Аутор Тема: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта  (Прочитано 55123 пута)

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Помоћник уредника
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 785
  • Васојевић
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #420 послато: мај 19, 2018, 01:45:50 пре подне »
Веза са Каљевићима је још раније оборена, јер су Каљевићи поријеклом од Лијешевића из Пипера,а не од Лутоваца.

Што се тиче везе Божовића са Лутовцима, причекао бих још неки конкретан резултат Лутоваца. Код Божовића је предање о поријеклу из Пипера прилично јако, а и слава Митровдан се поклапа.

За Каљевиће постоје две верзије о пореклу из Пипера:
1) Андрија Лубурић је у Дробњацима од њих забележио предање према коме потичу од Пилетића из Пипера који су грана Ђурковића (Лутоваца). Лубурић је сматрао да је то предање нетачно због различитих слава (Каљевићи славе Томиндан, а Пилетићи Аранђеловдан) и највероватније је у праву имајући у виду остале резулате.
2) Јован Ердељановић је у Пиперима забележио да Каљевићи из Дробњака потичу од Лијешевића који су старинци у том племену, међутим није навео извор за такву тврдњу. Ова верзија звучи вероватније, али питање је да ли је то само Ердељановићева претпоставка на основу заједничке славе.

Постоји на 23andme Лумовић/Љумовић из Пипера који је R1b, тако да би тој хаплогрупи требали припадати и Божовићи из Пипера, као и сви остали Лутовци. И Шћекићи који су R1b имају такође једно предање по ком су од Пилетића који су такође Лутовци. Према томе, све је извесније да Божовићи у Придворици нису од Божовића из Пипера, осим ако Божовићи у Пиперима нису сродни осталим Лутовцима.

Како ствари тренутно стоје, вероватно си у праву. И Љумовићи и Шћекићи су према предању огранци Ђурковића који су грана Лутоваца. Док се за Шћекиће не зна са сигурношћу од кога тачно потичу, за Љумовиће није довођено у питање порекло од Ђурковића. Тако да су Лутовци вероватно заиста највећим делом R1b, а Пилот је у њиховом предању постао Пирот. Али с обзиром да једино Вукотићи (Божовићи и Равнолажани) славе Митровдан у Пиперима, врло је могуће да је предање Божовића из Ибарског Колашина ипак тачно.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Помоћник уредника
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 785
  • Васојевић
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #421 послато: мај 19, 2018, 01:47:02 пре подне »
У сваком случају, мораћемо да сачекамо још неки резултат из Пипера да би смо добили потврду о пореклу Божовића из Ибарског Колашина.

Ван мреже НиколаВук

  • Помоћник уредника
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3297
  • I2a1b PH908 (Динарик Југ), род Никшића
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #422 послато: мај 19, 2018, 01:47:41 поподне »
Негде сам читао да је на стварање зетско-рашког дијлекта утицај имао албански језик. Можда грешим...

И ја сам нешто слично читао, то не би било необично с обзиром да је то био дијалекат који се додиривао и прожимао са албанским језиком; претпостављам да је у прошлости био раширенији и да је представљао говор словенског (српског) становништва северне Албаније; након вишевековног потискивања и/или асимилације, наставио је да постоји само у некадашњем северозападном делу области распростирања.
Чињеницама против самоувереног незнања.

На мрежи Лука

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *
  • Поруке: 3066
  • Y-DNA: I2-YP196>Z17855>A16413, род ЉВ
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #423 послато: јун 15, 2018, 01:03:06 поподне »
Божовић, Митровдан, Придворица, Зубин Поток

Припада хаплогрупи I2-CTS10228. Резултат који потврђује да су Јевтовићи из Лесковице код Александровца пореклом од Божовића из Придворице или сродни њима. Такође, овај резултат обара предање да су Божовић-Аповићи из Придворице прибраћени "правим" Божовићима, јер се двојица тестираних Божовића разликују на свега 2 маркера од упоредива 23 и несумњиво се ради о једном истом роду.

Од Божовића из Ибарског Колашина би могли бити Милутиновићи у Бајчетини код Кнића и још неки родови по селима у околини Краљева:

У селу су фамилије:

-Милутиновићи. Досељени су из Колашина и до сада им је већ седмо колено. При досељавњу најпре су се задржали у Драгосињцима (Подибар), па су тек отуда овамо дошли. Од њих су фамилије у Милаковцу а има их одсељених у Љубићу (Милутиновићи) и Книћу (Милутиновићи). Славе Митровдан.

https://www.poreklo.rs/2015/01/21/poreklo-prezimena-selo-bajcetina-knic/

-Ивановићи, Богдановићи, Косовци и Јовановићи. Дошао предак Милија са Косова из „Липља“ (ваљда Липљана); од њега је до данас шесто колено. Милија је поклонио претку данашњих Танасковића комад земље само да би се настанили у близини. Имају фамилије у Драгосињцима – Подибар. Рачићи (Милетићи) у Годачици су од Косова и фамилија су са овима. Славе Митовдан.

https://www.poreklo.rs/2015/02/27/poreklo-prezimena-selo-milakovac-kraljevo/

Милутиновићи (Св. Димитрије) су се иселили у Гружу.

https://www.poreklo.rs/2013/04/10/poreklo-prezimena-selo-dragosinjci-kraljevo/

У Пањевцу су ове фамилије:

-Божовићи. Они су фамилија са Косовцима у Милаковцу; дошли су у исто време када и Томовићи. Славе Митровддан.

У Старом Селу су ове фамилије:

-Милетићи. Милета је дошао са Косова; до данас пето колено. Косовци у Милаковцу, Карајовићи у Гледићу и овдашњи Божовићи (у Пањевцу) су им фамилија. Славе Митровдан.

https://www.poreklo.rs/2015/02/05/poreklo-prezimena-selo-godacica-kraljevo/

Карајовићи. Веле да су дошли од Колашина пре Карађорђевог устанка, али пошто су фамилија са Косовцима у Милаковцу и Милетићима у Годачици то је вероватније да су са Косова. Фамилија су им Карапанџићи у Ерчујима више Краљева. Славе Митровдан.

https://www.poreklo.rs/2015/02/04/poreklo-prezimena-selo-gledic-kraljevo/

Оно што је интересантно је то да се међу овим сродним родовима, у Годачици код Краљева помиње презиме Божовић. Међутим, код доброг дела ових сродних породица се предање о даљем пореклу очито не слаже. Док Милутиновићи у Бајчетини (Милутиновићи између осталог, поред исте крсне славе, имају и исту преславу као Божовићи у Ибарском Колашину-Петровдан) и Карајовићи у Гледићу тврде да су пореклом из Колашина, остале породице тврде да су старином "од Липљана", што баш и не би ишло у прилог томе да су од Божовића из Ибарског Колашина пореклом.

Ван мреже НиколаВук

  • Помоћник уредника
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3297
  • I2a1b PH908 (Динарик Југ), род Никшића
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #424 послато: јун 20, 2018, 11:03:53 поподне »
Панић, Јовањдан, Репа, Подујево

Припада хаплогрупи I-M253. Најближи му је један тестирани из анонимног истраживања 176 Срба, са којим има потпуно поклапање на 17 упоредивих маркера. Такође, постоје и два резултата из необјављених истраживања која су му веома блиска, један из околине Смедеревске Паланке (2 разлике од 17 упоредивих маркера) и један из Херцеговине (3 разлике од 23 упоредива маркера).

Нисам успео да пронађем ништа о пореклу становништва села Репа, осим да су готово извесно у питању колонисти. Ако неко зна нешто више, нека напише.

Из књиге Милете Букумирића: "Ономастика горњег и средњег Лаба" сам сазнао да су се Панићи из Горње Репе иселили око 1968. године и то - Витомир у Точане код Куршумлије, Десимир у Бело Поље код Куршумлије и Драгиша у Прекодин код Прокупља. Не пише конкретно одакле су пореклом, али се може наслутити на основу овог податка:

"Српских кућа има 21. Осамнаест је досељено у периоду од 1913. до 1938. године из околине Куршумлије, Бруса и Прокупља, две из околине Куршумлије непосредно по завршетку Другог светског рата, а једна из оближњег села знатно касније."

Пошто су Панићи забележени као колонисти у Горњој Репи још током Краљевине СХС (и то са подручја централне Србије), највероватније и они потичу из околине Куршумлије, Прокупља или Бруса. Треба само видети да ли у том крају има и даље Панића који славе Јовањдан и који се нису отиснули у колонизацију Лаба, па се на основу тога можда увиди неко даље порекло, ако је као такво прибележено у литератури.
Чињеницама против самоувереног незнања.