Аутор Тема: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту  (Прочитано 919933 пута)

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1039
  • Васојевић
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #3420 послато: април 04, 2017, 05:46:17 поподне »
На FTDNA мапи R1a постоји неки Z280>CTS1211>Y35>CTS3402>Y2613-z Probably clade Y2613 у Подгорици. Могуће да је то Мијач. Можда чланови R1a пројекта могу видети да ли је то тај хаплотип.

Не успевам да пошаљем поруку на Ysearch (порука није послата). Ово је налог:
http://www.ysearch.org/alphalist_view.asp?uid=&letter=M&lastname=Mijac&viewuid=JU4SC&p=0
Contact person: Maria Mijac
Судећи по имену, овде се ради о исељеницима. Да ли FTDNA на картама приказује место порекла или место становања?

На мрежи Зрно

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 942
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #3421 послато: април 04, 2017, 06:07:15 поподне »
Златић (католик), Брибир, Хрватска, хаплогрупа R1a

13 25 16 10 11-14 12 12 10 13 11 29 15 9-10 11 11 25 14 20 31 13-15-15-16 10 11 19-23 17 15 20 18 34-38 14 11 11 8 17-17 8 12 10 8 11 10 12 22-22 12 12 13 10 11 12 13

Није сигурно из ког су Брибира, али по имену најстаријег претка би се рекло да су Хрвати. Могао би и Златић бити Y2613. У днк пројекту већ имамо Шимца Y2613 из Брибира, али чини се да је Златић по маркерима ближи овој групи Y2613 из Србије (род A03).

Не само да у лексику презимена из 1948. не постоје уопште Златићи из Брибира, него немају ни Шимци. Постоји Брибир код Винодолског, близу Ријеке, са свим Хрватима, а постоји и Брибир у Далмацији, са Србима.

Ван мреже zombe

  • Гост
  • *
  • Поруке: 5
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #3422 послато: април 04, 2017, 08:42:11 поподне »
Zdravo svima,

Kada ce biti diskusije o testiranim u septembru 2016?

Pozdrav, Zoran

Ван мреже Синиша Јерковић

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3940
  • I2-PH908
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #3423 послато: април 05, 2017, 12:47:31 поподне »
Филиповић, св. Врачи,  Доње Точане, Куршумлија, Србија

Припада хаплогрупи I2-CTS10228, по свој прилици грани Z17855>A1221. Треабо би припадату истом роду Ковачана као и Филимоновић. Имају додуше маркера разлике, али и неких идентичних блокова, па бих рекао ипак да се аради о истом роду. Исцрпан и занимљив текст о Филиповићима, послао ми је Еквинокс, па га објављујем овдје, а објавићу га и на теми о Ковачанима.

"Филиповић, Св.Врачи, Доње Точане, Куршумлија/Топлица/СРБ

Припада роду Ковачана који су у село Доње Точане досељени из Ковачице (Косовска Митровица) после Берлинског Конгреса.Тестирани потиче од ужег братства Филиповића (Нићифоровића) и броји следећа колена: Филип – Крста – Добривоје – Мирослав – Љубинко – Горан.

О Ковачанима насељеним у селу Доње Точане, Ђурђе Миленковић, аутор монографије „Доње Точане – становништво – преци и потомци (родослови) наводи следеће податке:

Највећи број досељеника у Точане после ослобођења Топлице су из села Ковачице из косовског дела копаоничког подручја. Према Атанасију Урошевићу, Срби су Ковачицу населили 1710. Године, досељавањем из Колашина – Црне Горе односно, из његове околине.
Ковачица се налази на југозападном делу Копаоника, близу Старог Трга, на надморској висини између 1264 м.н.в (Весековце) и 1883 м.н.в (врх Барељ изнад Бајгоре). Село је окружено високим планинским масивима а мештани су се бавили сточарством.

У предео Трепче, по његовој запустелости (1689/1690) почело је да продире албанско становништво из Скадарске Малесије, из племена Шаље, и  српско становништво из Херцеговине и Црне Горе. Арбанаси су захватили јужни и југоисточни обод а Срби западни и северни део области. Насељени из Скарадске Малесије који су населили села Бајгора, Сељанци, Бољетин, Жажа и Ковачица су из браства Пец, које припрада фису Шаља.

После великих трвења и борби, Арбанаси су успели да протерају те Србе готово све. Последњи исељеници у топличко село Точане били су из села Ковачица.

По присећању старијих Точанаца, у старој постојбини је била развијена „хајдучија“ и по неки Ковачанин би за једну ноћ дотеривао „буљуке“ оваца и говеда које је отимао из суседних села. Пошто им се враћало истом мером, сопствену стоку су чували најодважније, обавезно са пушком у рукама. Иако су важили за одважне и храбре, Ковачани су трпели „зулум“ од арнаутског становништва, посебно оних из суседног села Бајгоре. Због њих су на крају и напустили Ковачицу, у коју су се одмах уселили ови из Бајгоре.
Ковачани (тако се називају у недостаку правих корена) су живели у Ковачици око 90-169 гдоина, зависи како која грана. Досељавањем у Доње Точане, његови становници нису задржали старо презиме већ су она давана према првом досељеном претку, слично као и у старом крају.

Сви Ковачани славе Св. Враче. Међутим, због крви и других разлога, често су крсне славе мењане, тако да овај путоказ не може бити поуздан. Ердељановић помиње Св. Враче као крсну славу браће Хрса, Друга и Гача из села Залазе код Цетиња [Његуши]. Сва три брата су живела половином 14 века и имали потомке који су се исељавали по целом простору Југославије.

Досељеници из Ковачице и њихови потомци у Доњем Точану су:
Мијаиловићи, Милићи, Радовићи, Милетићи (Анђелковићи и Миленковићи – Милетићи), Филиповићи (Нићифоровићи), Радовићи, Радоњићи, Костићи, Петровићи, Танасковићи, Величковићи, Живићи, Кузмановићи, Николићи, Радојковићи, Лукићи, Лилићи (Радовановићи), Тодоровићи, Радисављевичи, Вучковићи, Антићи и Димитријевићи."

Ван мреже Селаковић

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1536
  • I2-Z17855*
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #3424 послато: април 05, 2017, 01:04:21 поподне »
Честитке Еквиноксу и Ковачанима!

Радује ме да има основа у њиховом предању за сада, а и драго ми је што се Z1755 дружина увећава.

У наредних десетак дана сазнаћемо резултат Z1755 СНП теста за бар још три фамилије.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7837
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #3425 послато: април 05, 2017, 02:36:37 поподне »
Пањаш, Босна и Херцеговина (околина Ускопља), хаплогрупа I2a (I2-PH908)

13 24 15 11 14-15 11 13 13 13 11 30 18 8-10 11 11 25 15 19 31 12-14-15-15 11 10 21-21 15 12 17 19 35-37 11 10

На I2a пројекту видех и једног Крајишника I2a Dinaric-N из Петровца (бр. 633549). Зна ли неко од чланова пројекта о коме се ради?

Ван мреже Rugovac

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 737
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #3426 послато: април 05, 2017, 03:43:56 поподне »
Филиповић, св. Врачи,  Доње Точане, Куршумлија, Србија

Припада хаплогрупи I2-CTS10228, по свој прилици грани Z17855>A1221. Треабо би припадату истом роду Ковачана као и Филимоновић. Имају додуше маркера разлике, али и неких идентичних блокова, па бих рекао ипак да се аради о истом роду. Исцрпан и занимљив текст о Филиповићима, послао ми је Еквинокс, па га објављујем овдје, а објавићу га и на теми о Ковачанима.

"Филиповић, Св.Врачи, Доње Точане, Куршумлија/Топлица/СРБ

Припада роду Ковачана који су у село Доње Точане досељени из Ковачице (Косовска Митровица) после Берлинског Конгреса.Тестирани потиче од ужег братства Филиповића (Нићифоровића) и броји следећа колена: Филип – Крста – Добривоје – Мирослав – Љубинко – Горан.

О Ковачанима насељеним у селу Доње Точане, Ђурђе Миленковић, аутор монографије „Доње Точане – становништво – преци и потомци (родослови) наводи следеће податке:

Највећи број досељеника у Точане после ослобођења Топлице су из села Ковачице из косовског дела копаоничког подручја. Према Атанасију Урошевићу, Срби су Ковачицу населили 1710. Године, досељавањем из Колашина – Црне Горе односно, из његове околине.
Ковачица се налази на југозападном делу Копаоника, близу Старог Трга, на надморској висини између 1264 м.н.в (Весековце) и 1883 м.н.в (врх Барељ изнад Бајгоре). Село је окружено високим планинским масивима а мештани су се бавили сточарством.

У предео Трепче, по његовој запустелости (1689/1690) почело је да продире албанско становништво из Скадарске Малесије, из племена Шаље, и  српско становништво из Херцеговине и Црне Горе. Арбанаси су захватили јужни и југоисточни обод а Срби западни и северни део области. Насељени из Скарадске Малесије који су населили села Бајгора, Сељанци, Бољетин, Жажа и Ковачица су из браства Пец, које припрада фису Шаља.

После великих трвења и борби, Арбанаси су успели да протерају те Србе готово све. Последњи исељеници у топличко село Точане били су из села Ковачица.

По присећању старијих Точанаца, у старој постојбини је била развијена „хајдучија“ и по неки Ковачанин би за једну ноћ дотеривао „буљуке“ оваца и говеда које је отимао из суседних села. Пошто им се враћало истом мером, сопствену стоку су чували најодважније, обавезно са пушком у рукама. Иако су важили за одважне и храбре, Ковачани су трпели „зулум“ од арнаутског становништва, посебно оних из суседног села Бајгоре. Због њих су на крају и напустили Ковачицу, у коју су се одмах уселили ови из Бајгоре.
Ковачани (тако се називају у недостаку правих корена) су живели у Ковачици око 90-169 гдоина, зависи како која грана. Досељавањем у Доње Точане, његови становници нису задржали старо презиме већ су она давана према првом досељеном претку, слично као и у старом крају.

Сви Ковачани славе Св. Враче. Међутим, због крви и других разлога, често су крсне славе мењане, тако да овај путоказ не може бити поуздан. Ердељановић помиње Св. Враче као крсну славу браће Хрса, Друга и Гача из села Залазе код Цетиња [Његуши]. Сва три брата су живела половином 14 века и имали потомке који су се исељавали по целом простору Југославије.

Досељеници из Ковачице и њихови потомци у Доњем Точану су:
Мијаиловићи, Милићи, Радовићи, Милетићи (Анђелковићи и Миленковићи – Милетићи), Филиповићи (Нићифоровићи), Радовићи, Радоњићи, Костићи, Петровићи, Танасковићи, Величковићи, Живићи, Кузмановићи, Николићи, Радојковићи, Лукићи, Лилићи (Радовановићи), Тодоровићи, Радисављевичи, Вучковићи, Антићи и Димитријевићи."

Вероватно је најстарија старина ових фамилија у Његушима, где постоји братство Пророковић који слави ту славу. Од њих има исељеника у Луково код Никшића и у Горњу Морачу.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7837
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #3427 послато: април 05, 2017, 03:48:58 поподне »
На I2a пројекту видех и једног Крајишника I2a Dinaric-N из Петровца (бр. 633549). Зна ли неко од чланова пројекта о коме се ради?

Добио сам информацијау да је у питању хаплотип сличан Родићима-Стојсављевићима, односно читавој тој групи што слави Св. Аранђела (Шијани, итд.). Чак се и презиме уклапа у тај род.

Било би добро да га неко контактира, како би га убацили и у наш пројекат.

Ван мреже Влад

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 540
  • I2a1b Z17855*
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #3428 послато: април 05, 2017, 04:00:33 поподне »
Добио сам информацијау да је у питању хаплотип сличан Родићима-Стојсављевићима, односно читавој тој групи што слави Св. Аранђела (Шијани, итд.). Чак се и презиме уклапа у тај род.

Било би добро да га неко контактира, како би га убацили и у наш пројекат.

Ево хаплотипа:
633549   Milanovic   Milanovic   Bosnia and Herzegovina   I-P37   13   25   16   11   14-15   11   13   13   13   11   31   17   8-10   11   11   25   15   20   32   12-14-15-15   10   10   21-21   15   12   18   19   34-36   11   10

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7837
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #3429 послато: април 05, 2017, 04:01:56 поподне »
Ево хаплотипа:
633549   Milanovic   Milanovic   Bosnia and Herzegovina   I-P37   13   25   16   11   14-15   11   13   13   13   11   31   17   8-10   11   11   25   15   20   32   12-14-15-15   10   10   21-21   15   12   18   19   34-36   11   10

Да, ту сам инфо. добио, само да ли је јаван хаплотип? Чим га не виде људи који нису чланови пројекта, вероватно није.

Иначе Милановићи су огранак крајишких Родића, што овај резултат само потврђује.

Ван мреже Влад

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 540
  • I2a1b Z17855*
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #3430 послато: април 05, 2017, 04:21:07 поподне »
Да, ту сам инфо. добио, само да ли је јаван хаплотип? Чим га не виде људи који нису чланови пројекта, вероватно није.

Иначе Милановићи су огранак крајишких Родића, што овај резултат само потврђује.

Сигурно није јаван ако га не видиш. Ја користим профил Петковића који је пријављен на И2а пројекат.

Ван мреже Синиша Јерковић

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3940
  • I2-PH908
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #3431 послато: април 05, 2017, 05:30:40 поподне »
Хвала на информацији, Небојша.

Сад сам провјерио на Пројекту и ради се о Милановићу из Босанског Петровца, значи несумњиво из рода Родића што генетика показује.

Оно што ми је интересантно јесте да показује и велику генетску блискост са Словенцем Старшинићем. Само 1 маркер разлике на 37. Старшинић је из Беле Крајине, па није искључено даље српско поријекло, поготово јер има Старешинића у Жумберачком крају и око Карловца (додуше католика). Милановићу су блиски и Товјанини , 2 маркера разлике на 25, за које смо и раније претпостављали да су поријеклом из Тоуња, Кордун и да су тако добили презиме.

Што се Родића тиче, ја сам их на основу резулттата Врањешевића ставио у Y4882>A1328 сврстао као да припадају тој подграни, мада би био користан СНП тест неког од аутентично крајишких Родића.
« Последња измена: април 05, 2017, 05:32:17 поподне Синиша Јерковић »

Ван мреже Влад

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 540
  • I2a1b Z17855*
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #3432 послато: април 05, 2017, 05:40:49 поподне »
Синиша,
Код Филимоновића је уписан маркер DYS460=15, то је мало необична вредност. Вероватно се ради о грешци.
Такође Бановац (ПХ908) је већ неко време потврђен и груписан као A5913 на И2а пројекту.
Треба га пребацити у овај род.

Ван мреже Rimidalv

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 354
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #3433 послато: април 05, 2017, 05:41:37 поподне »
Ја сам на теми о Словенцима поставио питање да ли постоји база података за тестиране код њих, под претпоставком да би могли да имају и оне из Беле Крајине и Жумберка.

Ван мреже Синиша Јерковић

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3940
  • I2-PH908
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #3434 послато: април 05, 2017, 05:47:01 поподне »
Синиша,
Код Филимоновића је уписан маркер DYS460=15, то је мало необична вредност. Вероватно се ради о грешци.
Такође Бановац (ПХ908) је већ неко време потврђен и груписан као A5913 на И2а пројекту.
Треба га пребацити у овај род.

Хвала, Владице, погледаћу.

Ван мреже Синиша Јерковић

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3940
  • I2-PH908
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #3435 послато: април 05, 2017, 05:52:37 поподне »
Ја сам на теми о Словенцима поставио питање да ли постоји база података за тестиране код њих, под претпоставком да би могли да имају и оне из Беле Крајине и Жумберка.

Постоји Пројект мада не изгледа богзна како сређен.

https://www.familytreedna.com/public/slovenia/default.aspx?section=yresults


Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 6609
  • I2a CTS10228 S17250 A1328
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #3436 послато: април 05, 2017, 09:24:16 поподне »
Вероватно је најстарија старина ових фамилија у Његушима, где постоји братство Пророковић који слави ту славу. Од њих има исељеника у Луково код Никшића и у Горњу Морачу.

Не знам одакле ти овај податак, али би било веома занимљиво за утврђивање порекла неких других родова да су Пророковићи Z17855.

Залажани су група братстава заједничког порекла. Није сасвим поуздано да су и они Стари Његуши. Залази су изнад Доброте, па је могуће да је родоначелник Залажана дошао у планину из Боке. Постоје три братства Залажана који потичу од три рођена брата Хрса, Друга и Гача, који су из рода Дупончевића. Време кад су они живели смешта се у 14. столеће. И, заиста, у которским документима 1420. године налазимо једног Гачевића, 1435. Другшића (Друговића), а 1437. двојицу браће Хрсовића, сви из Његуша.

О Хрса су „Хрсовићи“ од који су до данас у Његушима остали родови Вукчевићи и Братићевићи. Изумрли и исељени Хрсовићи за које се зна су: Миљевићи, Милетићи, Дабовићи, Ивановићи.

Од Друга су „Друговићи“ од којих су у Вељем Залазу Николићи и Ђуровићи.

Од Гача су „Гачовићи“ који су се разродили на више родова са презименима: Данчуловић, Лукреција, Капетановић, Пророковић и Падалица.

http://www.poreklo.rs/2015/12/24/pleme-njegusi/

Од Пророковића је била Његошева мајка Ивана.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Equinox

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 258
  • I2-A1221
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #3437 послато: април 05, 2017, 09:41:00 поподне »
Вероватно је најстарија старина ових фамилија у Његушима, где постоји братство Пророковић који слави ту славу. Од њих има исељеника у Луково код Никшића и у Горњу Морачу.

Хвала Руговац на коментару и додатним информацијама. Да ли можда имаш неки извор за Пророковиће који су се иселили у Горњу Морачу? Ово је заиста интересантан податак на који нисан наишао до сада.

Ван мреже Синиша Јерковић

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3940
  • I2-PH908
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #3438 послато: април 06, 2017, 09:20:29 поподне »
Пањаш, Босна и Херцеговина (околина Ускопља), хаплогрупа I2a (I2-PH908)

13 24 15 11 14-15 11 13 13 13 11 30 18 8-10 11 11 25 15 19 31 12-14-15-15 11 10 21-21 15 12 17 19 35-37 11 10


Убацих Пањаша, који у ствари ниеј Пањаш већ Ђукић. Случајно сам то открио тражећи по интернету и тако нађох информацију о овој породици код нас на Пореклу. То што му је локација око Ускопља је посљедица тога што није ни унио мјесто поријекла, па га је програм лоцирао отприлике на средину БиХ, што је негдје око Ускопља. Пањаш тј. Ђукић слави Игњатијевдан и из Кожуха је код Добоја. По свему судећи припада херцеговачком роду Малешеваца.Оставио је на ФТДНА податак да му је предак Djuko Panjas, born c. 1775

ЂУКИЋИ (Св. Игњатије) – Уписане су три куће, а носиоци су: Спасоје (1847), Маркан (1850) и Јово (1853). Према казивањима, родоначелник Ђуко Пањаш дошао је из Херцеогвине, срео се са неком женом и она га наговори да се населе у Кожухама. Имао је синове Теодора, Симу и Божу. – (Св. Василије) – Уписана је кућа удовице Макивије (1836) са зетом Симом Мићићем (Акшамовићем).

Ван мреже Синиша Јерковић

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3940
  • I2-PH908
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #3439 послато: април 06, 2017, 09:25:23 поподне »
Иначе овај резултат Ђукића, који је очигледно потомак досељеника из Херцеговине крајем 18. вијека показује да је подручје Озрена и Требаве са десне стране ријеке Босне заправо прелазна граница двије миграторне струје српског становништва, западно одатле су стари досељеници још с краја 15. вијека (такође из Херцеговине), а источно су новији досељници од краја 18. вијека такође из Херцеговине. Ђукићи  припадају овој другој групи.