Лукић

Порекло презимена, село Бујачић (Ваљево)

Порекло становништва села Бујачић, град Ваљево. Стање из 1907. године, према студији “КОЛУБАРА И ПОДГОРИНА“, аутора Љубомира Павловића. Приредио сарадник портала Порекло Александар Маринковић Бујачић је одмах до Ваљева и пружа се од Колубаре на јужну страну до Драчића.  Шуме у селу има доста. Јужни део села је сав под…

› више информација

Порекло презимена, село Ратаје (Александровац)

Порекло становништва села Ратаје (Горње и Доње), општина Александровац. Стање из 2005. године Село Ратаје се септембра 1944. године дели на Горње и Доње Ратаје без територијалног разграничења и тако је остало до данас. Родови 1. Андрејићи – Због сталних миграција становништва, за ову, као и за многе друге фамилије,…

› више информација

Порекло презимена, село Бошњановић (Љиг)

Порекло становништва села Бошњановић, општина Љиг. Стање из 1907. године, према студији “КОЛУБАРА И ПОДГОРИНА“, аутора Љубомира Павловића. Приредио сарадник портала Порекло Александар Маринковић   Бошњановић је на левој обали речице Кацапе, која долази из суседног села Дучића, испод виса Маринковаче. Сеоске су куће на обема обалама Кацапе, потока Бушинца…

› више информација

Порекло презимена, село Беомужевић (Ваљево)

Порекло становништва села Беoмужевић, град Ваљево. Стање из 1907. године, према студији “КОЛУБАРА И ПОДГОРИНА“, аутора Љубомира Павловића. Приредио сарадник портала Порекло Александар Маринковић   Беомужевић је на левој обали Обнице, а на северној страни Радије. Шуме су од лиснатог дрвећа, има их доста, народ их употребљује за грађу, гориво,…

› више информација

Порекло презимена, село Врело (Липљан)

Порекло становништва села Врело, општина Липљан. Према студији “Косово” Атанасија Урошевића Село Врело је у равници на источном подножју Голеша. У самом селу избија јако врело, по коме му је и дошло име. Вода врела долази из серпентинског масива Голеша и врло је добра. Врело је каптирано у чесму са…

› више информација

Порекло презимена, село Прњавор (Трстеник)

Порекло презимена села Прњавор, општина Трстеник. Стање из 1955. године   У Прњавору има 40  кућа.  Породице су:  Рашковићи (7), досељеници из Црне Горе, славе Св. Јована, а преслава им је Св. Илија. Лукићи (1), досељеници из Црне Горе, славе Срђевдан, а преслава им је Св. Агатоније. Максићи, досељеници из…

› више информација

Порекло презимена, село Змињак (Шабац)

Порекло становништва села Змињак, град Шабац. Стање од 18. века до прве половине 20. века   Досељени у 18. веку Из Херцеговине су: ВУЈИНОВИЋИ (Арађеловдан, 21-4 к); прво се настанили у Милатовцу (атар села Клења), а по ушоравању Мачве – у Змињак; од њих су Ђаламићи, Грбићи, и Сибинчићи у Клењу, и…

› више информација

Порекло презимена, село Узвеће (Богатић, Мачва)

Порекло становништва села Узвеће, општина Богатић. Стање од краја 17. века до прве половине 20. века   Досељени крајем 17. века ФИРАУНОВИЋИ (Јовањдан, 32-3 к); досељени од Косова Поља, заједно са Војиновићима. По предању, кренули у сеобу под воћством патријарха Арсенија Чарнојевића. Један од њих застане у Тршу (потес у селу), због…

› више информација

Порекло презимена, село Табановић (Шабац)

Порекло становништва села Табановић, град Шабац. Стање од 18. века до прве половине 20. века   Досељени у 18. веку БОЖИЋИ (Никољдан, 5 к), НЕШКОВИЋИ (5-З к), и СТОЈАДИНОВИЋИ (2-2 к), од рода су Ружића; досељени из Миличинице, у Подгорини; један су род са Ружићима (Мијатовићи, Тодоровићи, Мичићи, и Жикићи) у Причиновићу,…

› више информација

Порекло презимена, село Скрађани (Шабац, Мачва)

Порекло становништва села Скрађани, Шабац. Стање од 18. века до прве половине 20. века   Досељени у 18. веку АДАМОВИЋИ (Томиндан, 2 к), из Црне Горе. ЈАЦАНОВИЋИ (Ђур ђевдан, 5-3 к), из Ј ошеве, у Јадру, од рода Павловића (Петровићи и Јеремићи; старином су из Херцеговине. ПАВЛОВИЋИ (Никољдан, 5-5 к),…

› више информација