Презимена

Пакловићи су Срби из Бешенова код Сремске Митровице. Славе Светог Николу. У Ваљеву је 1835. живео Милош Пакловић У Јагодини су 1844. школу похађали Димитрије и Петар Пакловић.

Макрагићи су пореклом из села Ковиоци између Бруса и Блаца, а имају сроднике у Почековини код Трстеника. Из Ковиоца су неки одселили у долину Лаба 1920-их. Крсна слава Макрагића је Ђурђевдан. По предању, даље порекло везују за Црну Гору, одакле су се доселили крајем 19.века, а старо презиме је било…

Јевђенић је српско презиме са севера Босне, где постоје и Евђенићи. Најбројнији су у насељима Јошавка Горња код Челинца (крсна слава Врачи) и Гнионица код Оџака (крсна слава Јовањдан).

Евђенић је српско презиме из Босне. Најчешће је у селима: Крушково Поље код Босанског Шамца, Појезна код Дервенте, Чечава код Теслића. Крсна слава Евђенића у Крушковом Пољу и Појезни је Јовањдан, а у Чечави Ђурђевдан.

Егељићи су Срби из Острожнице код Босанске Крупе. Крсна слава је Никољдан. Веза са Егељама из околине Босанског Петровца је дискутабилна, јер не славе исту славу.

Егеља је српско презиме из околине Босанског Петровца – Вођеница, Орашко Брдо, Корјеново (Кључ) Крсна слава је Свети Лука. Петар Егеља Ђурин (рођ. 1895) из Вођенице, био је српски добровољац у Првом светском рату. Миладин Егеља Николин (1920-1943) из Орашког Брда, погинуо је у партизанима на Сутјесци.

Рисантијевићи су Срби, углавном из Београда, где славе Св. Алимпија. У Београду је презиме Рисантијевић постојало крајем 19. века. Мика Рисантијевић је био глумац Народног позоришта почетком 20. века. Димитрије Рисантијевић, рибар из Београда, записан је 1933. године. У Куршумлији је 1930-их своју радњу имао Драгутин Рисантијевић.

Презиме Ерега присутно је код српских породица на северу Лике, у месту Доњи Косињ, где су 1756. године пописане три породице Ерега. Крсна слава: Св. Врачи Козма и Дамјан. Носилаца овог презимена има и међу римокатолицима у Лици (Канижа, Госпић), као и у Далмацији (Шибеник). Међу приложницима за изградњу Соколског…

Мунимагарац је ишчезло српско презиме из Далмације и најјужнијих делова Лике, које је у 18. веку евидентирано у више села. Заједно са презименима Муникравић, Мунижаба, Муниврана и Муникоза, вероватно је настало од старе речи “мунути” (ударити, ошинути). На млетачком катастру из 1709. у далматинском селу Церање појављује се Новак Мунимагарац…

Српско презиме присутно на Банији у селу (Средња) Меминска код Костајнице. Славе Св. Враче (Козма и Дамјан). Муникравића је по попису из 1948. у Меминској било укупно 24  (у пет породица). Осим у Меминској пописан је и један Муникравић у Жупањи (највероватније тамо исељен из Меминске). Муникравићи су тешко страдали…