Презиме Ћевриз присутно је у босанскохерцеговачким селима уз саму црногорску границу: Поникве, Шапићи-Трпиње, Ждријело, а има их у расељењу у Сарајеву, селу Иванићи (код Сарајева), Фочи и Горажду.
Крсна слава: Стевањдан.
О пореклу Ћевриза у Пониквама код Чајнича предање је испричао Јелисије Ћевриз (рођен 1912):
Ћевризи су дошли y Поникве са обронака Дурмитора – Пиве. Прво су имали кућу и живјели на вјетрометини у Креши, па како су добро радили, ага им дозволи да подигну кућу и преселе се на заклонитије мјесто, а то су Стране, гдје се формирао засеок братства Ћевриза.
Родослов Ћевриза из села Поникве
Из среза Чајниче:
Ћевриз П. Маријан, рођен 1886. у с. Трпиње; добровољац од 1914. до 1916. у Херцеговачком одреду црногорске војске; после рата добио 06везнице.
Жртве Другог светског рата:
Ћевриз (Никола) Богдан, рођен 1911, Србин, убијен 1943. у директном терору, село Шапићи (Чајниче)
Ћевриз (Нн) Марјан, рођен 1890, Србин, убијен 1942. у директном терору, село Шапићи (Чајниче)
Ћевриз (Љубо) Угљеша, рођен 1909, Србин, убијен од усташа 1944. у логору Јасеновац, село Шапићи (Чајниче)
ИЗВОРИ:
Слободан Босиљчић, Срби из Сарајевског поља, Завод за уџбенике и наставна средства, Источно Сарајево, 2008, стр. 46
Петко Кнежевић, Село Поникве и његови становници (родослови), издање аутора, Нови Сад, 2002, стр.
Херцеговци – српски ратни добровољци у ратовима Црне Горе и Србије 1912-1918, Удружење ратних добровољаца 1912-1918 њихових потомака и поштовалаца, Зрењанин, 2014, стр. 363
Попис жртава рата 1941-1945. (Босна и Херцеговина), Музеј жртава геноцида, Београд, 2008, стр. 1126
-270x270.jpg)
Коментари (0)