Аутор Тема: ПРИКАЗ СРПСКОГ ЧОВЕКА  (Прочитано 9556 пута)

Ван мреже vojislav.ananic

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1079
ПРИКАЗ СРПСКОГ ЧОВЕКА
« послато: јануар 02, 2016, 10:34:03 пре подне »
Српски човек је најбоље приказан у писању Јована Цвијића. Тај човек скоро увек хоће да се његово мишљење издвоји и оствари. Он је слободољубив по цену живота и обично се противи свакој глобалној друштвеној организацији, а нарочито ако је наметнута од странаца. То их и чини тепким за организовани живот и стварање државе јер је сваки појединац желео да је скроји по својој замисли. Срби су храбри и спремни на жртву за заједницу, али и хумани и неосветољубиви, са спремношћу на олако праштање и непријатељима. Још одавнина Србе красе особине гостопримљивости, добрих поступака према заробљенима, а српске жене су симбол честитости и оданости породици. Српски народ цени нарочито историјске личности (Марко Краљевић, Раде Облачић, Кнез Милош...) који га у најтежим тренуцима не остављају, већ са њим деле и добро и зло. У менталитету српског народа је да је српски човек спреман пре да гине кад затреба, него да у миру ствара своју цивилизацију и културу. Навикли су да живе у заједници са другима, тако да данас нпр. у Србији живи трећина становника који нису Срби, који су припадници и других конфесија. Иначе, Срби су склони асимилацији, тако да је данас много више босанскохерцеговачких муслимана српског, а не хрватског порекла. Срби су се брзо утопили и међу Мађаре и Румуне за време Аустроугарске (где их је било преко милион).
У оне теже мане код Срба спадају подмитљивост, лична нетрпељивост, неодговорност, јавашлук и неорганизованост.
Наш је народ сам прихватио да чува идеју Европе пред страховитом најездом Азијата. Могао је и он да поступи другачије, али је примио да буде бранитељ те исте цивилизације за којом је из истог разлога и заостао. Многи га и данас сматрају некултурним, иако је својим духом и својим моралом и витештвом бранио и хришћанство и европску цивилизацију.
Да бисмо се могли одржати , морамо сачувати и будућим нашим покољењима завет оставити да и она сачувају то што нам је најсветије и најдрагоценије - благо које нам је од наших предака остало, а родитељи нама предадоше и у дужност ставише да и ми својим млађим предамо - а то је: вера, име, народност, традиција и матерњи језик. За ово су се наши преци вековима борили, патили и страдали, да би се одржали. И под туђином, столећима су приносили своје жртве за све то и за слободу.

Ван мреже Небојша

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 6384
Одг: ПРИКАЗ СРПСКОГ ЧОВЕКА
« Одговор #1 послато: јануар 02, 2016, 10:54:14 пре подне »
Српски човек је најбоље приказан у писању Јована Цвијића. Тај човек скоро увек хоће да се његово мишљење издвоји и оствари. Он је слободољубив по цену живота и обично се противи свакој глобалној друштвеној организацији, а нарочито ако је наметнута од странаца. То их и чини тепким за организовани живот и стварање државе јер је сваки појединац желео да је скроји по својој замисли. Срби су храбри и спремни на жртву за заједницу, али и хумани и неосветољубиви, са спремношћу на олако праштање и непријатељима. Још одавнина Србе красе особине гостопримљивости, добрих поступака према заробљенима, а српске жене су симбол честитости и оданости породици. Српски народ цени нарочито историјске личности (Марко Краљевић, Раде Облачић, Кнез Милош...) који га у најтежим тренуцима не остављају, већ са њим деле и добро и зло. У менталитету српског народа је да је српски човек спреман пре да гине кад затреба, него да у миру ствара своју цивилизацију и културу. Навикли су да живе у заједници са другима, тако да данас нпр. у Србији живи трећина становника који нису Срби, који су припадници и других конфесија. Иначе, Срби су склони асимилацији, тако да је данас много више босанскохерцеговачких муслимана српског, а не хрватског порекла. Срби су се брзо утопили и међу Мађаре и Румуне за време Аустроугарске (где их је било преко милион).
У оне теже мане код Срба спадају подмитљивост, лична нетрпељивост, неодговорност, јавашлук и неорганизованост.
Наш је народ сам прихватио да чува идеју Европе пред страховитом најездом Азијата. Могао је и он да поступи другачије, али је примио да буде бранитељ те исте цивилизације за којом је из истог разлога и заостао. Многи га и данас сматрају некултурним, иако је својим духом и својим моралом и витештвом бранио и хришћанство и европску цивилизацију.
Да бисмо се могли одржати , морамо сачувати и будућим нашим покољењима завет оставити да и она сачувају то што нам је најсветије и најдрагоценије - благо које нам је од наших предака остало, а родитељи нама предадоше и у дужност ставише да и ми својим млађим предамо - а то је: вера, име, народност, традиција и матерњи језик. За ово су се наши преци вековима борили, патили и страдали, да би се одржали. И под туђином, столећима су приносили своје жртве за све то и за слободу.

Добра дефиниција. :)

Ван мреже Nebo

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5111
  • I2a CTS10228 A1328
Одг: ПРИКАЗ СРПСКОГ ЧОВЕКА
« Одговор #2 послато: јануар 02, 2016, 11:56:01 поподне »
Српски човек је најбоље приказан у писању Јована Цвијића. Тај човек скоро увек хоће да се његово мишљење издвоји и оствари. Он је слободољубив по цену живота и обично се противи свакој глобалној друштвеној организацији, а нарочито ако је наметнута од странаца. То их и чини тепким за организовани живот и стварање државе јер је сваки појединац желео да је скроји по својој замисли. Срби су храбри и спремни на жртву за заједницу, али и хумани и неосветољубиви, са спремношћу на олако праштање и непријатељима. Још одавнина Србе красе особине гостопримљивости, добрих поступака према заробљенима, а српске жене су симбол честитости и оданости породици. Српски народ цени нарочито историјске личности (Марко Краљевић, Раде Облачић, Кнез Милош...) који га у најтежим тренуцима не остављају, већ са њим деле и добро и зло. У менталитету српског народа је да је српски човек спреман пре да гине кад затреба, него да у миру ствара своју цивилизацију и културу. Навикли су да живе у заједници са другима, тако да данас нпр. у Србији живи трећина становника који нису Срби, који су припадници и других конфесија. Иначе, Срби су склони асимилацији, тако да је данас много више босанскохерцеговачких муслимана српског, а не хрватског порекла. Срби су се брзо утопили и међу Мађаре и Румуне за време Аустроугарске (где их је било преко милион).
У оне теже мане код Срба спадају подмитљивост, лична нетрпељивост, неодговорност, јавашлук и неорганизованост.

Ове болдоване особине ми делују некако као опште словенске.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5111
  • I2a CTS10228 A1328
Одг: ПРИКАЗ СРПСКОГ ЧОВЕКА
« Одговор #3 послато: јануар 02, 2016, 11:58:14 поподне »
Српски човек је најбоље приказан у писању Јована Цвијића. Тај човек скоро увек хоће да се његово мишљење издвоји и оствари. Он је слободољубив по цену живота и обично се противи свакој глобалној друштвеној организацији, а нарочито ако је наметнута од странаца. То их и чини тепким за организовани живот и стварање државе јер је сваки појединац желео да је скроји по својој замисли. Срби су храбри и спремни на жртву за заједницу, али и хумани и неосветољубиви, са спремношћу на олако праштање и непријатељима. Још одавнина Србе красе особине гостопримљивости, добрих поступака према заробљенима, а српске жене су симбол честитости и оданости породици. Српски народ цени нарочито историјске личности (Марко Краљевић, Раде Облачић, Кнез Милош...) који га у најтежим тренуцима не остављају, већ са њим деле и добро и зло. У менталитету српског народа је да је српски човек спреман пре да гине кад затреба, него да у миру ствара своју цивилизацију и културу. Навикли су да живе у заједници са другима, тако да данас нпр. у Србији живи трећина становника који нису Срби, који су припадници и других конфесија. Иначе, Срби су склони асимилацији, тако да је данас много више босанскохерцеговачких муслимана српског, а не хрватског порекла. Срби су се брзо утопили и међу Мађаре и Румуне за време Аустроугарске (где их је било преко милион).
У оне теже мане код Срба спадају подмитљивост, лична нетрпељивост, неодговорност, јавашлук и неорганизованост.

А ове ми делују јужњачки - динарски.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5111
  • I2a CTS10228 A1328
Одг: ПРИКАЗ СРПСКОГ ЧОВЕКА
« Одговор #4 послато: јануар 02, 2016, 11:59:55 поподне »
српске жене су симбол честитости и оданости породици

А ово је можда било правило у Цвијићево време   :D
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Rugovac

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 589
Одг: ПРИКАЗ СРПСКОГ ЧОВЕКА
« Одговор #5 послато: октобар 23, 2016, 07:02:28 поподне »
Српски народ као и сваки већи народ услед историјских околности које су га задесиле се доста разликује унутар сопственог етноса. Суживот са другим народима је такође оставио велики утицај на варијете унутар српског етноса.

Али могу да издвојим две свеопште српске особине.

1) не пристајање да се прихвати воља већине, па самим тим и неслога која проистиче из тога.
Јако изражен его код велике већине да само он или она зна најбоље.

2) услед претходне особине да свако мисли да је у праву код Срба је у односу на друге народе веома изражена SELF CONFIDENCE (ваљда се преводи сигурност у себе). Нико ко Срби није уверен да је у праву кад мисли да је у праву и да може да уради све што мисли да може.
Зато има веома пуно успешних Срба. Другим речима ви сте углавном соло играчи.

Ван мреже Небојша

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 6384
Одг: ПРИКАЗ СРПСКОГ ЧОВЕКА
« Одговор #6 послато: октобар 23, 2016, 08:11:52 поподне »
Српски народ као и сваки већи народ услед историјских околности које су га задесиле се доста разликује унутар сопственог етноса. Суживот са другим народима је такође оставио велики утицај на варијете унутар српског етноса.

Али могу да издвојим две свеопште српске особине.

1) не пристајање да се прихвати воља већине, па самим тим и неслога која проистиче из тога.
Јако изражен его код велике већине да само он или она зна најбоље.

2) услед претходне особине да свако мисли да је у праву код Срба је у односу на друге народе веома изражена SELF CONFIDENCE (ваљда се преводи сигурност у себе). Нико ко Срби није уверен да је у праву кад мисли да је у праву и да може да уради све што мисли да може.
Зато има веома пуно успешних Срба. Другим речима ви сте углавном соло играчи.

У принципу тачно. И не баш претерано добре особине. Често нас доводе у лоше ситуације, а буде ту и по који братоубилачки рат. :)

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3842
  • I1 P109
Одг: ПРИКАЗ СРПСКОГ ЧОВЕКА
« Одговор #7 послато: октобар 23, 2016, 08:21:54 поподне »
Ово што је Руговац написао је више-мање - тачно. Елем, оно што мене занима већ дуже време, јесте питање, да ли би то био случај да је Срба данас између двадесет и тридесет милиона на овом простору?

Или другачије речено, мишљења сам да ове особине долазе до изражаја зато што нас је мало једних наспрам других, и да у таквом малом окружењу долази до изражаја та посебна воља за доказивањем.

Не знам има ли тога код неких бројно већих народа?

Ван мреже МучаСR1bин

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 52
  • R1b западна
Одг: ПРИКАЗ СРПСКОГ ЧОВЕКА
« Одговор #8 послато: новембар 25, 2016, 11:27:37 поподне »
Српски народ као и сваки већи народ услед историјских околности које су га задесиле се доста разликује унутар сопственог етноса. Суживот са другим народима је такође оставио велики утицај на варијете унутар српског етноса.

Али могу да издвојим две свеопште српске особине.

1) не пристајање да се прихвати воља већине, па самим тим и неслога која проистиче из тога.
Јако изражен его код велике већине да само он или она зна најбоље.

2) услед претходне особине да свако мисли да је у праву код Срба је у односу на друге народе веома изражена SELF CONFIDENCE (ваљда се преводи сигурност у себе). Нико ко Срби није уверен да је у праву кад мисли да је у праву и да може да уради све што мисли да може.
Зато има веома пуно успешних Срба. Другим речима ви сте углавном соло играчи.

Свака част, нико нас боље не види него људи који живе међу нама. Таквог сам и ја мишења. Нарочито за его из чега сматрам да произилази много наших проблема. Тај а приори став да је само тако како тај појединац види, да је његово мишљење мерило и никако другачије. Студирајући и тренирајући у иностранству могао сам да се уверим како код дотичних нема такве борбености у спорту као код наших људи, жеље да се победи или да кажем не изгуби, па макар биле то и најобичније викторије на тренингу. Та особина нас је према мом мишљењу одржала у прошлости. Данас се та особина огледа највише кроз свима добро познате успехе у спорту, међутим проблем постаје што је та особина присутна и у домену међуљудских односа, по које је разорна. Проблем је што данас већина или не зна где или не зна како да усмери сав тај вишак енергије и нагомилане фрустрације на креативне и позитивне ствари, баш због тога што свако сматра да он зна најбоље. Мислим да због тога нама Србима одговарају једино ауторитативне вође (не мислим на савремене стране марионете и квази-ауторитете који раде против свог народа ;) ), попут Карађорђа или Милоша, јаке и храбре личности које воле свој народ и који ће држати властеличиће и остале који хоће да га поткрадају под контролом. Нажалост избор или наметнути избор из последњих пар деценија ми потврђује да људи траже вођу, неког ко ће да говори оно што они мисле, а иза кога они могу да се заклоне... 
„Ако видите човека који се жали, тај сигурно није Србин!“

Ван мреже МучаСR1bин

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 52
  • R1b западна
Одг: ПРИКАЗ СРПСКОГ ЧОВЕКА
« Одговор #9 послато: новембар 25, 2016, 11:48:11 поподне »
Ово што је Руговац написао је више-мање - тачно. Елем, оно што мене занима већ дуже време, јесте питање, да ли би то био случај да је Срба данас између двадесет и тридесет милиона на овом простору?

Или другачије речено, мишљења сам да ове особине долазе до изражаја зато што нас је мало једних наспрам других, и да у таквом малом окружењу долази до изражаја та посебна воља за доказивањем.

Не знам има ли тога код неких бројно већих народа?

Одлично запажање, рекао бих и да је наша мала бројност још једна од бољки. Да нас је више чисто сумњам да би ико имао времена и жеље да води рачуна о туђим животима и да се меша у туђе проблеме непозван. Погледајмо случај Београда, који је највећи српски град, а опет је једно велико село, где све може да се сазна. Да је Београд град од 4 милиона становника нпр., а да је Срба 20 милиона, е то би већ било мало теже рекао бих...

Кратко искуство живљења у државама са бројно већим народима од нашег ми намеће овакво размишљање, али далеко од тога да они немају бољки и далеко од тога да смо ми најгори како смо склони неоправдано да поверујемо идући из крајности у крајност, што је рекао бих, наша најгора особина. Погледајте на пример Новака Ђоковића и како се људи односе према њему. Час је најбољи на свету, час је најгори на свету, па како је то могуће? Не улазим у то каква је личност, да ли верује и у шта верује, да ли је варао Јелену и сл., али људи у иностранству пре знају одакле сам када после Србије споменем да је то земља одакле је Новак Ђоковић. То је сезало дотле, да сам у једном тренутку помислио да је боље да се Србија преименује у Ђоковић  ;D Да нам је више таквих успеха као што је Новаков, спрали би добар део етикета које су нам залепили. Не кажем да треба да живимо зарад мишљења других, али у западним земљама је и те како важно придобити јавно мњење за неке ствари. Плашим се да бацајући дрвље и камење на његов лик и дело, многи нису ни свесни популарности коју нам је он донео. Проблем је што ће ти исти увидети шта нам је донео када његово време прође, а тада похвале на његов рачун и присећање на његове успехе нам неће донети ништа. Не знам да ли је то општељудска или само свесрпска особина, али рекао бих да ценимо људе и њихов успех тек онда када их више нема. Треба препознати успех правовремео и максимално га подржати ако је у интересу свих нас.
„Ако видите човека који се жали, тај сигурно није Србин!“

Ван мреже Željko

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 242
  • I1 P109
Одг: ПРИКАЗ СРПСКОГ ЧОВЕКА
« Одговор #10 послато: новембар 27, 2016, 06:16:28 поподне »
Срби су храбри и спремни на жртву за заједницу, али и хумани и неосветољубиви, са спремношћу на олако праштање и непријатељима.
Читао сам да Срби нијесу осветољубиви и на друга мјеста, више пута.
Али незнам баш ако би се сложио да је тако..

Цитат: Rugovac
Али могу да издвојим две свеопште српске особине.

1) не пристајање да се прихвати воља већине, па самим тим и неслога која проистиче из тога.
Јако изражен его код велике већине да само он или она зна најбоље.

2) услед претходне особине да свако мисли да је у праву код Срба је у односу на друге народе веома изражена SELF CONFIDENCE (ваљда се преводи сигурност у себе). Нико ко Срби није уверен да је у праву кад мисли да је у праву и да може да уради све што мисли да може.
Зато има веома пуно успешних Срба. Другим речима ви сте углавном соло играчи.
Е, богами, ово је понекад велики проблем.
Људи.. мора да се зна ко коси, а ко воду носи.  ;)

Ван мреже Rugovac

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 589
Одг: ПРИКАЗ СРПСКОГ ЧОВЕКА
« Одговор #11 послато: децембар 02, 2016, 09:13:23 пре подне »
Svako je osvetoljubiv kad ima priliku da se osveti. Tu ne treba uopštavati to kao osobinu jednoga naroda. Sveti se ko može i ko sme da se sveti. To je stvar koja se odnosi na familije a ne na narode.
Ima jakih i osvetoljubivih srpskih i crnogorskih familija a ima malih, slabih i plašljvih albanskih i bošnjačkih familija kojima je puno krvi propalo.

Ван мреже Brđanin

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 219
Одг: ПРИКАЗ СРПСКОГ ЧОВЕКА
« Одговор #12 послато: децембар 02, 2016, 09:58:42 пре подне »
Не бих рекао да смо мање или више осветољубљиви од других народа у окружењу, али мислим да имамо селективно памћење. број југо-носталгичара код Срба је много већи него код Хрвата и Бошњака нпр, такође и број поборника пан-словенске идеје. Можда нама ране брже зацијеле...

Ван мреже Rugovac

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 589
Одг: ПРИКАЗ СРПСКОГ ЧОВЕКА
« Одговор #13 послато: децембар 02, 2016, 12:49:59 поподне »
Не бих рекао да смо мање или више осветољубљиви од других народа у окружењу, али мислим да имамо селективно памћење. број југо-носталгичара код Срба је много већи него код Хрвата и Бошњака нпр, такође и број поборника пан-словенске идеје. Можда нама ране брже зацијеле...


Većina ljudi koji ima više od 50 godina su jugonostalgičari jer se sećaju mladosti i života koji su tada imali, a sada ga nema kao ni mladosti koja je prošla. Ali kad se uporedi onda i kako sada žive ljudi sa prostora nekadašnje Yu, sigurno je da se tada živelo bolje.

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3842
  • I1 P109
Одг: ПРИКАЗ СРПСКОГ ЧОВЕКА
« Одговор #14 послато: децембар 03, 2016, 02:08:22 поподне »
Не бих рекао да смо мање или више осветољубљиви од других народа у окружењу, али мислим да имамо селективно памћење. број југо-носталгичара код Срба је много већи него код Хрвата и Бошњака нпр, такође и број поборника пан-словенске идеје. Можда нама ране брже зацијеле...

Пре забораве, то је прилична српска бољка, а склони су разметању, нека велика дела и велике догађаје, они пређу поред тога као поред турског гробља. Врло брзо, било сјајни било трагични моменти наше прошлости, падају у заборав. Србин је склонији тренду него памћењу. А то говори да још нисмо до краја сазрели. Понашамо се у најбољу руку као неки адолесценти.

Ван мреже Đorđo

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 521
  • shí shì qiú shì
Одг: ПРИКАЗ СРПСКОГ ЧОВЕКА
« Одговор #15 послато: децембар 04, 2016, 09:02:47 поподне »
Ја мислим да је код Срба преовлађивао ситно-патријархални менталитет, где је мушкарац-домаћин морао да има ауторитет над осталим укућанима, да "све најбоље зна" и да његова увек буде задња. Све то на микро-плану има своју функцију али кад је друштво састављено од таквих људи, то је хаос у најави  :)

Ван мреже vojislav.ananic

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1079
Одг: ПРИКАЗ СРПСКОГ ЧОВЕКА
« Одговор #16 послато: септембар 08, 2017, 12:30:46 поподне »
АНТРОПОГЕОГРАФИЈА

Код нас се, у научном смислу, А. први почео бавити Јован Цвијић. Он је поставио основе испитивању културуих особина наших земаља, као и проучавању нашега становништва и његових особина. Објавио је (1896) упуте за испитивање села у Србији и осталим нашим земљама, а касније и засебне упуте за Србију, за Босну и Херцесровину и за Стару Србију и Македонију. Упутствима су тражени подаци, који се односе на насеља и њихов постанак, на положаје и типове села, на куће и остале зграде, на трагове ранијих насеља, на подријетло становништва и њихово занимање. У Географском Заводу београдског универзитета Цвијић је основао школу, у којој су се млади студенти спремали за антропогерафска испитивања. Ово је био почетак рада на антропогеографији наших земаља. Са свих страна пристизала је ту антропогеографска грађа, она се методски сређивала у Геоеграфском Институту, а ођ 1902. почело се и са публиковањем.
Од 1902. до данас, са прекидом за вријеме балканских и Свјетског рата,  публиковано је у Српском Етнографском Зборнику (издања Српске Краљевске Академије Наука 18 књига, 19. књига у штампи), и то првих 10 књига под именом: Насеља српских земаља, а осталих девет под именом Насеља и порекло становника. У ових 19 књига има 52 рада. Уз првих 6 књига Насеља изишло је и 6 свезака Атласа; каснији радови немају Атласа, али је у самом тексту и изван њега, унесен велики број карата, скица и фотографија. У Атласима и Насељима има 23 карте, 275 скица и 368 фотографија.
Изузев два рада, сви остали су антропогеографске студије појединих области наше државе,  највећим дијелом из Србије. затим из Црне Горе, из Старе Србије и Македоније, из Босне и Херцеговине и из Далмације.
Први важан рад из А. код нас је расправа Ј. Цвијића: Антропогеографски проблеми Балканског полуострва, публикован у I књ. Насеља. У њој се излаже задатак и план антропогреографских проучавања, резултати о главним етнографским проблемима, као  и методи рада. Цвијић је хтио овим радом да уведе испитивање у посао, и да им покаже значај и смисао појединих питања, на којима треба радити. Код ових испитивања Цвијић је нарочито желио, да се утврди подријетло становништва. Други Цвијићев рад је La Peninsule Balkauique, Geographie Humaiue. Први дио ове књиге, знатно проширен, изашао је и на нашем језику под насловом Балканско Полуострво и јужно-словенске земље. Основе антропогеографије, I. Један дио овога дјела одштампао је у XII књизи Насеља под насловом: Метанастазичка кретања, њихови узроци и посљедице. У овим радовима Цвијић је изложио своје погледе и искуства у антропогеографским питањима, излажући нарочито своје погледе о великом обиму сеоба-миграција, и о њиховом значају за антропогеографске, етнографске, социолошке и друге процесе.
Подаци о подријетлу становништва и о миграцијама дали су Цвијићу могућности,  да уочи социјалне и психолошке процесе, који настану, кад дођу у додир групе становништва разних погледа и схватања. Испитивање психичких особина становништва у оквиру антропогеографије представља, поред студије самих миграција, другу главну тачку у систему Цвијићеве А. Он у својој А. наглашава двије најбитније црте у садањем животу нашега народа: миграције и психичке особине становништва.
У осталим радовима из А. проучавана су питања, која се односе на свако насеље и сваку породицу у 50 разних области. У хиљадама села детаљно је описано. Обраћена је пажња на сва питања, која се односе на положаје и типове насеља, на врсте својине и економске пирилике, на типове кућа и осталих зграда, на топографска имена, на постанак насеља, затим на миграције и подријетло становништва. На основн овако сакупљене грађе, на лицу мјеста, идући од села до села, и од куће до куће, израђене су посебне студије за 50 области. — У овим публикацијама најважније мјесто заузима питање о миграцијама-сеобама, које су од кгаја 14. вијека до данас испремјештале готово све становништво на простору од Велешке Клисуре до околине Загреба. Утврђене су области, из којих се становништво поглавито исељавало, као и селидбене струје; утврђени су узроци и посљедице ових сеоба. На основи ових испитивања утврђене су четири главне групе селидбених стања: 1. Динарска, која је полазила из Херцеговине, Црне Горе, Црногорске Херцеговине, Сјенице, Пештера и Новопазарске области. Становништво ове струје населило је поглавито Шумадију, затим области око Ваљева и поред Дрине. Босну и Херцеговину. 2. Косовско-метохијска, која обухвата миграције из области између Скадра и Копаоника. У Србију је становништво ове струје продирало долином Ибра и Јужне Мораве. 3. Моравско-вардарска, коју чине исељеници вардарског слива, сјеверно од Демир Капије. Исељеници ове струје ишли су поглавито моравско-вардарском долином и населили се по Србији.
2. Косовски и вардарски досељеници, који су прешли Саву и Дунав и населили се по панонском басену. Поред ових било је неколико струја од мањег значаја. Исто тако су утврђени и узроци овим сеобама,  који се,  углавном, своде на узроке хисторијске, и економске врсте. Код првих су непосредан повод миграцијама били истријски догађаји (турска најезда, ратови, буне и устанци), а код других тешко економско стање. — интензивна и разноврсна кретања међу јужним Словенима, нарочито међу Србима, била су од великих посљедица. Долазећи са разних страна и мијешајући се, ово становништво разних особина и назива сливало се и претапало, те су настајала етничка и социјална прилагођивања.
Посао на проучавању антропогеографских прилика и миграција, који је вршен ротово 30 година, дао је одличне резултате. Публикације у Насељима бит ће нарочито касније од велике користи, не само за географе и етнографе, већ и за остале раднике, који се баве питањима о нашој земљи.
Б.   Дробњаковић

Извор: Проф. Ст. Станојевић,НАРОДНА ЕНЦИКЛОПЕДИЈА, СРПСКО-ХРВАТСКО-СЛОВЕНАЧКА, I КЊИГА