвански округ. Из књиге Видосаве Николић-Стојанчевић „Рађевина и Јадар“ у необјављеним рукописима Цвијићевих сарадника.

    Положај села.

    -Село Завлака је у области Рађевине, округ подрињски, срез рађевски, општина завлачка.
    Село лежи на малим брежуљцима и косама које раздвајају мали поточићи, који не преве кућама никакве штете.

    Воде.

    -Кроз село протиче река Завлачица и то по средини села. Она, ипак, прави штету људима, јер када надође излива се из корита и засипа камењем имања сељацима по дну села, утиче у реку Церницу.
    У селу се пије изворска вода, бунара (ђермова) нема. Најглавнији извори у селу су: Секулина вода а зову је и Точак, Јездимировића Точак – који је поред пута Шабац – Крупањ, километар далеко од кафане на Јадру. Код тог извора-чесме-точка је раскрсница путева Шабац-Крупањ и Ваљево-Лозница. Још су главнији извори Златна вода или Златиновац. У овом селу има доста извора а да није тих извора село не би могло опстати, јер су куће веома раштркане по брдима и косама, па у том случају не би имало воде, пресушила би речица Завлачица а село је удаљено од реке Цернице и главне реке Јадра. Минералних вода у селу нема. Сеоске куће нису прикупљене у групе око извора, јер скоро свака кућа има свој извор.
    Клима.

    -Клима је у овом селу као и у околним селима. Кишу им доноси Дрињак или Доњак.

    Земље ишуме.

    -Село има доста земље за обрађивање, која је у селу и око села, јер је село раштркано. Имају мало земље и око Јадра.
    Најглавнија места где су њиве зову се: Орловац, Рељића брдо, Влашић, Марјановића брдо, Марића брдо, Златиновац – где је и Златина вода и Мићиновац.
    Заједничке шуме имају на планини Влашићу а тако и заједничке испаше. Половина је под шумом док половина служи за напасање стоке. За испашу ништа не плаћају. Заједничка шума и утрина (испаша) је око 50 хектара. Заједничка је још од турског времена а село на њу плаћа државни порез.
    Земља у Завлаци није таквог квалитета као у селима Јадра, због тога скоро сви сељаци Рађевине иду у Лозничко поље (Дринско поље) и тамо раде земљу, коју им издају поједини имаоци земље „на пола“. Већина Рађеваца купује по један комад земље у Дринском пољу и ту начини себи колибу, па после мало-помало купују још земље око своје њиве. После тога, када се породица издели у Рађевини, онда један или више чланова се стално настањује у Лозничком пољу на своје имање. Тако су се многи Рађевци и Азбуковчани населили у селима Шору, Стражи, Руњанима, Грнчари, Козјаку, Клупцима и Новом Селу а и данас у Дринском Пољу има доста колиба (трла) рађевских. У овим колибама по један члан породице задржава се преко целе године док остали долазе када су радови око орања, окопавања кукуруза, брања и жетве летине.
    Чим наступи време орању и сетви кукуруза и других пољопривредних култура виде се путем, који води у Лозницу кроз Јаребичко поље, обично недељеом или празником, велике групе људи (60-80), жена и деце где иду у Дринско поље а за њима, на одстојању од један километар, наилази понова таква група – и тако цео дан пролазе Рађевци, Азбуковчани па и Подгорци-Ваљевци, да у Дрињском пољу сеју кукуруз и остале културе.
    Земље једној породици у овом селу потребно је 20 плуга да би, према овдашњим приликама, могли осредње живети.

    Тип села.

    -Село Завлака је, као и сва села у Јадру, изузев Шора и Новог Села, и Рађевини је разбијеног типа и подељено је на ма(ха)ле, Горњу и Доњу малу. Те мале се зову Горња и Доња Завлака, али нису два засебна села, већ две мале.
    Када се задруга у овом селу дели, онда одељени чланови махом граде кућу близу старе окућнице. У Доњој Завлаци има и једна породична мала – која се зове Мијатовића мала.
    Растојање појединих кућа, као и мала је исто као и у Јадру. У селу Завлаци има више презимена и то, по малама:
    У Горњој Завлаци: Ђермановићи, Брајићи, Марјановићи, Рељићи, Божићи, Перишићи, Џагићи (Андрићи и Ђукановићи), Матићи, Крстићи, Марковићи (Гуњачани), Грујићи, Пуљезовићи, Љубичићи, Кесеровићи, Марковићи, Јанковићи, Јаковљевићи, Мијаиловићи, Богићевићи и Јовићи, укупно 79 кућа.
    У Доњој Завлаци: Перићи, Крстићи, Лукићи, Гајићи, Симићи (Љубинковићи) и Петровићи, свега 28 кућа.
    У Доњу малу или Доњу Завлаку долази и мала породична мала – Мијатовићи у којој живе ове фамилије: Јездимировићи (Мијатовићи), Станимировићи, Јевтићи, Гргуровићи, Симићи, Илићи и Андрићи.
    У целом селу има 107 кућа.

    Име селу.

    Прича којом се тумачи име селу Завлака написана је у опису села Сипуље и Великог Села.

    Порекло становништва и оснивање села.

    -Џагићи, Перишићи, Симићи и Гајићи: Мисли се да је најстарија породица Џагића и Перишића у Горњој мали и Симића и Гајића у Доњој мали. За време Турака ова задруга је била велика, јер је седморица браће било ожењено у њиховој кући. Једнога дана дође 12 Турака њиховој кући да поубијају одрасле људе а жене и децу поробе. Један Турчин им то каже и саветова им да беже од куће. Један од седморице укућана Џагића, знајући за то, испонапија Турке а остала шесторица опале из пушака те свих 12 Турака на месту убију, због тога цела фамилија пребегне у Срем да би се након неколико година вратили и саграде куће где су им данашње а прва-пређашња им је била близу механе у Јадру. Прича се да се и данас познаје место где је прва кућа била.
    Дакле, постоји веровање да је ова фамилија у овом селу од пре 200 година. Неки од ове фамилије кажу да су из Срема због тога што су у Срему живели некоолико година. Славе Аранђеловдан.
    -Мијатовићи (Јездимировићи, Станимировићи, Јевтићи, Гргуровићи и Симићи) у Доњој мали и;
    -Љубичићи у Горњој мали су, као и Џагићи, старе породице, не зна се одакле су им преци досељени али знају да су у Завлаци преко 200 година, славе Ђурђевдан.
    Већина осталих становника села Завлака доселили су се из Царине и царинске општине (Гуњака и Драгодола), тако су:
    -Ђермановићи су из Скадра (махала села Царина –Азбуковица), славе Јовањдан.
    -Брајићи у Горњиој мали и;
    -Крстићи, Лукићи и Перишићи у Доњој мали су из су из Царине. Род су Брајићима у Штитару и они су од једне фамилије, које има и данас у Царини, славе Степањдан-Стевањдан.
    Судећи, како су запамтили, „Катанску буну“, све су, горе поменуте породице, досељене из царинске општине почетком Првог Устанка или неколико година раније а може бити и читавих 50 година раније.
    -Пуљезевићи су из Царине, дошли када и горе поменути, славе Алимпијевдан.
    -Грујићи, Крстићи и Марковићи (Гуњачани) доселили су се из Гуњака, славе Алимпијецдан.
    -Марјановићи кажу да су из Јакља – округ ужички али нису сигурни, само тврде да су досељеници, славе Јовањдан.
    -Кесеровићи су из округа ужичког, од Бајине Баште. Кажу да су била три брата, те је један остао у Бајиној Башти, други се досели у Завлаку а трећи у Пироман у Тамнави, мисли се да су се раселили због сиромаштине. Уколико су тамо трпели сиротињу – утолико овде боље живе од осталих сељака, славе Јовањдан*.
    Будући да познајем фамилију Кесеровић у Пироману, из које је породице Драгутин Кесеровић, четнички командант, ни ова фамилија више није сиромашна, с’том разликом што ова породица слави Ђурђиц, оп. Милодан.
    -Рељићи и Божићи славе Јовањдан.
    -Мијаиловићи, Марковићи, Јанковићи и Јаковљевићи у Горњој мали не знају за своје порекло, славе Никољдан.
    -Богићевићи, такође не знају за своје порекло, славе Лучиндан.
    -Андрићи у Доњој мали су из Корените (Јадар), славе Ђурђевдан.
    -Илићи су из Церове – Рађевина, славе Ђурђевдан.
    -Перовићи су из Криваје-Поцерина, славе Ђурђевдан.
    -Јовићи, предак је уљез из Јаребица, славе Срђевдан.

    Остали подаци о селу.

    -У овом селу не познају се нигде стара селишта а исто тако у близини нема никаквих развалина.
    Маџарско гробље постоји на брду званом Јездимировића камен.
    У Селу Завлаци земља, која се спушта од Мијатовића ка Јадру, на два места је веома стрма и завршавају се са стеном. Једна таква стена зове се Лисина а друга Мијатовића или Курјачка стена. Прича се да је пре 25 година курјак-вук нагнао козу на ту стену и да је коза скочила Јадру те да је остала жива, курјак је скачући за њом на месту страдао па од тог времена ово место се зове Курјачка стена а она је наспрам завлачке општине и моста, који је преко Јадра.
    Руда у селу има у изобиљу. Наша држава експлоатисала је један мајдан 1885-1886. године, који се налазио у Џагићима – Горња Завлака где је вађено олово, цинк и бакар.
    Такву исту врсту руда вадило је „Француско друштво“ године 1888-1889. у Грујићчима – Горња Завлака. Таквих руда има и на другим местима у овом селу.
    Када су рудници радили онда су околни сељаци долазили и у рудницима радили, пошто рудници више не раде они не иду на друга места да раде као рудари.
    Када су рудници радили, прича се, дневница је била добра, просечно 1,60 динара дневно.
    Калдрме од старих путева нема.

    18. децембар 1903. године, Драгинац.
    Описао Љуб. М. Шопаловић, учитељ.

    Одговори
  • Милодан

    saki

    Mozete li ovako opsirno napisati i za selo Ravnaja u Radjevini.?
    _______________________________________
    Немам на диску село Равнаје, могуће је да набавим оригинал књигу -диск „Јадар и Рађевина“, где сигурно то село постоји.

    Одговори
  • Милодан

    Порекло становништва варошу Крупањ, општина Крупањ – Мчавански округ. Из књиге Видосаве Николић-Стојанчевић „Рађевина и Јадар“ у необјављеним рукописима Цвијићевих сарадника.

    Положај насеља.

    Варошица Крупањ постоји у срезу рађевском, одкругу подрињском и сачињава општину под именом „крупањска општина“, са саставним селима Кржавом, Бањевцем и засеоцима Богоштицом и Дробњацима, први припада селу Бањевцу а други Кржави.
    Варошица Крупањ простире се у подножју ових висова: На северној страни испод виса Прљева-Прљуше, западно испод Чађевачког виса, југо-западно под висом Вакупом и јужно испод висова Ђулине и Лазарице. На источној страни у дужино од 4 километра а међу висовима Прљевима и Ђулином простире се крупањска раван – звана Нис-поље, које се сучељава са висом званим Калдрма. Сви поменути висови су пошумљени брезовом, буковом и церовм гором.

    Воде.

    -Горњи део варошице опкољавају четири планинске речице под именима:
    Брштичка речица, која тече са северозапада а извире у општини Костајничкој, изнад села Брштице. Чађевица са извором у планини Борањи тече са западне стране а са горњом се састаје више Крупња, па под именом Чађевице протиче подножјем виса Прљуше до „турске махале“ камо се улива у речицу Кржаву која извире испод Кошутње стопе, највишим висом планине Борање – и тече у правцу југозапада поред села Кржаве, примајући успут многе планинске поточиће и изворе, међу којима и извор звани Сигуље, који извире један километар западно од Крупња са леве стране речице Кржаве и пада са висине од пет метара у речно корито, мешајући хладне и бистро-кристалне капљице – ипак „сатанског дејства“, јер по веровању овдашњих Евиних наследница „ко год окуси хлађане сигуљске водице нарасте му гуша без-мало као зобница“.
    Због ове гатке сигуљски кладенац, у дебелој ораховој хладовини беспрекорно монотоно жубори и своје сребрнасте капљице несташно убацује у планинске таласиће Кржавске речице, упрскос свих бацајућих мргодних погледа крупљанских шетајућих дама. Па, ипак, и поред оволике строге опрезности, нигде нема више кретена до у варошици Крупњу, такода се с’правом може рећи, „ни мањег места ни више кретена“!
    Призната је истина да кретенству доприносе нездраве воде, месне околности и прилике а извор име је у фамилијарној нездравствености!
    И поред тоге што не идеалишем „гушанлијама“ иако кретене жалим као пасторчад природе, упркос скрупулозног веровања о сипуљској води, безброј пута, враћајући се са разних полицијских увиђаја, одмарах се у хладовини сипуљских ораха а напитком хлађане сипуљске водице, расхлађивах се од јаких сунчаних жега и усијаних ваздушних честица. Тада помишљах о неблагородним шетачима, о њиховом незнању потребе за напитком водице са планинских извора. Колика би корист и каква благодет била од овог изворца у већим градовима?
    Последња речица је Богоштица, која извире на југозападној страни Крупња, испод планинског венца – званог Горице и протиче питомом долиницом, познато под именом Богоштичко поље. Поље је добило назив по речици Богоштици, а ова је названа по имену засеока Богоштице, саставног дела села Бањевца. Богоштица је насељена на левој страни поменуте речице, у збијеном типу на околцима планине Јагодње.
    Ова речица, у самој варошици Крупњу, а на 15 до 20 метара испред главног моста, утиче у речицу Кржаву, па са њоме протиче под именом Кржаве до Турске махале и, пошто прими уточицу речицу Чађевицу, окреће се из северног правца ка истоку под именом Река, а кад допре до виса Калдрма, односно до вештачки просеченог пута Крупањ- Завлака, скреће у правцу североистока и протиче поред села Ликодре под именом Ликодра.
    Река Ликодра прима ове уточице:
    Са леве стране Језаву, Врело, Тресовачки поток, поток Отавицу, Живановића поток, Буљевачки поток, речиоце Церовицу и Красавицу.
    Са десне стране утичи потоци Томисавачки – звани и Оровац и Радишића поток а, близу своје утоке у реку Јадар, прима Мојковачку речицу.
    При јаким кишама ова река нагло надолази али не и да плави, при провалама облака, или дуготрајним кишама, Ликодра плави безмало сво Ликодранско поље, али без штете, јер наноси муља више доноси користи.
    Док је овако са Ликодранским пољем, дотле Турска махала у варошици Крупњу од поплаве поред страха доживаљавају и омање штете. Општинска управа на ово не обараћа пажњу из простог разлога што овај крај насељен „турским Циганима“, који нит’ се крсте, нити се клањају а циљ им је да их се бар на овај начин опросте. Међу насељеницима ове махале најугледнији су чланови „крупањског оркестра“, али ни увесељавајући звуци Почеделихегеда (?!), ни звучни Секули Баким-члана горње дружине – не могу да одобровоље припадајући круг полицијско-месне управе на побољшање услове живота насељеника ове махале, ради осигурања од поплаве.
    У варошици Крупњу свака кућа има свој бунар у виду ђерма ила на точку. Сем ових, у близини варошице налазе се ови извори, са изврсном брдском водом: Вакуп – под висом Вакупом, Црквена вода, вода на Брду, вода у Вароши и кладенац код Лукине куће.
    У атару Крупња нема топлих-лековитих нити минералних вода.

    Тип насеља.

    -Крупањ је стара варошица, без будућности, јер је удаљена од саобраћајница (железница и путева) и развијених трговачких пијаца.
    У Крупњу има 204 домова распоређених овим улицама:
    -Турска чаршија – испод виса Прљева, по некима Прљуша. Ова улица се простире од подножја горњег виса до састава река Кржаве и Чађевице.
    -Марићева улица, названа у част првог управника Подрињских рудника, почившег Манојла Марића, врло популарне и омиљене личности.
    -Горња улица, због вештачки просеченог пута, пружа се од Турске чаршије до пијаце – трга
    -Радојковићева улица, почев од трга до Крупањског поља, у правцу ка Топионици. Ово је најдужа и најправилнија улица, названа у част почившег Петра Радојковића, капетана рађевског, за чијег времена и капетановања исељен град Соко. Очевици причају да је Радојковић одредио вучу да што пре исели Турке и њихов пртљаг ван границе, бојећи се другим ферманом и даље не задрже Турци, те чим су Турци из града измакли, капетан Радојковић је наредио да се лагумира и потпали. При експлозији сва је градска унутрашњост порушена: вела да су Турци, сагледвши рушевине града и својих домова горко уздахнули и вртећи главама рекли: „ Валах бива, и да нас Падишах повртаи натраг, немамо се где склонити, нити рашта у Соко враћати“.
    -Цркевна улица, која почиње од трга до канцеларије среза рађевског, у чијој је огради до скора била турска богомоља – џамија, коју је Антоније Ивановић, срески начелник и правник порушио и од њеног камена саградио среске ‘апсане за „вредне“ Рађевчане.
    Крупањ има 1103 стновника са 253 пореских плаћајућих глава.

    Настиће се…..

    Одговори
  • Милодан

    Крупањ, наставак…….

    Клима.

    -Клима је у Крупњу као и у срезу је променљива. Околни висови унеколико блаже температуре закљањајући варошицу од силине ветрова. Познати су ветрови: Устока – од којег се време ведри, Западни ветар – Бороњац од којег настаје рђаво време, лети кише, зими мећаве; Северац – је најхладнији ветар, зими доноси снег, лети град и Југ – овек топао.
    Снег почиње о Митровдану, изузетно о Срђевдану, копни половином марта. А понекада га има и у мају по околним планинским висовима.

    Земље и шуме.

    -Грађани варошице Крупња, поред својих заната и продавница, обрађују и земљиште. Обрађујуће им се земље налазе у овим синорима: Јеладовишћу, Чађевици, Ђулину, Брезицама, Кржави, Камењачи, Крупањском пољу, Белаковини, Старој вароши, Прљевима, Шарампову – где су били бојеви за време устанака, Мишаковцу, Лазарици, Цикотама, Оровачи, Мартиновачи, Кадрића брду и у Виноградима. Сва земљишта су у близини, сем Мишаковца – који је удаљен 3-4 километра. На горњим земљиштима сеју стрвољину и кукуруз.
    Заједничких испаша немају.
    Круупањ има своју сопстеву шуму, која се простире од Чеђевичког виса до планине подрињских рудника. Планина је удаљена око 5 километара.
    Грађани варошице Крупањ имају свог купљеног земљишта за војне потребе. Оно се налази у Крупањском пољу познато под називима Мала и Велика Белаковина и Мала и Велика Тешмановача. Ово је земљиште од 70-80 хектара у простору и општина је даје под закуп – аренду.
    Земљиште је доброг квалитета, увршћена су у прву, другу и четврту категорију зиратног земљишта.

    Тип насеља.

    -Варошица Крупањ раније се делила на горњи, доњи шор и Турску чаршију. Доцније, подељена је на Црквену, Радојловићеву и Марићеву улицу док је Турска чаршија задржала свој стари назив.
    Засеока нема.
    Одсељених породица на груписана имања ван Крупња – нема.
    Свака породица има своје презиме.
    У Крупњу има 204 домова.
    Највећа задруга је г. Михаила Р. Пантића, трговца, старином из Босне и г. Настаса Тодоровића, трговца, из Свилајнца, од по 10 укућана.

    Старине, легенде и тумачења о имену места.

    -Пре варошиоце Крупња постојала је старија насеобина, позната под називом Стара Варош, удаљена за два километра на јужној страни од садашњее варошице. На горе поменутом месту и данас се налазе подземне зидине, као остаци негдашњих скровишта Староварошана. Данас на том месту Крупањци сахрањују своје мртве и поседују зиратне земље, подесне за обраду. О постању Старе вароши предање није очувано.
    Постанак Крупња народно предање овако описује:
    Пре 800 година једна група ловаца из Босанске Крупе беше кренула у лов са послугом на звериње. Лов је био богат. Занешени ловци јурили су на помамним хатовима за зверињем, па кад наиђоше на честе – куда се коњима није могло проћи, неки окретоше натраг а њих тројица сјашу са својих коња које предаду слугама својим и сами пешице кренуше кроз честар за зверкама. Након извесног времена до послуге је допирао глас ловачких рогова, али са заласком сунца губио се и последњи шум. Послуга је целу ноћ престајала испред честара чекајући своје господаре, али чим се зора указала, двоје-троје момака крену у шуму, но након кратког времена врате се натраг, саопштивши друговима да је сваки траг снегом покривен и са овом вешћи оду у Крупу.
    Ловци, пошто су зашли у честар, одржавали су међусобно заједнички одстојање помоћи својих ловачких рогова, а када их је ноћ и густа магла обавила у непрозирну копрену, потражили су склониште у рачвама високих горуна. Обноћ је велики снег навејао и све је трагове прекрио. Сутрадан су се састала сва тројица и продужили лов са намером да ловећи допру до своје послуге. Али, једно је срце а друго судбина жели – у другодневном лову још више зађу у непроходне планице камо их и друга ноћ затече и која им свако самопоуздање одузе.
    Сванућем трећег дана глад и умор довели су их у очајање; напусте лов и главни им задатак беше да пронађу начин за повратака својим кућама. Никаква трага, никаквог правца а губитком присуства духа срљаше све више у дубине непознатих предела, да често пута, сем мразом опаљених дебала и њихових рачвастих грана, не видеше ништа друго. Ходом изнурени, глађу исцрпљени и бригом опрхвани, допру до данашњег Крупња, на коме месту испусте своје – можда осионе- ал’ ипак напаћене душе.
    Место на коме су ловци помрли названо је „код Крупањских гробова“ а подигнута насеобина на том месту названа је Крупањ.

    Наставиће се….

    Одговори
  • Милодан

    Крупањ, наставак…..

    О првим насељеницима Крупња предање није очувано. Зна се да је Рађевина од давнина била позната по рудном богатству и да је намамљивала разне народе да то богатство приграбе за себе.
    У Време Саса и Дубровчана постојали су многи рудници из које су црпли подземно богатство још и данас богате Рађевине. Између многих места и у самој варошици Крупњу, на данашњем плацу Михаила Р. Пантића, трговца, има развалина и слојева брежуљака слојева-згуре. И дан-данас протиче огромни водени слап који су спушта чађевичким висом за Пантићеву воденицу*.
    *Због оштећеног текста моја слободна интерпретација, оп Милодан.
    По почившем Карићу, овај јаз у старо време служио је за окретање витлова фабричке машинерије. Тако исто, по поменутом покојнику, тврди се да су се на тим местима налазили остаци-развалине од мајданских зграда и једне цркве.

    Порекло становништва

    -Ценећи остатке планинских висова која окружују Крупањ, ова равница на месту данашње варошице је била пошумљена, коју су први насељеници искрчили да би себи несеље подигли. Потомака првих насељеника нема, нити било каква успомена на њих па није ни било каквим споменицима обележен успомена на њих.
    -Јефтићи су данадшња најстарија породице, даншње браће Петра и Симеуна, трговаца, чији су преци досељени по оцу из Црнче, срез азбуковачки док су по мајци пореклом из Босне. Ов фамилија је овде од пре 150 година, славе Никољдан.
    -Пантићи**, преци браће Михаила и Цветка Пантића, трговаца досељени су из Сакара*, славе Митровдан.
    *Оштећен текст.
    -Петровићи–Крајинићи, преци браће Ђоке и Милана су се доселили из босанске Крајине, славе Аранђеловдан.
    -Станимировићи, преци браће Ђоке и Цветка – трговаца доселили су се из Ликодре, села овог среза, славе Срђевдан.
    -Васиљевићи**, Влајкови преци су досељени из Босне, славе Јовањдан.
    **Преци Пантића и Васиљевића су увреме Маџарске буне учествовали у рату.
    Осим поменутих старијих породица остали су скорашњи досељеници, углавном из околних села и срезова, као што су:
    -Секулићи, Сима – трговац је из Црнче – Азбуковица, славе Никољдан.
    -Гошићи, Станко – трговац је из Липеновића, славе Аранђеловдан.
    -Марковићи – Миле – трговац је из Липеновића, славе Аранђеловдан.
    -Сим…*, Станко – механџија је од Ужица, славе Стевањдан.
    -Јелићи, Јован – механџија је од Ужица, славе Ђурђевдан.
    -Тодоровићи, Настас је досељен из Свилајнца, славе Ђурђиц.
    -Пановићи, Мита – трговац је досељен из Љубовића, славе Ђурђевдан.
    -Димитријевићи, Никола -т рговац, досељен из Липановића, славе Аранђеловдан.
    -Вушетићи, Коста – трговац је досељен Липановића, славе Аранђеловдан.
    -Милановићи, Ненад – трговац и економ је досељен из Гуњака – Азбуковица, славе Никољдан.
    Сви остали, као и чиновништво, је скорашње је, славе разна крсне славе.
    Цигани-Роми су досељени из, мање њих из Малог Зворника – већина је из Лознице.
    Преслава – заветина је Спасовдан.
    Напомена: Село Липеновић се у једном (поседњем) случају помиње као Лепеновић. Могуће је да су то два различита села.

    Крај!

    Одговори
  • Милодан

    Порекло становништва села Брштица, општина Крупањ – Мачвански округ. Према књизи Боривоја Милојевића „Рађевина и Јадар“.

    Положај села.

    -Горња Мала је на обема странама долине Чичовца; куће Матића у овој мали леже на једној високој тераси.
    -Доња Мала је на обема странама једне долине.
    -Средојевића Мала је на присојној страни Брштичке Реке, на високој површи између ове долине и Дурисавца и на обема странама последње долине.

    Воде.

    -Извори са којих се пије вода су: Бабин Точак у Горњој Мали и Селиште у Доњој мали.

    Тип села.

    Мале у селу су:
    Горња Мала у којој живе породице: Јовичићи, Матићи, Марковићи, Станићи, Гајићи и Петровићи.
    Доња Мала: Вићентићи, Чупићи, Симеуновићи, Стојановићи и Вучићевићи.
    Средојевића мала: Станићи, Марковићи, Средојевићи, Костићи, Теофановићи, Ивановићи, Петровићи и Живановићи.
    У Горњој Мали куће Јовичића су одвојене од осталих дубоком долином Чичовцем. У Средојевића Мали Теофановићиа и Ивановићи су растављени дубоком долином Дурисавцем У свим малама су издвојене групе кућа са истим презименом.
    Највећа задруга је Средојевића са 20 укућана.

    Привреда.

    -До 30 сељака раде у рудницима у Козјој Стени, Зајачи и у Липеновићу а 10 у топионици. Надница им износи од 1,20 до 1,60 динара. Неколико сељака секу у државној шуми дрва за ћумур и превозе ћумур из планине у топионицу.

    Земље и шуме.

    -Земља за обрађивање је у селу између Горње и Доње Мале, затим, у Великом Вису, Малом Вису, Кашиновцу, Мартиновачи, Медљану, Брду итд.
    Сеоска шума је у Стиковцу, Мијајловачи, Капетановој Води, Козјој Стени итд, и у њој има и приватних имања. Око 10 сељака обрађује земљу „на пола“ у Лозничком Пољу.

    Порекло становништва и оснивање села.

    -У селу се помиње породица Крњића (Крњино Гробље), која се давно иселила у Мачву.
    Стари досељеници непознатог порекла су:
    -Петровићи славе, славе Михољдан.
    -Вићентићи, Чупићи, Симеуновићи и Стојановићи: Њихови преци Вићентије и Стојан поделили су се пре 100 година, славе Јовањдан.
    Досељени су:
    -Марковићи и Средојевићи су досељени из Гвосца (Гвоздац) у Херцеговини почетком 18. века. Њихов предак Милија побегао је због турског насиља. Милијин син Крсман имао је Михаила – од кога су Марковићи, Јована – од кога се Средојевићи и Николу. Николини потомци су одсељени у Јошеву у Тамнави, славе Ђурђевдан.
    -Јовичићи, Матићи, Марковићи и Станићи су из Херцеговине, досељени почетком 18. века. Њихови преци су побегли од турског насиља, најпре су живели у Средојевића Мали. Доцније је Јанко – од кога су Јовичићи, Матија – од кога су Матићи и Марко – од кога су Марковићи су прешли у данашњу Горњу Малу, славе Лучиндан.
    -Вучићевићи су из Шљивове у Старој Србији, досељени почетком 19. века, не каже се коју славу славе;
    -Гајићи су из Толисавца од Јовића, досељени почетком 19. века, славе Никољдан;
    -Ивановићи су из Липеновића, досељени почетком 19. века, Аранђеловавдан; и:
    -Костићи, Теофановићи, Петровићи и Живановићи су из Липеновића, досељени у другој половини 19. века. Њихови очеви су се стално настанили у колибама, које су има биле крај „свињева“ (свињаца), славе Аранђеловдан.

    Одговори
  • Милодан

    Порекло становништва села Кржава, општина Крупањ – Мачвански округ. Према књизи Боривоја Милојевића „Рађевина и Јадар“.

    Положај села.

    -Заселак Дробњаци је највћим делом на присојној страни долине Голубовца и на једном рту између ове и долине Дробњака. Заселак Кржава је на подовима, на обема странама долине Кржаве.

    Воде.

    -Извори са којих се вода пије су: Бисер-Вода и Бјело-Вода у Дробњацима, Демировац у Кржави итд.

    Тип села.

    Засеоци у селу и фамилије које у њима живе:
    -Дробњаци: Остојићи, Ракићи, Радовановићи, Марковићи, Ђокићи, Илићи, Петровићи, Маринковићи, Васиљевићи, Ђурићи, Павловићи, Манојловићи, Матићи, Митровићи, Пајићи, Ранковићи, Матићи, Митровићи, Пајићи други, Ранковићи, Матићи други, Ијовљевићи и Мићићи.
    -У Кржави су: Радукићи, Дивљаковићи, Митровићи, Ђурђевићи, Миладиновићи, Милосаављевићи, Јевтићи, Матићи, Мијуновићи, Лазаревићи, Терзићи, Јовичићи, Јовићи и Пејићи.
    У Дробњацима су издвојене групе кућа са истим презименима. У Кржави су куће Дивљаковића су растављене од Јовића кућа Кржавом.

    Привреда.

    -Око десет сељака раде у рудницима и топионици. Половина сељака превози руду, грађу за поткопе итд. До осам сељака пеку креч. Десет сељака знају зидарски а тројица качарски занат.

    Земље и шуме.

    -Сеоска шума и испаша су у Јасицима, Чкрнатановцу (тако пише), Бјељевинама, Мајданчинама, Вуколовцима, Ннешином Брду итд. Дробњацу су имали заједничку испашу Шанац, коју су били купили од неког Мијуна, када је он сишао у Кржаву. Ту испашу скоро изделили и сада је обрађују. До пре 10-15 година половина сељака ишла је у Лозничко Поље и обрађивала земљу „на пола“, престали су ићи од како су се задруге изделиле. Тројица сељака изгоне стоку преко лета у планину на своја имања. Остали изгоне стоку обданицом у сеоску испашу.

    Порекло становништва.

    Стари досељеници непознатог порекла су:
    -Мићићи и Радукићи су род са Добошаревићима и Томњу, славе Јовањдан.
    -Матићи и Митровићи, славе Никољдан.
    Досељени су:
    -Дивљаковићи су из Пиве, досељени половином 18. века. Њихов предак Дивљак најпре је из Пиве дошао у Буковицу у Подгорини, па се због стоке повратио и настанио у Оштриковцу. Када је после сишао на место данашњих Дивљаковића остала му је станара на Оштриковцу где лети изгони стоку, славе Аранђеловдан.
    -Остојићи, Ракићи, Радовановићи, Марковићи, Ђокићи, Ћевићи, Петровићи, Маринковићи, Васиљевићи, Ђурићи, Павловићи и Манојловићи су из Дробњака одакле се се доселила два или три њихова претка половином 18. века, славе Лазаревдан.
    -Јовичићи и Јовићи су из Дробњака одакле су се доселили у првој половини 18. века. Њихови преци су најпре били застали у Црнчи (у засеоку Коларици) па су потом дошли у Кржаву, славе Никољдан.
    -Митровићи су из Мачванске Митровице, досељени почетком 19. века. Њихов прадед Марко побегао је због турског зулума, славе Ђурђевдан.
    -Пајићи, Ранковићи, Матићи и Ијовљевићи (старо презиме Стојићи) су се доселили из Велике Ријеке почетком 19. века, славе Ђурђевдан.
    -Ђурђевићи су се доселили из Гвосца (Гвоздац у Босни) почетком 19. века. Њихов прадед Марко Милосављевић био је најпре слуга у Зворнику а потом абаџија у Крупњу. Петров син Ђурађ (отуда презиме Ђурђевићи) живео је прво у Бањевцу па је затим прешао у Кржаву, славе Аранђеловдан.
    -Миладиновићи, Милосављевићи, Јевтићи, Матићи, Мијуновићи и Лазаревићи су са Јагодње одакле су сишли у првој половини 19. века. Њихов дед Мијун сишао је у село са својим синовима и синовцима и добио имање од Суље Кржаве, славе Лазаревдан.
    -Терзићи су такође са Јагодње са које су сишли у првој половини 19. века када су се Турци иселили из ових крајева, не каже се коју славу славе.
    -Пејићи (Хаџићи) су из Пиве, досељени у првој половини 19. века, славе Јовањдан.

    Одговори
  • Милодан

    Порекло становништва села Липеновић, општина Крупањ – Мачвански округ. Према књизи Боривоја Милојевића „Рађевина и Јадар“.

    Положај села по ма(ха)лама.

    -Стојковићи су на једном поду на присојној страни долине Ликодре.
    -Гошићи су на присојној а
    -Митровићи на осојној страни Селичког Потока Липеновца.
    -Теофановићи су на обема странама Вујичиног Гаја.
    -Ђурђевићи су на обема странама једне долине.
    -Плавањ на страни долинској у извору Селичког Потока.

    Воде.

    -Извори су; Баре, Извор, Јанковића Бара, Селиште итд.

    Тип села.

    Мале су у селу у којима живе породице:
    -Стојковићи: Андрићи, Вилотићи, Крстићи и Лукићи.
    -Гошићи: Гошићи, Митровићи, Арсеновићи, Тешићи, Вучетићи, Петровићи и Цијући.
    -Теофановићи: Теофановићи, Костићи и Гавриловићи.
    -Ђурђевићи: Петровићи, Матићи, Јовановићи, Ђукићи, Живановићи и Војиновићи.
    -Плавањ: Теофановићи, Којићи и Јанковићи.
    Стојковићи су растављени од Гошића делом високе површи – Доковским Брдом а Гошићи од Митровића Селичким Потоком.
    У малама су куће опкољене шљивацима.
    Пре 70 година у Гошићима су биле две куће а у Митровићима и Плавњу по четири.

    Привреда.

    -Око 30 мештана се баве рударством радећи у топионици, у рудницима или на превозу руде.

    Земље и шуме.

    -Сеоска и општинска шума су у Борањи, где појединци имају и приватних имања, које су њихови преци искрчили. Скоро сви сељаци имају у Борањи њиве, ливаде и колибе, где бораве преко лета за време тежачких послова. Петнаест мештана истерује стоку почетком маја у планину и тамо остају до краја јула. За то време, из задружних кућа код стоке су пет до шест укућана.

    Порекло становништва.
    Досељени су:
    -Андрићи, Вилотићи, Крстићи и Лукићи – у Стојаковићима;
    -Тешићи, Вучетићи, Петровићи и Цијићи – у Гошићима
    -Теофановићи, Костићи и Гавриловићи – у Теофановићима
    -Матићи, Јовановићи, Ђукићи, Живановићи и Војиновићи – У Ђурђевићима и;
    -Којићи и Јаковићи – у Плавњу су досељени из Липеновића у Босни у почетку 18. века. Њихови преци су побегли због турског насиља, славе Аранђеловдан.
    -Арсеновићи су из непознатог места досељени у првој половини 19. века. Одлазећи из Крупња, њиховом претку Арсену је продао земљу Турчин, славе Св. Козма и Дамњан.

    Одговори
  • Милодан

    Порекло становништва села Ликодра, општина Крупањ – Мачвански округ. Према књизи Боривоја Милојевића „Рађевина и Јадар“.

    Положај села и ма(ха)ла.

    -Јевтићска и Зарићска Мала су на високим подовима, на присојној страни Ликодре. Брђанска Мала је на једној преседли између долина Церовице и Мађупца. Живановићска Мала је на присојној страни Мађупца. Калдрмићи и Радишићи су на осојној страни Ликодре.

    Воде.

    -Извори са којих се пије вода су Водице у Брђанској Мали итд.

    Тип села.

    Мале у селу и породице које живе у њима:
    -Јавтићска: Маринковићи и Дојићи.
    -Зарићска: Деспићи, Зарићи и Ненадовићи.
    -Брђанска: Марковићи, Митровићи и Катићи.
    -Живановићска: Чајићи, Ђокићи, Нешковићи, Гајићи, Живановићи, Павловићи и Ђокоћи.
    Изван ових мала су Калдрмићи и Радишићи.
    Јевтићска и Зарићска Мала су раздвојене дубоком долином – Оровцем; Радишићи и Калдрмићи су одвојени од осталог села Ликодром. У Зарићској Мали куће Деспића и Зарића су растављене једном долином; у Јевтићској Мали у Радишићима и у Калдрмићима куће су у шљивацима.

    Привреда.

    Неколико сељака ради на надицу у руднику, у долини Мађупца.

    Земље и шуме.

    -Сеоска шума је Планина (на осојној страни Мађупца) и Плавањ (на осојној страни Церовице). Прву шуму сељаци су купили од једног аге приликом исељавања муслимана из ових крајева. Око 40 сељака иде у Лозничко Поље од пре 30 година и обрађују земљу „на пола“; преко лета иду шест пута. До седам сељака имају у својим њивама у Ликодри колибе, код којих се баве зими – исхрањују стоку.

    Порекло становништва.
    Староседеоци су:
    -Маринковићи, славе Аранђеловдан.
    Стари досељеници непознатог порекла су:
    -Дојићи и Калдрмићи. Дојићи су се преселили са осојне на присојну страну Ликодре. Са њима су у сродству Ђуричићи у Толисавцу и Васиљевићи у Белој Цркви, славе Ђурђиц*.
    *За Калдрмиће се то експлицитно не тврди.
    -Деспићи и Зарићи;
    -Чајићи, Ђокићи, Нешковићи, Гајићи, Живановићи и Павловићи (старо презиме Колџићи), славе Аврамијевдан*.
    *Из овога се закључује да Деспићи и зарићи славе ову славу.
    -Радишићи, славе Никољдан.
    Досељени су:
    -Марковићи и Митровићи су од Грахова у Херцеговини, досељени крајем 18. века. Њихови прадедови Стојан (од кога су Марковићи) и Митар (од кога су Митровићи) побегли су отуда због турског насиља. Има их одсељених у Лозници (Антонићи) иу Слепчевићу (Антонићи);
    -Ненадовићи су од Љубовије, досељени почетком 19. века, славе Игњатијевдан*.
    *Претопставља се да и Марковићи и Митровићи славе ову славу.
    -Катићи су из Леовића, досељени почетком 19. века, славе Ђурђевдан.
    -Ђокићи су из Белотића, дошли почетком 19. века. Њихов дед је доведен уз мајку, славе Никољдан.

    Напомена: Закључци-претпоставке о славама појединих породица су моје, Милодан.

    Одговори
  • Милодан

    Порекло становништва села Красава, општина Крупањ – Мачвански округ. Према књизи Боривоја Милојевића „Рађевина и Јадар“.

    Положај села.

    -Сеоске куће су на страни долине Мађупца, окренуте југу; на обема странама долине Красавице; на високој површи између ове долине и Буљевца и на присојној страни последње долине.

    Тип села.

    Ма(ха)ле у селу са фамилијама у њима су:
    -Рељићи: Јосиповићи, Јоковљевићи, Рељићи, Ђукићи, Мирчићи, Перићи и Милоновићи.
    -Ковачевићи: Ковачевићи.
    -Мијаиловићи: Мијаиловићи, Томићи, Андрићи, Филиповићи, Алексићи, Пантићи, Јовановићи и Стевановићи.
    -Васиљевићи: Васиљевићи.
    -Божићи: Божићи.
    -Јеринићи:: Јеринићи.
    -Прокопићи: Прокопићи.
    -Богдановићи: Перишићи и Богдановићи.
    -Савићи: Стевановићи, Марковићи, Аврамовићи, Матићи, Деспотовићи, Росићи, Марићи, Теодоровићи, Павловићи, Јовићи и Андрићи.
    -Доња Мала: Мијићи, Поповићи, Кулићи и Миличићи.

    Земље и шуме:

    -Сеоска шума је у Ћелијама, Изворима, Рту итд. При одласку муслимани су продавали шуме и купцима издавали тапије; како српске власти нису признавале ове куповине и тапије, то је шума одузета и „усеошћена“.
    Око тридесет сељака обрађује земљу „на пола“ у Лозничком Пољу. Седам сељака имају на њивама, у долини Ликодре, колибе на којима бораве зими исхрањујући стоку.

    Порекло становништва:

    Староседеоци су:
    -Јосиповићи, Јаковљевићи, Мирчићи, Ковачевићи, Васиљевичи (старо презиме Нешковићи), Стевановићи, Марковићи, Аврамовићи, Матићи, Деспотовићи, Росићи, Марићи; Теодоровићи, Павловићи; Јовићи, Андрићи, Мијићи, Поповићи, Кулићи и Миличићи;
    -Рељићи (старо презиме Манојловићи), Перићи, Милановићи, Мијаиловићи и Прокопићи;
    -Ђукићи (старо презиме Манојловићи) и Божићи (старо презиме Јевтићи);
    -Андрићи, Филиповићи, Алексићи и Пантићи;
    -Јовановићи, Стевановићи и Јеринићи; и
    -Перишићи и Богдановићи.
    Све побројане породице старином су род и држе да су заједничког порекла. Од Рељића има одсељених у Лозници, Шапцу и Остружници код Београда; од Андрића има одсељених у Симином Брду (Николићи)
    Све побројане породице славе Стевањдан.

    Одговори
  • Милодан

    Порекло становништва села Брезовице, општина Крупањ – Мачвански округ. Према књизи Боривоја Милојевића „Рађевина и Јадар“.

    Положај ма(ха)ла у селу.

    -Горња Мала је на виској површини између Логора и Маленова Брда на страни долине Буљевца окренута југу, на присојној страни Ликодре и на осојној страни Ловачког Потока.
    -Средња Мала је на присојним странама Ловачког Потока, Дубоког Потока и Кривајице.
    -Доња Мала је на површи између двеју последњих долина.

    Тип села.

    Мале у селу са фамилијама у њима су:
    -Горња Мала: Андрићи, Алимпићи, Ђикићи, Ђуричићи, Бојићи, Ковачевићи, Петровићи, Ћирићи, Миливојевићи, Марићи, Марковићи, Ђорђићи, Митровићи, Танасићи, Матићи, Глигорићи, Јанковићи, Чикарићи, Панићи, Гаврићи, Станојевићи, Максимовићи, Тадићи и Марковићи.
    -Средња Мала: Ђурђевићи, Ђукићи, Перићи, Пекмезовићи, Лукићи, Поповићи, Петковићи, Стојанићи, Стошићи и Мићановићи.
    -Доња Мала: Новаковићи, Веселиновићи, Костадиновићи, Антонићи, Васићи, Цвејићи, Јеремићи, Станојевићи и Тешићи.
    Горња и Средња Мала су растављене долином, Ловачким Потоком. У овим малама су издвојене породичне групе, које се називају презиманим дотичних породица.

    Привреда.

    -Неколико сељака раде у рудницима док неколицина превозе руду из руднику у топиониицу и метал из топионице у Шабац. Неколико сељака пеку креч за своје потребе али и за продају.

    Земље и шуме.

    Сеоска шума и испаша су у Мишковцу, који се као острво издиже са високе површи. До педесет сељака иде у Лозничко Поље и обрађује земљу „на пола“. Четворица имају на својим имањима, у равни Ликодре, колибе а тројица у долини Јадра; у њима се зими налази један укућанин и исхрањује стоку. Преко зиме се у селу баве Ужичани са овцама.

    Порекло становништва:

    Староседеоци су:
    -Ћирићи, Миливојевићи, Марићи,Ђурђевићи, Лукићи и Петковићи. Сви славе Никољдан.
    Досељеници непознатог порекла су:
    -Ђокићи, марковићи, Ђорђићи, Митровићи и Матићи. Славе Томиндан.
    -Стојанићи, Стошићи и Милановићи, славе Никољдан.
    -Танасићи и Станојевићи, они су пореклом од једног нахочета, славе Никољдан.
    Досељени су.
    -Андрићи, Алимпићи, Ђуричићи, Бојићи, Ковачевићи, Петровићи, Глигорићи, Јанковићи, Чикарићи и Марковићи су досељени из Киселица у другој половини 18. века, славе Јовањдан.
    -Панићи и Максимовићи су из Липеновића, досељени у другој почовини 18. века, славе Аранђеловдан.
    -Гаврићи су од Љубовије, досељени у другој половини 18. века, славе Никољдан.
    -Ђукићи и Перићи су из Мојковића, досељени крајем 18. века, славе Стевањдан.
    -Пекмезовићи су из Драбића у Азбуковици, досељени крајем 18. века, славе Игњатијевдан.
    -Новаковићи, Веселиновићи, Костадиновићи, Антонићи, Васићи, Цвејићи, Јеремићи, Станојевићи и Тешићи су из Гуњака одакле су дошли почетком 19. века, славе Јовањдан.
    -Поповићи су из Гуњака, дошли у првој половини 19. века. Њихов прадед се у ово село доселио као свештеник, славе Алимпијевдан.
    -Тадићи су из Церове, дошли у првој половини 19. века, славе Ђурђевдан.

    Одговори
  • Милодан

    Порекло становништва села Богоштица, општина Крупањ – Мачвански округ. Према књизи Боривоја Милојевића „Рађевина и Јадар“.

    Положај засеока у селу.

    -Павитњаци су на присојној страни Сређичке Реке, на изласку из клисуре.
    -Богоштица је на присојним странама долина Сиговца и Криве Реке, испод високог одсека Кулина.
    -Поточари су на присојној страни долине Богоштице, испод високог одсека Голишевца.
    -Мисир је на осојној страни Богоштоце.

    Воде.

    -Извори са којих се пије вода су: Чешма и Сиговац у Богоштици, Стара Башча у Поточарима итд.

    Тип села.

    Засеоци са презименима:
    -Павитњаци: Станимировићи и Матићи.
    -Склоп: Трифуновићи, Павловићи и Петровићи.
    -Богоштица: Мићићи, Радовановићи, Ненадовићи, Максимовићи, Благојевићи, Манојловићи, Петровићи и Николићи.
    -Поточари: Мићићи, Јаковљевићи, Гајићи, Васићи, Мијатовићи, Радићи, Максимовићи, Васићи други, Деспотовићи, Николићи и Јовановићи.
    -Мисир: Степановићи и Матићи.
    Павитњаци и Склоп су растављени делом високе површи, Равним Брдом; Склоп и Богоштица су растављени долином, Кривом Реком. У Склопу, Богоштици и у Поточари куће су у шљивацима.
    Задруга Николића има двадесет укућана, задруга Максимовића осамнаест итд.

    Куће.

    -Знатан број је дашчара (кућа покривених даском – шиндром) у овом селу. У засеоку Богоштици црепара (кућа покривених црепом) има две а дашчара осамнаест.

    Привреда.

    -Три сељака раде у рудницима и топионици са надницом од 1,20 динара. Шест сељака знају зидарски а један дрводељски занат. Ово им је спореднои занимање, поред земљорадње.

    Земље и шуме.

    Сеоска шума и испаша су на Орлићу, Кулини, Голишевцу, Диздаревом Чардаку и у Стрмцу, све по високим одсецима, који се дижу изнад села. Скоро сви сељаци имају и својих њива, које су њихови преци искрчили. У овим њивама највише сеју зоб а мање кукуруз и пшеницу. Тројица сељака обрађује земљу „на пола“ у Лозничком Пољу. Пет сељака изгоне стоку на своја имања, на планину, крајем априла и враћају је крајем јула. Остали изгоне стоку лети обданицом у сеоску испашу.
    За умерен живот једној породици треба седам хектара за њиве, шљивак и за ливаде.

    Порекло становништва.

    Стари досељеници непознатог порекла су:
    -Васићи, Мијатовићи и Радићи, славе Ђурђевдан.
    -Максимовићи, Васићи, Деспотовићи, Николићи и Јовановићи, славе Никољдан.
    Доселили су се:
    -Мићићи, Радовановићи и Јаковљевићи су дошли из Оровице почетком 18. века. Чукундед Јаковљевића одселио се из данашњег засеока Богоштице на своју станару, у данашњи заселак Поточаре, славе Јовањдан.
    -Станимировићи и Матићи;
    -Трифуновићи, Павловићи и Петровићи;
    -Ненадовићи, Максимовићи, Благојевићи, Манојловићи и Николићи су из Оровице одакле су се доселили почетком 18. века. Њихов предак је био пошао да „тражи боље место“. Од њих има одсељених у Помијачи и Дубљу, славе Јовањдан.
    -Гајићи су из Гуњака, доселили се почетком 19. века. Њихов дед је доведен уз мајку, славе Алимпијевдан.
    Степановићи су из Рујавца одакле су дошли почетком 19. века, славе Никољдан.
    -Матићи су из Толисавца, досељени у другој половини 19. века, славе Алимпијевдан.

    Одговори
  • Милодан

    Порекло становништва села Томањ, општина Крупањ – Мачвански округ. Према књизи Боривоја Милојевића „Рађевина и Јадар“.

    Положај заселака у селу.

    -Шумећ је на присојној страни Сувог Потока
    -Секулићи су на присојној страни долине Штековца.
    -Матићи су на присојној страни долине Скакавца.
    Осојне стране свих ових долина су обрасле буковом шумом. Куће Малетића су изнад једне долине и окренуте су истоку. Куће Стакића су на једном рту, окренуте истоку. Добошаревићи и Ерићи су на присојној страни долине Гуње.

    Воде.

    -Извори са којих се пије вода јесу Томањ итд.

    Тип села и фамилије по засеоцима и ма(ха)лама.

    -У засеоку Шумећ живе Петровићи.
    У малама:
    У Секулићима живе Секулићи и Крстићи; у Матићима – Матићи; Малетићима – Малетићи; Стакићи – Стакићи и Гајићи; Добошаревићи – Добошаревићи и Којићи и у Ерићима –Ерићи.
    Заселак Шумећ је углавном удаљен од осталих сеоских кућа. Секулићи сз растављени од Матића долином Скаквцем а Стакићи од Ерића долином Гуњом. У самим малама су куће у шљивацима.
    У једној задрузи су отац и три ожењена сина; у другој задрузи (Стакића) су отац, синови и ожењени унуци.
    Пре педесает до шездесет година у селу су биле следеће мале и у њима породице:
    Шумећ – Петровићи; Долови – Секулићи и Крстићи и Томањ у коме су живели Матићи, Малетићи, Стакићи, Гајићи, Добошаревићи, Којићи и Ерићи.
    У Шумећу, Секулићима и Малетићима су куће дашчаре (покривене даском –шиндром).

    Привреда.

    -Око пет сељака раде у рудницима у Липеновићу и Костајнику са надницом у износу од једног динара. Два сељака знају зидарски и дрводељски занат.

    Земље и шуме.

    -Сеоска шума и испаша су у Дрењаку, Вису, Пећини, Пољанама итд, по високим одсецима иза села и на карсној површи планине Јагодње. У сеоском имању многи мештани имају својих њива, које су њихови преци искрчили. Двојица сељака изгоне стоку и бораве са њима преко лета у планини. Остали изгоне стоку обданицом у сеоску испашу. Зими, пак, стоку исхрањују по ливадама и њивама у сеоском атару и на тај начин ђубре земљу.
    Сељаци из Мачве (из Богатића, Глушаца, Табановића, Дубља итд) догоне свиње и жире их у сеоској шуми. Они долазе почетком новембра а одлазе крајем фебруара. По браву плаћају 0,30 до 0,50 динара „жировнице“. Чобани затварају стоку ноћи у „свињеве“ (свињце) а сами коначе у колибама.
    Да би једна породица умерено живела потребно јој је шест хектара земљишта (које мора да се ђубри) за њиве, шљивак и за ливаде.

    Порекло становништва.

    Стари досељеници непознатог порекла су:
    -Добошаревићи (старо презиме Миладиновићи), славе Јовањдан.
    Досељени су:
    -Секулићи су се доселили из ваљевског краја у првој половини 18. века, чијем је претку турски ага поклонио земљу, славе Ђурђевдан.
    -Крстићи и Матићи су из Љубовиђе, досељени у другој половини 18. века. Њихов чукундед Мато прво се населио у Бањевцу а његовог сина Крсту населио је турску ага у Томњу, славе Аранђеловдан.
    -Петровићи, Малетићи и Стакићи (старо презиме Ивановићи) су из Бирча одакле су дошли у другој половини 18. века. Њихови чукундедови су побегли од турског зулума. Најпре су били у Рујевцу да би касније дошли у Томањ. Потом су, опет због Турака, побегли у Комирић. Одатле један од браће пређе у Свилеуву а остали се врате у Томањ и седну у „Стару Башчу“. Из тога један закрчи у Шумећу а друга двојица сиђу на места данашњих Малетића и Стакића. Славе Ђурђевдан.
    -Којићи и Ерићи су из Мокре Горе, досељени почетком 19. века. Доселили су се њихови преци Којо и Васиљ „Еро“, славе Лазаревдан.
    -Гајићи су из Рујевца, досељени почетком 19. века, славе Јовањдан.

    Одговори
  • Милодан

    Порекло становништва села Бањевац, општина Крупањ – Мачвански округ. Према књизи Боривоја Милојевића „Рађевина и Јадар“.

    Положај ма(ха)ла у селу.

    -Цветиновићи су на једном поду, на страни долине Богоштице, окренуте југу.
    -Дамњановићи су такође на поду, на страни Богоштице, окренути југозападу.
    -Сељани су на присојној страни Дубоког Потока, само су куће Ђукановића на осојној страни ове долине.
    -Пољани су на присојним странама Брезичког и Гајевљанског Потока и на странама Брезичког и Гајевљанског Потока, окренути југу.

    Воде.

    -У селу се пије вода са извора.

    Тип села и фамилије по малама.

    -У Цветиновићима су Цветиновићи.
    -У Дамњановићима су Дамњановићи.
    -У Сељанима су: Филиповићи, Марковићи, Јокићи, Степановићи, Лукићи, Васићи и Ђукановићи.
    -У Пољанима су: Цветиновићи, Симићи, Димитрићи, Милутиновићи, Грујичићи, Лукићи, Тодоровићи и Милошевићи.
    Цветиновићи и Сељани су растављени Савином Стражом, косом једне високе површи. У Пољанима, Цветиновићи и Грујичићи су растављени долинама Брезичког, Дубоког и Јаворачког Потока.
    У свим малама куће су и шљивацима.
    У задрузи Димитрића има тридесет и четири укућана, у Задрузи Грујучића тридесет и два, итд.

    Привреда.

    -Четири сељака раде у рударству, превозећи руду из Липеновића, Церове и Костајника или дрва и угаљ из Борање. Двојица сељака се баве дрводељским занатом.
    Највише приходе доносе сушене шљиве.

    Земље и шуме.

    -Стрме стране долина су под грмовом, буковом и брезовом шумом. Отуда има у изобиљу дрва за сушење шљива. Сеоску шуму Бањевац је имао у Јагодњи заједничку шуму са Богодиштом. Око десет сељака обрађују земљу „на пола“ у Лозничком Пољу и дају „вишак“ а четворица имају у пољу своје њиве.
    Да би једна породица умерено живела потребно јој је пет хектара за њиве и по два хектара за ливаде и за пашњаке.

    Порекло становништва.

    Досељени су:
    -Филиповићи, Јокићи, Симићи, Димитрићи и Милутиновићи;
    -Марковићи, Степановићи, Лукићи, Васићи, Ђукановићи, Цветиновићи и Грујичићи и;
    -Лукићи, Тодоровићи и Милошевићи из Бањевца у Босни почетком 18. века. Првих пет породица су пореклом од Симеуна, Марковићи су од Младена док остале породице потичу од трећег брата Милутина. Од Марковића има одсељених у осечини (Станимировићи). Сви славе Аранђеловдан.
    -Дамњановићи су из Љубовиђе, досељени у другој половини 18. века, славе Аранђеловдан.
    -Цветиновићи су из Постења одакле су се доселили крајем 18. века, славе Лазаревдан.

    Одговори
  • Милодан

    Порекло становништва села Толисавац, општине Крупањ – Мачвански округ. Према књизи Боривоја Милојевића „Рађевина и Јадар“.

    Положај ма(ха)ла у селу.

    -Панићи су на обема странама долине Буљевца.
    -Лазићи са на качерској површи, између поменуте долине и Лазића Потока.
    -Роксићи су на обема странама Тодоровића Потока.
    -Коларићи су на качерској површи, између Толисавачке Реке и Церова Потока.

    Воде.

    -У селу се пије вода са извора.

    Тип села.

    Мале у селу са фамилијима које у њима живе су:
    -Панићи: Поповићи, Шендићи, Јанковићи, Царинчићи и Ђуричићи.
    -Лазићи: Лазићи, Вујковићи, Пантелићи, Јевтићи и Масаловићи.
    -Роксићи: Тодоровићи, Марковићи, Ристановићи, Максимовићи, Глигорићи, Илићи и Николићи.
    -Коларићи: Кнежевићи, Милетићи, Лукићи, Костадиновићи, Антићи и Томићи.
    Куће појединих породица су растављене шљивацима.
    У задрузи Масаловића има тридесет укућана.

    Земље.

    -Да би једна породица умерено живела, потребно јој је десет хектара под њивама, пашњаком и под ливадама. До тридесет сељака обрађује земљу „на пола“ у Лозничком Пољу и дају „вишак“. У Лозничко Поље иду од пре педесет година. Сопственику земље најпре су давали четвртину рода, затим трећину, па половину и напослетку половину и „вишак“. Око десет сељака имају имања и колибе у планини. Они изгоне стоку на планину и остају с’њом преко лета.

    Порекло становништва.

    Стари досељеници непознатог порекла су:
    -Ђуричићи (стари презиме Васиљевићи), славе Ђурђиц.
    -Кнежевићи, Милетићи, Лукићи, Костадиновићи, Антићи и Томићи – славе Ђурђевдан
    Од њих има одсељених у у Комирићу (Коларићи).
    Досељени су.
    -Поповићи, Шендићи, Јанковићи и Царинчићи;
    -Лазићи, Вујковићи, Пантелићи, Јевтићи и Масаловићи и
    -Тодоровићи, Марковићи, Ристановићи, Максимовићи, Глишићи и Илићи су из Црне Реке у Црној Гори одакле су досељени почтком 18. века, сви славе Алимпијевдан.
    Од Масаловића има одсељених у тамнавска села Свилеуви (Тешићи) и Врелу.
    -Николићи су из Бобовe одакле су досељени почетком 19, века, славе Ђурђиц.

    Одговори
  • Милодан

    Порекло становништва села Врбић, општина Крупањ – Мачвански округ. Према књизи Боривоја Милојевића „Рађевина и Јадар“.

    Положај ма(ха)ла.

    -Влајковићи су на осојној страни Врбићске јаруге.
    -Церовача и Ђукићи са на осојној а;
    -Томићи и Грујичићи на присојној страни Врбићске Реке.
    -Горњи Поповићи су на осојној страни долине Чкриљина.
    -Петровићи су на осојној а;
    -Младеновићи и Вучетићи на присојној страни долине Скорде.
    -Крсмановићи, Доњи Поповићи и Перићи су на присојној страни Дубоке Јаруге.
    -Симићи су на присојној страни Виноградског Потока.
    У селу се пије вода са извора.

    Тип мала и фамилије које у њима живе:

    -Влајковићи: Влајковићи и Лазићи.
    -Церовача: Ђукановићи, Мићићи, Аћимовићи, Пантелићи, Игњатовићи и Јањићи.
    -Ђукићи: Аврамовићи и Антонићи.
    -Горњи Поповићи: Поповићи, Томићи, Јовичићи и Антоннићи.
    -Грујучићи: Живановићи, Васићи и Миловановићи.
    -Петровићи: Радосављевићи, Маричићи, Јаковљевићи и Аврамовићи.
    -Младеновићи – Младеновићи.
    -Вучетићи – Вучетићи.
    -Крмановићи – Крсмановићи.
    -Симићи – Симићи.
    -Доњи Поповићи: Деспотовићи и Димићи.
    -Перићи – Перићи.
    Ђукићи и Грујучићи су растављени дубоком долином, Врбићском Реком; Грујичићи и Петровићи су растављени косом качерске површи Виноградинама.
    Куће у малама су у шљивацима.
    Задруга Антонића има двадесет и пет укућана а задруга Влајковића седамнаест.

    Привреда.

    -Четири сељака из Шљивовика (из пиротске Лужнице) израђују цреп на црепани Димићевој. Они долазе око Тројица, враћају се о Михољдану и за то време зараде 150 до 180 динара.
    Неколико сељака знају зидарски занат, који су изучили од Комирићана.

    Земље и домаће животиње.

    -Да би породица са осам укућана умерено живела потребно јој је тринаест хектара под њивама, шљиваком, ливадама, пашом и шумом, двадесет пет оваца, два вола, једна крава, десет свиња и један коњ.
    Око тридесет сељака обрађују у Лозничком Пољу земљу „на пола“ и дају „вишак“ док је неколико њих тамо њиве купили. До тридесет сељака имају имања на планини и то Код Језера, У Паљевинама, Код Вујућа Воде и На Малетини. Ова имања, на којима су колибе, млекари, кошаре, удаљена су од сеоских кућа за два и по сата хода. Стока се изгони крајем априла а враћа у јулу.

    Порекло становништва.

    Староседеци су.
    -Влајковићи и Лазићи. Ова породица води порекло од неког Влајка и од његових синова Томе и Михајла. Од њих су одсељени Лазићи у Тршићу. Славе Лазаревдан.
    Досељени су:
    -Ђукановићи, Мићићи, Аћимовићи, Пантелићи и Игњатовићи;
    -Аврамовићи и Антонићи;
    -Поповићи;
    -Живановићи, Васићи и Миловановићи;
    -Младеновићи;
    -Вучетићи;
    -Крсмановићи;
    -Симићи;
    -Деспотовићи и Димићи;
    -Перићи…
    Су из Бачке одакле су дошли у првој половини 18. века.
    Влајко (поменути предак Влајковића и Лазића) имао је кућу у реци а избу (подрум) на брду. У кући је имао двадесет косаца. Уочи Божића Турци понесу вино из његове избе. Влајко их пресретне из заседе, побије их а вино проспе, своје ствари натовари на коње и пође. Зауставио се у Бачкој „када више није видео Медведник“. Ту се и оженио.
    После неког времена поврати се у Врбић и поведе своје синове Тому и Михајла као и своје пасторке Петра и Срдана.
    Петар је имао Миливоја (од кога су Ђукановићи, Мићићи, Аћимовићи, Пантелићи и Игњатовћи), Ђука (од кога су Аврамовић и Антонићи), Митра (од кога су Поповићи, Деспотовићи, Димићи и Перићи) и Грујицу (од кога су Живановићи, Васићи и Миловановићи).
    Срдан је имао Јована (од кога су Младеновићи и Вучетићи) Ђурицу (од кога су Крсмановићи) и Цветина (од кога су Симићи).
    Од Игњатоића има одсељених у Добрићу. Сви славе Ђурђевдан.
    -Јањићи су из Херцеговине одакле су дошли у првој половини 18. века. Њиховог претка, који је служио код Петра и Срдана наместио је ага у Церовачу, славе Јовањдан.
    -Радосављевићи, Маричићи, Јаковљевићи и Аврамовићи су из Гуњака одакле су се доселили у другој половини 18. века. Њиховом чукундеди Петру дао је ага земљу, славе Никољдан.
    -Јовичићи и Антонићи су са Јагодње одакле је њихов прадед Тома сишао са те планине почетком 19. века, славе Лучиндан.

    Одговори
  • Милодан

    Порекло становништва села Шљивова, општина Крупањ – Мачвански округ. Према књизи Боривоја Милојевића „Рађевина и Јадар“.

    Положај ма(ха)ла у селу.

    -Срејица је на обема странама долине Врела.
    -Старчевићи су на обема странама Рајаковићске Реке.
    -Личани су на страни Шљивовачке Реке, окренути југоистоку.
    -Грчани су на једном поду, на страни Шљивовачке Реке, окренути североистоку.
    -Чављани су такође на поду, на страни поменуте долине, окренути северозападу.
    -Петковићани су на страни Шљивовачке Реке, окренуто југозападу.
    -Доњани су на страни ове долине, окренути југоистоку.

    Воде.

    -Извори са којих се пије воде су: Сређичко Врело у Срејици; Врбица, Лице и Трешњак у Личанима; Храст у Грчанима, Отаве у Петковићима итд.

    Тип села, засеока (мала) са фамилијама које у њима живе:

    Засеоци у селу су:

    -Срејица: Милићевићи, Радиновићи, Цветиновићи и Јовичићи.
    -Старчевићани: Аћимовићи, Секулићи, Перићи и Грујановићи.
    -Личани: Весићи, Андрићи, Илићи, Јовићи, Јевтићи и Перићи.
    -Грчани: Вилотићи, Миловановићи, Бојићи, Радовановићи, Милићевићи, Пурешевићи, Гајићи и Казановићи.
    -Чављани: Максимовићи.
    -Петковићани: Ђурићи, Деспотовићи и Тимотићи.
    -Доњани: Петковићи, Миљанићи, Ранковићи, Гајићи, Васиљевићи, Петровићи и Стевановићи.
    Изузев у Срејицу, остали засеоци су уједно и родбинске целине.
    Срејица и Личани су растављени једним седлом, развођем између потока Врела и Шљивовачке Реке.
    Срејица и Старчевићани су растављени високим брдом Киком, који је под буковом и храстовом шумом и под зоби.
    У Срејици, између кућа Радиновића и Милићевића су њиве док су куће самих Радиновића у шљивацима.
    У Личанима, Грчанима, Чављанима и у Петковићима куће су, такође, у шљивацима.
    Задруга Миловановића има двадесет и три укућанина, задруга Деспотовића четрнаест итд.

    Привреда, земље и шуме.

    -Да би породица од осам укућана умерено живела потребно јој је осам хектара земље, двадесет оваца (за исхрану и одевање), два вола, једна крава и осам свиња. Стока је потребна и ради ђубрења зиратне земље.
    Земља за обрађивање је између заселака у самом селу, највише по странама долинским.
    Сеоска шума и испаша су у Петричком Гају, Петриној Стени, Пољу, Горицама и у Брдима.
    Грујановићи, Петковићи, Миљанићи, Васиљевићи и Стевановићи имају и својих њива у сеоском имању, које су њихови преци искрчили.
    Радиновићи имајиу њива у Лозничком пољу а Јованчићи, Перићи и Казановићи обрађују земљу „на пола“ и дају „вишак“.
    Скинуту летину довозе кући или је држе у пољу у чардацима и преко зиме довлаче.
    Неколико сељака имају имања и колибе у Сокоској Планини и то у Јашаревом Брегу, Делијином Брегу, Дречви, Крчевинама, Чучуковцу и у Брду. Колибе су удаљене од сеоских кућа за један сат хода. На ова имања изгоне стоку крајем априла и остају са њом до почетка септембра.
    Остали сељаци напасају стоку лети обданицом у сеоској испаши. Вилотићи, Ђурићи и Деспотовићи имају на имању у Петрцу колибе и кошаре, где исхрањују преко зиме.

    Порекло становништва.

    Староседеоци су:
    -Аћимовићи, Секулићи и Перићи (старо презме Рајаковићи);
    -Грујановићи и
    -Петковићи, Миљанићи, Ранковићи, гајићи, Васиљевићи, Петровићи и Стевановићи.
    Њихово заједничко презиме је Старчевићи. Порекло су од старца Станка, који је имао девет синова. Кућа му је била у Доњанима, у Старој Башчи. Одатле су отишли Рајаковићи на сеоско имање, „на пустињу“, славе Ђурђиц. Од њих су одсељени Петровићи у Јабучју, у округу ваљевском.
    Занимљиво је да су ови Петровићи у Јабучју моје комшије, славе Ђурђиц као и све породице које потичу „од исте лозе“ и дуго се мислило да су Петровићи са нама у сродству, што сам написао у свом првом коментару „под Милић“ да би се касније испоставило да то није тачно, оп Милодан.
    Досељени су:
    -Ђурићи, Деспотовићи и Тимотићи (старо презиме Петковићи) из Остружња у другој половини 18. века. Њихов предак Петко побио се са Турцима и побегао. Земљу му је поклонио спахија шљивовачки, славе Аранђеловдан. Од Ђурића је одсељен трговац у Крупњу – Ђурић.
    -Милићевићи;
    -Весићи, Андрићи, Илићи, Јовићи и Јевтићи (старо презиме Братићи);
    -Перићи;
    -Вилотићи, Миловановићи, Бојићи и Радовановићи (старо презиме Ђурђевићи) и:
    -Пурешевићи, Гајићи и Казановићи су се доселили из Грчића у другој половини 18. века. Њихови преци (седморица браће) доселили су се због неродности. Донели су седам „шишана“ и населили се у данашњим Грчанима. Један од браће одселио се на Лице а Милићевићи су отишли у Срејицу на своју дедовину – по матери, славе Никољдан. Од њих су одсељени Гојковићи у Букору.
    -Максимовићи (старо презиме Стевановићи) су из Чавчића одакле су се доселили у другој половини 18. века. Славе Никољдан. Од њих има одсељених у Такову, округ тамнавски (ваљевски).
    -Радиновићи, Цветиновићи и Јованчићи су из Постења одакле су се доселили у првој половини 19. века, славе Лазаревдан.

    Одговори
  • Милодан

    Порекло становништва села Ставе, општина Крупањ – Мачвански округ. Према књизи Боривоја Милојевића „Рађевина и Јадар“.

    Положај ма(ха)ла у селу.

    -Буковићка Мала је на обема странама Букова Потока.
    -Горњани и Доњани су на присојној страни Ставске Реке.
    -Савковићи су на једном поду, на осојној страни ове долине.
    -Удбињани су на присојној страни долине Пецке.

    Воде.

    -Извори са којих се пије вода су: Алуге, Сига, Бунар код Ора, Бунар на Башчи, Вода у Јелаву у Удбинама итд.

    Тип села, засеока (мала) са фамилијама које у њима живе:

    Мале у селу су:
    -Буковичка: Симићи и Јевтићи.
    -Горњани: Ђукићи, Станимировићи, Пантелићи, Радовановићи, Марковићи и Благојевићи.
    -Доњани: Лукићи, Ивановићи, Василићи, Илићи и Ковачевићи.
    -Савковићи: Савковићи.
    -Удбињани: Јовићи, Николићи, Мијатовићи, Николићи, Антонићи, Матишевићи, Ракићи, Станићи, Велимировићи и Манојловићи.
    Савковићи су растављени од Доњана долином, Ставском Реком; Удбињани су растављени од Савковића косом, делом качерске површи. У Савковићима су куће у шљивацима; у Удбињанима Матишевићи и Ракићи су растављени њивама.

    Привреда, земље и шуме.

    -Да би једна породица осредње живела, потребно јој је осам хектара под њивама, шљиваком и ливадама, петнаест оваца, два вола и једна крава.
    Шљиве се суше од пре педесет година, пре тога од њих се пекла ракија. Најпре су сушили шљиве муслимани у Соколу. Четири сељака знају зидарски и дрводељски занат.
    Земља за обрађивање је у самом селу и то у: Роговима, Дреновој Јарузи, Дугом Гају, Бобурићу, Машиновачи, Драгићевцу, Бобијама, Колићима, Метаљци, Дугим Њивама, Ђурашевцу, Клену, Ботолашу итд.
    Сеоска шума и испаша су у: Сређу, Осоју и у Кућуринама; само испаша је у Топовишту. Поједину парчад у сеоском имању издају под закуп „на изор“ а Симићи, Лукићи, Ивановићи, Јевтићи и Станимировићи имају у Сређу и својих њива које су њихови стари искрчили. Десет сељака обрађује земљу „на пола“ у Лозничком Пољу од пре 20 година. У Поље иду пет пута годишње, први пот поору и посеју, други и трећи пут окопавају, четврти пут (крајем августа) чупају грах и пети пут (крајем септембра) беру кукуруз. Тројица сељака имају имања, колибе и кошаре у Сокоској Планини и то Под Пресеком и Код Језера. Колибе су удаљене од сеоских кућа за два сата хода. Стоку изгоне у планину крајем априла а враћају их крајем августа. Неколико сељака имају и својих њива у планини где засејавају зоб и кукуруз. Остали изгоне лети стоку обданицом у сеоску испашу. Зими се стока исхрањује у кошарама, по ливадама у атару.

    Порекло становништва.

    Староседеоци су:
    -Јевтићи (старо презиме Богадановићи);
    -Јовићи, Николићи и Мијатовићи (старо презиме Недељковићи), славе Ђурђевдан.
    -Николићи, Антонићи и Матишевићи (старо презиме Траљићи) славе Ђурђиц.
    Досељени су.
    -Ђукићи (старо презиме Дајићи),
    -Станимировићи (стара презимена Митровићи и Савићи),
    -Пантелићи (старо презиме Ристивојевићи),
    -Радовановићи и Марковићи (стара презимена Мијатовићи и Малишевићи),
    -Благојевићи и Илићи су сви из Бањевца у Босни одакле су досељени у првој половини 18. века. Њихови преци, деветорица браће, побегли су од свог спахије, славе Јовањдан. Од њих је одсељен Грујић у Црној Бари.
    -Симићи, Лукићи и Ивановићи (старо презиме Богдановићи) су из Кремана одакле су досељени у првој половини 18. века, доселио се њихов предак Стојко, славе Ђурђевдан.
    -Савковићи су из Торника, досељени у другој половини 18. века, доселио их њихов предак Савко, славе Михољдан.
    -Ракићи и Станићи (старо презиме Перишићи) и
    -Велимировићи су из Царине, од Топаловића, досељени у другој половини 18. века. Доселили се њихови преци (прадеде) Периша и Милован, славе Јовањдан.
    -Ковачевићи су из Рујевца, досељени почетком 19. века. Њихов прадед се овде настанио као ковач. У селу је купио имање и захватио део од сеоског имања, славе Никољдан.
    -Манојловићи (старо презиме Срдановићи) су из Црнче, досељени почетком 19. века, славе Ђурђевдан.

    Одговори
  • Милодан

    Порекло становништва села Бела Црква, општина Крупањ – Мачвански округ. Према књизи Боривоја Милојевића „Рађевина и Јадар“.

    Положај ма(ха)ла у селу.

    -Трифковићи су на обема странама Рудог Потока.
    -Дољани су највећим делом на страни долине Дола, окренути југу.
    -Станојевићи су на страни долине Врањешевца, окренути југу.
    -Речани су на качерској површи – између Церова Потока и Белоцркванске Реке и на присојној страни ове долине.

    Воде.

    Извори са којих се пије вода су Проклеча, Оскруша, Чатрња итд.

    Тип села, засеока (мала) са фамилијама које у њима живе:

    Мале у селу су:
    -Трифковићи у којима су: Радићи, Живановићи, Новаковићи, Јокићи, Лазаревићи, Јовановићи, Ивановићи, Петровићи и Стајчићи.
    -Дољани: Станићи, Ракићи, Милосављевићи, Марковићи и Гојковићи.
    -Станојевићи: Димитрићи, Шујићи, Лукићи, Петровићи, Јеремићи и Јевтићи.
    -Речани: Поповићи, Винићи, Васиљевићи, Ракићи, Ковачевићи, Савићи, Стевановићи, Лазићи, Крстићи, Протићи и Ракићи.
    Станојевићи су растављени од Речана долином, Белоцркванском Реком. У Станојевићима су куће у шљивацима.
    На ставама Белоцркванске и Толисавачке Реке, на једној пространијој равни, у једном реду су школа и црква а у другом дућан, ковачница, механа и судница.
    Станојевићи су најпре били у Речанима. Преселили су се на данашње место да буду ближе Рађевом Пољу.

    Куће.

    Од пре четири године куће се граде већином од ћерпича. Сељаци су научили правити ћерпич од циглара – „Бугара“. Пре „Бугара“ у оближњој Завлаци циглане су држали „Рвати“.

    Привреда, земље и шуме..

    -Више сељака знају градити зграде од шерпера и од ћерпича.
    У селу око кућа су поглавито шљиваци. Њиве су у Рађевом Пољу. Сеоска шума је у Врлој Страни, на одсечној и високој страни Белоцркванске Реке. Око петнаест сељака обрађује земљу „на пола“ у Лозничком Пољу. У Поље иду од пре четрдесет година.

    Порекло становништва.

    Староседеоци су:
    -Стајчићи, славе Јовањдан.
    -Досељени су:
    -Станићи и Ракићи (старо презиме Даничићи) су досељени из Станине Ријеке почетком 18. века. Од њих има одсељених у Галовићу (Тијанићи)***.
    -Радићи, Живановићи, Новаковићи (старо презиме Цветиновићи);
    -Јокићи, Лазаревићи, Јовановићи (исто старо презиме Цветиновићи);
    -Ивановићи и Петровићи (зајеничка стара презимена су Трифковићи и Кнежевићи) су из Бакља у Босни одакле су се доселили у првој половини 18. века. Њихов предак Трифко привенчао се. Сви славе Ђурђевдан. Од Ивановића има одсељених у Липолисту.
    -Димитрићи, Шујићи, Лукићи, Петровићи, Јеремићи, Јевтићи и Крстићи (заједничко старо презиме Станојевићи) су из Херцеговине одакле су се доселили у првој половини 18. века. Доселио се њихов предак Станоје, чији је један брат отишао у Драгијевицу, славе Никољдан.
    -Поповићи и Винићи су из Херцеговине, досељени у првој половини 18. века, славе Никољдан.
    -Ракићи, Ковачевићи, Савићи, Стевановићи и Лазићи су, такође, из Херцеговине, досељени у првој половини 18. века. Доселила се два брата, Рако – од кога су Ракићи и Ђуко – од кога су сви остали, славе Никољдан.
    -Милосављевићи су из Рујевца, досељени у првој половини 19. века. Доселио их њихов дед, славе Аранђеловдан.
    -Васиљевићи су из Толисавца од Ђуричића, досељени у првој половини 19. века. Ту су се доселила тројица браће, дедови данашњих, славе Ђурђиц.
    -Протићи су из Толисавца, досељени у првој половини 19. века. Доселио их њихов дед. Од њих има одсељених у Каменици (Протићи), славе Алимпијевдан.
    -Марковићи и Гојковићи (старо презиме Нешкоовићи) су из Бастава одакле су се доселили у другој половини 19. века, славе Аранђеловдан.
    -Ракићи су из Шљивове, досељени крајем 19. века, славе Пантелијевдан.

    Напомена:
    ***Не каже се коју славу славе.

    Одговори
  • Милодан

    Порекло становништва села Мојковић, општина Крупањ – Мачвански округ. Према књизи Боривоја Милојевића „Рађевина и Јадар“.

    Положај ма(ха)ла у селу.

    -Скорићи;
    -Гавриловићи и;
    -Укаљевићи су на присојној страни Мојковићске Реке.
    -Васићи и;
    -Мајсторовићи су на присојној страни Мајсторовића Потока.
    -Марковићи;
    -Бајићи и;
    -Бојичићи су на рипањској површи, између Мојковићске Реке и Равнајице.
    -Поточаревићи су на присојној страни Поточарске Јаруге.
    -Доња Мала је на присојној страни Марића Потока.

    Воде.

    У селу се пије вода са извора.

    Тип села, засеока (мала) са фамилијама које у њима живе:

    Мале су у селу:
    -Скорићи у којој живе фамилије: Скорићи, Ђаковићи, Симанићи и Панићи.
    -Гавриловићи: Арсеновићи, Трнинићи, Станојевићи, Јеремићи, Недићи, Маринковићи, Јаковићи и Василићи.
    -Васићи: Васићи.
    -Мајсторовићи: Матићи, Стевићи, Станисавићи и Мајсторовићи.
    -Укаљевићи: Панићи; Ђурићи, Милинковићи, Ђурђићи и Тојићи.
    -Марковићи: Марковићи.
    -Бајићи: Бајићи.
    -Бојичићи: Матићи, Филиповићи, Остојићи и Бојичићи.
    -Поточаревићи: Живановићи и Јездимировићи.
    -Доња Мала: Алексићи, Марићи, Ђурићи, Крстићи, Пантићи, Перићи и Томанићи.
    Укаљевићи и Марковићи су растављени долином, Мојковићском Реком. У Скорићима, Скорићи и Панићи су растављени долином, Панићским Потоком. У Укаљевићима су куће Милинковића у шљивацима.
    У задрузи Ђурића има 30 укућана у којој су три ожењена брата са децом.

    Привреда и земље.

    -Неколико сељака пеку креч за своје потребе и продају. Многи иду за време жетве у Поцерину и раде као жетеоци.
    Њиве су највећим делом у Рађеву Пољу.
    Сеоске шуме и паше нема.
    Око 10 сељака иде у Лозничко Поље и обрађују земљу „на пола“. Петорица сељака имају на својим имањима, у долини Мојковићске Реке, колибе. У њима лети ноћивају за време пољских радова док зими у њима борави по један укућанин и исхрањује стоку. Почетком зиме Ужичани догоне овце и купују сена од појединаца.

    Порекло становништва.

    Старинаца у селу нема.
    Досељени су:
    -Скорићи и Симанићи;
    -Бајићи;
    -Матићи, Филиповићи, Остојићи и Бојичићи и;
    -Марићи, Ђурићи, Крстићи, Перићи и Томанићи су из Скормана у Приморју одакле су се доселили почетком 18. века, славе Стевањдан. Од њих има одсељених у Метковићу (Поцерском), Црној Бари и Бадовинцима.
    -Панићи;
    -Арсеновићи, Трнинићи, Станојевићи, Јеремићи, Недићи и Васлићи;
    -Васићи;
    -Марковићи;
    -Живановићи и Јездимировићи и;
    -Алескићи и Пантићи су из Бијелог Поља, одакле су се доселили почетком 18. века, славе Стевањдан.
    -Маринковићи;
    -Матићи, Стевићи, Станисавићи и Мајсторовићи и;
    -Панићи, Ђурићи, Милинковићи, Ђурђићи и Тојићи су из Укаља одакле су се доселили почетком 18. века, славе Мратиндан.
    Од Мајсторовића има одсељених у Белој Реци и у Шеварицама.
    -Ђаковићи су из Приморја, досељени и првој половини 19. века. Њихов дед се привенчао, славе Стевањдан.
    -Јаковићи су из Дробњака у Кржави, досељени у првој половини 19. века, славе Лазаревдан.

    Одговори
  • Милодан

    Порекло становништва села Равнаја, општина Крупањ – Мачвански округ. Према књизи Боривоја Милојевића „Рађевина и Јадар“.

    Положаја ма(ха)ла у селу.

    -Горњи и;
    -Доњи Вис су на присојној страни Јадра и на рипањској површи између Јадра и долине Равнајице.
    -Доња Мала је на присојној страни Равнајице.
    -Мркоњићи су на присојној страни долине Сеоске Воде.

    Воде.

    Извори са којих се пије вода су: Николића Вода у Горњем Вису, Матића Вода у Доњем Вису, Зариновац у Доњој Мали, Сеоска Вода и Јелића Бунар у Мркоњићима итд.

    Тип села, засеока (мала) са фамилијама које у њима живе:

    Мале у селу су:
    -Горњи Вис у којима су: Митровићи, Димићи, Николићи, Милутиновићи, Ђурићи, Маринковићи, Петковићи и Мијаиловићи.
    -Доњи Вис: Антонићи, Ковачевићи, Матићи, Андрићи, Крстићи, Остојићи, Бајићи, Перићи и Ерчићи.
    -Доња Мала: Бојићи, Јанковићи, Павловићи и Живановићи.
    -Мркоњићи: Мркоњићи и Јелићи.
    Доња Мала је растављена од Доњег Виса долином, Равнајицом, која је под њивама. У појединим малама куће су у шљивацима.
    У задрузи Павловића има 35 укућана, у задрузи Митровића 30 итд.

    Привреда и земље.

    Године 1903. кувао је један трговац из Шапца на Јадру пекмез и куповао шљиве у селу. Више сељака знају зидарски а шесторица њих и дрводељски занат.
    Њиве су највећим делом у Рађеву Пољу.
    Сеоске шуме и испаше нема.
    Девет сељака обрађује земљу у Лозничком и у Лешничком Пољу; тамо иду од пре двадесет година. Четворица мештана имају на својим имањима у Рађеву Пољу колибе, код којих борави зими, од Аранђеловдана до Ђурђевдана, по један од укућана и исхрањује стоку.

    Порекло становништва.

    Староседеоци су:
    -Антонићи (старо презиме Поповићи), славе Никољдан. Од њих има одсељених у Црниљеву (Павловићи).
    Стари досељеници непознатог порекла су:
    -Матићи и Андрићи. Њихов предак, који се први доселио звао се Милета, славе Михољдан.
    Досељени су:
    -Маринковићи, Петковићи и Живановићи су из Крушчице у ужичком округу одакле су се доселили у првој половини 18. века. Њихов чукундед је доведен уз мајку. Прадеде су им Васиљ – од кога су Маринковићи и Живановићи и Петко – од кога су Петковићи, славе Никољдан. Брат Васиљев и Петков Јован се одселио у тамнавску Свилеуву.
    -Ковачевићи и Бојићи су из Радаља, досељени у другој половини 18. века. Доселио се њихов чукундед Бојо од Ковачевића, славе Ђурђевдан.
    -Митровићи су из Грахова у Херцеговини одакле су се доселили у дргој половини 18. века. Њиховог чукундеда Видоја населио је бег, славе Ђурђевдан. Од њих има одсељених у Паљувима код Уба.
    -Остојићи, Бајићи, Перићи, Јанковићи и Павловићи су досељени из Јакља у ужичком округу у другој половини 18. века. Њихови прадеди Новак и Спасоје били су имућни и Турци у Јакљу су их често „претресали“. Они се због тога одселе и Равнају, славе Јовањдан. Од њих има одсељених у Муратовцу (Симеуновићи) и у Крнулама (Арнаутовићи).
    -Мркоњићи су из Босне одакле су се доселили у другој половини 18. века***.
    -Димићи, Николићи, Милутиновићи и Ђурићи (старо презиме Ристановићи) су из Горњих Кошаља одакле су дошли почетком 19. века. Доселио их њихов прадед Ђорђије Главоња, славе Јовањдан.
    -Јелићи су из Бастава, досељени и почетку 19. века. Доселио их њихов прадед Трифун***.
    -Мијаиловићи су из Комирића, дошли у другој половини 19. века. Доселио их њихов отац Мијајло, славе Јовањдан.
    -Крстићи (старо презиме Марковићи) су из Шљивове, дошли у дугој половини 19. века, славе Ђурђиц.
    -Ерчићи су из Беле Цркве, досељени у другој половини 19. века, славе Никољдан.

    Напомена:
    ***Не каже се коју славу славе.

    Одговори
  • Милодан

    Порекло становништва села Планина, општина Крупањ – Мачвански округ. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Соколска нахија“.

    Положај села.

    -На запад од Јагодње и Кошућа Стопе, на југ од Црног Врха и Радаковца на Ботањи је врло пространо планинско поље, нагнуто на Доњу Тријешњицу и названо Планина. У Планину са својим закосима и ливадама улазе ова дрињска села: Селанац, Црнча, Вољевци, Цулине, Читлук, Доња Трешњица и Радаљ. Ова су имала летња станишта засебна и одвојена. На овим летњим стаништима деобама у селу постала су стална насеља. Међу ове сталне насељенике долазе куповинама до имања и сељаци из даљих села. На овај начин се полако на овом пољу почела стварати права насеља. Око села су: Од запада Криви Рт и Црни Врх, од севера Кошућа Стопа, од истока Велики Камен, Велико Брдо и Чавчић, од југа Доња Тријешњица. Брда се зову: Мраморице, Јечмиште, Равне Њиве, Тодоровац, Мијатовац, Дуге Њиве, Ужиналиште за које се прича да је долазио владика у Тријешњицу, осветио цркву и при повртаку одсео на овом брду и уживао, Дијелац и Коса.

    Воде.

    -Планина је на изворима Борањске Реке, десне притоке реке Трешњице, и она се једино низ ту реку спушта у подрињска села а преко Јагодње у рађевска и горња подрињска села. Ријека овог села припада Доњој Тријешњици. Воде су: Вир, Врело, Просечен Камен, Ђуков Кладенац, Студенац и Чесма.

    Тип села.

    -Село је планинско али равније од свих око себе. Планина нема шума, оне су око села а таму су испусти. У Планини су куће разбијене на целом простору на мање групе од две до три куће, највише. Махале су: Грујичићи, Грујићи, Ђукановићи, Радићи и Николићи.

    Постанак села и порекло становништва.

    -Указом од 1789. године Планина је одвојена од Доње Тријешњице у засебно село. Њени родови сзу раније дошли у ово село, али нема ниједног да је на овом месту од пре 100 година. Треба знати да је Планина у турско доба била у својини суседних муслимаских села поред Дрине, којих је било све до 1834. године.
    Данашњи родови после 1834. године и овим редом:
    -Грујучићи и Живановићи су род Смиљанићима из Вољеваца, дошли 1838. године, славе Ђурђевдан.
    -Ђукановићи и Грујичићи су од Ристића из Рујевца, има их данас одавде сишлих у Зворнику, Борини и Ковиљачи, славе Јовањдан.
    -Секулићи су из Својдруга од Ћеранића, има их у Ковиљачи и Зворнику, славе Јовањдан.
    -Лукићи су из Брштице, славе Јовањдан.
    -Николићи су старином Голубовићи, досељени из Шљивове, славе Јовањдан.
    -Радићи су из Радаља, славе Јовањдан.
    -Тодоровићи су из Доње Тријешњице, славе Лучиндан.
    У Планини има 7 родова у 57 домова.

    Одговори
    • Ниси поменуо Лазиће који живе у Равнаји. Поздрав

      Уложено доста труда и времена и у кратким цртама написано све што је потребно за информацију. Поздрав

      Одговори
  • Radisic

    Postovani,mozete li mi dati detaljnije podatke o Radisicima iz Likodre? Unapred hvala

    Одговори
    • Небојша

      Према подацима Боривоја Милојевића (Рађевина и Јадар), Радишићи из Ликодре су староседеоци. Спадају у старе досељенике непознатог порекла.

      Одговори
  • Снежана

    Поштовани,можете ли ми дати детаљније податке о Матићима из Богоштице,славе Алимпијевдан ? Унапред хвала

    Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top