Y-ДНК хаплогрупе

Хаплогрупа I2-PH908 – основно стабло

Хаплогрупа I2-PH908 је појединачно најзаступљенија хаплогрупа српског народа. Њена старост се процјењује на око 1700 година, при чему је већ непосредно након тога доживјела значајан демографски раст. Управо због велике разгранaтости и разноврсности ове гране код данашњих Срба, стабло хаплогрупе I2-PH908 се мора приказати из више дијелова. Овом приликом објављујемо…

› више информација

Филогенетска стабла хаплогрупа – увод и објашњење

Уредништво Српског ДНК Пројекта ће у наредном периоду на порталу у категорији “Филогенетска стабла” објављивати филогенетска стабла хаплогрупа. Стабла ће се радити за оне гране хаплогрупа које су SNP тестовима потврђене на нашим просторима, узимајући у обзир и непосредне и најближе везе ван наших простора. Примарни извор за израду стабала…

› више информација

Херцеговина као матица крајишких родова (Хаплогрупа J1-M267)

Хаплогрупа J1-M267 је код Срба присутна са 1.5%. Највеће проценте у свету бележи на простору Блиског истока, Кавказа и Источног Медитерана. Код нас је, у динарским крајевима, најзаступљенија подграна J1-M267>L620>ZS4393>ZS9949. Ова подграна је, у нешто слабијем проценту, присутна и на истоку Балкана (Југоисточна Србија, Бугарска и Грчка Македонија). Када су…

› више информација

Y-ДНК хаплогрупа G2a-L497>Y128028

ПИШЕ: Јован Бојанић ([email protected]) Објављено: 8.4.2021. | Допуњено: 8.4.2021. Преузмите бесплатно PDF верзију чланка. Кратак опис Y-ДНК хаплогрупа G2a-Y128028 представља најчешћи балкански огранак старије мутације L497, присутне у Европи још од доба неолита. Међу српским носиоцима хаплогрупе G грани L497 припада око 65% тестираних, док подграни Y128028 припада готово 90% тестираних…

› више информација

6. април 2021.

1

Херцеговина као матица крајишких родова (Хаплогрупа E-V13)

Хаплогрупа E-V13 се налази углавном на другом месту по заступљености код Срба (16-17%). Веома је раширена на југу Србије и у Црној Гори. У Крајини се креће испод српског просека. Присутна је значајније у Северној Далмацији (околина Книна) и на Змијању у Босанској Крајини. Када су у питању подгране које…

› више информација

2. април 2021.

7

Херцеговина као матица крајишких родова (Хаплогрупа R1a-Z282)

Хаплогрупа R1a-Z282 се код Срба, у зависности од региона, налази на другом, или трећем месту по заступљености (15-20%). Присутна је углавном кроз подгране R-Z280 и R-M458. У Крајини се хаплогрупа R1a креће нешто изнад српског просека. Присутнија је у Лици, на Банији и Кордуну, него у Северној Далмацији.   Тестиране…

› више информација

31. март 2021.

12

Херцеговина као матица крајишких родова (Хаплогрупа I2-Y3120)

МИГРАЦИЈЕ Херцеговина је српска област која је, уз Црну Гору, дала највише исељеника динарским крајевима. Из Херцеговине се становништво вековима исељавало ка Западној Србији, Шумадији, Подрињу, Семберији, Крајини… Чувена је изрека “Херцеговина свијет насели, себе не расели”. Сеобе из Херцеговине ка неким областима су, условно речено, новијег датума (период 18…

› више информација

27. март 2021.

21

Генетичке везе Крајине и Црне Горе

ПОРЕКЛО И МИГРАЦИЈЕ Српско становништво Босанске Крајине (Крајине уопште) највећим делом води порекло из Херцеговине, Црне Горе, Рашке и Старог Влаха. Сеобе ка Крајини одвијале су се махом током 16. века и биле су етапног карактера. Тада је Северну Далмацију, Босанску Крајину и Лику населило српско становништво у влашком статусу….

› више информација

Хаплогрупа J2a-Z6055>Y14439 међу Србима

Старост и распрострањеност подгране Подграна J-Y14439 представља део шире J-Z6055 породице (TMRCA 11100 год.). Филогенетски низ: J2-M172>M410>L26>Z6055>Y7010>Y13128>Y14434>Y14439. На основу тренутних резултата (https://www.yfull.com/tree/J-Y14439/), старост ове подгране процењује се на неких 4000 година (око 2000 пре н.е.). Хаплогрупа J-Z6055, кроз своје различите подгране, присутна је широм медитеранског света. Од Индије на истоку,…

› више информација

Унац у Босанској Крајини – порекло породица и генетичка слика

Унац је област око истоимене реке, у западном делу Босанске Крајине. Налази се недалеко од Тромеђе (места где се спајају Далмација, Лика и Босна), а у изворима се први пут помиње почетком 14. века. Припадају му следећа места: Роре, Преодац, Тичево, Црни Врх, Штрпци Велики, Штрпци Мали, Прекаја, Љесковица, Мрђе,…

› више информација