Порекло

19. април 1867. Турски изасланик предао је на Калемегдану кнезу Михаилу Обреновићу кључеве Београда и других српских градова из којих се повукла турска посада. Као симбол османске суверености над Србијом остала је турска застава, уз српску, на зидинама Београдске тврђаве. На месту на ком је прочитан ферман султана Абдул Азиса…

У Хрватској је објављена књига енциклопедијског формата “Хрватски презименик” академика Петра Шимуновића, у којој објашњава настанак и историју хрватских презимена, а међу хиљаду најучесталијих налази се и презиме Милошевић То презиме у ратним годинама у Хрватској није било лако носити, без обзира што је реч и о хрватском презимену, а…

Професорка Загорка Вавић-Грос написала књигу о настанку наших презимена. Најчешће настали према именима светаца МНОГО је мастила потрошено у трагању за пореклом наших презимена. На том трагу је и књига „Презимена су чувари нашег језика“ Загорке Вавић-Грос. Ова професорка у пензији проналази више од четрдесет начина по којима су српска…

17. април 1941. – Официри бојног брода Краљевске ратне морнарице Југославије Милан Спасић и Сергеј Машера потопили су у Тиватском заливу разарач “Загреб” и потонули заједно с њим, одбивши да изврше наређење о предаји брода италијанској морнарици после капитулације Југославије. Милан Спасић (1909-1941.), морнарички поручник Краљевске југославенске војске, основно школовање…

Презиме Секиз потиче из Лике, а забележено је у местима Бунић, Оточац, Понори, Шкаре. Како нам је написао наш вредни сарадник Милан Секиз, који је пореклом из села Понори, породица Секиз слави Светог Архиђакона Стефана. Милан наводи да је пронашао мноштво Секиза у Турској, тачније у Истанбулу, у делу града…

Анализом Y хромозома могуће је утврдити географско порекло давног претка по директној мушкој линији. Ова истраживања раде се у београдском „ДНК центру за генетику“, чији су стручњаци, специјално за портал Порекло, урадили занимљиво испитивање прапорекла и сродства два човека истог презимена и исте крсне славе Да ли у вашим венама…

Ако су вам се са бабине словенске стране спаривали са неким од илирских староседелаца, а уз то били и са Викинзима који су однекуд банули у наше крајеве, док су се дедини германски преци у доколици петљали са Феничанкама и келтским женама, задовољавате све најновије генетичке услове да се декларишете…

Портал Порекло објављује списак аустроугарских племића. Између осталих, овде се наводе и српска (међу њима и нека хрватска) племићка презимена: Аврамовић, Адамовић, Алексић, Атанасијевић, Атанасковић, Авакумовић, Бабић, Белошевић, Бобић, Богопањковић, Богуновић, Борота, Бошњак, Брковић, Будисављевић, Цветковић, Дамјановић, Даниловић, Ђаковић, Добранић, Добрић, Добриновић, Драгић, Драгојловић, Филиповић, Ђуровић, Главинић, Гојковић, Граховац, Халавања…

Презимена Ћук, Зец, Звијер, Зликовац, Ликокур, Голуб, Голо, Гребо, Ороз, Битанга, Пеликан, Пиштало, Паликућа, Попара, Рикало, Шутало, Тупањац, Трутина, Тољага, Дивљан, Дерикучка, Врећа, Мотика, Мутиловић, Чутура, Прдавац, Паликућа, Кртолица, Кукољ, Кокот, Кољибаба, Кољиврат… само су нека у дугачком низу необичних породичних обележја насталих у Босни и Херцеговини током аустроугарске власти…

Грунтовне и земљишне књиге су, како за портал Порекло каже етнолог Мирослав Нишкановић, јако важне у потрази за прецима. У турско доба то су били поменути тефтери, а у Аустроугарској и у Млетачкој републици – катастар. Турски тефтери: Како који султан је долазио на власт, тако је тражио да види…