Познати

Порекло чачанске кошаркашке породице Мишовић

ПИШЕ: Сарадник портала Порекло Милош Тимотијевић Мишовићи из Чачка су у више генерација везани за кошарку као мало која породица у Србији. Чувени Радмило Мишовић на много начина симболизује кошарку у свом граду, коју су са доста успеха играли и његова браћа и сестре. Мишовићи старином потичу из Нове Вароши,…

› више информација

Легенде чачанске кошарке: Миољуб Боле Денић

ПИШЕ: Сарадник портала Порекло Милош Тимотијевић Миољуб Денић је по много чему „отац” чачанске кошарке, у томе су сви сагласни. За сваки колективни спорт који се организује преко клубова подједнако су важни играчи, тренери и функционери, а Боле Денић је на са три поља дао немерљив допринос чачанској кошарци. Стицајем…

› више информација

27. фебруар 2022.

0

Порекло глумице Данице Даше Ћурчић

РОЂЕНА: У Београду, 27. августа 1985. године РОДИТЕЉИ: Отац Михајло (Драча, 1941 – Копенхаген, 2021), дипломирани правник и некадашњи новинар Радио Београда. Мајка Весна (Београд, 1955) девојачко презиме Бјелица, књижевница (аутор књиге Маштолет и остале умочворије : за мале и велике), добитница награде “Михаило Ћуповић”, коју додељује Удружење књижевника Србије….

› више информација

О годишњици рођења Персиде Шумановић, једне од највећих дародавки српској култури

На данашњи дан, 21. фебрара 1875. гдине у Шиду је рођена Персида Тубић удата Шумановић, мајка академског сликара Саве Шумановића, једна од највећих дародавки српској култури. Персида Шумановић (Шид, 1875 – Шид, 1968) потиче из старе шидске занатско-трговачке породице. Презиме Тубић у Шиду се први пут помиње 70-их година XVIII…

› више информација

13. фебруар 2022.

0

Знаменити Гружани: Јеромонах Јелисеј Поповић

Јеромонах Јелисеј је рођен је као Михаило Поповић у гружанском Борчу, 16. марта 1908. године, као дете сиромашних родитеља. Како није имао средстава за школовање, истовремено је, радећи изучавао абаџијски занат и вечерњу основну школу. После тога је завршио средњу трговачку школу, затим шестогодишњу богословију. У манастиру Трескавцу код Прилепа…

› више информација

Порекло Јакова Герчића (Шид, 1788 – Сремски Карловци, 1851), професора и директора Карловачке гимназије

Јаков Герчић (Шид, 10. новембар 1788 – Сремски Карловци, 2. септембар 1851) био је историчар, професор и први Србин директор Карловачке гимназије. Презиме Герчић се веома брзо у Шиду променило у Грчић тако да породица и данас носи тај облик презимена. Презиме Г(е)рчић спада у ред најраније забележених презимена у…

› више информација

Трагом једног тестамента – знаменити прота јаменачки Дамјан Јеврић

У архиви Основног суда у Шиду међу бројним тестаментима које су знаком или словима потписали како земљеделци, тако и трговци, племићи и свештеници, налази се и тестамент протојереја Дамјана Јеврића.   Дамјан Јеврић (1836 – 1900) је рођен у свештеничкој породици, његов отац Јован Јеврић је био угледни свештеник у…

› више информација

Анђелија Станчић рођ. Спајић (Шид, 1865 – Београд, 1955) – Шиђанка која је одбила Орден Светог Саве

Анђелија Станчић рођена Спајић (Шид, 1865 – Београд, 1955), ћерка шидског столара Андреја Спајића, била је учитељица по струци, учесница Првог светског рата као медицинска сестра, одликована Крстом милосрђа 1914. године од стране Њ.К.В. Петра I Карађорђевића краља Србије, добитница Ордена Светог Саве који је потом уз захвалност одбила, ауторка…

› више информација

Човек који је забележио најдужу српску народну песму

Јереј Аврам Панић је рођен у Шиду 1780. године. Похађао је Карловачку гимназију, а од школске године 1803/1804. и Карловачку богословију. За пароха на упражњено парохијско место покојног Григорија Георгијевића постављен је 1810. године и тај позив је обављао све до своје смрти 1850. године. У време школовања у Сремским…

› више информација

7. јануар 2022.

0

Богдановићи у Руми и расејању

АУТОР: Ратко Рацковић О Богдановићима у Руми прве трагове налазимо почетком 19. века у списку парохијана Вазнесенске цркве. Теодор Богдановић (рођен 1766), ђебеџија, помиње се 1819. као општински касир, који је својим „конфузијама” био повод за доношење статута 1822. Теодор Богдановић је уз Критовце, представнике општине био у сукобу са…

› више информација