Порекло

Гребића има у Бољанићу, где су досељени из Бријеснице (општина Лукавац). Старије порекло им је из Текућице са Гребића. Постоји следећи запис: Неки Чолић из Текућице са Гребића, убиоје Турчина и побјегао у Бријесницу и узео презиме Гребић. Дакле, из овог записа се може закључити да је старије презиме бољанићких…

Презиме Какућа je присутно у сарајевској котлини, у општинама Илијаш, Високо, Вогошћа (Рајловац) и Сарајево. У селу Бањер (Под Косом) у општини Илијаш средином 20. века била је једна породица Какућа. Ово село је углавном насељено из Херцеговине и Крајине. Какуће су старином из Херцеговине, а зову их Лукићи. Крсна…

Презиме Зупур је присутно у општини Илијаш, село Љубнићи, где се сматрају за староседеоце. Крсна слава Зупура је Свети Јован Крститељ (20. јануар).

Презиме Цолић присутно је у више области у Србији. На листи београдских свечара из 1908. помиње се обућар Вељко Цолић са крсном славом Св. Никола.

На пољу издаваштва Друштво „Порекло” 2020. годину завршава са новом књигом нашег члана Витомира Радовића „Храм у Поблаћу (Крајчиновићи) : од Немањића до данас”. У протеклој години само у издању Друштва „Порекло” изашло је пет нових књига, а објављено је и више самосталних издања наших чланова. Последња књига објављена у…

АУТОР: Милош О. Милетић Једно од многих племена која се јављају у историјским изворима и чији континуитет се може пратити у једном дужем историјском периоду су и Тарски Никшићи, који се у неким изворима спомињу и као Лимски Никшићи, Никшићи на Тари или само Никшићи. Они се први пут јављају…

Презиме Хиркс присутно је у западној Бачкој, као и у Славонији и Барањи. У Бачкој га има у Апатину, а православни носиоци овог презимена прослављају Ђурђевдан. У овом месту презиме се среће и код Мађара. Преко Дунава презиме Хиркс је забележено у селу Чепин (код Осијека), као и у Белом…

Презиме Шурбатовић присутно је у Никшићкој жупи, у селу Бршно. У књизи Милана Пековића “Никшићка жупа” (Београд, 1974, стр. 107-108) наводи се следеће предање: Бршно није било насељено све до седамнаестога вијека, када се јужно од Вршна, код брда Градац, доселио Шурбат. Шурбатово право име се не зна, а говори…

Презиме Чордашић је настало највероватније по занимању претка који је био чувар стада, крда (највероватније коња). Појављује се међу православним и католицима, највише у Славонији, Барањи, Срему и Бачкој. Чордашићи (такође Чордаш, Чордашев), помињу се почетком 18. века у Сомбору и Суботици, као и у Осијеку. У селу Бешеново на…

Новинар и публициста, вишедеценијски члан Удружења новинара Србије и Удружења књижевника Србије Миленко Мишо Тодовић, током изненадне пандемије вируса корона, објавио је трећу књигу (укупно 14, од тога десету о ширем завичају). После књига Путници и путописци о Фочи од 15. до 21. вијека и Очи у очи–по Фочи, занимљивости…