Познати

Од школске 1863/1864. године је Лицеј променио име у Велика школа. Осим промене имена, Велика школа се преселила из Конака кнегиње Љубице у Капетан Мишино здање. У исто време је установљена подела на три факултета – Филозофски, Технички и Правни. Професори Велике школе за школску 1869/1870. годину, по Државном шематизму…

У односу на Шематизам за 1852. годину се може приметити повећање броја провесора Лицеја, тако да их је за школску 1859/1860. годину тринаест, док једно место није попуњено. Још од  првог шематизма се може испратити да се предаје француски језик, а немачки је присутан од 1853/1854. године. Професори Лицеја 1859/1860….

Лицеј (касније Велика школа и коначно Универзитет) је основан у Крагујевцу 1838 године. Премештањем престонице у Београд, пресељен је и Лицеј, 1841. године. На почетку беше тек неколико професора и мали број ученика, али се високо школство временом развијало. Многи професори су били и историјски познате личности. Професори лицеја у…

У Београду 1914. године постоје четири мушке гимназије, реалка, женска гимназија и Виша женска школа. Виша женска школа је имала само више разреде (од петог до осмог). Већ неко време су постојале приватне женске гимназије, али се државна јавља тек школске 1910/1911. године, чиме је први пут омогућено да девојчице/девојке…

Прегледом података из Државног шематизма са календаром за 1910. годину се може видети даљи развој школства у Београду. Присутне су три гимназије, Реалка и Виша женска школа. Постоје и приватне гимназије. Гимназије су поново са својим именима – бројевима. У више случајева професори на списку једне од гимназија предају у…

У Државном шематизму са календаром за 1900. годину се може видети да је број државних гимназија и сличних школа смањен на само три. Постоје само Прва и Друга гимназија и Виша женска школа. У краћем периоду су Прва и Друга гимназија имале друга имена. Трећа београдска гимназија је постојала пар…

За разлику од десет година старијег шематизма, у школској 1889/1890. години се види постојање и друге гимназије, као и учитељске школе. Београдска гимназија је преименована у Прву. Реалка и Виша женска школа су и даље присутне док једина нижа гимназија нема број него се зове само Београдска. Из означавања које…

  Пише: Велибор Лазић Светозар Глигорић, по резултатима, доприносу теорији, али и дужини каријере, највећи српски и југословенски шахиста, рођен је 02.02.1923. године у Београду, гдје је и умро 14.08.2012. године. Практично ни једна његова биографија не садржи податке о његовој породици, или поријеклу. У најбољем случају може се пронаћи…

РОЂЕН: Крагујевац, Краљевина Југославија, 13. јун 1933. ПРЕМИНУО: Београд, Савезна Република Југославија, 11. новембра 1993. РОДИТЕЉИ: Отац Јоца (1900-1945), жандармеријски наредник; Мајка Новка (1904-1942), дев. Парезановић. Венчали су се 1930. године у крагујевачкој Старој цркви. Осим Драгомира имали су и сина Миломира (рођ. 1931. године). Током тридестих година су се…

Први глумци Народног позоришта у Београду, по Државном  шематизму за 1869. годину су: глумице: Марија Поповићка, Милка Гргурова, Љубица Коларовићка, Милева Рашићка, Јулка Јовановићка глумци: Лазар Поповић, Димитрије Коларовић, Алекса Савић, Марко Станишић, Тодор Јовановић, Никола Рашић, Ђорђе Пелеш, Тодор Марковић По старом стилу писања женских презимена може се закључити…